Ustav Kanade (engl. Constitution of Canada; fr. La Constitution du Canada) vrhovni je zakon u Kanadi. Predstavlja skup pisanih zakona i nepisanih običaja i konvencija.

Određenje Ustava Kanade je dato u pododjeljku 52(2) Ustavnog akta 1982, gdje se kaže da se Ustav Kanade sastoji iz Akta o Kanadi 1982. (uključujući Ustavni akt 1982) i više desetina drugih ustavnih akata, kao i njihovih amandmana. Vrhovni sud Kanade tumači da Ustav Kanade sačinjavaju i brojni nepisani običaji i konvencije.

Ustavni akt 1867.

uredi

Ustavni akt 1867. bio je zakon koji je usvojio Parlament Ujedinjenog Kraljevstva, i prvobitno se nazivao Akt o Britanskoj Sjevernoj Americi 1867. (engl. British North America Act 1867). Njime je stvoren Dominion Kanada koji se sastojao od tri zasebne provincije (Kanade, Nju Bransvika i Nove Škotske) i dozvolio je drugim provincijama i teritorijama da se priključe uniji.

Ustavni akt 1867. uspostavio je i učvrstio kanadski politički sistem, koji predstavlja kombinaciju britanskog vestminsterskog modela parlamentarne monarhije i federalnog uređenja. Nakon usvajanja Ustavnog akta 1982, Akt o Britanskoj Sjevernoj Americi bio je preimenovan u Ustavni akt 1867. pod kojim imenom je i danas poznat.

Ustavni akt 1982.

uredi

Ustavni akt 1982. predstavlja ustavni zakon koji je usvojio Parlament Kanade i na osnovu kojeg je ostvarena potpuna politička nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva. Akt su odobrile sve kanadske provincije, osim Kvebeka. Glava V Ustavnog akta 1982. odredila je pravila na koji se način mogu praviti amandmani na Ustav Kanade. Nedostatak tih pravila je bio posljedica razmimoilaženja skoro 50 godina između federalne i provincijske vlasti, zbog čega je sve kanadske ustavne amandmane morao odobravati Parlament Ujedinjenog Kraljevstva i nakon donošenja Vestminsterskog statuta 1931.

Glava I Ustavnog akta 1982. sadrži Povelju o pravima i slobodama koja utvrđuje građanska prava i slobode svakog državljanina Kanade. Glava II garantuje prava domorodačkih naroda.

Ostala ustavna akta

uredi

Pored ova dva osnovna ustavna zakona, koji definišu osnovu zakonskog sistema Kanade, za deo ustava se smatra i nekoliko desetina drugih ustavnih zakona, od kojih su najznačajniji "imenovani zakoni" koji su poimence navedeni u članu 52. stavu 2. Ustavnog akta iz 1982. godine:

  • Zakon o Manitobi iz 1870: reguliše stvaranje istoimene pokrajine i do daljnjeg reguliše upravljanje teritorije nekadašnje Rupertove zemlje kroz Zakon o privremenoj administraciji Rupertove zemlje
    SC 1870, c 3
  • Naredba o upravljanju Rupertovom zemljom i Severozapadnoj teritoriji iz 1870: prebacila privatno zemljište Kompanije Hadson Bej u vlasništvo Kanade kao i sve njene obligacije prema tamošnjim domorodačkim plemenima na Vladu Kanade. Od zemlje su stvorene Severozapadne Teritorije kao prva savezna teritorija.
    23 June 1870 (UK),
  • Ustavni zakon iz 1871.: Ozvaničio i opunomoćio Ugovor o prisajedinjenju Britanske Kolumbije Kanadi, ozvaničio i potvrdio konačno stanje Manitobe i Rupertove zemlje, dao Kanadi moć da proglašava nove pokrajine od delova teritorija.
    16 May 1871 (UK),
  • Ugovor o prisajedinjenju ostrva Princa Edvarda Kanadi, 1873.
    29 June 1873 (UK),
  • Zakon o Parlamentu Kanade iz 1875: Pravno pojasnio moć Parlamenta kad su u pitanju privilegije, pravni imunitet i moći članova.
    RSC 1985, App II, No 13
  • Naredba o okolnim teritorijama iz 1880: Prebacila preostale britanske teritorije (sa izuzetkom Njufaundlenda) pod nadležnost Kanade.
    RSC 1985, App II, No 14
  • Ustavni zakon iz 1886.: Dozvolio da sve teritorije imaju predstavništvo i u Donjem domu i u Senatu Kanade.
    RSC 1985, App II, No 15
  • Zakon o granicama pokrajine Ontario iz 1889.: Započeo postupak širenja granica ove pokrajine na sever i severozapad.
    RSC 1985, App II, No 16
  • Zakon o Alberti i Zakon o Saskačevanu iz 1905.: Stvorene dve nove pokrajine od najnastanjenijih delova Severozapadnih teritorija, definicija njihovog pravnog statusa i obaveza prema vladi Kanade kao i sistema finansiranja od strane savezne vlade zauzvrat.
    SC 1905, c 3

    SC 1905, c 42
  • Ustavni zakon iz 1907.: Regulisao sistem novčanog transfera za vlade i skupštine manjih pokrajina.
    RSC 1985, App II, No 23
  • Ustavni zakon iz 1915.: Izjednačio zapadne pokrajine u Senatu sa Ontariom, Kvebekom i tri primorske pokrajine, podižući im ukupan broj senatora na 24. Takođe obezbedio da će Njufaundlend, ako ikad odluči da želi da pristupi Kanadi, imati 6 senatora (što je i ispunjeno 1949.).
    RSC 1985, App II, No 26
  • Ustavni zakon iz 1930.: Dao pravo zapadnim pokrajinama da eksploatišu određene prirodne resurse na krunskom posedu.
    RSC 1985, App II, No 26
  • Vestminsterski statut iz 1931.: Kanada je postala formalno nezavisna u svim poljima sem po pitanju izmena i dopuna ustava.
    RSC 1985, App II, No 27
    Naknadno je nezavisnost pojašnjena kroz ustavni zakon iz 1949. br. 2
    [1]
    da Kanada ima moć da donosi ustavne zakone vezane za sitnije promene Ustava ali ne i za značajne izmene.
  • Ustavni zakon iz 1940: Dao pravo Kanadi da osnuje program osiguranja za nezaposlene prebacivanjem ovog prava na saveznu vlast.
    RSC 1985, App II, No 32
  • Zakon o Njufaundlendu iz 1949.: Ozvaničio i opunomoćio Ugovor o pristupanju Njufaundlenda Kanadi.
    RSC 1985, App II, No 32
  • Ustavni zakon iz 1960.: Ustanovio da sudije saveznih sudova moraju da se penzionišu sa 75. godina.
    RSC 1985, App II, No 37
  • Ustavni zakon iz 1964.: Dozvolio da Kanada osnuje svoj penzioni fond. Poslednji put da je Velika Britanija za Kanadu donela neki zakon; naime, tada je sistem po kome je Kanada funkcionisala nazvan nepodesnim za jednu nezavisnu državu od strane velikog broja poslanika u Donjem domu britanskog parlamenta, što je i pokrenulo diskusiju o patrijaciji moći promene postojećih ustavnih zakona u Kanadu.
    RSC 1985, App II, No 38
  • Ustavni zakon iz 1965.: Najstariji važeći ustavni zakon koji je doneo kanadski, a ne britanski parlament. Definisao da senatori moraju da se penzionišu sa 75 godina.
    RSC 1985, App II, No 39
  • Ustavni zakon iz 1974.: Definisao da pokrajina Kvebek mora da ima 75 poslanika u donjem domu parlamenta kao i da se broj poslanika za ostale pokrajine obračunava na osnovu broja stanovnika i u odnosu na Kvebek kao reper. Značajno izmenjen 1985. a ukinut 2011. sa uspostavljanjem novog sistema određivanja broja poslanika kroz Zakon o ravnomernom predstavništvu (koji jeste ustavni zakon ali nije imenovani ustavni zakon).
    RSC 1985, App II, No 40
  • Ustavni zakoni iz 1975.: Par zakona koji se tiču predstavljenosti teritorija u parlamentu: prvi je podigao broj poslanika Severozapadnim teritorijama sa 1 na 2 u donjem domu dok je drugi precizno definisao da svaka teritorija šalje po jednog senatora. Prvi zakon je ukinut uspostavljanjem teritorije Nunavut kroz Zakon o Nunavutu iz 1999. (koji jeste ustavni ali ne i imenovani ustavni zakon) dok je drugi kroz taj isti zakon proširen da važi i za Nunavut. Ovo su takođe i poslednji ustavni zakoni uopšte doneseni pre ustanovljenja Ustavnog akta iz 1982. i sadašnjeg sistema izmena ustava.
    RSC 1985, App II, No 41

    RSC 1985, App II, No 42

Konvencije

uredi

Postojanje nepisanog ustava je bilo potvrđeno u mišljenju Vrhovnog suda Kanade o legalnosti jednostrane secesije Kvebeka od Kanade (fr. Reference re Secession of Quebec):

„Ustav je više nego pisani tekst. Pod njim se podrazumijeva čitav globalni sistem pravila i principa kojima se reguliše ostvarivanje ustavnih ovlašćenja. Površno iščitavanje odabranih odredbi pisanih ustavnih akata u najmanju ruku može dovesti u zabludu.“


U praksi, postoji tri izvora nepisanih ustavnih zakona:

  • Konvencije — one su sastavni dio Ustava, ali nisu pravno važeće. One uključuju postojanje premijera i Kabineta, činjenicu da generalni guverner Kanade skoro uvijek daje kraljevsku sankciju za sve zakone koje usvoje oba doma Parlamenta, uslov da premijer mora podnijeti ostavku ili raspisati nove izbore kada izgubi većinsku podršku u Domu komuna.
  • Kraljevski prerogativi — odnose se na rezervna ovlašćenja koja posjeduje kanadski monarh, a koja su s vremenom znatno smanjena zbog postojanja parlamentarnog sistema. Prvenstveno, ovo su naredbe u Savjetu koje daju ovlašćenje kraljevskoj vlasti da proglašava rat, sklapa ugovore, izdaje pasoše, čini imenovanja, donosi regulacije, upravlja imovinom koja pripada monarhu.
  • Nepisani principi — principi koji su uključeni u Ustav Kanade na osnovu odredbi iz preambule Ustavnog akta 1867. Za razliku od konvencija, oni su pravno važeći. Među prepoznatljivijim ustavnim principima su federalizam, demokratija, ustavnost, vladavina zakona i poštovanje prava manjina. Drugi principi uključuju postojanje odgovorne vlade, predstavnički sistem, sudsku nezavisnost, parlamentarnu premoć, poštovanje prava i sloboda građana itd.

Vidi još

uredi

Spoljašnje veze

uredi