Otvorite glavni meni

Ugljeni hidrat

најраспрострањенија једињења у живом свету
Лактоза је дисахарид који је присутан у млеку. Он се састоји од молекула D-galaktoze i D-glukoze vezanih beta-1-4 glikozidnom vezom. Njena formula je C12H22O11.
Lanac glukoze

Ugljeni hidrati ili šećeri su najrasprostranjenija jedinjenja u živom svetu.[1] Prema stepenu složenosti dele se na: monosaharide, disaharide, oligosaharide i polisaharide.

Ugljeni hidrati su biološki molekuli koji se sastoje od atoma ugljenika (C), vodonika (H) i kiseonika (O), obično sa odnosom atoma ugljenika i kiseonika od 2:1 (kao u vodi); drugim rečima, sa empirijskom formulom Cm(H2O)n (gde se m može razlikovati od n).[1] Postoje izvesni izuzeci; na primer, dezoksiriboza, šećerna komponenta DNK,[2] ima empirijsku formulu C5H10O4.[3] Ugljeni hidrati su tehnički hidrati ugljenika;[4] mada sa strukturne tačke gledišta je preciznije da se na njih gleda kao na polihidroksidne aldehide i ketone.[5]

Termin je najzastupljeniji u biohemiji, gde je sinoniman sa saharidima, grupom koja obuhvata šećere, skrob, i celulozu. Saharidi se dele u četiri hemijske grupe: monosaharide, disaharide, oligosaharide, i polisaharide. Generalno se, monosaharidi i disaharidi, koji su manji ugljeni hidrati (imaju nižu molekulsku masu), nazivaju šećerima.[6] Reč saharid potiče od grčke reči σάκχαρον (sákkharon), sa značenjem "šećer". Dok je naučna nomenklatura ugljenih hidrata kompleksna, imena monosaharida i disaharida se veoma često završavaju sa sufiksom -oza. Na primer, grožđani šećer je monosaharid glukoza, tršćani šećer je disaharid saharoza, a mlečni šećer je disaharid laktoza (pogledajte ilustraciju).

Ugljeni hidrati vrše brojne funkcije u živim organizmima. Polisaharidi služe kao skladišta energije (npr. skrob i glikogen) i kao strukturne komponente (npr. celuloza u biljkama i hitin kod artropoda). 5-ugljenik monosaharid riboza je važna komponenta koenzima (npr. ATP, FAD i NAD) i komponenta je osnove genetičkog molekula poznatog kao RNK. Srodni molekul dezoksiriboza je komponenta DNK. Saharidi i njihovi derivati obuhvataju mnoge druge važne biomolekule koji imaju ulogu u imunskom sistemu, fertilizaciji, sprečavanju patogeneze, zgrušavanju krvi, i razviću.[7]

U nauci o hrani i mnogim neformalnim kontekstima, termin ugljeni hidrat često označava bilo koju hranu koja je posebno bogata u kompleksnom ugljenom hidratu skrobu (kao što su žitarice, hleb i testo), ili se termin koristi za jednostavne ugljene hidrate, kao što je šećer (prisutan u bombonama, džemovima, i slatkišima).

Često se na spiskovima nutricionog sadržaja, kao što je USDA Nacionalna baza podataka nutrijenata, termin "ugljeni hidrat" koristi za sve osim vode, proteina, masti, pepela i etanola.[8] Time se obuhvataju hemijska jedinjenja kao što su sirćetna ili mlečna kiselina, koja se normalno ne smatraju ugljenim hiratima. Time se isto tako obuhvataju "dijetarna vlakna" koja su ugljeni hidrati, ali imaju neznatan doprinos u pogledu prehrambene energije (kalorija), mada se često uvrštavaju u proračune totalne energije hrane, kao da su šećeri.[9]

StrukturaUredi

Ranije se ime „ugljeni hidrat“ koristilo u hemiji za svako jedinjenje sa formulom Cm (H2O)n. Po toj definiciji su neki hemičari smatrali formaldehid (CH2O) najjednostavnijim ugljenim hidratom,[10] dok su drugi davali to zvanje glikolaldehidu.[11] Danas se ovaj termin generalno shvaća u biohemijskom smislu, čime se isključuju jedinjenja sa samo jednim ili dva ugljenika i uključuje mnoštvo bioloških ugljenih hidrata koji odstupaju od te formule. Na primer, mada izgleda da gornja formula obuhvata široko zastupljene ugljene hidrate, postoji niz sveprisutnih i izobilnih ugljenih hidrata koji odstupaju od nje. Na primer, ugljeni hidrati često često sadrže hemijske grupe poput: N-acetil (npr. hitin), sulfat (itd. glikozaminoglikani), karboksilne kiseline (itd. sijalinska kiselina) i dezoksi modifikacije (itd. fukoza i sijalinska kiselina).

Prirodni saharidi su generalno izgrađeni od jednostavnih ugljenih hidrata zvanih monosaharidi sa opštom formulom (CH2O)n, gde je n tri ili više. Tipični monosaharid ima strukturu H–(CHOH)x(C=O)–(CHOH)y–H, drugim rečima, aldehid ili keton sa mnoštvom hidroksilnih grupa, obično jednom na svakom atomu ugljenika koji nije deo aldehidne ili ketonske funkcionalne grupe. Primeri monosaharida su glukoza, fruktoza, i gliceraldehidi. Međutim, neke biološke supstance koje se obično nazivaju monosaharidima ne podležu ovoj formuli (npr. uronske kiseline i dezoksi-šećeri kao što je fukoza), a postoje i mnoge hemikalije koje su obuhvaćene ovom formulom ali se ne smatraju monosaharidima (npr. formaldehid CH2O i inozitol (CH2O)6).[12]

Forma monosaharida otvorenog lanca obično koegzistira sa formom zatvorenog lanca, u kojoj ugljenik aldehidne/ketonske karbonilne grupe (C=O) i hidroksilna grupa (–OH) reaguju formirajući hemiacetal sa novim C–O–C mostom.

Monosaharidi mogu da budu povezani u polisaharide (ili oligosaharide) na veliki broj različitih načina. Mnogi ugljeni hidrati sadrže jedan ili više modifikovanih monosaharidnih jedinica koje imaju jednu ili više zamenjenih ili uklonjenih grupa. Na primer, dezoksiriboza, komponenta DNK, je modifikovana verzija riboze; hitin se sastoji od ponavljajućih jedinica N-acetilglukozamina, forme glukoze koja sadrži azot.

PodelaUredi

Ugljeni hidrati su polihidroksi aldehidi, ketoni, alkoholi, kiseline, njihovi jednostavni derivati i njihovi polimeri sa vezama acetalnog tipa. Oni se mogu klasifikovati po stepenu polimerizacije i mogu se inicijalno podeliti u tri glavne grupe, naime šećere, oligosaharide i polisaharide.[13]

Glavni prehrambeni ugljeni hidrati
Klasa (SP*) Podgrupa Komponente
Šećeri (1–2) Monosaharidi Glukoza, galaktoza, fruktoza, ksiloza
Disaharidi Saharoza, laktoza, maltoza, trehaloza
Polioli Sorbitol, manitol
Oligosaharidi (3–9) Malto-oligosaharidi Maltodekstrini
Drugi oligosaharidi Rafinoza, stahioza, frukto-oligosaharidi
Polisaharidi (>9) Skrob Amiloza, amilopektin, modifikovani skrob
Neskrobni polisaharidi Celuloza, hemiceluloza, pektini, hidrokoloidi

SP * = Stepen polimerizacije

MonosaharidiUredi

 
D-glukoza je aldoheksoza sa formulom (C·H2O)6. Crveni atomi označavaju aldehidnu grupu, a plavi asimetrični centar koji je najudaljeniji od aldehida. Pošto je ta -OH grupa na desnoj strani Fišerove projekcije, to je D šećer.

Monosaharidi su najjednostavniji ugljeni hidrati u smislu da se oni ne mogu hidrolizovati u manje ugljene hidrate. Oni su aldehidi ili ketoni sa dve ili više hidroksilnih grupa. Opšta hemijska formula nemodifikovanog monosaharida je (C•H2O)n, bukvalno „ugljeni hidrat“. Monosaharidi su važni gorivni molekuli, kao i gradivni blokovi nukleinskih kiselina. Najmanji monosaharidi, sa n=3, su dihidroksiaceton i D- i L-gliceraldehidi.

Klasifikacija monosaharidaUredi

   

α i β anomeri glukoze. Značajna je pozicija hidroksilne grupe (crveno ili zeleno) na anomernom ugljeniku relativno na CH2OH grupu vazanu za ugljenik 5. Anomeri mogu da imaju identične apsolutne konfiguracije (R,R ili S,S) (α), ili suprotne apsolutne konfiguracije (R,S ili S,R) (β).[14]

Monosaharidi se klasifikuju na osnovu tri karakteristike: pozicije karbonilne grupe, broja atoma ugljenika, i hiralnosti. Ako je karbonilna grupa aldehid, monosaharid je aldoza; ako je karbonilna grupa keton, monosaharid je ketoza. Monosaharidi sa tri atoma ugljenika su trioze, oni sa četiri su tetroze, sa pet pentoze, sa šest heksoze, i tako dalje.[15] Ova dva klasifikaciona sistema se obično kombinuju. Na primer, glukoza je aldoheksoza (šestougljenični aldehid), riboza je aldopentoza (petougljenični aldehid), i fruktoza je ketoheksoza (šestougljenični keton).

Svaki atom ugljenika sa hidroksilnom grupom (-OH), izuzev prvog i zadnjeg ugljenika, je asimetričan, i stoga je stereocentar sa dve moguće konfiguracije (R ili S). Zbog te asimetrije, znatan borj izomera postoji za svaku datu monosaharidnu formulu. Koristeći Le Bel–vant Hofovo pravilo, aldoheksoza D-glukoza, na primer, ima formulu (C·H2O)6, u kojoj su četiri od šest atom ugljenika stereogeni, te je D-glukoja jedan od 24=16 mogućih stereoizomera. U slučaju gliceraldehida, aldotrioze, postoji samo jedan par mogućih stereoizomera, koji su enantiomeri i epimeri. 1, 3-dihidroksiaceton, ketoza koja korespondira aldozi gliceraldehidu, je simetričan molekul bez stereocentara. Oznake D ili L se daju na osnovu orjentacije asimetričnog ugljenika koji je najdalje od karbonilne grupe: u standardnoj Fišerovoj projekciji, ako je hidroksilna grupa na desnoj stani molekula, to je D šećer, u suprotnom slučaju je L šećer. „D-“ i „L-“ prefikse ne treba mešati sa „d-“ ili „l-“, koji označavaju smer u kome šećer rotira ravan polarizovane svetlosti. Indikatori „d-“ i „l-“ se više ne koristi u hemiji ugljenih hidrata.[16]

Izomerizam prsten-otvoreni lanacUredi

 
Glukoza može da postoji u obliku otvorenog lanca i prstena.

Aldehidna ili ketonska grupa monosaharida otvorenog lanca reverzibilno reaguje sa hidroksilnom grupom na drugom atomu ugljenika i formira se hemiacetal ili hemiketal, čime nastaje heterociklični prsten sa kiseoničnim mostom između dva atoma ugljenika. Prsteni sa pet i šest atoma se nazivaju furanoze i piranoze, respektivno, i postoje u ravnoteži sa formom otvorenog lanca.[17]

Tokom konverzije iz forme otvorenog lanca u cikličnu formu, atom ugljenika koji sadrži karbonilni kiseonik, koji se naziva anomerni ugljenik, postaje stereogeni center sa dve moguće konfiguracije. Atom kiseonika može da zauzme poziciju koja je bilo iznad ili ispod ravni prstena. Rezultirajuća dva stereoizomera se nazivaju anomerima. U α anomeru, -OH substituent na anomernom ugljeniku počiva na suprotnoj strani (trans) prstena od CH2OH bočnog lanca. Alternativna forma, u kojoj su CH2OH supstituent i anomerni hidroksil na istoj strani (cis) ravni prstena, se naziva β anomer.

Upotreba u živim organizmimaUredi

Monosaharidi su glavni izvor goriva za metabolizam, koji se koristi kao izvor energije (glukoza je najvažniji izvor energije u prirodi) i u biosintezi. Kad monosaharidi nisu neposredo neophodni mnoge ćelije ih obično konvertuju u oblike koji su prostorno efikasniji, kao što su polisaharidi. Kod mnogih životinja, uključujući ljude, skladištna forma je glikogen, posebno u jetri i mišićnim ćelijama. U biljkama, se koristi skrob u iste svrhe. Najizobilniji ugljeni hidrat, celuloza, strukturna je komponenta ćelijskog zida biljki i mnogih formi algi. Riboza je komponenta RNK. Dezoksiriboza je komponenta DNK. Liksoza je komponenta liskoflavina prisutnog u ljudskom srcu.[18] Ribuloza i ksiluloza se javljaju u pentozno fosfatnom putu. Galaktoza, komponenta mlečnog šećera laktoze, je prisutna u galaktolipidima u biljnim ćelijskim membranama i u glikoproteinima u mnogim tkivima. Manoza se javlja u ljudskom metabolizmu, posebno u glikozilaciji pojedinih proteina. Fruktoza, ili voćni šećer, je prisutna u mnogim biljkama i čoveku, ona se metabolizuje u jetri, direktno apsorbuje u crevima tokom varenja, i prisutna je u spermi. Trehaloza, glavni šećer insekata, se brzo hidrolizuje u dva molekula glukoze u podršci kontinuiranog leta.

OligosaharidiUredi

'Oligosaharidi' (grč. oligos = malo po broju, siromašno) su izgrađeni od 2-10 monosaharida. Najznačajniji su:

Disaharidi, kao npr. saharoza služe kao transportni šećeri kod biljaka.

Polisaharidi' su makromolekuli nastali povezivanjem velikog broja monosaharida u dugačke lance (mogu da sadrže na stotine i hiljade monosaharida).

Prema biološkoj funkciji se dele na:

  • rezervne i
  • strukturne polisaharide.

Rezervni polisaharidi predstavljaju molekule u kojima se čuva (skladišti) hemijska energija. Najrasprostranjeniji rezervni polisaharidi su:

Skrob i glikogen se sastoje od većeg broja molekula glukoze.

Strukturni polisaharidi učestvuju u izgradnji ćelijskih delova. Među njima su najrasprostranjeniji:

Energetska uloga ugljenih hidrata i insulinUredi

Glikogen se kod kičmenjaka (time i kod čoveka) skladišti u jetri i mišićima. Kada se u krvotoku pojavi višak glukoze, jetra od glukoze sintetiše glikogen (to je pod kontrolom insulina). Kada nivo glukoze u krvi padne, u jetri dolazi do razgradnje glikogena u glukozu, koja zatim prelazi u krvotok. Iz krvotoka glukoza prelazi u ćelije, što je pod kontrolom hormona insulina (luči ga pankreas). U ćelijama se razlaganjem glukoze oslobađa energija neophodna za njihov normalan rad. Kada oboli pankreas pa se insulin nedovoljno izlučuje, dolazi do nagomilavanja šećera u krvi, dok istovremeno ćelije gladuju, tj. nemaju dovoljno glukoze. Oboljenje nastalo usled toga je dijabetes (šećerna bolest) – smrtonosna bolest, ako se ne leči. Dijabetičari insulin ne uzimaju oralno (preko usta), pošto bi, kao protein, bio razložen u crevima.

Ugljeni hidrati u ishraniUredi

Ugljeni hidrati predstavljaju primarni izvor energije za sve funkcije koje obavlja naše telo. Osnovna uloga ugljenih hidrata sastoji se u tome da pruži energiju mišićnom tkivu, a posebno mozgu i nervnom sistemu.[13] Pored ove najvažnije uloge, ugljeni hidrati vrše važnu funkciju čišćenja creva jer su bogati biljnim vlaknima. Jedina hrana životinjskog porekla koja sadrži izvesnu količinu ugljenih hidrata jesu mlečni proizvodi. 1g ugljenih hidrata sadrži 3,75 kalorija.

Podela ugljenih hidrataUredi

Prosti ugljeni hidrati- jednostavni šećeriUredi

Postoje u prirodnom obliku (voće) i u obliku rafinisanih šećera (veštački dodati) - dodatih šećera prilikom prerade hrane (slatkiši, keks, kolači, bezalkoholna pića, džemovi itd.). Razlikuju se po tome što ugljeni hidrati u obliku rafinisanog šećera imaju vrlo malo kvalitetnih svojstava. Prosti ugljeni hidrati sadrže male molekulske lance, koji se vrlo brzo razlažu prilikom unošenja u naše telo, i vrlo brzo se apsorbuju kako bi se iskoristili za energiju. Oni brzo povećavaju nivoe glukoze u krvi, energija naglo raste, ali mnogo značajnije – naglo i opada. To znači, da ukoliko unesemo prosti ugljeni hidrat kada organizam nema potrebu za energijom oni se vrlo brzo sagore i skladište se u mastima jer se višak šećera u organizmu pretvara u mast. Treba ih uzimati samo posle fizičke aktivnosti kada je insulinska osetljivost prirodno visoka i kada će vam poslužiti kao dobar i brz priliv energije. Preterane količine mogu da utiču na pojavu gojaznosti, zatim karijesa zuba, visokog krvnog pritiska, dovode do uništavanja kalcijuma, invalidnosti i deformiteta i ostalih bolesti. Najzdravije je proste ugljene hidrate uzimati iz voća.

Složeni ugljeni hidrati - skrobUredi

U ishrani ih možemo pronaći u prirodnom obliku (banane, ječam, pasulj, braon pirinač, grašak, sočivo, ovas, krompir, žitarice od celog zrna, integralne testenine itd.) ali i u obliku rafinisanog skroba (veštački dodatog) - keks, peciva, proizvodi od belog brašna, beli pirinač, past itd. Proizvodi sa refinisanim skrobom (beli p irinač, belo brašno) znači da su obrađeni veštačkim putem i uklonjeni su im hranjive materije i vlakna. Vlakna vam pomažu da se osećate siti, sprečavaju prejedanje i pomažu vaš probavni sistem. Složeni ugljeni hidrati se sporije razlažu od prostih ugljenih hidrata i omogućavaju vam sitost tokom dužeg perioda vremen (manje su šanse da dobijete masne naslage jer imaju manji uticaj na povećanje glukoze u krvi. Njihov glikemijski indeks (GI)* je nizak. Najveći procenat unosa UH treba upravo da bude iz složenih ugljenih hidrata jer oni obezbeđuju energiju za svakodneve aktivnosti. Unešenjem kvalitetnih složenih UH ne dolazi do naglih promena energije čime se izbegava glad i želja za slatkišima. Kao i kod prostih treba se orijentisati na unos ujutru do posle podne. Uveče je manja greška uzeti njih nego proste ali i dalje kod neaktivnih osoba UH će preći u masti ukoliko se uveče uzimaju u velikim količinama.

Namirnice bogate ugljenim hidratimaUredi

 
Hrana bogata ugljenim hidratima

HlebUredi

Najvažniji izvor ugljenih hidrata je hleb od pšeničnog brašna. Hleb može biti odlična i zdrava hrana ali samo u umerenim količinama. Dobar hleb mora biti dobro umešen i pečen. Nedovoljno pečen hleb izaziva kod dece previranja i poremećaj varenja. Hleb od brašna dobijenog mlevenjem celog pšeničnog zrna sadrži pored skroba, belančevine, masti i mineralne soli i vitamine, od kojih je naročito važan vitamin B (Be). Vitamin B (Be) nalazi se uglavnom u omotaču zrna, zato je polubeli hleb hranljiviji od belog. Sem hleba, od pšeničnog brašna spravljamo i razna testa. Kuvana testa se lako vare samo ako su dobro skuvana, ali treba ih izbegavati u velikim količinama i često.

PirinačUredi

Od ostalih žitarica u ishrani školske dece rado se upotrebljava pirinač (u jelu, kolačima, sutlijašu). Pirinač, slično pšeničnom zrnu, bogat je ugljenim hidratima, i u svom omotaču takođe ima mnogo vitamina B (Be).

Grašak i pasuljUredi

Od zrnastog povrća grašak i pasulj imaju veliku hranljivu vrednost. Pošto imaju čvrstu celuloznu opnu, moraju se dobro skuvati ili dati u vidu pirea. Dodatkom masti upotpunjuje se njihova hranljivost, jer imaju ugljenih hidrata i malo belančevina, ali nemaju masti.

KrompirUredi

Krompir ima manju hranljivu vrednost, jer sadrži dosta vode, ali je vrlo ukusan i deca ga rado jedu u svakom obliku: kuvan, pržen, kao salatu. Krompir ima oko 20% ugljenih hidrata, a ostalo je voda, ali pored toga ima mineralnih soli i vitamina C(Ce), koji se nalazi naročito u sloju uz samu ljusku. Sličan sastav ima i pitom kesten. Ostalo povrće, kao što su šargarepa, cvekla, repa, važni su za dečju ishranu jer sadrže obilje mineralnih soli i vitamina.

Zeleno povrćeUredi

Zeleno povrće je važno zbog vitamina, naročito ako se jede sveže, kao zelena salata, paprika, paradajz. Deca dobro podnose boraniju, mlad grašak, međutim, kupus i karfiol teže vare. Spanać, zbog velike količine gvožđa, treba davati kad god ga ima, jer je gvožđe potrebno za pravilan sastav krvi, ali se ne preporučuje svakodnevno pošto sadrži mnogo oksalata. Paradajz je veoma važan u ishrani zbog vitamina C (Ce). Zelene slatke paprike, mlad luk, kao i salata takođe su izvori vitamina C(Ce). Pre spravljanja, salatu treba dobro oprati, a tako isto i sve povrće koje se jede presno. Krastavci, bundeve i tikvice teže se vare zbog velike količine celuloze, koja je nesvarljiva. Treba ih davati samo povremeno.

PovrćeUredi

Povrće treba da je sveže, da nije nagnječeno. Pri dugotrajnom kuvanju i podgrejavanju gube se vitamini, a suvišnim ceđenjem gube se mineralne soli. Povrće svojom čvrstom masom, celulozom, ispunjuje praznine u crevima, podstiče crevne mišiće na rad i tako služi za održavanje uredne stolice.

Zrelo voćeUredi

Zrelo voće je veoma prijatna i zdrava hrana koja sadrži dosta šećera i vitamina. Nezrelo i prljavo voće može da izazove prolive. Deci treba davati prvenstveno sveže voće, a zatim kuvano kao kompot i pekmez ili pečeno.

Namirnice sa ugljenim hidratima – koje su naročito zdrave:Uredi

Ugljeni hidrati i zdravljeUredi

Ugljeni hidrati su uobičajen izvor energije kod živih bića. Ipak, ni jedan ugljeni hidrat nije esencijalna hranjiva materija za ljude. Ljudi mogu svu potrebnu energiju da dobiju iz masti i proteina. Ne postoji ni jedna bolest koja bi bila prouzrokovana manjkom ugljnih hidrata.

Ugljeni hidrati pružaju energiju koja je neophodna za obavljanje svih procesa u telu. Ugljeni hidrati su naročito bitni za zdravlje mozga, jer moždane ćelije troše mnogo više energije od ostalih ćelija u telu.

Vlaknasta hrana je naročito Generalno, hrana bogata ugljenim hidratima (voće i povrće) je bogata i svim neophodnim vitaminima i mineralima, tako da je unos ovakve hrane od presudnog značaja za naše zdravlje. Kad god se govori o zdravoj ishrani, prvo što se spomene jesu: voće, povrće i integralne žitarice – a upravo su to namirnice koje su bogate ugljenim hidratima!

Međutim, ukoliko se pretera sa unosom ugljenijh hidrata, javlja se gojaznost, visok pritisak, dijabetes, kardiovaskularni problema i dr.

Ponavljamo, treba biti umeren kada je unos ugljenih hidrata u pitanju, shodno dnevnim potrebama vašeg organizma, u zavisnosti od brojnih faktora (pol, uzrast, težina, psihička i fizička aktivnost i dr.)

Ugljeni hidrati i njihova funkcijaUredi

Ugljeni hidrati predstavljaju najvažniji energijski izvor, naročito tokom intenzivnih fizičnih aktivnosti. Imaju plastičnu funkciju i sudeluju u formaciji nukleinskih kiselina i strukture nerava.

Nakon što su transformisani u glukozu, ugljeni hidrati učestvuju u 3 metabolička procesa, pa tako:

  • mogu da ih koriste ćelije za stvaranje energije
  • mogu da se skladište u jetri i mišićima u obliku glikogena
  • mogu se transformisati u masti i tako skladišteni ako su zalihe glikogena zasićene.

Uloga ugljenih hidrata u našem organizmu je fondamentalna. Centralni nervni sistem zahteva oko 180 grama glukoze dnevno kako bi obavljao svoje funkcije valjano. Takođe, neke krvne ćelije (crvena krvna zrnca) i ćelije nadbubrežne žlezde koriste isključivo glukozu kao primarni izvor energije. U okolnostima nedostatka glukoze (što može biti posledica dugog posta) javljaju se toksične supstance, ketonska tela koja snižavaju ph vrednost jetre, što ostavlja ozbiljne posledice na organizam.

Ugljeni hidrati i sportska aktivnostiUredi

Ugljeni hidrati su neophodni za preživljavanje ljudskog bića. Procenat/količina njihove upotrebe direktno utiče na opšte zdravlje pojedinca. U nekim slučajevima ugljeni hidrati imaju još važniju ulogu – prilikom fizičkih aktivnosti, tačnije aerobika.

Procena količine potrebnih ugljenih hidrata je često empirijska.

Stručnjaci savetuju izbegavanje velikih porcija bogatih ugljenim hidratima pre vežbanja. Važno je obratiti pažnju na vreme koje je potrebno za varenje i apsorpciju namirnica.

Preporučljivo je da se pre sportske aktivnosti konzumiraju ugljeni hidrati sa srednje-niskim glikemijskim indeksom. Ne treba preterivati sa fruktozom koja se nalazi u voću.

Tokom fizičkih aktivnosti (aerobika) valjalo bi unositi ugljene hidrate srednje-visokog glikemijskog indeksa, kako bi se ostvarilo brzo apsorbovanje.

Nakon aerobika savetuje se konzumacija ugljenih hidrata visokog glikemijskog indeksa (ali samo ukoliko se unose odmah nakon vežbanja, u prvih 15 minuta ili najviše sat vremena). Ukoliko prođe više od sat vremena nakon vežbanja, preporučuju se ugljeni hidrati srednjeg glikemijskog indeksa.

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 Western Kentucky University (29. 5. 2013). „WKU BIO 113 Carbohydrates”. wku.edu. Arhivirano iz originala na datum 12. 01. 2014. Pristupljeno 07. 12. 2016. 
  2. ^ Solomon, Eldra Pearl; Berg, Linda R.; Martin, Diana W. (2004). Biology. Cengage Learning. str. 52. ISBN 978-0534278281 — preko google.books.com. 
  3. ^ National Institute of Standards and Technology (2011). „Material Measurement Library D-erythro-Pentose, 2-deoxy-”. nist.gov. 
  4. ^ Long Island University (29. 5. 2013). „The Chemistry of Carbohydrates” (PDF). brooklyn.liu.edu. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 25. 12. 2016. Pristupljeno 18. 01. 2017. 
  5. ^ Purdue University (29. 5. 2013). „Carbohydrates: The Monosaccharides”. purdue.edu. 
  6. ^ Flitsch, Sabine L.; Ulijn, Rein V. (2003). „Sugars tied to the spot”. Nature. 421 (6920): 219—20. PMID 12529622. doi:10.1038/421219a. 
  7. ^ Maton, Anthea; Hopkins, Jean; McLaughlin, Charles William; Johnson, Susan; Warner, Maryanna Quon; LaHart, David; Wright, Jill D. (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. str. 52—59. ISBN 978-0-13-981176-0. 
  8. ^ USDA National Nutrient Database, (2015). str. 13
  9. ^ USDA National Nutrient Database, (2015). str. 14
  10. ^ Coulter, John Merle; Barnes, Charler Reid; Cowles, Henry Chandler (2009). A Textbook of Botany for Colleges and Universities. BiblioBazaar. str. 375. ISBN 978-1-113-90995-4. 
  11. ^ Burtis, Carl A.; Ashwood, Edward R.; (PhD.), Barbara Border; Tietz, Norbert W. (2001). Tietz Fundamentals of Clinical Chemistry. Palme yayıncılık. ISBN 978-0-7216-8634-9. 
  12. ^ Ahern, K. G.; K. E. Van Holde; Matthews, C. E. (1999). Biochemistry (3rd izd.). Benjamin Cummings. ISBN 978-0-8053-3066-3. 
  13. 13,0 13,1 „Carbohydrates in human nutrition - Chapter 1 - The role of carbohydrates in nutrition”. Food and Agriculture Organization of the United Nations. FAO. 
  14. ^ Bertozzi, Carolyn R. „Structural Basis of Glycan Diversity - Essentials of Glycobiology - NCBI Bookshelf”. nih.gov. 
  15. ^ Campbell, Neil A.; Williamson, Brad; Heyden, Robin J. (2006). Biology: Exploring Life. Boston, Massachusetts: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-250882-7. 
  16. ^ Pigman, Ward; Horton, D. (1972). „Chapter 1: Stereochemistry of the Monosaccharides”. Ur.: Pigman and Horton. The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A (2nd izd.). San Diego: Academic Press. str. 1—67. 
  17. ^ Pigman, Ward; Anet, E.F.L.J. (1972). „Chapter 4: Mutarotations and Actions of Acids and Bases”. Ur.: Pigman and Horton. The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A (2nd izd.). San Diego: Academic Press. str. 165—194. 
  18. ^ „lyxoflavin”. Merriam-Webster. 

LiteraturaUredi

  • Pigman, Ward; Anet, E.F.L.J. (1972). „Chapter 4: Mutarotations and Actions of Acids and Bases”. Ur.: Pigman and Horton. The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A (2nd izd.). San Diego: Academic Press. str. 165—194. 
  • Pigman, Ward; Horton, D. (1972). „Chapter 1: Stereochemistry of the Monosaccharides”. Ur.: Pigman and Horton. The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A (2nd izd.). San Diego: Academic Press. str. 1—67. 
  • Campbell, Neil A.; Williamson, Brad; Heyden, Robin J. (2006). Biology: Exploring Life. Boston, Massachusetts: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-250882-7. 
  • Ahern, K. G.; K. E. Van Holde; Matthews, C. E. (1999). Biochemistry (3rd izd.). Benjamin Cummings. ISBN 978-0-8053-3066-3. 
  • Burtis, Carl A.; Ashwood, Edward R.; (PhD.), Barbara Border; Tietz, Norbert W. (2001). Tietz Fundamentals of Clinical Chemistry. Palme yayıncılık. ISBN 978-0-7216-8634-9. 
  • Coulter, John Merle; Barnes, Charler Reid; Cowles, Henry Chandler (2009). A Textbook of Botany for Colleges and Universities. BiblioBazaar. str. 375. ISBN 978-1-113-90995-4. 
  • Maton, Anthea; Hopkins, Jean; McLaughlin, Charles William; Johnson, Susan; Warner, Maryanna Quon; LaHart, David; Wright, Jill D. (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. str. 52—59. ISBN 978-0-13-981176-0. 
  • Solomon, Eldra Pearl; Berg, Linda R.; Martin, Diana W. (2004). Biology. Cengage Learning. str. 52. ISBN 978-0534278281 — preko google.books.com. 
  • „Compolition of foods raw, processed, prepared” (PDF). www.ars.usda.giv. 2015. Pristupljeno 30. 10. 2016. 

Spoljašnje vezeUredi