Tamara Anđelina Dukina
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Kod referenciranja knjiga, koristiti Harvard stil citiranja. |
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Tamara Anđel Komnin (grč. Θαμαρ Αγγελινα Κομνηνη; umrla oko 1311) bila je kneginja supruga Tarenta kroz brak sa knezom Filipom I.
Život
urediTamara je bila ćerka despota Nićifora I Komnina Duke od Epirske despotovine i njegove druge supruge despine Ane Paleolog Kantakuzin, sestričine vizantijskog cara Mihaila VIII Paleologa. Bila je jedna od petoro braće i sestara. Njena starija polusestra bila je Katarina, žena infanta Fadrikea od Kastilje. Takođe je imala tri mlađa brata i sestru: Mihailo je umro pre nego što je postao despot; Toma I Komnin Duka, koji će i sam postati despot nakon očeve smrti; i Marija, koja se udala za grofa Jovana I Orsinija od Kefalonije (1304–1317).
Brak
urediTamarina majka je želela da zaleči razdor između Epira i Vizantijskog carstva. Da bi ponovo spojila Epir sa Carstvom, despina Ana je želela da uda Tamaru za cara Mihaila IX, sina i savladara cara Andronika II Paleologa. Car Andronik II je tu ideju odbacio i Crkva je smatrala nekanonskom jer su njih dvoje bili rođaci.
Pošto je Anin plan propao, Tamarin otac despot Nićifor I je pokušao da ojača svoju nezavisnost od Konstantinopolja tako što se udružio sa napuljskom dinastijom Anžujaca. Napuljski kralj Karlo II već je predložio bračnu zajednicu između njihove dve dinastije, i nakon dugih pregovora, despot Nićifor I je došao do sporazuma po kome će se Tamara udati za Karlovog četvrtog sina princa Filipa I od Tarenta.
Uslovi za bračni savez bili su da će njen miraz dati knezu Filipu I isti položaj u Epiru koji je kralj Manfred od Sicilije stekao brakom sa Tamarinom tetkom Helenom Anđel Duka pre 35 godina. Takođe je obećano da će Tamara svom mužu doneti godišnju sumu od 100.000 hiperpira i četiri zamka koja se nalaze na jugu Epira. Knez Filip I i princeza Tamara su takođe trebali da naslede Epir nakon Nićiforove smrti. Zbog umešanosti njene majke u sporazum, princezi Tamari je dozvoljeno da zadrži svoju pravoslavnu veru.
Venčanje je održano u L'Akvili u Abrucu u avgustu 1294. godine.
Kneginja Tarenta
urediTamarin brak nije bio srećan. Pet godina nakon njihovog venčanja njenog muža su uhvatili i zatvorili Aragonci. Založila je svoju krunu, a takođe je molila novac od svoje porodice u Epiru da plati otkup za njegovo oslobađanje. Videla ga je tek 1302. godine. U Tarentu je bila pod pritiskom da se asimiluje na latinske načine. Uprkos obećanjima datim u vreme udaje, bila je prinuđena da postane katolkinja pod imenom Katarina (Katerina). Odnos između supružnika dodatno se pogoršao kada su se pojavile poteškoće između Anžujaca i Epira, koji je nasledio Tamarin mladi brat despot Toma I.
Razvod i smrt
urediKnez Filip I je sumnjao da je njegova supruga delovala u interesu svoje porodice u odnosu na njegov tokom dvogodišnjeg sukoba koji je besneo između Anžujaca i Epira, uprkos činjenici da je ona založila ostatak svog nakita kako bi mu pomogla da plati vojni napor. Nepoverljiv prema kneginji Tamari, knez Filip I je odlučio da se razvede od nje i 1309. je optužio da je počinila preljubu. Bila je primorana da prizna da je spavala sa najmanje četrdeset lordova njegovog dvora i da je uspostavila poseban odnos sa Bartolomeom Siginulfom, velikim komornikom Tarenta. Nakon što je brak raskinut, knez Filip I je uzeo novu ženu, Katarinu II od Valoa, titularnu caricu Carigrada. Tamara je postala izopštenik, postavši monahinja ili ju je bivši muž zatvorio. U oba slučaja, umrla je nedugo zatim 1311. godine.
Deca
urediKneginja Tamara i knez Filip I Tarentski su imali šestoro dece:
- Karlo (1296–1315), vikar Romanije, poginuo u bici kod Montekatinija.
- Žana (1297–1317), udata za Ošina od Jermenije, a zatim za Ošina od Korikosa
- Filip (1300–1330), despot Romanije.
- Marija (1302/04-1368), igumanija od Konversana.
- Beatris (1305–1340), udata za Valtera VI od Brijena, titularnog vojvodu od Atine.
- Bjanka (1309–1337), udata za infanta Ramona Berengera od Aragona, grofa od Prada.
Izvori
uredi- Fine, John V. A. Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. ISBN 0-472-08260-4.
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Nicol, Donald M. (1994). The Byzantine Lady: Ten Portraits, 1250–1500. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-45531-6.
- Nicol, Donald MacGillivray (2010). The Despotate of Epiros 1267–1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-13089-9.