Teodor Herbez
Grof Teodor Herbez (Hercegovina, 1790 – Beograd, 9/10. III 1866) bio je srpski oficir i političar. Herbez je bio ministar finansija (popečitelj) i član Državnog saveta.[1]
| Teodor Herbez | |
|---|---|
 Teodor Herbez popečitelj finansija po povratku kneza Miloša | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1790 |
| Mesto rođenja | Hercegovina, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1866 |
| Mesto smrti | Beograd, Kneževina Srbija |
Biografija uredi
Njegov otac držao je trgovinu u Beogradu, pre Prvog srpskog ustanka. Teodor je odrastao u Zemunu. Pravne nauke i doktorat završio je u Italiji, u Padovi. Po završenim studijama prešao je u carsku Rusiju, gde je zauzimao položaj u državnoj administraciji i stekao viši vojni čin. Bavio se Teodor 1831. godine u Kišenjevu u Moldaviji. Za svoje zasluge, od ruskog dvora dobio je titulu Grofa - kavalira. Nosilac je ruskog Ordena Sv. Stanislava II stepena. Kao velikog rodoljuba srce ga je vuklo da se vrati među Srbe.
Vratio se u Beograd 1834. godine. Kao bogatog i retko školovanog čoveka (doktora prava) pozvao ga je knez Miloš da dođe u Kragujevac. Grof Herbez se preselio iz Beograda u Šumadiju. Bio je vrlo ambiciozan čovek uvek spreman za rad, i pred kneza je prosperirao. Kao privremeni "šef" vojenog popečiteljstva uselio se sa svojom kancelarijom 1835. godine u Topalovićevu kuću, gde je pre mitropolit stanovao. Postao je član Državnog saveta 1835. godine. Bio je član osme deputacije Srbije, koja je 25. februara 1835. godine išla u Carigrad, kod sultana. Učestvovao je radu Školske komisije za reformu srpskih škola 1836. godine. On je po drugom povratku kneza Miloša i "popečitelj finansija" Srbije.
U vreme bune protiv kao pristalica kneza Mihajla morao je da izbegne iz Srbije. Kao emigrant, Grof Herbez 1842. godine živi privremeno u Novom Sadu. Našao se juna 1843. godine u Zemunu, među brojnim nezadovoljnicima. Po povratku u Srbiju, kada je ustanovljena nova vlast, uhapšen je i proveo pola godine zatvoren u Kragujevcu. Apelacioni sud ga je oslobodio svake krivice pa je pušten iz tamnice.
Za vreme kneza Mihajla, već vremešni Grof Herbez je opet na visokom položaju. Postao je šef kneževe kancelarije i državni savetnik, po drugi put. Penzionisan je novembra 1860. godine[2] kao "popečitelj" (ministar) finansija Kneževine Srbije.
Počasni je član Društva srpske slovesnosti od 3. I 1851. godine. Počasni je član Srpskog učenog društva naimenovan 29. VII 1864.
Mala gospoja Jelenka uredi
Živeo je doktor Herbez u Beogradu u elitnoj Gospodskoj ulici (današnja Brankova), u kući "od tvrdog materijala", koju je dobio u miraz, od kneza Miloša 1835. godine. Nameštaj je nabavio u Beču, od istog miraza. Bio je oženjen od leta 1835. godine Jelenkom, zvanom Miloševa "Mala gospoja"[3], u koju je bio dugo zaljubljen. Lepa Jelenka je bila poreklom Turkinja,[4] i u Srbiju je po predanju, došla kao robinja. Držao ju je prvobitno u svom haremu, srpski vojvoda Milenko Stojković. Posle proterivanja Milenkovog, udala se za hajduka Vlaha Gicu. Kasnije je angažovana da bude vaspitačica kćeri kneza Miloša Obrenovića. Postala je ubrzo ljubavnica kneževa, kojem je marta 1826. godine rodila vanbračnog sina Gavrila. Tada ona postaje druga Miloševa žena; Ljubica je bila prva, nazivana "Velika gospoja" a Jelenku, koja je uživala veliki ugled i značajnu moć kod Kneza zvali su ”Mala gospoja”. Knez ju je vodio svuda sa sobom, izdržavao o državnom trošku. Nakon Miletine bune 1835. godine, Miloš je namerio je da uda svoju 38. osmogodišnju "milosnicu", a bio je ženik pred njim - Grof Herbez. Knez Miloš ga je kao i druge saradnike potcenjivao, podrugljivo nazivao Gluvać. Teodor je međutim godinama tajno, bojeći se kneza, žudeo za lepom (vladarevom ljubavnicom) Jelenkom. Mladoženji takođe vremešnom, pored svakog zadovoljstva i lepe kuće, pripalo je oko 40.000 groša miraza, za razne troškove. Supružnici Herbezi su živeli lepo i zadovoljno u Beogradu, a u njihovom domu su bila česta mešovita posela.[5] Kako nisu imali dece, usvojili su njenu siroticu Srpkinju iz Austrije - Jelenu, čiji su roditelji stradali od Mađara 1848. godine. Postoji i teorija da je Jelena bila ćerka Kneza Miloša i Jelenke. Kada je stasala Jelena, postala je uzornom suprugom velikog srpskog državnika Jevrema Grujića. Na zemlji koju je Jelena donela u miraz, izgrađeno je zdanje danas poznato kao Dom Jevrema Grujića. Današnji potomci su porodice Conić, Šećerović i Naumović.
Reference uredi
- ^ "Građa za biografski rečnik članova DSS, SUD i SKA", Beograd
- ^ "Srbski dnevnik", Novi Sad 6. novembra 1860.
- ^ Simo C. Ćirković: "Knjaz Mihailo Obrenović: život i politika", Beograd 1997.
- ^ "Vreme", Beograd 13. novembar 1936.
- ^ Poleksija D. Dimitrijević Stošić: "Posela u starom Beogradu", Beograd 1965.
Literatura uredi
- Lovčević I, 24.
- V. Aleksijević: Savremenici i poslednici Dositeja Obradovića i Vuka Stef. Karadžića : bio-bibliografska građa. Rukopis se čuva u Odeljenju posebnih fondova Narodne biblioteke u Beogradu. P 425/14 (V. Aleksijević).
- P. Ljušić: Kneževina Srbija (1830–1839). SANU 1986 (PI 570).
- M. Herbez: Jedna nepoznata biografija – prilog za istoriju srpske policije. Bezbednost 46: 6 (2004) 975–981.
