Topijar

Topijar (engl. topiary) je skulptura napravljena umetničkim oblikovanjem drveća i žbunja.

Topijarni oblici uredi

Topijarnim oblikovanjem mogu se dobiti različite figure; od najjednostavnijih, geometrijskih, kakve su kocke i kugle, pa do pravih zelenih skulptura ljudi i životinja.^[1] Iako umetnički veoma vredne ove skulpture nisu trajne. Njihovo postojanje zavisi od životnog veka biljaka od kojih se prave, ali još više od intenziteta održavanja. Bez redovnog održavanja ove skulpture vrlo brzo gube oblik i nestaju. Najjednostavnije topijarne forme su rezane žive ograde i bordure.

Vrste pogodne za oblikovanje uredi

Izuzetni topijar od vrsta sa listovima kontrastnih boja

Nisu sve vrste pogodne za oblikovanje. Samo vrste sposobne da se brzo regenerišu mogu podneti ovako drastična oštećenja, a među njima se biraju sitnolisne vrste guste i kompaktne krošnje. Najpogodnije su sledeće vrste:

Šimšir (Buxus sempervirens) koji se u ovu svrhu koristi još od antičkog doba, ali mu je mana što raste sporo
Tisa (Taxus baccata), vrsta izuzetno dobre regenerativne sposobnosti, a uz to i izuzetno dugovečna.
Tuje – različite vrste (Thuja sp.)
Pačempresi (Chamaecyparis. Sp.) – različite vrste
Kupresokiparis (Cupressocyparis leylandii), retka vrsta, ali veoma guste i kompaktne krošnje, izuzetno dobro podnosi orezivanje

Za rezane žive ograde i geometrijske forme mogu se koristiti i druge vrste, neke čak veoma krupnog lišća:

Kalina (Ligustrum vulgare), najjeftinija i najčešće korišćena vrsta
Lovor višnja (Prunus laurocerasus) sjajnih i veoma krupnih listova
Žutika (Berberis thunbergii) koji ima više varijeteta različite boje listova, pa se na taj način mogu dobiti veoma interesantni višebojni oblici.
Japanska kurika (Euonymus japonicus) koji se takođe javlja u varijetetima različito obojenih, čak i višebojnih listova
Sirijska ruža (Hibiscus syriacus) ili sirijski hibiskus koji ima i lepe, krupne cvetove pastelnih boja
Klen (Acer campestre), vrsta javora od kog se, zahvaljujući krošnji koja se formira od zemlje, mogu formirati veoma visoke i neprobojne žive ograde
Grab (Carpinus betulus) od čije guste krošnje se mogu formirati neverovatni zeleni masivi, neprobojni poput pravih zidova
Bukva (Fagus sylvatica)

Osim drveća i žbunja za oblikovane forme mogu se koristiti i neke puzavice. Najpogodnije vrste za to su:

Bršljan (Hedera sp.) – različite vrste i varijeteti, posebno oni sitnolisni
Orlovi nokti (Lonicera caprifolium), osim što raste brzo, obilno cveta a cvetovi su intenzivnog i veoma prijatnog mirisa

Oblikovanje i održavanje topijara uredi

Oblikovanje jednog topijara.

Osnovni, geometrijski oblici mogu se dobiti i samo jednostavnim orezivanjem. Međutim, daleko je lakše, a za složenije oblike i neophodno, koristiti žičani kostur. Biljke se sade unutar kostura, a kada dovoljno izrastu njihove krošnje pokrivaju konstrukciju. Žičani kostur omoguđava i kasnije lakše održavanje željenog oblika.

Za formiranje jedne topijarne forme potrebno je nekoliko godina. Formirana zelena skulptura zahteva stalno orezivanje, nekoliko puta tokom vegetacione sezone. Ukoliko se to ne bi radilo mlade grane bi vrlo brzo izrasle i oblik bi se izgubio za mnogo manje vremena nego što je bilo potrebno za njegovo formiranje.

Za jednostavne rezane žive ograde i amorfne forme popularne na Dalekom istoku žičani kosturi nisu neophodni.^[2]

Različiti oblici geometrijskih topijara

Istorija uredi

Čipkasti vrtovi Biskupove palate u Kastel Branku, Portugalija.

Vrtovi dvorca Vilandri, Francuska

Umetničko oblikovanje biljaka – topijar u vrtnoj umetnosti Evrope pojavljuje se još u Starom Rimu. Prve zapise o topijarnim formama nalazimo u delima Plinija Mlađeg koji opisuje vrt sa stazama oivičenim bordurama od rezanog bilja. Međutim, bogati Rimljani se nisu zadovoljavali samo bordurama. Njihove vrtove krasile su živopisni topijari, od geometrijskih formi (kugle, obelisci, spirale...) do figura životinja i ljudi. Ovu veštinu upražnjavali su majstori – vrtlari koji su se zvali topiari.

Srednji vek vrtove zatvara među zidove pa nedostatak prostora, ali i ograničene finansijske mogućnosti, topijariju svode na veštinu orezivanja živih ograda i bordura koje definišu njihovu izraženu geometriju. Prostor između bordura popunjava se raznobojnim cvetnicama, a kada to nije bilo moguće koristio se sitan šljunak. Renesansa, međutim i ovoj grani umetnosti, kao i ostalima, vraća antički sjaj. U italijanskim renesansnim vrtovima pojavljuju se lavirinti od rezanog žbunja, ali i figure po uzoru na vrtove Starog Rima. Iz Italije se vrtna umetnost prenosi u Francusku, gde nastaju veličanstveni parteri, poput čipke oblikovani rezanim niskim rastinjem. Francuski vrtlari u tolikoj meri propagiraju rezanje biljaka i stvaranja topijarnih formi da im se često zamera da narušavaju i kvare prirodu.

Ovaj trend nastavlja se i u baroknim vrtovima, da bi potpuno bio prekinut početkom 18. veka, pojavom engleskog pejzažnog stila. Engleski pejzažisti ovakve forme ukidaju, kritikuju, čak i ismevaju. Ipak, pojedini vrtlari tolerišu oblikovano rastinje, ali samo ako je povezano sa arhitekturom, što bi se moglo nazvati prapočetkom mešovitog stila 19. veka, koji donosi kompromis i u vrtnoj umetnosti miri geometriju sa priroom.^[3]

Primer kako se biljke oblikuju na Dalekom istoku. Botanička bašta Oedo, Južna Koreja

Bordure definišu izraženu geometriju vrta
„Čipkasti vrt“ naglašene simetrije.
Zeleni lavirint
Figure životinja
Različiti oblici topijara

Na Dalekom istoku umetnost oblikovalja biljaka takođe je bila poznata od davnina. Međutim, njihov cilj nije bio da promene prirodu, već da biljkama daju oblike koji podražavaju forme nastale delovanjem prirodnih sila (kiša, vetar, sneg), što je u tesnoj vezi sa bonsai umetnošću. Najbliže evropskim su amorfne topijarne forme oblikovane tako da asociraju na oblake.

Topijari danas uredi

Danas se topijarne forme rado koriste, ali najčešće na reprezentativnim mestima, jer zahtevaju intenzivno održavanje što često iziskuje velika finansijska ulaganja. Razigrani, maštoviti topijari često se mogu sresti na većim parkovskim površinama (zelene površine zabavnih parkova, zooloških vrtova i sl.) dok su izgrađenim gradskim prostorima (trgovi, prilazi monumentalnim objektima, prostori oko spomenika i sl.) primerenije geometrijske ili fluidne istočnjačke forme.

Primeri savremenih topijara
Park Retiro, Madrid
Gradski trg, Pleszev, Poljska
Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.
Kompozicija „Sova“, Gupkin, Rusija
Zamak Uspavane lepotice, Diznilend
Park Kasim, Karači, Pakistan
Topijari na izložbi Royal Flora Expo 2006, Čiangmai, Tajland

Reference uredi

^ Squire, David (2008). Vrtlarstvo za početnike. 80. Rijeka: Leo-kommerce. ISBN 978-953-218-191-3.
^ Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i “zelene sculpture”. 96. Niš: Film Publik Art. ISBN 978-86-85463-02-0.
^ Krstić, Aleksandra (1964). Vrtna umetnost : istorijski pregled. 41. Beograd: Umetnička akademija.

Literatura uredi

Krstić, Aleksandra (1964). Vrtna umetnost : istorijski pregled. 41. Beograd: Umetnička akademija.
Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i “zelene sculpture”. 96. Niš: Film Publik Art. ISBN 978-86-85463-02-0.
Squire, David (2008). Vrtlarstvo za početnike. 80. Rijeka: Leo-kommerce. ISBN 978-953-218-191-3.

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

[1] Squire, David (2008). Vrtlarstvo za početnike. 80. Rijeka: Leo-kommerce. ISBN 978-953-218-191-3.

[2] Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i “zelene sculpture”. 96. Niš: Film Publik Art. ISBN 978-86-85463-02-0.

[3] Krstić, Aleksandra (1964). Vrtna umetnost : istorijski pregled. 41. Beograd: Umetnička akademija.

[1]

[2]

[3]