Википедија

Tibetsko pismo

Tibetansko pismo je zvanično pismo tibetskih jezika i nekoliko ostalih južnoazijskih jezika. Kao i kod svake abugide, znakovi su sastavljeni kombinacijom suglasnika i samoglasnika. Štampani oblik tibetanskog pisma se zove Ućen (tib. དབུ་ཅན, 'sa vrhom'). Ima više rukopisnih oblika, a najzastupljeniji se zove Ume (tib. རྒྱུག་ཡིག, 'bez vrha').

Tibetansko pismo
TipAbugida
Jezicitibetanski, džonga, ladakijski, sikimski, baltijski, tamanški, šerpanski, canglanski i gurunški
Vremenski period
~650. do sadašnjosti
Porodica
Dečiji sistem
limbuansko, lepčansko i pagspa
Pravacsleva nadesno
ISO 15924Tibt, 330
Unikod naziv
Tibetan
U+0F00–U+0FFF
Ovaj članak sadrži MFA fonetske simbole. Bez odgovorajuće podrške, možda ćete videti upitnike, kutije ili druge simbole umesto unikod karaktera.

Sem na Tibetu, ovo pismo se koristi i u Butanu, Indiji, Nepalu i Pakistanu. Od tibetanskog, nastala su i limbuansko, lepčansko i pagspa pisma.[1]

Štampani i rukopisni oblik uredi

Štampani oblik tibetanskog pisma se zove Ućen (tib. དབུ་ཅན་, 'sa vrhom'). Ima više rukopisnih oblika, a najzastupljeniji se zove Ume (tib. རྒྱུག་ཡིག, 'bez vrha'). Rukopisni oblik nema prepoznatljivu crtu na vrhu.

 
Primer štampanog i rukopisnog oblika sa transliteracijom

Opis uredi

Kao i kod svih pisma indijskog porekla, u tibetanskom, svaki znak za suglasnik automatski dobija samoglasnik 'a' na kraju. Specifična odlika ovog pisma je to što se suglasnici mogu zapisati kao radikali (osnovnog sastava) ili kao gornji i donji indeks. Gornji indeks je za suglasnike 'r', 'l' i 's', a donji za 'y', 'r', 'l' i 'w'. Za primer, uzet je radikal 'ka'. Dodavanjem gornjeg ili donjeg indeksa 'r', mogu se dobiti 'kra' ili 'rka'. U prvom slučaju gde je 'r' u sredini, ono se piše kao donji indeks. U drugom slučaju je 'r' prvi glas i piše se kao gornji indeks.[1] 'R' menja svoj oblik kada je napisano kao gornji ili donji indeks (npr. རྐ 'rka', rka), s time da je 'rnya', tj. 'rnja' izuzetak (རྙ). Slično, suglasnici 'r', 'w' i 'y' menjaju oblik kad se nalaze pod suglasnikom (npr: 'r': ཀྲ 'kra', kra;'w': ཀྭ 'kwa', kva;'y': ཀྱ 'kya', kja).

Samoglasnici u ovom pismu su 'a', 'i', 'u', 'e' i 'o'. Samoglasnik 'a' je prisutna (u izgovoru i u pravopisu) kod svih suglasnika. Ostali samoglasnici se označavaju posebnim znakovima koji se dodavaju iznad ili ispod suglasnika, npr. ཀ ka; ཀི ki; ཀུ ku; ཀེ ke; ཀོ ko. Samoglasnici i, e i o se pišu nad suglasnikom, a u pod njime.[1]

U tibetanskom slogovi se pišu sleva nadesno.[2] Slogovi su razdvojeni 'cegom' (་) jer je velik broj slogova u tibetanskom jednosložan. Ovaj znak služi i kao prazno mesto pošto u tibetanskom takvo nešto ne postoji.

Tibetansko pismo nema znakove za tonove iako neki tibetski jezici imaju tonove. U vreme kad je pismo konstruisano ni u jednom tibetskom jeziku nije bilo različitih tonova.

Tibetansko pismo ima 30 samoglasnika, koji su poznati i kao radikali.[1]

ཁ kha /kʰá/ ག ga /kà, kʰà/ ང nga /ŋà/
ཆ cha /tʃʰá/ ཇ ja /tʃà/ ཉ nya /ɲà/
ཐ tha /tʰá/ ད da /tà, tʰà/ ན na /nà/
ཕ pha /pʰá/ བ ba /pà, pʰà/ མ ma /mà/
ཚ tsha /tsʰá/ ཛ dza /tsà/ ཝ wa /wà/ (nije oduvek bilo deo pisma)[3]
ཟ za /sà/ འ 'a /hà/[5]
ར ra /rà/ ལ la /là/
ས sa /sá/ ཧ ha /há/[6]

Povezano uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b v g Daniels, Peter T. and William Bright. The World’s Writing Systems. New York: Oxford University Press, 1996.
  2. ^ Asher, R. E. ed. The Encyclopedia of Language and Linguistics. Tarrytown, N. Y.: Pergamon Press, 1994. 10 vol.
  3. ^ Starotibetanski jezik nije imao glas /w/.
  4. ^ a b U slučaju 'zh' i 'sh', 'h' označava palatalizaciju.
  5. ^ h ili apostrof (’) često označavaju aspiraciju (prizvučnost).
  6. ^ Slovo h označava bezvučni grleni strujni suglasnik.

Literatura uredi

  • Asher, R. E. ed. The Encyclopedia of Language and Linguistics. Tarrytown, NY: Pergamon Press, 1994. 10 vol.
  • Beyer, Stephan V. (1993). The Classical Tibetan Language. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.
  • Chamberlain, Bradford Lynn. 2008. Script Selection for Tibetan-related Languages in Multiscriptal Environments. International Journal of the Sociology of Language 192:117–132.
  • Csoma de Kőrös, Alexander. (1983). A Grammar of the Tibetan Language. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.
  • Csoma de Kőrös, Alexander (1980–1982). Sanskrit-Tibetan-English Vocabulary. 2 vols. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.
  • Daniels, Peter T. and William Bright. The World’s Writing Systems. New York: Oxford University Press, 1996.
  • Das, Sarat Chandra: “The Sacred and Ornamental Characters of Tibet”. Journal of the Asiatic Society of Bengal, vol. 57 (1888), pp. 41-48 and 9 plates.
  • Das, Sarat Chandra. (1996). An Introduction to the Grammar of the Tibetan Language. Reprinted by Delhi: Motilal Banarsidass.
  • Jäschke, Heinrich August. (1989). Tibetan Grammar. Corrected by Sunil Gupta. Reprinted by Delhi: Sri Satguru.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тибетско_писмо&oldid=27023789”