Википедија

Trgovina ljudskim organima na Kosovu i Metohiji

Trgovina ljudskim organima na Kosovu i Metohiji (ili Dosije Žuta kuća) je naziv koji se u javnosti koristi za istragu o trgovini ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine.

Podatke o trgovini ljudskim organima, prva je iznela u javnost bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, u svojoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci”, koju je objavila po odlasku sa dužnosti.[1] U svojoj knjizi, Karla del Ponte je iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim slani u Italiju i Veliky Britanijy, odakle su distribuisani u klinike širom Evrope i Amerike. U knjizi ona spominje naselje Burel u Albaniji, gde su žrtvama vađeni organi u kući koju ona u knjizi naziva žuta kuća.[2]

Srpsko tužilaštvo, ali i međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč[3]tražili su od Albanije da pokrene istragu o navodima o trgovini organima otetih Srba.

Prema izveštaju Saveta Evrope od 12. decembra 2010. godine organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bio je Hašim Tači i Drenička grupa.[4]

Dik Marti

Godine 2021. prištinski advokat Tom Gaši je pokrenuo tužbu protiv Barajbara, Del Ponte i Martija u ime vlasnika „žute kuće” (porodica Katući). On „tvrdi da je Dik Marti neovlašćeno boravio u kući ove porodice, prevario Savet Evrope svojim izveštajem o ubistvima i trgovini organima, obmanuo kosovske institucije koje su glasale za formiranje Specijalnog suda, da je bivša haška tužiteljka koristila lažne podatke u svojoj knjizi, a da je bivši UNMIK-ov zvaničnik takođe ilegalno boravio u kući. Konačno, naveo je da Specijalni sud treba raspustiti.”[5]

Žuta kuća uredi

„Žuta kuća“ se nalazi u selu Ribe, nedaleko od grada Burela na severu Albanije.[6] Kuća je danas bele boje, i u njoj žive članovi porodice Katuči.[6] Porodica negira da je njihova kuća ikada bila mesto na kome su zarobljenicima vađeni organi. U početku su članovi porodice Katuči negirali i da je kuća bila žute boje, međutim nakon što su istražioci ispod sadašnje bele fasade pronašli tragove žute boje, porodica je promenila priču, tvrdeći da je kuća ofarbana u žuto pred jednu svadbu.[6][7]

U blizini kuće pronađene su prazne flaše od infuzione tečnosti, sa sredstvima za opuštanje mišića, zavoji i igle.[6]

Istraga Haškog tribunala uredi

Haški Tribunal pokrenuo je 13. januara 2005. godine istragu o trgovini organima, na osnovu predmeta koji su pronađeni u žutoj kući. Istraga je nosila naziv Don Kihot. Istražioci Haškog tribunala pronašli su u žutoj kući razne predmete, za koje je postojala osnovana sumnja da su korišćeni za vađenje organa otetim Srbima i nealbancima. Među predmetima koji su pronađeni, nalazili su plastične posude, prazne boce sa nazivima lekova koji se koriste pri hirurškim intervencijama (tranxene, chlooraphemical, cinarizine, biscopean), i metalne krhotine koje su podsećale na ostatke hirurških instrumenata.

Tokom 2008. godine privedeno je nekoliko osoba, a još dvoje je stavljeno na poternicu zbog sumnje da su izvršili nezakonitu transplantaciju bubrega na klinici Medikus u Prištini. Istražitelji su utvrdili da je ova klinika izvršila ilegalnu transplantaciju organa sa 23-godišnjeg državljanina Turske na 70-godišnjeg državljanina Izraela. Klinika je zarađivala na transplantacijama, a da nije imala odgovarajuću licencu. Sekretar Ministarstva zdravlja Ilir Recai izdao joj je nezakonitu dozvolu[8]. Posle ovog incidenta, klinika je zatvorena[9].

Dik Marti je 12. decembra 2010. godine na sastanku Komiteta Saveta Evrope za pravna pitanja i ljudska prava u Strazburu predstavio izveštaj u kome je optužio Hašima Tačija za trgovinu ljudskim organima. Prema izveštaju, veliku ulogu u ovoj trgovini imali su Šarip Muja, glavni lekar terorističke organizacije Oslobodilačka vojska Kosova i politički savetnik lidera OVK i premijera samoproglašene republike Kosovo Hašima Tačija. Istovremeno, u specijalnom izveštaju ime Hašima Tačija pominje se 27 puta na 27 stranica[10]. On i drugi članovi Dreničke grupe dosledno se navode kao glavni akteri u obaveštajnim izveštajima o kosovskim strukturama organizovanog kriminala. „Drenička grupa“ se bavila naručenim ubistvima, švercom oružja, droge i ljudskihһ organa u istočnoj Evropi. A donatori su bili srpski ratni zarobljenici. Nakon toga, Evropska unija i njena civilna misija na Kosovu su počeli da prikupljaju dokaze[11].

U jedanaest slučajeva „crne transplantacije” u prištinskoj klinici Medikus, koji su postali predmet istrage eksperata OEBS-a, Rusi su nastupili kao donatori. Ukupno je kroz ovaj medicinski centar prošlo najmanje dvadeset četiri osobe, među kojima su državljani sedam zemalja, među kojima su Rusi, Ukrajinci i Belorusi. Istražitelji su utvrdili da su žrtve trgovine organima sa Kosova postali i građani Moldavije, Kazahstana i Turske. Donatorima je obećana nagrada od najmanje dvadeset hiljada dolara, koja tada nije isplaćena. Kupci organa su za njih plaćali i do pet puta više. U „bandi crnih transplantata” bilo je dvadesetak ljudi. Glavni optuženi - turski lekar Jusuf Sonmez, koji je direktno operisao pacijente, kao i izraelac Moše Harel, koji je obezbeđivao transport novih pacijenata, stavljeni su na međunarodnu poternicu preko Interpola[12].

4. marta 2011. godine pokrenuta je službena istraga. Tužilac EU Džonatan Ratel rekao je sudu da su organi žrtava nezakonito vađeni i transplantirani bogatim pacijentima iz Kanade, Nemačke, Poljske i Izraela[13].

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije objavilo je 10. septembra 2012. iskaz svedoka, bivšeg borca Oslobodilačke vojske Kosova. On je govorio o učešću u hirurškoj operaciji tokom koje je srpskom zatvoreniku izvađeno srce. Da li je zarobljenik u vreme početka akcije bio živ ili mrtav, svedok nije precizirao. Svedok je opisao i transport organa na aerodrom Rinas kod Tirane, glavnog grada Albanije. Prema njegovim rečima, srce je tada prodato na crnom tržištu. Pored toga, Albanac je rekao da su vojnici Oslobodilačke vojske Kosova prošli posebnu obuku za vađenje organa iz ljudskih tela[14].

Pet osoba je 29. aprila 2013. godine osuđeno u slučaju vađenja organa na klinici Medikus u Prištini. Prema sudskoj presudi, u klinici je urađeno oko 30 ilegalnih transplantacija bubrega. Donatori su bili građani sa niskim primanjima iz Rusije, Moldavije, Kazahstana i Turske, kojima je obećano po oko 15.000 evra. Oni koji su želeli da dobiju donorske organe plaćali su operaciju i do 100.000 evra. U presudi se navodi da su, pored Lutfija Dervišija, organizatori nelegalnog delovanja bili i dobavljač donatora, izraelski državljanin Moše Harel i turski hirurg Jusuf Sonmez, koji su obavljali operacije, nedostupne pravdi misije Euleksa. Zahtevi za njihovo izručenje upućeni su Izraelu i Turskoj, ali su obe države to odbile[15].

Istraga srpskog tužilaštva za ratne zločine uredi

Prema istrazi koju je sprovelo srpsko tužilaštvo za ratne zločine, hirurški zahvati nad žrtvama trgovine organima izvođeni su u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK. Za te potrebe korišćen je deo bolnice u kasarni „Bajram Curi”, dom zdravlja u fabrici „Koka-Kole” u Tirani, neuropsihijatrijska bolnica u zatvoru broj 320 u mestu Burelj i privatna kuća adaptirana u bolnicu u blizini mesta Tropoja, takozvana žuta kuća. Pored tih lokacija, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je postojao i ilegalni zatvor u rudniku Deva koji se nalazi u pograničnom delu između Kosmeta i Albanije, jedan kraj tunela je na Kosmetu, a drugi u Albaniji.[16]

Izveštaj Saveta Evrope uredi

Diplomatski rat tadašnjega ambasadora u Švajcarskoj Milana St. Protića doprineo je angažovanju Dika Martija na ovome slučaju. Protić je 2009. g. na težak način odobrovoljio Martija. Dik Marti je celoga života bio službenik sudske grane vlasti i nepoverljiv je prema svim koji su službenici izvršne grane (ambasador je deo izvršne grane). Potom nije hteo da komunicira na engleskom jeziku, već samo na francuskom. Protić se raspitao kod meštana i saznao da je Marti ima velikih problema sa vidom te je to povezao sa svojom sopstvenom velikom miopijom.

Dana 12. decembra 2010. Dik Marti podneo je izveštaj Savetu Evrope[17] gde je Hašima Tačija označio kao vođu mafijaške grupe odgovornu za trgovinu oružjem, droge i ljudskih organa.[18]

Kao odgovor, EU i Euleks su izjavili da oni smatraju da je izveštaj veoma ozbiljan i da traže dokaze.[19]

Tači je opovrgao sve optužbe i najavio tužbu protiv Dika Martija.[20]

Dana 11. januara 2011. godine uhapšen je Istanbulu doktor Jusuf Sonmez, „glavni hirurg“ u operacijama vađenja organa na Kosovu.[21]

Euleksov proces protiv trgovaca ljudskim organima uredi

Euleks je 4. marta 2011. doneo odluku o pokretanju krivičnog procesa protiv optuženih za trgovinu ljudskim organima na Kosovu i Metohiji. Optužnice su podnete protiv Luftija Dervišija, Dritona Džilte, Sokola Hajdinija i Ilira Rečaja vezano za njihove aktivnosti u prištinskoj klinici „Medikus“. Među osumnjičenima su i bivši sekretar za zdravstvo Rečaj koji je protivzakonito izdao licencu prištinskoj klinici „Medikus“ za transplantaciju ljudskih organa. Jedan od osumnjičenih je i Turčin Jusuf Sonmez.[22]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Kušner vređao novinara zbog „žute kuće””. Politika Online (na jeziku: srpski). 2. 3. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  2. ^ Guskova, Jelena (6. 1. 2009). „Jelena Guskova: Povodom knjige Karle del Ponte "Lov: ja i ratni zločinci"”. Nova srpska politička misao (na jeziku: srpski). Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  3. ^ „Kosovo/Albania: Investigate Postwar Abductions, Transfers to Albania”. Human Rights Watch (na jeziku: engleski). 4. 5. 2008. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  4. ^ „Tači i OVK iza trgovine organima”. B92.net (na jeziku: srpski). 15. 12. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  5. ^ „Gaši sprema tužbu protiv Dika Martija i Karle del Ponte zbog „lažnih” dokaza o trgovini ljudskim organima”. Politika Online. Pristupljeno 2021-03-11. 
  6. ^ a b v g „Albanija - Žuta kuća na kraju ukletog sela”. Radio-televizija Srbije (na jeziku: srpski). 22. 9. 2008. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  7. ^ Flottau, Renate (22. 9. 2008). „ALBANIEN: Das Haus am Ende der Welt”. Der Spiegel (na jeziku: nemački). Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  8. ^ „Rossiя mešaet sledstviю o torgovle organami”. InoSMI (na jeziku: ruski). 2013. Pristupljeno 2023-05-25. 
  9. ^ „Pяtь čelovek osuždenы po delu o nelegalьnoй peresadke organov v Kosovo”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). 2013. Pristupljeno 2023-05-25. 
  10. ^ „Liderы Kosovo, zamešannыe v torgovle organami i narkotikami, hotяt družitь s Rossieй”. NEWSru.com (na jeziku: ruski). 2010-12-15. Pristupljeno 2023-05-25. 
  11. ^ Um 14:36, 15 12 2010 (2010-12-15). „Organhandel-Vorwurf gegen Thaci: EU fordert Beweise”. Die Presse (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2023-05-25. 
  12. ^ „Rossiяne stali žertvami černыh transplantologov v Kosovo”. Rossiйskaя gazeta. 2013-07-10. Pristupljeno 2023-05-25. 
  13. ^ „Liderы Kosovo, zamešannыe v torgovle organami i narkotikami, hotяt družitь s Rossieй”. NEWSru.com (na jeziku: ruski). 2010-12-15. Pristupljeno 2023-05-25. 
  14. ^ „Kosovo: pяtero priznanы vinovnыmi v torgovle organami”. BBC News Russkaя služba (na jeziku: ruski). 2013-04-29. Pristupljeno 2023-05-25. 
  15. ^ „Rossiя mešaet sledstviю o torgovle organami”. InoSMI (na jeziku: ruski). 2013. Pristupljeno 2023-05-25. 
  16. ^ „Hirurg Kodra: Presađivali smo organe u bolnici „Majka Tereza””. Politika Online (na jeziku: srpski). 24. 12. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  17. ^ „PACE website”. assembly.coe.int (na jeziku: engleski). 12. 12. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  18. ^ Lewis, Paul (14. 12. 2010). „Kosovo PM is head of human organ and arms ring, Council of Europe reports”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  19. ^ „Organhandel-Vorwurf gegen Thaci: EU fordert Beweise”. Die Presse (na jeziku: nemački). 15. 12. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  20. ^ B92 - News - In focus - Poll: 49 percent of Serbians support EU accession, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  21. ^ „Uhapšen "doktor Frankenštajn"”. Radio-televizija Srbije (na jeziku: srpski). 11. 1. 2011. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  22. ^ „EULEKS OTVARA PROCES PROTIV TRGOVACA LjUDSKIM ORGANIMA”. REPUBLIKA SRPSKA - RTRS (na jeziku: srpski). 4. 3. 2011. Pristupljeno 28. 10. 2017. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трговина_људским_органима_на_Косову_и_Метохији&oldid=27026307”