Uvala
Uvale predstavljaju viši stadijum u morfološkoj evoluciji oblika površinskog kraškog reljefa. To su veće zatvorene depresije u obliku izduženih kotlinastih ulegnuća hektometarskih do kilometarskih dužina i širina. Dno im je najčešće zaravnjeno, pokriveno tanjim eluvijumom, odnosno crvenicom decimetarske debljine. Uvale nastaju spajanjem vrtača. Pregrade između pojedinih vrtača rastvaranjem se snižavaju i njihova dna se međusobno spajaju. Na dnu uvala često se mogu zapaziti niski grebeni metarske visine, izgrađeni od matične karbonatne stene. Ti grebeni su ostaci nekadašnjih pregrada između sada spojenih vrtača. [1]
Uvale se vrlo često javljaju na dnu suvih, napuštenih rečnih dolina u krasu. Poniranjem vodotoka po dnu doline počinje rastvaranje, koje prvo formira vrtače, a zatim se usmerava na pregrade između njih. Uvale se, takođe, mogu formirati i u slepim rečnim dolinama. Kada vodotok, koji je načinio slepu dolinu, počne negde pri njenom početku ponovo da ponire, nizvodni deo slepe doline ostaje kao suva zatvorena depresija dimenzija uvale. Ta depresija se tokom vremena kraškom erozijom proširuje. Razlikuju se dva tipa uvala - kraške i poligenetske. Kraške uvale postale su delovanjem erozije, a poligenetske, osim delovanjem erozije, nastale su po dnu fosilnih rečnih dolina čiji su tokovi uništeni kraškim procesom.[2]
U geomorfološkom smislu, uvale ne predstavljaju nov, poseban oblik površinskog kraškog reljefa. One se mogu tretirati kao veće vrtače, formirane srastanjem dva pojedinačna oblika ili više njih. Zbog pojave eluvijalnog pokrivača, ili crvenice na dnu uvale, predstavljaju pogodna mesta za uzgajanje poljoprivrednih kultura, što je u krasu izuzetno značajno.
Poseban tip uvala predstavljaju valoge. Opisuju se kao manje, duguljaste i uske uvale sa ravnim dnom koje je prekriveno crvenicom. Izbušene su mnogobrojnim aluvijalnim vrtačama a njihove strane su strme i prekrivene škrapama. Ovaj tip uvala naročito je karakterističan za površ Valožja koja se nalazi na Suvoj planini. Najpoznatija valoga je Crno Bučje. Duga je 650 m, široka 30-100 m, sa do 20 m dubokim aluvijalnim vrtačama. Ostale veće valoge su Hajdučka Valoga, Ravno Ilje, Tri Lokve i Lazina.
Još jedan poseban tip uvala predstavljaju do 2 km dugačke i relativno uske depresije, koje se u istočnoj Srbiji označavaju kao padine. Ove depresije su vijugave kao rečne doline a dno im je izbušeno mnogobrojnim vrtačama koje su poređane u nizove. Nastaju procesom skrašćavanja suvih rečnih dolina. Poznata je Vojačka padina na površi Valožja.[3]
Galerija uredi
-
Kraške depresije na Suvoj planini -
Kraške depresije na Suvoj planini
Literatura uredi
- Anđelić M. Geomorfologija. Beograd: Vojnogeografski institut, 1990.
- Marković M., Pavlović R., Čupković T. Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2003, pp. 235.
- Pešić L. Opšta geologija - Egzodinamika. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet, 2001.
- Petrović Dragutin. "Geomorfologija", Beograd, 1967.
