Terorizam

Terorizam je smišljena upotreba nezakonitog nasilja ili pretnje nezakonitim nasiljem radi usađivanja straha, s namerom prisiljavanja ili zastrašivanja vlasti ili društva kako bi se postigli ciljevi koji su uopšteno politički, verski ili ideološki. Ovaj termin se koristi prvenstveno za opisivanje nasilja protiv ciljeva u doba mira ili tokom rata nad civilnom populacijom. Izrazi „terorista” i „terorizam” su nastali tokom Francuske revolucije u kasnom 18. veku, ali su stekli popularnost tokom perioda kad je Ronald Reagan bio predsednik SAD (1981–89) nakon bombardovanja Bejrutskih kasarni 1983, kao i nakon napada na Njujork i Vašington u septembru 2001. i na Bali u oktobru 2002.

Teroristički napad na kule bliznakinje 11. spetembra 2001. u Njujorku

Ne postoji široko prihvaćena definicija terorizma. Kao izraz sa konotacijom dela koje je „moralno pogrešno”, ovaj termin često koriste vlade i nedržavne grupe za osuđivanje i klasifikovanje suprotstavljenih grupa. Široke kategorije političkih organizacija su tvrdile da su bili uključene u terorizam u cilju daljeg ostvarivanja svojih ciljeva, uključujući desničarske i levičarske političke organizacije, nacionalističke grupe, religiozne grupe, revolucionare i vlade. Zakoni o terorizmu usvojeni su u mnogim državama, i njima se terorizam klasifikuje kao kriminal. Nema univerzalne saglasnosti u pogledu toga da li se terorizam treba smatrati ratnim zločinom.
Prema Globalnoj bazi podataka terorizma koji održava Univerzitet u Merilendu u Koledž Parku, više od 61.000 incidenata nedržavnog terorizma, rezultiralo je u najmanje 140.000 smrtnih slučajeva, tokom perioda od 2000. do 2014.

Definicija terorizma

S obzirom da se pitanjem terorizma bavi više nauka i disciplina, tj. da je pitanje sagledavanja pojma terorizma multidisciplinarno, potrebno je naglasiti da je zločin terorizma u sastavu korpusa zločina obuhvaćen Međunarodnim krivičnim pravom. Međunarodno krivično pravo predstavlja sistem pravnih propisa koji u sebi sadrže norme krivičnog prava koje imaju međunarodni karakter i norme međunarodnog javnog prava, usmerenih ka kažnjavanju ili primeni drugih sankcija prema licima odgovornim za krivična dela, koja su kao takva označena kao međunarodna. U grupu krivičnih dela označeni kao međunarodna krivična dela, pre svega, spadaju zločini koji su u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda u saglasnosti sa članom 5 Statuta, a to su: ratni zločini, zločin protiv čovečnosti, genocid i agresija. Pored navedenih, tu si i sledeći zločini: uzimanje talaca, terorizam, zločini protiv međunarodno zaštićenih lica, zločin protiv službenika Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja, zločin koji čine plaćenici, zločin proizvodnje i stavljanje u promet narkotika, droga i drugih psihotropskih supstanci, zločin protiv kulturne baštine i zločin protiv životne sredine;

Prvi ozbiljan korak u borbi protiv terorizma desio se nakon ubistva jugoslovenskog kralja Aleksandra i francuskog ministra Bartoa u Marselju 9. oktobra 1934. godine, kada je Francuska i zvanično predložila osnivanje Međunarodnog krivičnog suda. U odgovoru na francuski predlog, Savet Lige naroda, odlučio je da osnuje komitet eksperata koji je imao zadatak da napravi predlog teksta konvencije o sprečavanju zločina terorizma. Nacrt Konvencije o sprečavanju terorizma, bio je usvojen pod imenom: „Konvencija Lige naroda za sprečavanje terorizma“

Bez obzira što se svi slažu da je terorizam opasna društvena pojava, prisutna u različitim formama, kroz istoriju ljudskog društva, ni do danas nisu izgrađeni ili usklađeni jedinstveni stavovi o ovom pitanju.

Kofi Anan, generalni sekretar Ujedinjenih nacija izjavio je tokom zasedanja 57. Generalne skupštine UN-a (4. oktobra 2002), da je terorizam po svojoj prirodi napad na fundamentalne principe prava, poretka, ljudskih prava i mirnog rešavanja sukoba, svih principa na osnovu koga se zasniva sistem UN-a. Ujedinjene nacije imaju najznačajnije mesto u pružanju pravnog i organizovanog okvira u kampanji protiv terorizma.

Rezolucija Saveta bezbednosti 1373 od 28. oktobra 2001. godine: „... akti, metode i praksa terorizma je suprotna ciljevima i principima UN-a...“ Rezolucija poziva sve države članice da postanu članice relevantne međunarodne konvencije i protokola... „i da povećaju međusobnu saradnju... u cilju kampanje protiv terorizma osniva se CTC – Komitet za borbu protiv terorizma, koji će da prati primenu Rezolucije Saveta bezbednosti 1373.“

Čak i u okviru jedne zemlje postoje zabune oko jedinstvene definicije terorizma. U Sjedinjenim Američkim Državama, Stejt department terorizam definiše kao predominantno politički motivisano nasilje izvršeno protiv ne vojnih ciljeva od strane pod-nacionalnih grupa ili tajnih agenata, obično sa namerom uticaja na javnost. Sa druge strane Federalni istražni biro, koristi drugačiju formu pri definisanju terorizma: „Terorizam je korišćenje ozbiljnog nasilja protiv lica ili imovine, ili pretnja korištenjem istog nasilja da se zastraši ili prinudi država, javnost ili bilo koji deo javnosti, u cilju da se promovišu politički, socijalni ili ideološki ciljevi“. Ovakva razlika između različitih agencija ili tela iste vlade mogu se objasniti različitim okvirima delovanja ili nadležnosti. Ali razlike postoje i između zemalja. Ove razlike nisu samo proizvod drugačijih shvatanja pojma terorizam, već i promena drugih činilaca koje dovode do pojave modernog terorizma ili shvatanja terorizma u savremenim uslovima.

Tradicionalni koncept terorizma zamenio je jedan novi ili kako se u teoriji naziva, „super terorizam“, predstavljen i primenjen od strane kultova ili religijski motivisanih grupa, opremljenih oružjem masovnog uništenja koje su spremni da upotrebe u svakom trenutku.

Pitanje šta je terorizam, a šta nije, već duže vremena opseda teoretičare, eksperte i političare. Možda bi se eksperti i složili oko jedinstvene definicije, da pitanje terorizma u sebi ne sadrži u velikoj meri i političku komponentu. Do danas nije usklađena jedinstvena definicija terorizma, iako je krajnje neophodno da se to uradi. Često se pojam terorizma zamenjuje pojmom terora ili obrnuto, te je neophodno dati teorijsko razgraničenje između ova dva pojma. Teror i terorizam su oblici nasilja primenjeni od strane malih grupa, iako u praksi postoje i drugačiji primeri. Pojam terora vezuje se za grupu na vlasti koja putem strahovlade i drugim nasilnim metodama želi da zadrži vlast, dok se pojam terorizma vezuje za grupe koje imaju za cilj smenu vlasti, bilo da je ona demokratska ili krajnje nedemokratska. U oba slučaja žrtve su civili.

Uzimajući u obzir veliki broj definicija terorizma, koje svaka na svoj način polaze od istih ili sličnih činjenica, opravdano se postavlja pitanje u čemu su date definicije istovetne, a u čemu se razlikuju.

Pojmovi

Analizom sadržaja definicija terorizma može se zaključiti da su u većoj ili manjoj meri zastupljeni sledeći pojmovi:

1. Pretnja;
2. Nasilje, sila;
3. Strah;
4. Politički aspekt-efekat-cilj;
5. Psihološki efekt i nekontrolisana reakcija;
6. Nasumični odabir meta i žrtava;
7. Namerno isplanirana i sistematski organizovana akcija;
8. Način borbe;
9. Protiv pravni akt;

Iz navedenih ključnih elemenata terorizma može se zaključiti da terorizam predstavlja protiv pravni akt nasilja usmerenog protiv određene države sa namerom da se izazove strah ili kolektivna šteta, kako bi se ostvario određeni politički cilj. Radi se o nameravanoj upotrebi sile, a terorizam se koristi kao način borbe za ostvarenje pomenutih političkih ciljeva.

Sve postavljene definicije moraju da razgraniče i sledeća pitanja odnosa terorizma i drugih oblika nasilja, odnosa između terorizma posebno i gerilskog načina ratovanja u smislu oslobađanja od okupacije, kao i pitanja razgraničenja terorizma od običnog kriminala. Pitanje razgraničenja terorizma i teroriste od pitanja borbe za oslobođenje i boraca za slobodu odvela su pokušaje definisanja terorizma iz pravne oblasti na polje politike. Debate koje su vođene u Ujedinjenim nacijama oko pokušaja definisanja terorizma, po pravilu su završavane bezuspešno, jer su države imale različite pozicije i shvatanja ne samo u odnosu na definisanje pojma, već i kad je reč o iznošenim primerima koji bi trebalo da posluže kao model. Prvi ozbiljan pokušaj bio je predlog eksperata iz Švajcarske i Bosne i Hercegovine (Republika Srpska) da se pitanju sagledavanja opšte prihvaćene definicije terorizma, pristupi na način koji je karakterističan za sva druga krivična ili međunarodno-krivična dela. Radi se o principu definisanja pojma terorizam gde će se voditi računa, ne prema počiniocu (Da li je to terorista ili borac za slobodu?), već prema žrtvi, kako je to i uobičajeno kod drugih krivičnih dela.

Karakteristike

Terorizam, iako izdvojen po nekim svojim karakteristikama od drugih zločina i krivičnih dela ima zajedničke sledeće zajedničke crte:

1. Radi se o delu čoveka;
2. Postoji društvena opasnost učinjenog dela;
3. Vinost učinjenog dela;
4. Protiv pravnost kao i određenost krivičnog dela u Zakon;

Takođe, uzimajući u obzir radnju krivičnog dela terorizma, centralno mesto u definisanju i razgraničenju pojma terorizam od drugih krivičnih dela i zločina mora da ima objekat zaštite. Pod objektom zaštite, kao što je to određeno članom 1. Krivičnog zakona Srbije, definisano je da su u prvom redu objekti zaštite čovek i građanin, osnovna prava i slobode, nezavisnost i bezbednost zemlje, kao i ustavni poredak. Posebno mesto u definisanju terorizma zauzima subjekat ili lice koje je učinilo krivično delo ili zločin. Strogo pravno gledano, terorista ili borac za slobodu, bez razgraničenja ova dva pojma, a u situaciji kada je zločin ili krivično delo počinjeno nalaze se u istom položaju, jer postoji radnja, namera, objekat i subjekat krivičnog dela. Motivi izvršenja mogli bi se razmatrati samo kao olakšavajuće ili ublažavajuće okolnosti, prilikom odmeravanja kazne.

Elementi

Bitno je naglasiti četiri glavna elementa terorizma:

1. Cilj aktivnosti su uvek ili po pravilu političke prirode, bez obzira da li se radi o smeni režima, smeni lica na vlasti, secesiji određene teritorije ili delova;
2. Upotreba nasilja ili pretnje upotrebom nasilja;
3. Žrtve su po pravilu nedužni građani;
4. Nepostojanje direktne veze između terorista i žrtve, tj. napad nije usmeren prema žrtvi ili žrtvama pojedinačno, već se terorističkim činom želi uputiti poruka, jednoj široj zajednici (državi, društvu itd.).

Nabrojanim elementima treba pridodati još dva. Tradicionalno se veruje da teroristi u izvođenju svojih akcija žele da na sebe skrenu što je moguće veću pažnju. Element „javnosti“ doveo je do toga da mnogi eksperti koji se bave terorizmom veruju da teroristi, zapravo, hoće da, pored velike štete, spektakularnošću izvođenja akcije, privuku veliku pažnju drugih. Drugi, takođe, važan element je, svakako, ideologija, bilo da se radi o varijantama političkog ekstremizma ili verskom fanatizmu.

Posebno opasnu situaciju predstavlja pojava kada se terorizam koristi kao način borbe određenih verskih i fanatičnih grupa. To znači da se religija koristi kao motiv za ostvarenje određenih političkih ciljeva. Iako zemlje, skoro svaka za sebe u okviru unutrašnjeg zakonodavstva, imaju definisan terorizam kao krivično delo, nedostatak jedinstvene definicije na međunarodnom nivou stvara nepotrebnu prazninu. Primenom osnovnih pravnih principa nullum crimen sine lege i nulla poena sine lege, pitanje borbe protiv terorizma na međunarodnom planu nema perspektivu, ukoliko se, u međuvremenu, ne postigne dogovor o opšte prihvaćenoj definiciji terorizma i primeni sankcija.

Istorija

Glavni članak: Istorija terorizma

Irsko republikansko bratstvo je bila jedna od najranijih organizacija koja je koristila moderne terorističke taktike. Na slici je prikazan, „fenijanac Gaj Foks”, crtež Džona Tenijela (1867).

U zavisnosti o toga koliko široko se termin definiše, koreni i prakse terorizma se mogu pratiti do bar prvog veka. Sikarski Ziloti su radikalni izdanak Zilota koji je bio aktivan u provinciji Judeja na početku 1. veka. Pojedini izvori osporavaju da je ova grupa, zapravo bila teroristička. Prema jevrejsko-rimskom istoričaru tog vremena Josifu Flaviju, nakon pobune Zilota protiv Rimske vlasti u Judeji, kad su neki prominentni jevrejski kolaboratori sa rimski vlastima bili ubijeni, Juda Galilejski je formirao mali i ekstremniji izdanak Zelota, Sikare, u 6. godini. Njihov teror je isto tako bio usmeren pritiv jevrejskih „kolaboratora”, uključujući hramske sveštenike, Sadukeje, Herodiade, i druge bogate elite.

Sam termin „terorizam” je originalno korišten za opisivanje akcija Jakobinskog kluba tokom „Jakobinske diktature” u vreme Francuske revolucije. „Teror nije ništa drugo nego pravda, brza, ozbiljna, nefleksibilna”, izjavio je jakobijanski vođa Maksimilijan Robespjer. Godine 1795, Edmund Berk je osudio Jakobince zbog puštanja „hiljada tih paklenih pasa zvanih Teroristi ... da napadaju ljude” u Francuskoj.

U januaru 1858, italijanski patriota Feliče Orsini je bacio tri bombe u pokušaju atentata na francuskog cara Napoleona III. Osam posmatrača je ubijeno i 142 je ranjeno. Taj incident je imao presudnu ulogu kao inspiracija za razvoj ranih terorističkih grupa.

Verovatno prva organizacija koja je koristila savremene terorističke tehnike bilo je Irsko republikansko bratstvo, osnovano 1858. godine kao revolucionara irska nacionalistička grupa koja je izvodila napade u Engleskoj. Grupa je inicirala Fenijsku dinamitnu kampanju 1881. godine, jednu od prvih modernih terorističkih kampanja. Umesto ranijih formi terorizma baziranih na političkim atentatima, ova kampanja je koristila moderne eksplozive kontrolisane časovnikom sa izričitim namerom izazivanja straha u samom srcu metropolitanske Britanije, kako bi se postigli politički ciljevi.

Još jedna rana teroristička grupa je bila Narodna volja, osnovana u Rusiji 1878. godine kao revolucionarna anarhistička grupa inspirisana Sergejom Nečaevim i „propagandom mrtvih” teroriste Karla Pisakana. Ova grupa je razvila ideje kao što je ciljno ubijanje 'lidera ugnjetavanja' — koje su postale zaštitni znak kasnijeg nasilja malih nedržavnih grupa. Oni su bili ubeđeni da tehnologije u razvoju tokom tog doba, poput pronalaska dinamita, omogućavaju direktne i diskriminantne napade. Oni su bili prva anarhistička grupa koja je široko koristila dinamit.

Učenici koji izučavaju terorizam razlikuju četiri glavna talasa globalnog terorizma: „anarhistički, antikolonijalni, novolevičarski i religiozni. Prva tri su završena i trajala su oko 40 godina, a četvrti je u svojoj trećoj deceniji.”

Počeci modernog terorizma u 20. veku

Jedna od prvih terorističkih organizacija bila je jevrejska Lehi (hebr. Lohamei Herut Israel), osnovana ciljem da na tlu Palestine uspostavi jevrejsku državu i počne sa većom imigracijom Jevreja. Prve žrtve je cionističke grupe bili su engleski Lord Mojn u Kairu. 1946. bomba u jerusalimskom hotelu Kralj David ubije 91 britanskih vojnika a godinu kasnije naprave pokolj palestinskog zaselka Dejr Jašin, gde strada oko 250 Palestinaca.

Sličnim ciljem je 1929. osnovana teroristička grupa Irgun (hebr. Ha'Irgun Ha'Tsvai Ha'Leumi B'Eretz Yisrael)

Literatura

• Wisnewski, J. Jeremy, ur. (2008). Torture, Terrorism, and the Use of Violence (also available as Review Journal of Political Philosophy Volume 6, Issue Number 1). Cambridge Scholars Publishing. str. 175. ISBN 978-1-4438-0291-8. 
• Laqueur, Walter (2011). A History of Terrorism. Transaction Publishers. str. 92. ISBN 978-1-4128-1611-3. 
• Whelehan, Niall (2012). The Dynamiters: Irish Nationalism and Political Violence in the Wider World 1867–1900. Cambridge. 
• English, Richard (2007). Irish Freedom. Pan Books. str. 179. ISBN 978-0-330-42759-3. 
• Hoffman, Bruce (1988). Inside Terrorism. New York: Columbia University Press. str. 167. 
• Janeczko, M. (2014). ‘Faced with death, even a mouse bites’: Social and religious motivations behind terrorism in Chechnya. Small Wars & Insurgencies, 25(2). str. 428–456.
• Spaaij, Ramon (2012). Understanding Lone Wolf Terrorism: Global Patterns, Motivations and Prevention. 
• Perspectives on Terrorism's Bibliography: Root Causes of Terrorism. 2017. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2017)
• Bakker, Edwin. Forecasting the Unpredictable: A Review of Forecasts on Terrorism 2000–2012 (International Centre for Counter-Terrorism – The Hague, 2014)
• Burleigh, Michael. Blood and rage: a cultural history of terrorism. Harper, 2009.
• Chaliand, Gérard and Arnaud Blin, eds. The history of terrorism: from antiquity to al Qaeda. University of California Press, 2007.
• Coates, Susan W., Rosenthal, Jane, and Schechter, Daniel S. September 11: Trauma and Human Bonds. New York: Taylor and Francis, Inc., 2003.
• Crenshaw, Martha, ed. Terrorism in context. Pennsylvania State University Press, 1995.
• Jones, Seth G.; Libicki, Martin C. (2008), How Terrorist Groups End: Lessons for Countering al Qa’ida (PDF), RAND Corporation, ISBN 978-0-8330-4465-5, Pristupljeno 29. 11. 2015 
• Land, Isaac, ed., Enemies of humanity : the nineteenth-century war on terrorism. Palgrave Macmillan, 2008.
• Lee, Newton (2015). Counterterrorism and Cybersecurity: Total Information Awareness (2nd Edition). New York: Springer. ISBN 978-3-319-17243-9. 
• Lutz, James and Brenda Lutz. Terrorism : origins and evolution. Palgrave Macmillan, 2005
• Miller, Martin A. The foundations of modern terrorism : state, society and the dynamics of political violence. Cambridge University Press, 2013.
• Nairn, Tom; James, Paul (2005). Global Matrix: Nationalism, Globalism and State-Terrorism. London and New York: Pluto Press. 
• Neria, Yuval, Gross, Raz, Marshall, Randall D., and Susser, Ezra. September 11, 2001: Treatment, Research and Public Mental Health in the Wake of a Terrorist Attack. New York: Cambridge University Press, 2006.
• Stern, Jessica (1999). The Ultimate Terrorists. First Harvard University Press Pbk. ed. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. 2000, cop. 1995. 214 p. ISBN 978-0-674-00394-1. 
• Tausch, Arno, Estimates on the Global Threat of Islamic State Terrorism in the Face of the 2015 Paris and Copenhagen Attacks (December 11, 2015). Middle East Review of International Affairs, Rubin Center, Research in International Affairs, Idc Herzliya, Israel, Vol. 19, No. 1 (Spring 2015). Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=2702356
• Terrorism, Law & Democracy: 10 years after 9/11, Canadian Institute for the Administration of Justice. ISBN 978-2-9809728-7-4.
• Jones, Sidney. Terrorism: myths and facts. Jakarta: International Crisis Group, 2013.
• Maximiliano, Korstanje, ur. (2006). Terrorism in a Global Village: how terrorism affects our daily lives?. New York: Nova Science Pubs. ISBN 978-1-5361-0240-6. 

Spoljašnje veze

• Conventions on Terrorism
• „Conventions against terrorism”. Arhivirano iz originala 5. 8. 2007. g. 
• www.terorizam.com Sajt posvećen fenomenu terorizma
• UNODC – United Nations Office on Drugs and Crime – Terrorism Prevention
• Terrorism and international humanitarian law
• Insurgency Research Group
• Jihad Monitor
• Terorizam kao oblik političke borbe („Večernje novosti“, feljton, novembar 2015) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. novembar 2015)