Terminologija
Terminologija je lingvistička disciplina koja se bavi terminima i njihovom upotrebom. Spada pod oblast leksikologije. Skup svih posebnih (specifičnih) leksema jedne struke naziva se terminologijom dotične struke, a rečnik u kome se navode i tumače takve reči – terminološki rečnik date struke. Termini su reči kojima je u određenom kontekstu dato određeno značenje. Terminologija kao discpilina proučava, između ostalog, razvoj tih termina i njihov odnos u okviru određenog stručnog područja. Terminologija se razlikuje od leksikologije, jer u svoje istraživanje uključuje i proučavanje koncepta, konceptualne sisteme i njihove oznake (termine), dok leksikologija proučava reči i njihova značenja.[1][2]
Terminologija se može ograničiti na jedan ili više jezika (na primer, višejezična i dvojezična terminologija), ili može da ima interdisciplinarni fokus na upotrebu istih termina u okviru različitih polja.
Tvorcem moderne terminologije kao nauče discipline se smatra Ojgen Vuster, austrijski inženjer elektrotehnike.[3]
Pregled uredi
Terminološka disciplina se primarno sastoji iz sledećih aspekata:
- analiziranje koncepata i konceptnih struktura korišćenih u polju ili domenu aktivnosti
- identifikovanje termina dodeljenih konceptima
- u slučaju dvojezične ili višejezične terminologije, uspostavljanje korespondencije između termina u različitim jezicima
- skupljanje terminologije, na papiru ili u bazama podataka
- upravljanje terminološkim bazama podataka
- stvaranje novih termina, ako je potrebno
Tipovi terminologije uredi
Napravljena je razlika između dva tipa termilogoškog rada:
- Ad hoc rad na terminologiji, koji se bavi jedim terminom ili ograničenim brojem termina.
- Sistematska zbirka terminologije, koja se bavi svim terminima vezanim za određeno polje ili domen ili aktivnost, često praveći struktuisanu ontologiju termina u okviru tog domena i njihovih odnosa.
Terminološke teorije uredi
Terminološke teorije čine teorija terminologije, socioterminologija, komunikativna teorija terminologije, sociokognitivna terminologija i teminologija zasnovana na okviru.
Termini uredi
Termini su reči koje sa najvećom tačnošću označavaju određene pojmove u nauci, tehnici, umetnosti i, uopšte, pojmove u raznim strukama.[4] U svakoj struci govornici raspolažu mnogim posebnim rečima za predmete, materije, radnje, odnosno pojave kojima se oni precizno, bez nejasnoće, označavaju. Karakteristika termina je pre svega jednoznačnost (monosemičnost), što je rezultat težnje svake nauke, odnosno struke, da što tačnije označi pojmove koje proučava. Uz to, svaka nauka teži da terminologiju utvrdi u svojim okvirima.
To, međutim, ne znači da se različite nauke neće služiti i zajedničkim terminima. U tom slučaju u svakoj od njih upotrebljeni termin (koji je formalno zajednički) imaće ono značenje koje mu daje dotična nauka, odnosno struka. Na primer, leksema proces će u pravnim naukama imati značenja „sudski spor“, „parnica“, „sudski postupak“, dok će u medicinskim naukama imati značenja: „tok (bolesti ili lečenja)“; leksema operacija u medicini će značiti „lečenje hirurškim putem“, u matematici – „računska radnja“, u armiji – „planski izveden pokret jedinica“ itd.
Navedeni činioci sastava rečeničnog fonda srpskog književnog jezika ostvarivaće se i u uslovima koje stvaraju pravila raslojavanja književnog jezika, tj. Kategorije teritorijalno-dijalekatskog sloja, teritorijalno-varijantnog sloga, sociolekti i funkcionalni stilovi.[1]
Termini u različitim strukama uredi
Tako, na primer, hemiji pripadaju lekseme kao što su: natrijum, kalijum, elektrolit, kiselina, baza, molekul, hlor, hlorid, solvatacija, rastvor, jedinjenje; fizici pripadaju reči: rotacija, gravitacija, energija, atom, vektor, intercija, dinamika, ravnoteža, mehanika; gramatici pripadaju lekseme: akuzativ, plural, singular, deklinacija, jednina, fonema, glas, imenica, pridev, adverb, prilog; informatici pripadaju lekseme: računar, kompjuter, input, printer, generisati, tabulacija, folder, fajl; medicini pripadaju lekseme: antibiotici, penicilin, vazodilatoran, hipertenzija, hipotenzija, muskulatura, intravenozni, sulfanilamidi, kardiovaskularni; geografiji i geologiji – lekseme: izohipsa, kota, sediment, gromadne stene, eruptivne stene.[1]
Internacionalizmi uredi
Terminologije pojedinih nauka i struka sadrže i domaće, srpske nazive i lekseme – internacionalizme – zasnovane najčešće na osnovama grčkog i latinskog jezika: različitost – diverzitet; suglasnici – konsonanti; prilog – adverb; glagolski vid – verbalni aspekt; taložni – sedimentni; ubrizgati – injicirati; izvođenje – derivacija itd. Međutim, veliki broj termina je odomaćeni internacionalizam: galaksija, atmosfera, atom, atrofija, bibliografija, vijadukt, digitalni, ektoderm, izotop, injektor, katalizator, lumbalan, trioda, dioda, megavolt, muzej, dijagram, azot, fluor, fosfor, hidrogen – na grčko-latinskim osnovama, ali i na osnovama drugih jezika, u drugoj polovini HH veka – posebno na osnovama engleskog jezika.
Reference uredi
- ^ a b v S. Stanojčić, Živojin. Gramatika srpskog književnog jezika. ISBN 978-86-7781-757-2.
- ^ „Hrvatski terminološki portal”.
- ^ „Eugen Wüster”.
- ^ „Termin u rečniku”.
Literatura uredi
- Sonneveld, H, Loenning, K: (1994): Introducing terminology, in Terminology, p. 1-6
- Wright, S.E.; Budin, G.: (1997): Handbook of Terminology Management, Volume 1, Basic Aspects of Terminology Management, Amsterdam, Philadelphia, John Benjamins 370 pp.
- Gaudin, F., 2003, Socioterminologie: une approche sociolinguistique de la terminologie, éd. De Boeck-Duculot, Belgium.
- Wright, S.E.; Budin, G.: (2001): Handbooks of Terminology Management, Volume 2, Application-Oriented Terminology Management, Amsterdam, Philadelphia, John Benjamins.
- Kockaert, H.J.; Steurs, F.: (2014): Handbook of Terminology, Volume 1, Amsterdam, Philadelphia, John Benjamins.