Википедија

Takla Makan

Takla Makan (srp. Уђеш, а не изађеш) je pustinja u centralnoj Aziji, u Tarimskoj kotlini između planine Kven Lun na jugu, Tijen Šan na sjeveru i Pamir na zapadu. Ukupna površina pustinje iznosi oko 270.000 km². Teritorijalno pripada NR Kini. Na istoku se otvara tarimska zavala, pa je na ivičnom dijelu pustinje smješteno jezero Lop Nur (takozvano Lutajuće jezero) u koje se uliva rijeka Tarim. Na ovom području preovladava pustinjska klima, a na nju utiče više činilaca: velika udaljenost od mora, reljefna zatvorenost (visoke planine prouzrokuju skretanje vazdušnih masa, stoga na ovom području ima veoma malo padavina). Malobrojno nomadsko stanovništvo koje se bavi stočarstvom pretežno naseljava ivične dijelove pustinje i visoravni. Poljoprivreda nije razvijena zbog suše, a gustina naseljenosti rijetka.

Pogled iz svemira na peščanu oluju u Takla Makanu.
Takla Makan u Ujgurskoj autonomnoj pokrajini, Kina.

Etimologija uredi

Dok se većina istraživača slaže da je makan persijska reč za „mesto“, etimologija reči Takla je manje jasna. Reč može biti ujgurska pozajmica od persijskog tark, „ostaviti samog/napolje/iza, prepustiti se, napustiti” + makan.[1][2] Drugo moguće objašnjenje sugeriše da je izvedeno iz turkijskog taqlar makan, koji opisuje „mesto ruševina“.[3][4] Kineski naučnici Vang Guovej i Huang Venbi su to ime povezali sa Toharcima, istorijskim narodom Tarimskog basena, dajući značenje za „Taklamakan“ sličnim sa „Toharistanom“.[5] Prema ujgurskom naučniku Turdi Metursun Kari, ime Takla Makan potiče od izraza Terk-i Mekan. Ime se prvi put pominje kao Terk-i Makan (ترك مكان / trk mkan) u knjizi pod nazivom Tevarihi Muskijun, koja je napisana 1867. godine u prefekturi Hotan u Sinđanu.[6]

U narodnoj etimologiji, kaže se da znači „mesto bez povratka” ili „uđi i nikad nećeš izaći”.[7][8][9][10]

Geografija uredi

 
Naselja, 3. vek.
 
Taklamakan po NASA World Wind

Pustinja Taklamakan ima površinu od 337.000 km2 (130.000 sq mi),[11] što je čini nešto manjom od Nemačke. Pustinja je deo Tarimskog basena, koji je dugačak 1.000 km (620 mi) i širok 400 km (250 mi). Na njenoj severnoj i na južnoj ivici je presecaju dva kraka Puta svile, kojima su putnici pokušavali da izbegnu sušnu pustoš.[12] To je druga po veličini svetska pustinja koja se pomera, pri čemu se oko 85% njene površine sastoji od peščanih dina,[13] i zauzima 17. mesto po veličini na rang listi najvećih pustinja na svetu.[14] Dine se kreću u visini od 60 ft (18 m) do čak 300 ft (91 m). Nekoliko pukotina u ovom moru peska su mali delovi aluvijalne gline. Generalno, strmije strane dina su okrenute dalje od preovlađujućih vetrova.[15]

Narodna Republika Kina izgradila je dva pustinjskih autoputa. Pustinjski autoput Tarim povezuje gradove Hotan (na južnoj ivici) i Luntaj (na severnoj ivici), a put Bajingol-Žuoćang prelazi pustinju na istoku.

Poslednjih godina pustinja se proširila u nekim oblastima, njen pesak obavija farme i sela kao rezultat dezertifikacije.

„Kada sam se jednog jutra probudio, otkrio sam da ne mogu da otvorim vrata zbog težine peska koji se nakupio preko noći. Moji usevi su bili zakopani, tako da nisam imao izbora nego da se preselim“ – Memet Simaj, stanovnik okruga Ćira.[16]

Železnička pruga Golmud-Korla takođe prolazi kroz Taklamakan.

Imenovane oblasti u pustinji uključuju Halama, Alangha i Majkocako.[17] Planine Mazartag nalaze se u zapadnom delu pustinje.

Klima uredi

 
Pustinjski život u blizini Jarkanda
 
Peščane dine snimljene NASA-inim Landsatom-7

Pošto leži u kišnoj senci Himalaja, Takla Makan ima hladnu pustinjsku klimu. S obzirom na njenu relativnu blizinu sa hladnim do frigidnim vazdušnim masama u Sibiru, ekstremne temperature se beleže zimi, ponekad znatno ispod −20 °C (−4 °F), dok leti mogu porasti i do 40 °C (104 °F). Tokom epizode kineske zimske oluje 2008. godine, Takla Makan je, po prvi put u svojoj zabeleženoj istoriji, bio prekriven u potpunosti tankim slojem snega koji je dostigao 4 cm (1,6 in), sa temperaturom od −26,1 °C (−15 °F) u nekim opservatorijama.[18]

Njen ekstremni položaj u unutrašnjosti, praktično u samom srcu Azije i hiljadama kilometara od bilo koje otvorene vodene površine, objašnjava donekle velike dnevne temperaturne varijacije.

Klima Takla Makanske pustinje (Tadžong, 1981−2010 normale)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 16,3
(61,3) 		17,2
(63) 		32,7
(90,9) 		37,0
(98,6) 		38,2
(100,8) 		41,6
(106,9) 		45,6
(114,1) 		42,7
(108,9) 		39,5
(103,1) 		31,9
(89,4) 		24,7
(76,5) 		16,7
(62,1) 		45,6
(114,1)
Maksimum, °C (°F) −0,3
(31,5) 		7,1
(44,8) 		17,3
(63,1) 		25,3
(77,5) 		30,5
(86,9) 		34,8
(94,6) 		36,1
(97) 		35,6
(96,1) 		30,5
(86,9) 		22,3
(72,1) 		11,5
(52,7) 		1,5
(34,7) 		21,02
(69,83)
Prosek, °C (°F) −9,3
(15,3) 		−2,1
(28,2) 		8,3
(46,9) 		16,5
(61,7) 		22,3
(72,1) 		26,9
(80,4) 		28,3
(82,9) 		27,5
(81,5) 		21,7
(71,1) 		12,0
(53,6) 		0,9
(33,6) 		−7,9
(17,8) 		12,09
(53,76)
Minimum, °C (°F) −17,3
(0,9) 		−11,4
(11,5) 		−1,2
(29,8) 		7,3
(45,1) 		13,6
(56,5) 		18,7
(65,7) 		20,6
(69,1) 		19,0
(66,2) 		12,4
(54,3) 		1,9
(35,4) 		−8,0
(17,6) 		−15,4
(4,3) 		3,35
(38,03)
Apsolutni minimum, °C (°F) −32,6
(−26,7) 		−32,7
(−26,9) 		−12,3
(9,9) 		−8,3
(17,1) 		1,2
(34,2) 		7,2
(45) 		11,1
(52) 		6,8
(44,2) 		0,6
(33,1) 		−8,4
(16,9) 		−18,0
(−0,4) 		−24,7
(−12,5) 		−32,7
(−26,9)
Relativna vlažnost, % 54 40 24 20 24 25 30 26 27 33 45 55 33,6
Izvor: China Meteorological Data Service Center[19]

Oaza uredi

 
Mapa koja uključuje pustinju Takla Makan (1917)
 
Reka Molča (Moleće) formira ogromnu aluvijalnu lepezu na južnoj granici pustinje Takla Makan, pošto napušta planine Altintag i ulazi u pustinju u zapadnom delu okruga Ćemo. Leva strana izgleda plava od vode koja teče u mnogim potocima. Slika je snimljena u maju, kada je reka puna snega/otopljene vode glečera.[20]

Pustinja Takla Makan ima vrlo malo vode što je čini opasnom za prelazak. Trgovački karavani na putu svile zaustavljali bi se radi oduška u naprednim gradovima oazama.[21] To je bilo je u neposrednoj blizini mnogih drevnih civilizacija — na severozapadu je basen Amu Darje, na jugozapadu avganistanski planinski prevoji vode do Irana i Indije, na istoku je Kina, pa čak i na severu drevni gradovi kao što je Almati mogu se naći.

Ključni gradovi oaze, navodnjeni padavinama sa planina, bili su Kašgar, Miran, Nija, Jarkand i Hotan (Hetijan) na jugu, Kuka i Turpan na severu i Loulan i Duenhuang na istoku.[12] Sada su mnogi, kao što su Miran i Gaočang, razrušeni gradovi u retko naseljenim područjima u autonomnoj oblasti Sinđan u Narodnoj Republici Kini.[22]

Arheološka blaga pronađena u njegovim ruševinama zatrpanim peskom upućuju na toharske, ranohelenističke, indijske i budističke uticaje. Blaga i opasnosti su živopisno opisali Aurel Stein, Sven Hedin, Albert fon Le Kok i Pol Pelio.[23] U ovom regionu su pronađene mumije stare oko 4000 godina.[24]

Kasnije su Takla Makan naselili turskijski narodi. Počevši od dinastije Han, Kinezi su sporadično širili svoju kontrolu na gradove oaze u pustinji Takla Makan kako bi kontrolisali važnu trgovinu putem svile širom Centralne Azije. Periodi kineske vladavine bili su ispresecani vladavinom turskih, mongolskih i tibetanskih naroda. Sadašnje stanovništvo se uglavnom sastoji od turskih Ujgura i etničkih Hana.[25]

Naučno istraživanje uredi

Ovu pustinju je istraživalo nekoliko naučnika, uključujući Sjuanxanga, budističkog monaha iz 7. veka, i u 20. veku, arheologa Aurela Štajna.

Atmosferske studije atmosfere su pokazale da se prašina koja potiče iz Takla Makana raznosi preko Pacifika, gde doprinosi formiranju oblaka nad zapadnim Sjedinjenim Državama. Dalje, putujuća prašina redistribuira minerale iz Taklamakana u zapadne SAD putem padavina.[26] Studije su pokazale da specifična klasa minerala koja se nalazi u prašini, poznata kao K-feldspat, posebno dobro pokreće stvaranje leda. K-feldspat je posebno podložan koroziji usled kiselog zagađenja atmosfere, kao što su nitrati i fosfati; izloženost ovim sastojcima smanjuje sposobnost prašine da izazove stvaranje kapljica vode.[27]

Reference uredi

  1. ^ Pospelov, E. M. (1998). Geograficheskiye nazvaniya mira. Moscow. str. 408. 
  2. ^ Jarring, Gunnar (1997). „The Toponym Takla-makan”. Turkic Languages. 1: 227—40. 
  3. ^ Tamm 2011, str. 139
  4. ^ „Takla Makan Desert at TravelChinaGuide.com”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2008. g. Pristupljeno 24. 11. 2008.  But see Christian Tyler, Wild West China, John Murray 2003, p.17
  5. ^ Yao, Dali (2019). „Origin and meaning of the name "Taklamakan" [塔克拉玛干之名的起源与语义]”. Wenhui Xueren (na jeziku: kineski). 408. Arhivirano iz originala 08. 08. 2020. g. Pristupljeno 16. 02. 2023. 
  6. ^ Kara, Turdi Mettursun (2022-03-01). „"Taklamakan" Adının Kökeni Üzerine”. Korkut Ata Türkiyat Araştırmaları Dergisi (7): 572—577. ISSN 2687-5675. doi:10.51531/korkutataturkiyat.1070366  . 
  7. ^ Golden, Peter B. (14. 1. 2011). Central Asia in World History. Oxford University Press. str. 16. ISBN 9780199722037. 
  8. ^ Hobbs, Joseph J. (14. 12. 2007). World Regional Geography (6th izd.). Wadsworth Publishing Co Inc. str. 368. ISBN 978-0495389507. Arhivirano iz originala 19. 2. 2017. g. Pristupljeno 5. 12. 2016. 
  9. ^ Baumer, Christoph (30. 6. 2008). Traces in the Desert: Journeys of Discovery Across Central Asia. B. Tauris & Company. str. 141. ISBN 9780857718327. Arhivirano iz originala 19. 2. 2017. g. Pristupljeno 5. 12. 2016. 
  10. ^ Hopkirk, Peter (1. 11. 2001). Foreign Devils on the Silk Road: The Search for the Lost Treasures of Central Asia. Oxford University Press. str. 12. ISBN 978-0192802118. Arhivirano iz originala 19. 2. 2017. g. Pristupljeno 5. 12. 2016. 
  11. ^ Sun, Jimin; Lou, Tungsten (2006). „The Age of the Taklimakan Desert”. Science. 312 (5780): 1621. PMID 16778048. S2CID 21392336. doi:10.1126/science.1124616. 
  12. ^ a b Ban, Paul G. (2000). The Atlas of World Archeology . New York: Check mark Books. str. 134&n dash; 135. ISBN 978-0-8160-4051-3. 
  13. ^ „Taklamakan Desert”. Encyclopædia Britannica. Arhivirano iz originala 29. 9. 2007. g. Pristupljeno 11. 8. 2007. 
  14. ^ „The World's Largest Desert”. geology.com. Arhivirano iz originala 17. 8. 2007. g. Pristupljeno 22. 8. 2007. 
  15. ^ Chisholm 1911, str. 365–366.
  16. ^ „Holding back the sands of time”. China Daily. 27. 5. 2013. Pristupljeno 15. 12. 2019. „Memet Simay's household was one of 446 in Qira township forced to relocate in the 1980s, although the family has since returned to the area. "When I woke up one morning, I found I couldn't open the door because of the weight of sand that had accumulated overnight. My crops were buried too, so I had no choice but to move," he recalled.” 
  17. ^ „NJ 44 Ho-tien [China, India] Series 1301, Edition 3-TPC” (na jeziku: engleski). Washington, D. C.: U.S. Army Topographic Command. 1971 — preko Perry–Castañeda Library Map Collection. „KJ A-LANG-HA HA-LA-MA MAI-K'O-TSA-K'O LH{...}LEGEND{...}AREA NAME HA-LA-MA” 
  18. ^ „China's biggest desert Taklamakan experiences record snow”. Xinhuanet.com. 1. 2. 2008. Arhivirano iz originala 8. 2. 2008. g. Pristupljeno 4. 2. 2008. 
  19. ^ 中国地面气候标准值月值(1981-2010) (na jeziku: kineski). China Meteorological Data Service Center. Pristupljeno 24. 11. 2022. 
  20. ^ „38°53'28.0"n 82°10'40.0"e”. 
  21. ^ Hopkirk, Peter (2001). Spies Along the Silk Road. ISBN 9780192802323. Arhivirano iz originala 9. 1. 2017. g. Pristupljeno 7. 8. 2007. 
  22. ^ Whitfield, Susan; Library, British (2004). The Silk Road: Trade, Travel, War and Faith. ISBN 9781932476132. Arhivirano iz originala 9. 5. 2016. g. Pristupljeno 25. 8. 2007. 
  23. ^ „The Silk Road”. Arhivirano iz originala 15. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2007. 
  24. ^ Wade, Nicholas (15. 3. 2010). „A Host of Mummies, a Forest of Secrets”. The New York Times. Arhivirano iz originala 28. 12. 2014. g. Pristupljeno 28. 12. 2014. 
  25. ^ Xinjiang territory profile Arhivirano jul 1, 2018 na sajtu Wayback Machine, BBC News. May 7, 2011.
  26. ^ Fox, Douglas (22. 12. 2014). „The Dust Detectives”. High Country News. sv. 46 br. 22. Arhivirano iz originala 19. 8. 2017. g. Pristupljeno 2. 9. 2017. 
  27. ^ Atkinson, James D.; Murray, Benjamin J.; Woodhouse, Matthew T.; Whale, Thomas F.; Baustian, Kelly J.; Carslaw, Kenneth S.; Dobbie, Steven; O’Sullivan, Daniel; Malkin, Tamsin L. (jun 2013). „The importance of feldspar for ice nucleation by mineral dust in mixed-phase clouds” (PDF). Nature. 498 (7454): 355—358. Bibcode:2013Natur.498..355A. PMID 23760484. S2CID 4423734. doi:10.1038/nature12278. 

Literatura uredi

  • -{Jarring, Gunnar (1997). "The toponym Takla-makan", Turkic Languages, Vol. 1. pp. 227-240.
  • Hopkirk, Peter (1980). Foreign Devils on the Silk Road: The Search for the Lost Cities and Treasures of Chinese Central Asia. Amherst: The University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-435-4. 
  • Hopkirk, Peter (1994). The Great Game: The Struggle for Empire in Central Asia. ISBN 978-1-56836-022-5. .
  • Tamm, Eric, Enno (2010). The Horse that Leaps Through Clouds. Douglas & McIntyre, Vancouver/ Toronto/Berkeley. ISBN 978-1-55365-2694-4 nevažeći ISBN. (cloth). ISBN 978-1-55365-638-8. (ebook).
  • Warner, Thomas T. (2004). Desert Meteorology. Cambridge University Press, 612 pages. ISBN 978-0-521-81798-1. 
  • Cariou, Alain (2010). „Taklamakan”. Encyclopaedia Iranica. 
  • Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Takla Makan”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 26 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 365—366. 
  • Treasure seekers : China's frozen desert, National Geographic Society (2001)

Spoljašnje veze uredi

 
Takla Makan na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Такла_Макан&oldid=27552384”