Википедија

Umetnost neolita

Neolit (novo – mlađe kameno doba, 12.000 – 3.000. godine p. n. e.)

Mlađe kameno doba počinje neolitskom revolucijom na Bliskom istoku (bilo je to doba poslednjeg ledenog perioda u Evropi, tako da se nije mogla ni javiti. Klima severno od Alpa je bila kao sad u Sibiru i na Aljasci). Ona je trajala više hiljada godina i počela je oko 8.000. godine p. n. e. kad su ljudi po prvi put sa uspehom pripitomili životinje i proizveli zrnastu hranu. To je bio put prelaska od lova ka zemljoradnji. Nomadski život se zamenjuje sedelačkim. Novim načinom života u trajnim seoskim zajednicama došlo je i do novih pronalazaka: grnčarija, tkanje i predenje. Osnovne metode građevinskih konstrukcija su od drveta opeke i kamena. Iz ovog perioda poznati su ostaci veoma impresivnih skulptura ljudskih glava strogih individualnih obeležja – „Jerihonske glave“, oko 7.000. godine p. n. e., (lobanja obložena obojenim gipsom sa očima od školjki).

Ljudi neolita su verovali u duhove predaka i verovalo se da se oni nalaze u glavi čoveka, koja je mogla da nadživi telo i zadrži moć nad sudbinom svojih pokoljenja. Zato je trebalo da oni te duhove umiruju. Sačuvane glave bile su „klopke za duhove“. Pored verovanja u duhove predaka postojalo je i verovanje u animizam – u svakoj stvari postoji duh. U svakodnevnom dodiru sa svetom duhova primitivan čovek se nije zadovoljio što će samo vršiti obrede, već je osećao potrebu da svoj odnos izrazi igrama i sličnim dramskim ceremonijama, stavljajući maske, a ta opčinjenost traje i do današnjih dana.

Neolitski grad Jerihon, u današnjem Jordanu, sa kemenim kućama i popločanim dvorištima izvanredan je primer visoke razvijenosti neolitskih ljudi. Ali odbrambene zidine i kule ukazuju pošetak sukoba među ljudima.

U Evropi su u to vreme nastajali megalitski spomenici sačinjeni od velikih kamenih blokova poslaganih jedan na drugi u suvo (bez maltera), od kojih je najpoznatiji Stounhendž u Engleskoj. Stounhendž se sastoji od niza kemenih blokova poslaganih kružno sa ostarom u sredini. Orijentisan je prema strani na kojoj se sunce rađa na dan dugodnevnice (letnji solisticij, 21. jun)

Galerija uredi

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Umetnost neolita na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уметност_неолита&oldid=27030091”