Tarasije Carigradski
Sveti Tarasije (oko 730 — 806) je hrišćanski svetitelj. Bio je carigradski patrijarh od 784. do 806. godine.
Njegov prethodnik je bio patrijarh Pavle IV Carigradski. On je tajno napustio presto, otišao u manastir i primio shimu. Tada su vladali Irina i Konstantin VI. Po savetu Pavlovom, Tarasije, senator i savetnik carski, bio je izabran za patrijarha 783. godine. Ubrzo je prošao sve činove crkvene i postao patrijarh. Bio je čovek visokog obrazovanja i velike revnosti u pravoslavnoj veri. Tarasije je nevoljno primio ovoj čin, da bi pomogao pobedi nad ikonoborstvom. Pod njim je bio sazvan Sedmi vaseljenski sabor u Nikeji 787. godine, gde je osuđeno ikonoborstvo i vraćeno i utvrđeno poštovanje svetih ikona. Prema hrišćanskoj tradiciji, Tarasije je bio vrlo milostiv prema siromašnim i bednima, stvarao im je skloništa i davao hranu. Međutim, prema silnim je bio odlučan u odbrani vere i morala. Kada je car Konstantin VI oterao svoju zakonitu ženu Mariju, i uzeo nekakvu svoju srodnicu, i živeo sa njom, tražio je od patrijarha blagoslov za venčanje. Tarasije mu ne samo da nije dao blagoslov, nego ga je najpre posavetovao, potom izobličio, i najzad odlučio od pričešća. U hrišćanskoj tradiciji navodi se da su ga pred smrt videli kako odgovara demonima govoreći: „Nisam kriv u tome grehu! Nisam kriv ni u tom grehu!“, dok mu ne iznemože jezik, te se počeo rukama braniti terajući ih od sebe. Kada je izdahnuo, lice mu se zasvetlilo kao sunčana svetlost. Ovaj svetitelj umro je 806. godine. Crkvom je upravljao 22 godine i četiri meseca.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 25. februara po crkvenom, a 10. marta po gregorijanskom kalendaru.
Napomene uredi
Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.