Википедија

Turkmenistan

држава у средњој Азији

Turkmenistan (turkmenski: Türkmenistan, Түркменистан), poznata i kao Turkmenija, je država u centralnoj Aziji[10]. Graniči se sa Avganistanom, Iranom, Kazahstanom, Uzbekistanom i izlazi na Kaspijsko more.

Turkmenistan
Türkmenistan  (turkmenski)
Түркменистан  (turkmenski)
Položaj Turkmenistana
Glavni gradAšhabad
Službeni jezikturkmenski[1]
Vladavina
Oblik državePredsednička republika pod totalitarnom diktaturom[2]
 — PredsednikSerdar Berdimuhamedov
 — PotpredsednikRašit Meredov
 — Predsedavajući MedžlisaGulšat Mamedova
Istorija
Nezavisnost[3][4]od Sovjetskog Saveza
 — proglašena27. oktobar 1991.
 — priznata8. decembar 1991.
Geografija
Površina‍
 — ukupno488.100[5] km2 (52)
 — voda (%)4,9
Stanovništvo‍
 — 2014.[6][7]5.171.943 (117)
 — gustina9,9 st./km2 (208.)
Ekonomija
BDP / PKM≈ 2016
 — ukupno$93,271 milijardi[8][9] (86.)
 — po stanovniku$17.072
ValutaManat
 — kod valuteTMM
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +5
Internet domen‍.tm‍
Pozivni broj+993

Istorija uredi

Glavni članak: Istorija Turkmenistana

Teritorija Turkmenistana ima dugu i promenljivu istoriju, jer su armije raznih carstava prolazile kroz ovu zemlju na putu ka poželjnijim teritorijama.

Aleksandar Veliki je osvojio teritoriju u 4. veku pre nove ere, na svom putu ka Indiji. Nakon 150 godina, Persijsko carstvo je postavilo svoju prestonicu u Nisi, oblasti koja se nalazi u predgrađima današnjeg Ašhabada. U 7. veku nove ere, Arapi su osvojili region, i sa sobom doneli islam i bliskoistočnu kulturu. Otprilike u ovo doba je uspostavljen čuveni Put svile kao glavna trgovačka ruta između Azije i Evrope.

Oblast Turkmenistana je uskoro postala poznata kao prestonica Velikog Horasana kada je kalif Al-Mamun premestio svoju prestonicu u Merv.

Sredinom 11. veka, moćni Turci Seldžuci su skoncentrisali svoju snagu u teritoriji Turkmenistana u pokušaju da se prošire u Avganistan. Carstvo Seldžuka se srušilo u drugoj polovini 12. veka, i Turkmeni su izgubili svoju nezavisnost kada je Džingis-kan preuzeo kontrolu nad Kaspijskim morem na svom putu na zapad. U narednih sedam vekova, Turkmeni su živeli pod raznim carstvima i vodili konstantne među-plemenske ratove.

Do 1894. carska Rusija je preuzela kontrolu nad Turkmenistanom. Oktobarska revolucija 1917. i politički nemiri koji su usledili doveli su do proglašenja Turkmenske Sovjetske Socijalističke Republike kao jedne od 15 republika Sovjetskog Saveza 1925. godine. U ovo vreme su formirane moderne granice Turkmenistana.

Godine 1991, raspadom Sovjetskog Saveza, Turkmenistan je postao nezavisan. Bivši komunistički vođa, Saparmurat Nijazov, je ostao na vlasti sve do svoje smrti 2006. godine.

Politika uredi

Glavni članak: Politika Turkmenistana

Doživotni predsednik Saparmurat Nijazov, bivši birokrata komunističke partije Sovjetskog Saveza, je vladao Turkmenistanom od 1985, kada je postao vođa lokalnog ogranka komunističke partije. Držao je apsolutnu kontrolu nad zemljom, toliko da je ceo državni budžet išao preko njegovih privatnih računa. Predsednikova Demokratska partija Turkmenistana (bivši komunisti), je jedina zakonom dozvoljena stranka, pa je opozicija u ilegali. Turkmenistanom dominira sveprožimajući kult ličnosti koji uzdiže predsednika Nijazova kao Turkmenbaši ("vođa svih Turkmena"). Njegov lik je oslikan po celoj državi, od novčanica do flaša votke. Logo turkmenske nacionalne televizije je njegov profil. Dve knjige koje je on napisao su obavezna lektira u školama, auto-klubovima i domovima. Institucije koje ne mogu biti nazvane po njemu su nazvane po njegovoj majci. Svi satovi moraju da nose njegov lik na sebi. Divovska pozlaćena statua, visoka 15 m, stoji na rotirajućem postolju, tako da je licem uvek okrenuta prema suncu, i baca svetlo na prestonicu. Nijazov je inače veoma nizak, ima jedva 150 cm.

Među Turkmenima je popularan slogan "Halk! Watan! Türkmenbashi!" što znači „Narod! Otadžbina! Vođa!" i podseća na nacistički slogan "Ein Volk, ein Reich, ein Führer" (Jedan narod, jedna država, jedan vođa). Nijazov je napisao novu turkmensku himnu/odu samom sebi. Nacionalnu himnu/odu je osudilo nekoliko međunarodnih grupa koje se bave zaštitom ljudskih prava, jer njen tekst ohrabruje progon homoseksualaca.

Strane kompanije koje žele da eksploatišu velike izvore prirodnog gasa Turkmenistana su sarađivale sa Nijazovim. Njegovu knjigu Ruhnama, koja se u Turkmenistanu poštuje gotovo kao sveto pismo, su upravo zbog ovog razloga strani industrijalci preveli na mnoge jezike, uključujući poljski, mađarski i bantu.

Ljudska prava uredi

Glavni članak: Ljudska prava u Turkmenistanu

Pitanja ljudskih prava u Turkmenistanu kao autoritarnoj državi, uključuju i pitanja verskih sloboda.[11] Prema Forumu 18, uprkos međunarodnom pritisku, vlasti pažljivo motre na sve religijske grupe, a pravni okvir je toliko stegnut da se mnoge grupe odlučuju na delovanje u podzemlju umesto da prolaze kroz sve službene procese koji deluju poput barijera. Pristalice protestantizma su pogođene, kao i grupe poput Jehovinih svedoka i Hare Krišne. Pripadnicima Hare Krišne nije dopušteno da traže donacije na glavnom aerodromu.

Prema Svetskom indeksu slobode štampe Reportera bez granica za 2005, Turkmenistan ima treće po redu najlošije uslove za slobodu štampe u svetu. Nikome nije dopušteno da opisuje predsednika ili njegovu porodicu u negativnom svetlu. Takođe, nije dopušteno pominjanje da je predsednik veoma nizak čovek, niti da nosi tupe.

Administrativna podela uredi

Glavni članak: Pokrajine Turkmenistana

Turkmenistan je administrativno podeljen na 5 pokrajina ili vilajeta (welayat) i jedan nezavisni grad, Ašhabad.

 
Ime ISO 3166-2 Glavni grad Površina[12] Stanovništvo (2005)[12] Ključ
Grad Ašhabad / Ašhabad 470 km² 871.500 /
Pokrajina Ahal TM-A Anau 97.160 km² 939.700 1
Pokrajina Balkan TM-B Balkanabat 139.270 km² 553.500 2
Pokrajina Dašoguz TM-D Dašoguz 73.430 km² 1.370.400 3
Pokrajina Lebap TM-L Turkmenabat 93.730 km² 1.334.500 4
Pokrajina Mari TM-M Mari 87.150 km² 1.480.400 5

Geografija uredi

 
Mapa Turkmenistana
Glavni članak: Geografija Turkmenistana

Položaj uredi

Države sa kojima se Turkmenistan graniči su: Kazahstan, Uzbekistan, Avganistan i Iran. Površina države iznosi 491.210 km².

Geologija i reljef uredi

90% zemlje pokriva pustinja Karakum. Središtem zemlje dominiraju depresija Turan i pustinja Karakum koje su mahom ravničarske. Planinski venac Kopet Dag duž jugozapadne granice dostiže 2.912 m. Turkmenske balkanske planine na dalekom zapadu i venac Kugitang na dalekom istoku su jedina ostala primetna uzvišenja.

Vode uredi

Neke od reka su Amu Darja, Murgap, i Hari Rud.

Flora i fauna uredi

Klima uredi

Klime je suptropska, pustinjska, sa malo padavina. Zime su blage i suve, uz najviše padavina između januara i maja. Najveće padavine su u vencu Kopetdag.

Među ostalim značajnijim gradovima su: Turkmenbaši (ranije Krasnovodsk) i Dašoguz.

Privreda uredi

Glavni članak: Privreda Turkmenistana

Polovina navodnjene zemlje je pod pamukom, što Turkmenistan čini desetim najvećim proizvođačem u svetu; Turkmenistan poseduje 5. po redu najveće rezerve prirodnog gasa kao i značajne rezerve nafte. Godine 1994, Rusija je odbila da izvozi turkmenski gas na tržišta sa čvrstom valutom, a uz to su se gomilali dugovi glavnih potrošača u bivšem Sovjetskom Savezu. Ovo je doprinelo oštrom padu industrijske proizvodnje, i dovelo je do prelaska iz budžetskog suficita do blagog deficita.

Turkmenistan je oprezno prišao ekonomskoj reformi, u nadi da će prodajom gasa i pamuka održati svoju neefikasnu privredu. Privatizacija je ograničena. Između 1998. i 2002, Turkmenistan je patio od hroničnog nedostatka adekvatnih izvoznih ruta za prirodni gas, i od obaveza na osnovu velikog kratkoročnog spoljnjeg duga. Istovremeno je, međutim, vrednost ukupnog izvoza izrazito porasla usled viših međunarodnih cena nafte i gasa. Ekonomska očekivanja u bliskoj budućnosti su obeshrabrujuća usled raširenog siromaštva i tereta stranog duga.

Predsednik Nijazov je protraćio veliki deo bogatstva svoje zemlje na slavljenje samog sebe. Gradovi, Ašhabad posebno, su znatno renovirani, dok se ljudi izvan prestonice bore sa siromaštvom. Nijazov je obećao besplatnu vodu, struju i gas; međutim, nestašice su česte.

Stanovništvo uredi

 
Turkmen u tradicionalnoj odeći, oko 1905—1915.

Većina građana Turkmenistana su Turkmeni.[13]

Etnički sastav

Procena za 2006. godinu govori o 4.899.000 stanovnika, od čega na Turkmene[14] otpada 3.936.000. Ostali narodi (ima ih 40) su: Uzbeci (443.000); Rusi (141.000); Kazasi (126.000); Tatari (50.000); Azeri (49.000); Beludži (40.000); Jermeni (20.000); Ukrajinci (12.000); Iranci (11.000); Lezgini (11.000). Manje od 10.000 broje: Karakalpaci (5.500); Tadžici (4.300); Belorusi (4.000); Korejci (3.500); Kurdi (2.900); Baškiri (2.600); Čuvaši (2.400); Nemci (2.200); Oseti (1.900); Paštuni (1.800); Moldavci (1.700); Mordvini (1.700); Braguji (1.600); Darginci (1.600); Lakci (1.600); Ujguri (1.400); Gruzini (1.000); Čečeni (700); Kirgizi (700); Poljaci (700); Avari (600); Bugari (600); Istočni Čeremisi (500); Grci (500); Jevreji (500); Letonci (300); Litvanci (200); Tabasarani (200); Udi (20).

Turkmenski je službeni jezik, mada je ruski i dalje u širokoj upotrebi kao „jezik među-etničke komunikacije“ (po ustavu iz 1992). Ime Turkmen verovatno potiče iz perioda kad su Rusi prvi put sreli ovaj narod, a znači verovatno Tūrk-men, ili „Ja sam Turk“ (Tūrk).

Obrazovanje je univerzalno i obavezno kroz sekundarni nivo, čija je ukupna dužina nedavno smanjena sa 11 na 9 godina.

Kultura uredi

Glavni članak: Kultura Turkmenistana

Sport uredi

Prvu medalju za Turkmenistan na Olimpijskim igrama je osvojila dizačica tegova Polina Gurjeva. Osvojila je srebrnu medalju u kategoriji do 59 kilograma u Tokiju 2020. godine.[15]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Turkmenistan's Constitution of 2008” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 15. 5. 2019. g. Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  2. ^ *Gore, Hayden (2007). „Totalitarianism: The Case of Turkmenistan” (PDF). Human Rights & Human Welfare. Denver: Josef Korbel School of International Studies (Human Rights in Russia and the Former Soviet Republics): 107—116. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 2. 2020. g. Pristupljeno 29. 6. 2021. 
  3. ^ „"Turkmenistan is the motherland of Neutrality" is the motto of 2020 | Chronicles of Turkmenistan”. En.hronikatm.com. 28. 12. 2019. Arhivirano iz originala 8. 6. 2020. g. Pristupljeno 26. 5. 2020. 
  4. ^ „Turkmen parliament places Year 2020 under national motto "Turkmenistan – Homeland of Neutrality" – tpetroleum”. Turkmenpetroleum.com. 29. 12. 2019. Arhivirano iz originala 8. 6. 2020. g. Pristupljeno 26. 5. 2020. 
  5. ^ Gosudarstvennый komitet Turkmenistana po statistike : Informaciя o Turkmenistane: O Turkmenistane Arhivirano 7 januar 2012 na sajtu Wayback Machine : Turkmenistan — odna iz pяti stran Centralьnoй Azii, vtoraя sredi nih po ploщadi (491,21 tыsяč km2), raspoložen v юgo-zapadnoй časti regiona v zone pustыnь, severnee hrebta Kopetdag Turkmeno-Horasanskoй gornoй sistemы, meždu Kaspiйskim morem na zapade i rekoй Amudarья na vostoke.
  6. ^ World Population Prospects, Table A.1 [http://www.un.org/esa/population/publications/wpp. 2008/wpp. 2008_text_tables.pdf
  7. ^ „"Ilat ýazuwy — 2022": Türkmenistanyň ilaty 7 million 57 müň 841 adama deň boldy | Jemgyýet”. avgust 2023. 
  8. ^ „World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Turkmenistan)”. IMF.org. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Pristupljeno 14. 10. 2023. 
  9. ^ „Human Development Report 2021/2022” (PDF) (na jeziku: engleski). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Arhivirano (PDF) iz originala 8. 9. 2022. g. Pristupljeno 8. 9. 2022. 
  10. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 11. 04. 2014. 
  11. ^ „Turkmenistan”. 3. 8. 2022. Arhivirano iz originala 10. 1. 2021. g. Pristupljeno 10. 8. 2022. 
  12. ^ a b Statistical Yearbook of Turkmenistan 2000–2004, National Institute of State Statistics and Information of Turkmenistan, Ashgabat, 2005.
  13. ^ „The results of census in Turkmenistan | Chronicles of Turkmenistan”. Arhivirano iz originala 6. 10. 2016. g. 
  14. ^ „Dual Citizenship”. Ashgabat: U.S. Embassy in Turkmenistan. Arhivirano iz originala 23. 5. 2020. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  15. ^ „Turkmenistan osvojio prvu olimpijsku medalju u istoriji”. sport.avaz. Pristupljeno 27. 7. 2021. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туркменистан&oldid=27549610”