Википедија

Univerzitet u Tokiju

Јапански универзитет

Univerzitet u Tokiju (東京大学, Tōkyō daigaku), skraćeno kao Todai (東大, Tōdai)[6] ili UTokio,[7] je jedan od najpoznatijih japanskih javnih univerziteta, čuven po istraživačkim laboratorijama, lociran u Bunkju, Tokio, Japan. Osnovan 1877. godine, univerzitet je prvi Imperijalni univerzitet i trenutno je izabran od strane japanske vlade za vrhunski univerzitet u okviru Vrhunskog globalnog univerzitetskog projekta.[8]

東京大学
lat. Universitas Tociensis
Bivša imenaImperijalni univerzitet (1886–1897)
Tokijski imperijalni univerzitet (1897–1947)
TipJavni (nacionalni)
Osnivanje12. april 1877. god.; pre 147 godina (1877-04-12)
Akademske
afilijacije		IARU
AEARU
AGS
BESETOHA
AALAU
Univerzitet Vašington u Sent Luisu, Makdonelova međunarodna naučna akademija[1]
PredsednikTeruo Fudžij
Nastavno osoblje2.575 puno radno vreme (2021)[2] J
nepoznato honorarno
Broj studenata28.171 (2021)[3]
Preddiplomci14.033 (2021)[4]
Postdiplomci14.138 (2021)[5]
Doktorandi6.007
Ostali studenti616 istraživačkih studenata i revizora[4][5]
LokacijaBunkjo, Tokio, Japan
KampusUrbani
BojeLight Blue  
Veb-sajtu-tokyo.ac.jp
Univerzitet u Tokiju na karti Japana
Univerzitet u Tokiju
Univerzitet u Tokiju
Univerzitet u Tokiju na karti Japana

Ovaj univerzitet obuhvata deset fakulteta, 15 postdiplomskih škola[9] sa oko 30.000 studenata, od kojih je oko 4.200 iz inostranstva (što je po japanskim standardima veliki broj stranih studenata na jednom univerzitetu).[10] Konkretno, broj privatno finansiranih međunarodnih studenata, koji čine više od 80%, porastao je 1,75 puta u 10 godina od 2010. godine, i univerzitet se fokusira na podršku međunarodnim studentima.[11] Sastoji se od pet univerzitetskih kampusa koji se nalaze u Hongu, Komabi, Kašivi, Širokani i Nakanou. Smatra se da je to najselektivniji i najprestižniji univerzitet u Japanu.[12][13][14] Iako se u sklopu ovog univerziteta nalazi deset fakulteta, najčuveniji su pravni i filološki fakultet. Iz njega je izašao veliki broj japanskih političara, premda se njegova uloga o tom pitanju vremenom smanjuje. Primjera radi, gledano tokom 1950-ih, 1960-ih, 1970-ih, 1980-ih i 1990.ih godina, ministri koji su završili studije na ovom univerzitetu su sačinjavali redom 2/3, 1/2, 1/4, 1/5 i na kraju 1/6 od ukupnog broja japanskih ministara.

To međutim ne umanjuje značaj Univerziteta u Tokiju, i on i dalje važi za jedan od najboljih japanskih univerziteta po pitanju mnogih naučnih oblasti. Njegovi glavni konkurenti su preostalih šest od tzv. „sedam univerziteta“, koji su bili carski univerziteti prije Drugog svjetskog rata, naročito Univerzitet u Kjotu, koji je dao veći broj Nobelovaca nego Univerzitet u Tokiju.[15]

Istorija uredi

Univerzitet je odobrila meidži vlada 1877. godine pod sadašnjim imenom spajanjem starijih državnih škola za medicinu, raznih tradicionalnih naučnika i modernog učenja. Preimenovan je u „Imperijalni univerzitet (帝國大學, Teikoku dajgaku)“ 1886. godine, a zatim u Tokijski carski univerzitet (東京帝國大學, Tokio teikoku dajgaku) 1897. godine kada je stvoren sistem carskih univerziteta. U septembru 1923, zemljotres i požari koji su usledili uništili su oko 750.000 tomova Imperijalne univerzitetske biblioteke.[16][17] Izgubljene knjige uključuju Hošino biblioteku (星野文庫, Hošino bunko), kolekciju od oko 10.000 knjiga.[17][18] Knjige su bile nekadašnji posed Hošino Hisašija pre nego što su postale deo univerzitetske biblioteke i uglavnom su bile o kineskoj filozofiji i istoriji.

Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu 1947. godine, ponovo je preuzeo prvobitno ime. Sa početkom novog univerzitetskog sistema 1949. godine, Todaj je asimilirao bivšu Prvu višu školu (današnji kampus Komaba) i bivšu Tokijsku višu školu, koja je od tada preuzela dužnost podučavanja studenata prve i druge godine, dok se fakulteti na Glavnom kampusu Hongoa staraju za studente treće i četvrte godine.

Iako je univerzitet osnovan tokom meidži perioda, on ima ranije korene u Astronomskoj agenciji (天文方; 1684), Studijskoj kancelariji Šoheizaka (昌平坂学問所; 1797) i Agenciji za prevođenje zapadnih knjiga (蕃書御; 18生).[19] Ove institucije su bile vladine kancelarije koje je osnovao 徳川幕府 Tokugava šogunat (1603–1867) i igrale su važnu ulogu u uvozu i prevođenju knjiga iz Evrope.

Prema novinama The Japan Times, univerzitet je u februaru 2012. imao 1.282 profesora. Od toga, 58 su bile žene.[20] Upoređujući broj profesora u maju 2020. godine, među 1.298 profesora ima 108 žena, što je skoro udvostručeno.[2] Univerzitet postepeno smanjuje jaz među polovima, a do aprila 2021. godine polovina njegovih direktora bile su žene.[21]

U jesen 2012. godine i po prvi put, Univerzitet u Tokiju je započeo dva dodiplomska programa koja se u potpunosti predaju na engleskom jeziku i usmerena na međunarodne studente — Programi na engleskom u Komabi (PEAK) — Međunarodni program o Japanu u istočnoj Aziji i Međunarodni program o nauci o životnoj sredini.[22][23] Godine 2014, Fakultet nauke na Univerzitetu u Tokiju uveo je potpuno engleski dodiplomski program transfera pod nazivom Globalni naučni kurs (GSC).[24]

Univerzitetski Institut za istraživanje kosmičkih zraka započeo je 28. maja 2021. godine izgradnju uređaja „Hajper-Kamiokande“, za novi vodeći svetski naučni istraživački projekat koji bi trebalo da počne sa radom 2027. godine.[25]

Dana 15. januara 2022. godine, incident sa ubodom nožem rezultirao je povredama 3 osobe. Napadač je uhapšen ispred kapije kampusa. Incident se dogodio pre nacionalnog razmatranja.[26]

  •  
    Zgrada Pravnog fakulteta 1902. godine, pre nego što je uništena u Velikom zemljotresu u Kantou 1923.
  •  
    Mesto osnivanja Univerziteta u Tokiju
  •  
    Zgrada „Jasuda“, u okviru dvorišta Hongo Univerziteta u Tokiju
  •  
    Pravni fakultet Univerziteta u Tokiju
  •  
    Biblioteka Komaba
  •  
    Glavna zgrada Instituta za fiziku čvrstih tela Univerziteta u Tokiju
  •  
    Botanička bašta Koišikava
  •  
    Istraživački kampus Komaba
  •  
    Jezerce Sanširo

Fakulteti uredi

Fakulteti Univerziteta u Tokiju su sljedeći:

Sanširo uredi

Jezerce Sanširo (jap. 三四郎池), u srcu univerzitetskog dvorišta Hongo, datira od 1615. godine. Nakon pada tvrđave Osaka, Šoguni su dali ovo jezerce i okolne bašte Medi Tošitsunu. Nakon što je Meda Tsunanori još unaprijedio prostor oko jezerceta, to je postalo jedno od najljepših jezeraca u tadašnjem Edu (današnjem Tokiju). U to vrijeme jezerce se zvalo Ikutoku en, što znači „Bašta vrline podučavanja“. Ivice jezerceta čine oblik srca (na japanskom „šin“), i zbog toga se zvanično zove „Ikutoku en Šinđike“. Međutim, najčešće se naziva Sanširo, još otkako je Natsume Soseki objavio svoj roman „Sanširo“.

Reference uredi

  1. ^ „MCDNNELL ACADEMY”. global.wustl.edu. Arhivirano iz originala 30. 09. 2020. g. Pristupljeno 26. 07. 2022. 
  2. ^ a b „教職員数（令和3年5月1日現在）”. 東京大学. 2021-05-01. 
  3. ^ Details on the number of students „学生数の詳細について”. u-tokyo.ac.jp. Pristupljeno 2021-06-05. 
  4. ^ a b The number of regular students, research students and auditors 令和3年5月1日現在　学部学生・研究生・聴講生数調｜東京大学
  5. ^ a b The number of graduate students, research students and international research students 令和3年5月1日現在　大学院学生・研究生・外国人研究生数調｜東京大学 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. jun 2021)
  6. ^ „The Todai-Yale Initiative”. Todai-yale.jp. Arhivirano iz originala 8. 9. 2009. g. Pristupljeno 12. 6. 2015. 
  7. ^ „UTokyo Mini Brochure” (PDF). U-tokyo.ac.jp. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 04. 2017. g. Pristupljeno 18. 4. 2017. 
  8. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 21. 8. 2016. g. Pristupljeno 2016-07-29. 
  9. ^ „Honjo International Foundation Scholarships at the University of Tokyo, Japan”. freeeducator.com. Arhivirano iz originala 22. 05. 2022. g. Pristupljeno 21. 4. 2018. 
  10. ^ Changes in the number of international students(until November 1, 2020) 東京大学外国人留学生受入数の推移(各年度11月1日現在) (PDF). 東京大学. 2020. str. 1. Arhivirano iz originala (pdf) 24. 06. 2021. g. Pristupljeno 26. 07. 2022. 
  11. ^ „UTokyo Website for International Students”. The University of Tokyo. Pristupljeno 2021-06-05. 
  12. ^ Japanese journalist Kiyoshi Shimano ranks its entrance difficulty as SA (most selective/out of 10 scales) in Japan. 危ない大学・消える大学 2012年版 (na jeziku: japanski). YELL books. 2011. ISBN 978-4-7539-3018-0. 
  13. ^ „Japan University Rankings 2017”. Times Higher Education (THE) (na jeziku: engleski). 2017-03-23. Pristupljeno 2017-05-29. 
  14. ^ „World University Rankings”. Times Higher Education (THE) (na jeziku: engleski). 2016-08-17. Pristupljeno 2017-05-29. 
  15. ^ „The University of Tokyo”. The University of Tokyo (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-07-12. 
  16. ^ Earthquake disaster and reconstruction, The University of Tokyo 100-year history 東京大学百年史編集委員会, ur. (mart 1985). 東大百年史 通史 (pdf). II. 東京大学. str. 385. Pristupljeno 2021-05-29. 
  17. ^ a b LOST MEMORY – LIBRARIES AND ARCHIVES DESTROYED IN THE TWENTIETH CENTURY ( Arhivirano septembar 5, 2012 na sajtu Wayback Machine)
  18. ^ 漢籍関係年表. Chinese classics (na jeziku: japanski). Tokyo University General Library. Arhivirano iz originala 29. 3. 2012. g. Pristupljeno 5. 9. 2011. 
  19. ^ 東大と天皇－大日本帝国の生と死 (Todai and Emperors – Life and Death of Imperial Japan), by 立花　隆(Takashi Tachibana), (pp 22–62), ISBN 4-16-367440-3
  20. ^ Brasor, Philip, "Todai calls for change, but will others follow?", Japan Times, 5 February 2012, p. 9.
  21. ^ „Board of Directors”. The University of Tokyo. Pristupljeno 2021-06-06. 
  22. ^ „The University of Tokyo, PEAK – Programs in English at Komaba – HOME”. Peak.c.u-tokyo.ac.jp. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  23. ^ „The University of Tokyo, PEAK – Programs in English at Komaba – Introduction”. Arhivirano iz originala 16. 8. 2015. g. Pristupljeno 12. 6. 2015. 
  24. ^ „Global Science Course”. S.u-tokyo.ac.jp. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  25. ^ „University of Tokyo: Groundbreaking ceremony for Hyper-Kamiokande held in Hida, Japan”. indiaeducationdiary.com. 2021-05-29. Pristupljeno 2021-06-05. 
  26. ^ „Student, 17, arrested after three people stabbed near University of Tokyo ahead of entrance exam”. Reuters, Kyodo. The Japan Times. 15. 1. 2022. Pristupljeno 17. 1. 2022. 

Literatura uredi

  • Kato, Mariko, "Todai still beckons nation's best, brightest but goals diversifying", Japan Times, August 11, 2009, p. 3.
  • Kersten, Rikki. "The intellectual culture of postwar Japan and the 1968–1969 University of Tokyo Struggles: Repositioning the self in postwar thought." Social Science Japan Journal 12.2 (2009): 227–245.
  • Marshall, Byron K. Academic Freedom and the Japanese Imperial University, 1868–1939 (University of California Press, 1992).
  • Takashi, Tachibana, and Richard H. Minear. Tokyo University and the War (2017), on world war II; online.

Spoljašnje veze uredi

 
Univerzitet u Tokiju na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Токију&oldid=27598994”