Tudor Vladimiresku
Tudor Vladimiresku (oko 1780—7. jun 1821.) je bio rumunski revolucionarni vojskovođa, vođa Vlaškog ustanka iz 1821. godine.
Tudor Vladimiresku | |
|---|---|
 Tudor Vladimiresku, Teodor Aman | |
| Datum rođenja | 1780 |
| Mesto rođenja | Vladimir |
| Datum smrti | 8. jun 1821. (40/41 god.) |
| Mesto smrti | Trgovište |
Biografija uredi
Mladost uredi
Rođen je u Vladimiru u Goržu (Oltenija) u seljačkoj porodici, najverovatnije 1780. godine. Sa 12 godina poslat je u Krajovu u službu boljaru Janu Glogoveanu. Tamo je naučio grčki jezik. Postao je 1806. godine vataf (upravnik lokalne milicije) u Klošaniju. Uzeo je učešća u Rusko-turskom ratu (1806-1812). Nagrađen je ordenom Svetog Vladimira 3. stepena i stekao je rusku zaštitu i imunitet od gonjenja turskih vlasti nakon završetka rata. Nakon rata, Tudor se vratio u Olteniju. Nakratko je 1814. godine otputovao u Beč kako bi prisustvovao parnici oko Glogoveanuovog nasleđa. Njegovo putovanje poklopilo se sa Bečkim mirovnim kongresom, a veruje se da je Vladimiresku pratio ishod kongresa.
Nakon što se vratio u Vlašku, Tudor je saznao da je turska posada iz Ada Kale, lutajući Goržom, uništila njegovu kuću. Od 1812. do 1821. godine Vladimiresku je stekao veliki broj pristalica za planirani ustanak. Imao je izuzetne pregovaračke sposobnosti. Dobro je poznavao prilike u Srbiji tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Ustanak uredi
Nakon smrti Aleksandra Sutua (januar 1821) Vlaškom je privremeno upravljao "Upravni odbor" sastavljen od trojice regenta, članova boljarskih porodica, od kojih je najistaknutiji bio kajmakam Grigor Brankoveanu. Odbor je radio protiv fanariota što je podstaklo Vladimireskua da se pobuni protiv turske vlasti. Kako bi kupio vreme, Vladimiresku je pisao sultanu Mahmudu pravdajući se da njegov cilj nije zbacivanje turske vlasti već očuvanje tradicionalnih institucija. Tada je Vladimiresku već bio u pregovorima sa Filiki Heterijom, sa kojom je u kontaktu najverovatnije od 1819. godine.
Nakon utvrđivanja dva manastira u Olteniji, koja bi mu služila u slučaju turske intervencije, Vladimiresku je otputovao u Pad gde je izdao svoj prvi proglas 23. januara 1821. godine. Prilazi mu veliki broj seljaka. Program Vladimireskua bio je tipičan za buržoaske revolucije; sazivanje skupštine sastavljene od svih slojeva buržoazije, stvaranje nacionalne armije, poreska reforma i sl. Vladimiresku stupa u kontakt sa Aleksandrosom Ipsilantijem. Vladimiresku je marta 1826. godine ušao u Bukurešt. Ipsilanti za to vreme ratuje u Moldaviji i stupa u vezu sa Vladimireskuom. Ruski car Aleksandar, veran politici Svete alijanse, nije pristao da pomogne ustanicima izražavajući podršku turskom sultanu Mahmudu II za gušenje ustanka. Ovakav stav ruskog cara doveo je do raskida saveza između Ipsilantija i Vladimireskua. Turci maja prodiru u Vlašku i zauzimaju Bukurešt. Pokret Vladimireskua se raspao, a on sam je zarobljen od strane heterista i streljan.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- Francesco Guida on the Philikí Etaireía Activities in the Principalities (in French)
- Facsimile of the Padeş Proclamation Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. septembar 2011)
- Čedomir Popov; Građanska Evropa (1770—1914), Zavod za udžbenike (2010)
