Turkestanska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika
Turkestanska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika (rus. Туркестанская Автономная Советская Социалистическая Республика) bila je kratkotrajna država, formirana na području koje je nekad obuhvatalo rusku carsku provinciju general-guvernatorat Turkestan. Glavni grad republike bio je Taškent. Vrhovno vladajuće telo republike bio je Sovjet narodnih komesara (Turksovnarkom).
Prvobitno je bila formirana kao Turkestanska Sovjetska Federativna Republika (rus. Туркестанская Советская Федеративная Республика), 30. aprila 1918. godine. Dana 24. septembra 1920. godine, degradirana je na status autonomne republike u sastavu Ruske SFSR, a 30. decembra 1922. postala delom Sovjetskog Saveza.
Konačno je raspuštena 27. oktobra 1924. godine tokom prekrajanja granica u sovjetskoj srednjoj Aziji po nacionalnom ključu. Od njenog južnog dela formirana je Turkmenska SSR, a od severnih i istočnih oblasti Uzbečka SSR (u čijem su sastavu bile Tadžička ASSR, Kara-kirgiska autonomna oblast i Kara-kalpačka autonomna oblast).
Istorija
urediTokom Ruske imperije, teritorijom Turkestanske ASSR se upravljalo kao Turkestanski kraj, Buharski emirat i Hivski kanat. Od 1905. godine, panturkistički ideolozi poput Ismaila Gasprinskog imali su za cilj da suzbiju razlike među narodima koji su govorili turkijskim jezicima, ujedinjujući ih u jednu vladu.[1]
Ovu ideju je podržao Vladimir Lenjin, a posle Oktobarske revolucije 1917. boljševici u Taškentu stvaraju Turkestansku ASSR. Međutim, u februaru 1918. Islamski savet i Savet inteligencije sastali su se u gradu Kokandu i proglasili suparničku Turkestansku Autonomnu Republiku, boreći se sa boljševičkim snagama do 1920-ih kao deo konzervativna pobuna Basmačija.[1]
Turkestanska Sovjetska Federativna Republika je zvanično proglašena 30. aprila 1918. godine.[2][3]
Krajem 1917. godine, TSFR je odsečena od RSFSR pobunom Orenburških kozaka, ali se, uprkos opkoljenju neprijateljskih država, održala do dolaska Crvene armije u septembru 1919. nakon kontraofanzive Istočnog fronta.[4]
U međuvremenu, došlo je do borbe za moć među komunistima između onih koji su za panturkističku vladu poput Turara Riskulova i Tursuna Hodžajeva, i onih koji su za podelu sovjetskog Turkestana na manje etničke ili regionalne jedinice, kao što su Fajzula Hodžajev i Akmal Ikramov. Ova druga grupa je pobedila, pošto je nacionalno razgraničenje u centralnoj Aziji počelo 1924. godine.[1] Nakon raspada, Turkestanska ASSR je podeljena na Uzbečku SSR (sada Uzbekistan), Turkmensku SSR (sada Turkmenistan) sa Tadžikistanskom ASSR (sada Tadžikistan), Kara-Kirgišku autonomnu oblast (sada Kirgistan) i Karakalpačku autonomnu oblast (sada Autonomna Republika) u sastavu Uzbekistana kao Karakalpakija.[1]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b v g Yalcin, Resul (2002). The Rebirth of Uzbekistan: Politics, Economy, and Society in the Post-Soviet Era. Garnet & Ithaca Press. str. 36—38, 163—164.
- ^ „TURKESTANSKAЯ AVTONOMNAЯ SOVETSKAЯ SOCIALISTIČESKAЯ RESPUBLIKA • Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя – эlektronnaя versiя”, Bigenc.ru, Arhivirano iz originala 09. 08. 2020. g., Pristupljeno 2. 9. 2020
- ^ „Položenie o Turkestanskoй Sovetskoй Federativnoй Respublike – Vikiteka”, Ru.wikisource.org, Pristupljeno 2. 9. 2020
- ^ Smele, Jonathan D. (15. 1. 2016). The 'Russian' Civil Wars, 1916-1926: Ten Years That Shook the World. Rowman & Littlefield Publishers. str. 228. ISBN 9781849044240.