Trijaža
U medicini, trijaža je proces kojim pružaoci nege kao što su medicinski radnici i oni sa znanjem prve pomoći određuju redosled prioriteta za pružanje lečenja povređenim osobama[1] i/ili obaveštavaju o racioniranju ograničenih zaliha tako da idu onima koji od toga mogu imati najviše koristi.[2] Na trijažu se obično oslanja kada ima više povređenih pojedinaca nego dostupnih pružalaca nege (poznato kao incident sa masovnim žrtvama), ili kada ima više povređenih pojedinaca nego zaliha za njihovo lečenje.[3]
.jpg)
Kovid-19 trijažni šator ispred švedske bolnice
Napadi 11. septembra, trijažna stanica izvan Pentagona
Poplave u Pakistanu 2010. trijažna stanica ispod drveta
Korejski rat, trijažna stanica u modernoj Južnoj Koreji
Vežba za masovne žrtve u vazdušnoj bazi Misava CBRN trijažna vežba u vazdušnoj bazi Jokota
Metodologije trijaže variraju u zavisnosti od institucije, mesta i zemlje, ali imaju iste univerzalne osnovne koncepte.[4] U većini slučajeva, proces trijaže postavlja najviše povređenih i najsposobnijih za pomoć kao prvi prioritet, a najsmrtonosnije povređene kao poslednji prioritet (osim u slučaju reverzne trijaže).[5] Sistemi trijaže se dramatično razlikuju na osnovu različitih faktora i mogu da prate specifične, merljive metrike, kao što su sistemi za bodovanje traume, ili mogu biti zasnovani na medicinskom mišljenju pružaoca usluga.[6] Trijaža je nesavršena praksa i može biti uglavnom subjektivna, posebno kada se zasniva na opštem mišljenju, a ne na rezultatu.[7] To je zato što trijaža treba da uravnoteži višestruke i ponekad kontradiktorne ciljeve istovremeno, od kojih je većina fundamentalna za ličnost: verovatnoća smrti, efikasnost lečenja, preostali životni vek pacijenata, etika i religija.
Reference
uredi- ^ Robertson-Steel, I. (2006-02-01). „Evolution of triage systems”. Emergency Medicine Journal (na jeziku: engleski). 23 (2): 154—155. ISSN 1472-0205. doi:10.1136/emj.2005.030270.
- ^ Muensterer OJ, Gianicolo EA, Paul NW (januar 2021). „Rationing and triage of scarce, lifesaving therapy in the context of the COVID-19 pandemic: a cross-sectional, social media-driven, scenario-based online query of societal attitudes”. IJS Global Health (na jeziku: engleski). 4 (1): e47. ISSN 2576-3342. S2CID 220847218. doi:10.1097/GH9.0000000000000047
.
- ^ Iserson, Kenneth V.; Moskop, John C. (2007-03). „Triage in Medicine, Part I: Concept, History, and Types”. Annals of Emergency Medicine (na jeziku: engleski). 49 (3): 275—281. doi:10.1016/j.annemergmed.2006.05.019. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Triage and emergency assessment (na jeziku: engleski), World Health Organization, 2008, Pristupljeno 2024-06-01
- ^ van Ruler, Rick; Eikendal, Ties; Kooij, Fabian O.; Tan, Edward C.T.H. (2022-10). „A shocking injury: A clinical review of lightning injuries highlighting pitfalls and a treatment protocol”. Injury (na jeziku: engleski). 53 (10): 3070—3077. doi:10.1016/j.injury.2022.08.024. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Petridou, E.T.; Antonopoulos, C.N.; Alexe, D.-M. (2008), Injuries, Epidemiology of (na jeziku: engleski), Elsevier, str. 609—625, ISBN 978-0-12-373960-5, doi:10.1016/b978-012373960-5.00186-6, isbn 978-0-12-373960-5, retrieved 2023-05-10 Proverite vrednost parametra
|doi=(pomoć), Pristupljeno 2024-06-01 - ^ Xiang, Huiyun; Wheeler, Krista Kurz; Groner, Jonathan Ira; Shi, Junxin; Haley, Kathryn Jo (2014-09). „Undertriage of major trauma patients in the US emergency departments”. The American Journal of Emergency Medicine (na jeziku: engleski). 32 (9): 997—1004. doi:10.1016/j.ajem.2014.05.038. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć)
