Teodor Svetoslav
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Dodavanje vikiveza, prebacivanje u perfekat. |
Teodor Svetoslav je bio bugarski car od 1299. godine do svoje smrti 1321. godine, iz dinastije Tertera i samim tim je bio Kumanac.
| Teodor Svetoslav | |
|---|---|
 Srebrnjak sa likom Teodora Svetoslava. | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 1322. |
| Porodica | |
| Supružnik | Teodora Paleolog, Eufrozina Krimska |
| Potomstvo | Đorđe II Terter |
| Roditelji | Đorđe I Terter |
| Dinastija | Terter |
Bugarska se krajem XIII veka faktički raspala na nekoliko udeonih kneževina. Postojanje carske vlasti bilo je samo povod za stalne borbe između bojara za carsku titulu.
To je prestalo kada je Teodor uz tatarsku pomoć došao na presto, ali nije hteo da deli presto sa Čakom, jednim tatarskim vođom, pa ga je ubio.
Odmah posle stupanja na presto, Svetoslav je objavio rat Vizantiji. Čak je i unajmio jaku družinu španskih ratnika, Katalane, tj. almogavere. Ovaj rat se završio 1307. godine njegovom pobedom.
Posle ovog uspeha u Bugarskoj se nastavljaju krize, koje su trajale nakon Svetoslavljeve smrti.
Teodor Svetoslav Terter je bio car Bugarske od 1300. do 1321. godine. Njegovu vladavinu karakterisala je vešta i razumna politika, koja je dovela do privremene stabilizacije bugarskog carstva, rastrzanog feudalnim nemirima i spoljnim pretnjama.
Mladost uredi
Sin je Đorđa I Tertera i Marije Terter. Pretpostavlja se da je rođen početkom 70-ih godina XIII veka. S obzirom na retkost imena „Svetoslav“ u Bugarskoj i njegovu široku upotrebu među kneževima iz dinastije Rjurikoviča, prof. Plamen Pavlov sugeriše da je njegova majka Marija bila ćerka despota Jakova Svetoslava i njegove supruge, neimenovane unuke cara Jovana Asena II.
Godine 1279, uz vizantijsku pomoć, na presto u Trnovu stupa Jovan Asen III. Njegov glavni rival Georgije Terter je postao njegov njegov najbliži saradnik i postao mu je zet. Teodor Svetoslav i njegova majka poslani su u Nikeju kao taoci. Posle bekstva cara Jovana Asena III (1280. godine), Đorđe Terter je zauzeo presto. Odriče se prinudnog braka sa sestrom vizantijskog štićenika i pokušava da povrati svoju prvu ženu i sina.
Godine 1284—1285, Teodora Svetoslava je otac proglasio za prestolonaslednika. Iako još uvek kao zatvorenik, bio je veren za ćerku tesalijskog sevastokratora Jovana I Anđela. Na osnovu bugarsko-vizantijskog sporazuma iz 1284. godine, car Đorđe I Terter je vratio svoju ženu, ali je Svetoslav ostao talac. Druga bugarska delegacija, na čelu sa patrijarhom Joakimom III, uspela je da ugovori oslobađanje carevog sina. Sklopljen je brak između Teodora Svetoslava i ćerke velikog stratofedarha Sinadina, koji se kasnije nije realizovao.
Po povratku u Trnovo, Svetoslav je proglašen za savladara svog oca.[1] Ubrzo je poslat u zarobljeništvo Tatarima zajedno sa svojom sestrom (druga ćerka cara Georgija I Tertera), koja je odvedena u harem Čake, sina kana Nogaja, jer je, ne izdržavši mongolo-tatarske napade i pritisak, car Georgije I Terter je postao vazal Zlatne Horde. Carev sin je u tatarskom zatočeništvu proveo oko 15 godina.
Posle očevog gubitka prestola, Svetoslav je zapao u krajnje siromaštvo. Nogajeva žena Eufrosinija Paleologina (vanbračna ćerka cara Mihaila VIII Paleologa) ugovorila je brak između njega i unuke bogatog trgovca Pandoleona, takođe po imenu Eufrosinija, pošto joj je bila kuma.[2] Brak nije doneo Svetoslavu prestiž, ali mu je znatno poboljšao materijalnu situaciju.
Nakon Nogajeve smrti, počela je borba za prevlast u Zlatnoj Hordi između njegovog sina Čake i pretendenta Toktaja. Čaka gubi i zajedno sa Teodorom Svetoslavom i svojom suprugom Elenom (ćerkom cara Đorđa I Tertera, odnosno sestrom Teodora Svetoslava) odlazi u Bugarsku. Diskutabilno je da li je Čaka uspeo da se domogne prestola u Trnovgradu pre nego što ga je šurak svrgnuo u dvorskom udaru, ali kako god bilo, Svetoslav se 1300. godine, proglasio za cara Bugara.
Vladavina uredi
Učvršćivanje prestola uredi
Na Toktajev zahtev, Čaku je pogubio car Teodor Svetoslav i njegovu glavu poslao hanu na Krim[3]. Odnosi sa Zlatnom hordom su uspešno rešeni. Bugarska ne samo da ponovo postaje nezavisna država, već ima određene teritorijalne dobiti. Besarabija je uključena u državne granice, sve do Mavrokastra na ušću reke Dnjestar.
Uporedo sa otklanjanjem tatarske pretnje, za Svetoslava je od primarnog značaja bila likvidacija unutrašnje opozicije. Trnovski patrijarh Joakim III postao je protivnik mladog cara. Protiv patrijarha su podignute optužbe da podržava Tatare. Car je naredio da ga bace sa zidina tvrđave - prema kasnoj legendi (iz 19. veka) prema istoričaru Plamenu Pavlovu, to se dogodilo sa takozvane Čeone stene Careveca.
Sukobi sa pretendentima uredi
Jačanje bugarske države nije se poklapalo sa interesima Vizantije. Pokušavajući da održi unutrašnje nemire, car Andronik II Paleolog je 1301. godine, organizovao pohod na cara Teodora Svetoslava. Mihailo, sin cara Konstantina I Asena Tiha, stavljen je na čelo vizantijske vojske koja ima za cilj da da legitimitet agresiji. Uprkos tvrdnjama vizantijskih hroničara da je od cara tražena intervencija trnovske aristokratije, pretendent na presto nije naišao na podršku u Bugarskoj. Njegova vojska se raspada, a Mihajla napuštaju njegovi sledbenici.
Drugi pokušaj da izazove građanski rat učinio je car Andronik II preko sevastokratora Radoslava, Smilecovog brata. Podržan od grčkih trupa, sevastokrator Radoslav ide protiv kranske despotovine. Pradedovsko vlasništvo porodice Smilec sada je pod vlašću Svetoslavovog strica, Eltimira. Porazio je Sevastokratorovu vojsku i zarobio ga zajedno sa 13 vizantijskih vojskovođa koje je predao caru. Sam sevastokrator Radoslav je oslepljen i bačen u tamnicu. Tada je car Teodor Svetoslav zamenio ratne zarobljenike za svog oca, koji je još bio u grčkom zatočeništvu. Posle uspešnog povratka cara Georgija I Tertera u Bugarsku, car Teodor Svetoslav mu je poverio upravu nad jednim gradom.[4]
Rat sa Vizantijom uredi
Car Teodor Svetoslav se 1304. godine, osetio dovoljno jakim da započne protivofanzivu. Posle uspešnih vojnih operacija, pod njegovu vlast prešao je niz gradova na istočnoj Staroj planini. Car Teodor Svetoslav je takođe zauzeo mnoge crnomorske gradove: Kteniju, Rusokastro, Mesemvriju, Sozopolj, Anhijal, Agatopolj. Kao odgovor, car Mihailo IX i vojskovođa Mihailo Tarkhontus su okupili trupe u blizini Visa. Dve vojske se sastaju kod Burgasa, na reci Skafidi. Posle prvog sukoba, bugarska vojska se povukla, a Vizantinci, kojima je komandovao Voisil, brat cara Smileca i sevastokratora Radoslava, krenuli su u poteru, ali se most preko reke srušio pod njima. To dovodi do preokreta u bici, koju Bugari dobijaju. Vizantijski hroničar Georgije Pahimer pretpostavio je da je do poraza Grka došlo zbog slučajno srušenog mosta. Savremeni bugarski istoričari veruju da je to bila zamka koju su postavile bugarske trupe. Krajnji rezultat bitke kod reke Skafida bio je prelazak Crnog mora u ruke bugarskog cara. Posle pobede car Teodor Svetoslav je krenuo ka Hadrijanopolju.
U avgustu iste godine, car Mihailo IX Paleolog je krenuo u napad na zemlje oko Slivena i podvrgao ih pustošenju. Car Mihailo IX je povratio vlast na Crnom moru, ali za kratko vreme. U jesen ih je car Teodor Svetoslav ponovo pokorio. Prilikom zauzimanja Sozopolja uhvaćen je carigradski patrijarh Jovan XII Kozma. Car i despot Aldimir (Eltimir) su upali u tračke posede Vizantije.
Vizantijska diplomatija je 1305. godine uspela da poremeti savez između cara Teodora Svetoslava i kranskog despota Aldimira (neuspešni pokušaji u ovom pravcu činjeni su već 1304. godine), koristeći odnos Smilecove udovice sa njenom ćerkom Marinom – Aldimirovom ženom. Saznavši za izdaju svog strica, car Teodor Svetoslav je krenuo u iznenadni napad na kransku despotovinu, koja je potpala pod njegovu neposrednu vlast.
Sledeće, 1306. godine, 16.000 Alana, nezadovoljnih vizantijskim carem, obratilo se caru Teodoru Svetoslavu sa molbom da im da azil u Bugarskoj. Car je pristao i poslao je silu od 1.000 ljudi da im pomognu da pobegnu. Kada su pokušali da pređu na bugarsku teritoriju, Alane su napali Katalonci (katalonski odred) i pobedili su ih. S obzirom na borbenu sposobnost katalonskih plaćenika i njihov sukob sa vizantijskim vlastima, car Teodor Svetoslav je započeo pregovore sa njihovim vođom Bernatom de Rokaforom, nudeći mu da pređe na bugarsku stranu. Car Teodor Svetoslav mu obećava brak sa njegovom sestrom Elenom Terter, Čakinom udovicom. Pregovori nisu dali pozitivan rezultat. Navodno su osujećeni vizantijskom diplomatijom.
Krajem 1306. godine, car Teodor Svetoslav je započeo mirovne pregovore sa Vizantijom. Car Andronik II je namerno odlagao svoju odluku zbog nespremnosti da prihvati gubitak crnomorskih gradova. Car Teodor Svetoslav je poslao dve galije žita u izgladneli Carigrad i time pridobio simpatije njegovog stanovništva, što je izvršilo određeni pritisak na cara Andronika II da prihvati mirovne predloge. Godine 1307. potpisan je ugovor između Bugarske i Vizantije, zapečaćen brakom cara Teodora Svetoslava sa ćerkom cara Mihaila IX Paleologa. Sporazum je legalizovao teritorijalna proširenja cara Teodora Svetoslava od 1304-5. godine.
Mirne godine uredi
Tokom ostatka svoje vladavine, car Teodor Svetoslav je nastojao da održi mir sa svojim susedima. Sačuvani su tradicionalno dobri odnosi sa Mletačkom Republikom, sudeći po pominjanju cara Todora Svetoslava u spisku vladara prijateljskih Veneciji.
Godine 1310-1311. srpski kralj Stefan Uroš II Milutin Nemanjić stigao je u državnu posetu Trnovu. Bugarsko-srpski odnosi, koji su se pogoršali usled proterivanja Svetoslavove sestre (Ane Bugarske) sa srpskog prestola 1299. godine, poboljšali su se.
Nema direktnih podataka o kontaktima između bugarskog carstva i vidinske despotovine. Zbog nedostatka podataka o vojnim sukobima među njima, pretpostavlja se da su car Teodor Svetoslav i despot Šišman I održavali mir. Godine 1315-1316 - car Teodor Svetoslav ozbiljno je ugrozio interese Đenovljanske republike. Godine 1315-1316 došlo je do sukoba između Đenovljanske kolonije u Kafi i bugarskog carstva povodom kršenja prava Đenovljana od strane bugarskih vlasti. Tako je doneta odluka Officium Gazarie od 22. marta 1316. godine, poznata kao „Zabrana posete Zagori/Bugarskoj“, vredi napomenuti da se ova uredba ne odnosi samo na Belgorod, već i na druge luke u regionu kojima upravlja. bugarski car.[5] Godine 1318. izdata je bula pape Jovana XXII 26. februara 1318. godine, kojom su definisane granice episkopije Kafe (upravo u vreme cara Teodora Svetoslava), gde je pisalo „grad Varna u Bugarskoj“ (a la vila Varna na bugarskom).
Poslednjih godina svoje vladavine car Teodor Svetoslav je pojačao svoju politiku prema Vizantiji. Povod za to je bio sukob između cara Andronika II Paleologa i njegovog unuka cara Andronika III Paleologa, koji je nastao posle smrti cara Mihaila IX 1320. godine. Bugarski car je poslao na Andronika III odred od 300 teško naoružanih konjanika, na čelu sa generalom Martinom. On nudi savez i dodatne trupe. Mladi car odbija njegovu pomoć, sumnjajući da su prave careve namere da ga zarobi. U isto vreme, tatarske čete su dva puta počinile pljačke u zemljama carstva, prolazeći neometano kroz bugarsko carstvo.
Car Teodor Svetoslav Terter je umro 1322. godine, prirodnom smrću i nasledio ga je sin car Đorđe II Terter.
Kovanje novca uredi
Georgi Atanasov beleži da je u godinama 1307-1311 u bugarskim zemljama postojao kovani novac sa tagmom dinastije Džuči Kana i natpisom STACI (Isakcha) u ramenu krsta na reversu. Ova izdanja su ispisana natpisima 707, 708 i 711 Hadžire, koji odgovaraju 1307/8, 1310/11 i 1311/12. Prema njegovim rečima, car Teodor Svetoslav je posle 1307. godine, stekao autonomiju kao tatarski vazal i obavljao sopstvene trgovačke poslove.[6]
Brak i potomstvo uredi
Svetoslav je oženjen Eufrosinijom, ćerkom Manka i unukom grčkog trgovca Pandoleona. Iz ovog braka ima sina cara Đorđa II Tertera. Godine 1308, nekoliko godina posle njene smrti (oko 1305), oženio se Teodorom Paleolog, ćerkom vizantijskog cara Mihaila IX Paleologa. Iz ovog braka nema dece.
Reference uredi
- ^ Za tozi fakt se sъdi po nahodkite na moneti s izobraženiя na Georgi I Terter i Todor Svetoslav kato sъvladeteli.
- ^ Plamen Palov, „Zabravenoto Srednovekovie“, izd. Bъlgarska istoriя, 2019 g., str. 191. ISBN 978-619-7496-14-7
- ^ Čolpanov, B., Gюzelev, V., Beležiti bъlgari, tom I, Sofiя, 1967, Dъržavno voenno izdatelstvo, str. 289
- ^ Izkazani sa predpoloženiя če stava duma za Červen, rodovo vladenie na Terterovci.
- ^ N. D. Rusev. Na granicata..., pp. 63cit v: Atanasov, Georgi Dobrudžanskoto despotstvo kъm političeskata, cъrkovnata, stopanskata i kulturnata istoriя na XIV V
- ^ https://web.archive.org/web/20160304190911/http://www.bulgari-istoria-2010.com/booksBG/G_Atanasov_Dobrudzjanskoto_despotstvo.pdf Atanasov, Georgi 2010. Dobrudžanskoto despotstvo s.38
Literatura uredi
- Vladimir Ćorović, „Istorija srpskog naroda“
- Čolpanov, B., Gюzelev, V. Beležiti bъlgari. T. I. S., 1967.
- Istoriя na Bъlgariя v 14 t. Tom III. Vtora bъlgarska dъržava. S., 1982.
- Andreev, Йordan. Bъlgarskite hanove i care VII-XIV vek. S., 1988.
- Dimitrov, Božidar. Car Svetoslav Terter. S., 2000.
- Pavlov, Plamen. Beležiti bъlgari, t. ІІІ. S., 2012.
