Википедија

Trka na 400 metara sa preponama

Trka na 400 metara sa preponama je olimpijska atletska disciplina u kojoj je cilj pretrčati jedan krug na atletskoj stazi (400 metara), i pri tome preskočiti deset prepona raspoređenih na jednakoj udaljenosti. Svaki trkač trči u zasebnoj stazi. Kao i kod trka na 100 i 110 m, trkači smeju dodirivati i obarati prepone, ali diskvalifikuju se ako namerno obore preponu ili izbace nogu ili stopalo van prepone.

Trka na 400 metara sa preponama

Trke sa preponama, koje nisu postojale u Staroj Grčkoj, vode poreklo iz konjičkog sporta. Poput trke od 120 jardi, i trka od 440 jardi je zvanično predstavljena na atletskom susretu između univerziteta Kembridž i Oksford 1864. Pošto su Francuzi krajem XIX veka dužinu ove trke preveli u metrički sistem, ona je uvrštena u olimpijske discipline u muškoj konkurenciji na Olimpijskim igrama u Parizu 1900. Osamdeset četiri godine kasnije, u Los Anđelesu, i trka na 400 m sa preponama za žene postala je olimpijska disciplina.

Muškarci preskaču prepone visine 91.4 sm, dok žene preskaču visinu od 76.2 sm.

Dužina koraka uredi

U zavisnosti od visine i snage trkača, muškarci pretrčavaju između prepona u razmacima od 13 do 15 koraka između, a žene trče u razmacima od 15 do 17 koraka. Ovo ne uključuje korak sletanja sa prethodne prepone. Edvin Moziz je bio prvi čovek koji je održao ritam od 13 koraka tokom cele trke. U ranim fazama treninga za trku na 400 metara sa prepopnama, mnogi treneri treniraju svoje sportiste da savladavaju prepone sa obe noge. Ovo je korisna veština za učenje jer dužina njihovog koraka može da se smanji, pošto se trkač umara u kasnijim fazama trke.

Tehnika trčanja uredi

Što se tiče tehnike i izdržljivosti, trka na 400 metara s preponama je verovatno najzahtevnija disciplina u produženom sprintu i trkama sa preponama.[1] Sportisti moraju biti u stanju da trče brzo i da održavaju brzinu. Dobra tehnika trčanja s preponama i ravnomeran ritam koraka između prepona su presudni.[2] Štaviše, trkači na 400 metara sa preponama moraju posedovati anaerobnu izdržljivost tokom poslednjih 150 do 100 metara trke zato što se mlečna kiselina akumulira u telu usled anaerobne glikolize.[3]

Svetski rekordi uredi

Olimpijski rekordi uredi

  • muškarci: 45,94 sekundi: Karsten Varholm, Norveška, 3. avgust 2021. u Tokiju
  • žene: 51,46 sekundi: Sidni Meklohlin-Levron (SAD), 4. avgust 2021. u Tokiju

Rekordi svetskih prvenstava uredi

  • muškarci: 46,29 sekundi: Alison dos Santos, Brazil, 19. jul 2022. u Judžinu
  • žene: 50,68 sekundi: Sidni Meklohlin-Levron (SAD), 22. jul 2022. u Judžinu

Najuspešniji atletičari uredi

Najbrži trkači svih vremena* uredi

Muškarci uredi

Rang Vreme Atletičar Država Datum Mesto Napomena
1 45.94 Karsten Varholm   Norveška 3. avgust 2021 Tokio [4]
2 46.17 Rej Bendžamin   SAD 3. avgust 2021 Tokio [4]
3 46.29 Alison dos Santos   Brazil 19. jul 2022 Judžin [5]
4 46.78 Kevin Jang   SAD 6. avgust 1992 Barselona
5 46.98 Abderahman Samba   Katar 30. jun 2018 Pariz [6]
6 47.02 Edvin Moziz   SAD 31. avgust 1983 Koblenc
7 47.03 Brajan Bronson   SAD 21. jun 1998 Nju Orleans
8 47.08 Kajron Mekmaster   Britanska Devičanska Ostrva 3. avgust 2021 Tokio [4]
9 47.10 Samjuel Matete   Zambija 7. avgust 1991 Cirih
10 47.19 Andre Filips   SAD 25. septembar 1988 Seul
11 47.23 Amadu Dijaba   Senegal 25. septembar 1988 Seul
12 47.24 Keron Klement   SAD 26. jun 2005 Karson
13 47.25 Feliks Sančez   Dominikanska Republika 29. avgust 2003 Sen Deni
Andželo Tejlor   SAD 18. avgust 2008 Peking
15 47.30 Beršon Džekson   SAD 9. avgust 2005 Helsinki
16 47.34 Rašon Klark   Jamajka 21. avgust 2023 Budimpešta [7]
17 47.37 Stefan Dijagana   Francuska 05. jul 1995 Lozana
18 47.38 Deni Heris   SAD 10. jul 1991 Lozana
Trevor Besit   SAD 21. avgust 2023 Budimpešta [7]
20 47.41 Vilfred Apio   Francuska 19. jul 2022 Judžin [5]
21 47.43 Džejms Karter   SAD 9. avgust 2005 Helsinki
22 47.48 Harald Šmid   Zapadna Nemačka 8. septembar 1982 Atina
23 47.53 Hadi Souan Al-Somaili   Saudijska Arabija 27. septembar 2000 Sidnej
24 47.54 Derik Adkins   SAD 5. jul 1995 Lozana
Fabricio Mori   Italija 10. avgust 2001 Edmonton

Žene uredi

Rang Vreme Atletičarka Država Datum Mesto Napomena
1 50.68 Sidni Meklohlin-Levron   SAD 22. jul 2022 Judžin [8]
2 51.45 Femke Bol   Holandija 23. jul 2023 London [9]
3 51.58 Dalila Muhamed   SAD 4. avgust 2021 Tokio [10]
4 52.34 Julija Pečonkina   Rusija 8. avgust 2003 Tula
5 52.39 Šamir Litl   SAD 4. jul 2021 Stokholm [11]
6 52.42 Malani Voker   Jamajka 20. avgust 2009 Berlin
7 52.47 Lašinda Demuš   SAD 1. septembar 2011 Daegu
8 52.61 Kim Baten   SAD 11. avgust 1995 Geteborg
9 52.62 Tonja Baford-Bejli   SAD 11. avgust 1995 Geteborg
10 52.74 Seli Ganel   Velika Britanija 19. avgust 1993 Štutgart
11 52.77 Fani Halkia   Grčka 22. avgust 2004 Atina
12 52.79 Sandra Farmer-Petrik   SAD 19. avgust 1993 Štutgart
Kaliz Spenser   Jamajka 5. avgust 2011 London
14 52.81 Rašel Klejton   Jamajka 24. avgust 2023 Budimpešta [12]
15 52.82 Dion Hemings   Jamajka 31. jul 1996 Atlanta
16 52.83 Zuzana Hejnova   Češka 15. avgust 2013 Moskva
17 52.89 Daimi Pernia   Kuba 25. avgust 1999 Sevilja
18 52.90 Neža Biduan   Maroko 25. avgust 1999 Sevilja
19 52.92 Natalija Antjuk   Rusija 30. jul 2010 Barselona
20 52.94 Marina Stepanova   Sovjetski Savez 17. septembar 1986 Taškent
21 52.95 Šina Džonson   SAD 11. jul 2004 Sakramento
Kori Karter   SAD 25. jun 2017 Sakramento
23 52.96 Ana Riškova   Ukrajina 4. jul 2021 Stokholm [11]
24 53.02 Irina Privalova   Rusija 27. septembar 2000 Sidnej
25 53.08 Dženiv Rasel   Jamajka 4. avgust 2021 Tokio [10]
Briton Vilson   SAD 25. jun 2022 Judžin [13]

*Ažurirano 15. oktobra 2023.[14][15]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Lindeman, Ralph; McGill, Kevin, ur. (proleće 1995). „400 Meter Hurdle Theory”. Track Coach. El Camino Real: Track & Field News. (131): 4169–4171. ISSN 0041-0314. OCLC 477310277. 
  2. ^ Schiffer, Jürgen (2012). „The 400m Hurdles”. International Amateur Athletic Federation. New Studies in Athletics. Aachen: Meyer & Meyer Sport. 
  3. ^ Iskra, Janus (1991). „Endurance in the 400 metres Hurdles”. International Amateur Athletic Federation. "". New Studies in Athletics. Aachen: Meyer & Meyer Sport. 6 (2): 43—50. ISSN 0961-933X. OCLC 751170802. 
  4. ^ a b v „Men's 400m Hurdles Results” (PDF). olympics.com. 3. 8. 2021. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 8. 2021. g. Pristupljeno 18. 8. 2021. 
  5. ^ a b „Men's 400m Hurdles Final Results” (PDF). World Athletics. 19. 7. 2022. Pristupljeno 22. 7. 2022. 
  6. ^ „400m Hurdles Results” (PDF). sportresult.com. 30. 6. 2018. Pristupljeno 1. 7. 2018. 
  7. ^ a b „400m Hurdles Semifinal Results Summary” (PDF). World Athletics. 21. 8. 2023. Pristupljeno 21. 8. 2023. 
  8. ^ „400m Hurldes Final Results” (PDF). World Athletics. 22. 7. 2022. Pristupljeno 23. 7. 2022. 
  9. ^ „400m Hurldes Results” (PDF). sportresult.com. 23. 7. 2023. Pristupljeno 23. 7. 2023. 
  10. ^ a b „Athletics - Final Results”. olympics.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2021-07-31. g. Pristupljeno 2021-08-04. [mrtva veza]
  11. ^ a b Jess Whittington (4. 7. 2021). „Duplantis soars over meeting record in Stockholm”. World Athletics. Pristupljeno 16. 7. 2021. 
  12. ^ „400m Hurdles Final Results” (PDF). World Athletics. 24. 8. 2023. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  13. ^ Karen Rosen (26. 6. 2022). „McLaughlin breaks world 400m hurdles record with 51.41 at US Championships”. World Athletics. Pristupljeno 28. 6. 2022. 
  14. ^ „400 Metres Hurdles - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-10-14. 
  15. ^ „400 Metres Hurdles - men - senior - outdoor”. worldathletics.org. Pristupljeno 2023-10-14. 
 
Trka na 400 metara sa preponama na Vikimedijinoj ostavi.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трка_на_400_метара_са_препонама&oldid=27699396”