Википедија

Faraon

Faraon (/ˈfɛəroʊ/,[1] egipatski: pr ꜥꜣ;[note 1] koptski ⲡⲣ̅ⲣⲟ, Pǝrro; biblijski hebrejski: פַּרְעֹה, Parʿō)[2] naziv je za vrhovnog vladara u Starom Egiptu. Verovalo se da on ne umire nego „ulazi u svoj večni horizont“. Faraon je bio „izvor života, zdravlja i radosti“. Njegovo ime nije se smelo pominjati bez potrebe. Usled toga o faraonu se govorilo kao o „visokom domu“ (per-aa, od čega potiče grčka reč faraon). Kazivalo se, na primer: „Visoki dom“ je naredio. Faraon je pozdravljan padanjem ničice. Bila je velika čast za onoga koji je mogao umesto zemlje da poljubi njegovo stopalo. Faraon je imao svu državnu vlast (upravnu, sudsku i zakonodavnu). Pravo je bilo izraz njegove volje, mada je imao savetnike za izdavanje pravnih akata, tzv. „savetnike carskih naređenja“. Faraon je bio garant maat-a, novog poretka sveta, što znači da je ranije postojao haos, a da je sa faraonima došlo do uspostavljanja reda.

Od treće dinastije, faraoni se uglavnom predstavljaju sa Nemes krunom, lažnom bradom i ukrašenim kiltom.

Faraon je narodni termin koji savremeni autori često koriste za kraljeve starog Egipta koji su vladali kao monarsi od Prve dinastije (oko 3150. p. n. e.) do aneksije Egipta od strane Rimskog carstva 30. godine p. n. e..[3] Međutim, bez obzira na pol, „kralj“ je bio termin koji su drevni Egipćani najčešće koristili za svoje monarhe sredinom Osamnaeste dinastije tokom Novog kraljevstva. Termin „faraon” nije korišćen u to vreme za vladara sve do mogućeg pozivanja na Merneptaha, oko 1210. p. n. e. tokom Devetnaeste dinastije, niti se dosledno koristio sve do opadanja i nestabilnosti koji su počeli sa Dvadeset petom dinastijom. U ranim dinastijama, drevni egipatski kraljevi su imali čak tri titule: horus, sedž i bi (nswt-bjtj) i dve dame ili Nebti (nbtj) ime.[4] Zlatni horus i dodatni nazivi su dodati kasnije.[5]

U egipatskom društvu, religija je imala centralno mesto u svakodnevnom životu. Jedna od uloga kralja bila je kao posrednik između božanstava i ljudi. Tako je kralj bio zamenjen za božanstva u ulozi koja je bila civilni i verski administrator. Kralj je posedovao svu zemlju u Egiptu, donosio je zakone, ubirao poreze i branio Egipat od osvajača kao glavnokomandujući vojske.[6] Religijski, kralj je služio na verskim ceremonijama i birao mesta za nove hramove. Kralj je bio odgovoran za održavanje mata (mꜣꜥt), ili kosmičkog poretka, ravnoteže i pravde, a deo toga je uključivao odlazak u rat kada je to bilo potrebno za odbranu zemlje ili napad na druge za koje se verovalo da će to doprineti matu, kao npr. za dobijanje resursa.[7]

Usled načina na koji je izvršeno ujedinjenje Egipta i dualizma koji se dugo zadržao, faraon je u prvo vreme nosio dve krune, belu krunu Gornjeg Egipta[8] i crvenu krunu Donjeg Egipta.[9] Kasnije su one spojene u jednu, duplu krunu.[10] Takođe, kao izraz prvobitnog dualizma, faraon je u prvo vreme sahranjivan u dve grobnice, jednu na severu, drugu na jugu. Ona prazna zvala se kenotaf. I pored božanskog statusa i koncetracije ogromne vlasti, neki antički pisci su tvrdili da položaj faraona nije bio zavidan. Po njima, faraon je bio podvrgnut takvom režimu života, da mu u strogo isplaniranom danu nije ostalo nimalo slobodnog vremena. Faraon je morao biti dovoljno vitalan da bi mogao Egiptu da obezbedi život, zdravlje i radost, a pre svega plodnost. Bolešljiv ili star čovek nije mogao biti faraon. U staro doba egipatske istorije- izgleda do ujedinjenja- postojao je običaj da se stari, fertilno nemoćni vladari ubijaju. Ovaj primitivan običaj je kasnije zamenjen tzv. Heb-Sed festivalom, svečanošću koja se zadržala i u vreme novog carstva.

Poreklo reči uredi

Reč faraon potiče od egipatske reči „pra“, što znači „velika kuća“. U početku je „faraon“ bio naziv za kraljevsku palatu, a od osamnaeste dinastije je postao naziv za vladara.[11] Najstarije dokazano pominjanje reči faraon je sredinom osamnaeste dinastije.

Tokom ere Novog kraljevstva, faraon je postao oblik obraćanja za osobu koja je bila kralj. Najraniji potvrđeni primer gde se pr ꜥꜣ koristi posebno za obraćanje vladaru je u pismu kralju Osamnaeste dinastije, Ehnatonu (vladao oko 1353–1336. p. n. e.), koje je upućeno „Velikoj kući, L, V, H, Lorda“.[12][13] Međutim, postoji mogućnost da je titula pr ꜥꜣ najpre primenjena lično na Tutmosa III (oko 1479–1425. p. n. e.), u zavisnosti od toga da li se može potvrditi da se natpis na Armantovom hramu odnosi na tog kralja.[14] Tokom Osamnaeste dinastije (od šesnaestog do četrnaestog veka pre nove ere) titula faraon je korišćena kao poštovanje vladara. O kasnoj Dvadeset prvoj dinastiji (deseti vek pre nove ere), međutim, umesto da se koristi samostalno i prvobitno samo za palatu, počeo je da se dodaje ostalim titulama pre imena kralja, a od Dvadeset pete dinastije (od osmog do sedmog veka pre nove ere, tokom opadajućeg trećeg međuperioda) bio je, barem u običnoj upotrebi, jedini epitet sa prefiksom kraljevskog apelativa.[15]

Od Devetnaeste dinastije pa nadalje pr-ꜥꜣ samostalno, korišćen je jednako redovno kao i ḥm, „Veličanstvo“.[16] Prvo datirano pojavljivanje titule „faraon“ koja se vezuje za ime vladara javlja se u 17. godini Sijamuna (deseti vek pre nove ere) na fragmentu iz Karnačkih svešteničkih anala, verskog dokumenta. Ovde je indukcija pojedinca u sveštenstvo Amona datirana specifično u vreme vladavine „faraona Sijamuna“.[17] Ova nova praksa je nastavljena pod njegovim naslednikom, Psusenesom II, i kasnijim kraljevima Dvadeset druge dinastije. Na primer, stela Velika Dahla je specifično datirana na 5. godinu kralja „Faraon Šošenk, Amonovog miljenik“, za koga se svi egiptolozi slažu da je Šošenk I – osnivač Dvadeset druge dinastije – uključujući Alana Gardinera u njegovoj originalnoj publikaciji o ovoj steli iz 1933. godien.[18]

Titula je rekonstruisana tako da se izgovarala *[parʕoʔ] na kasnoegipatskom jeziku, odakle je grčki istoričar Herodot izveo ime jednog od egipatskih kraljeva, Φερων.[19] U hebrejskoj Bibliji, ova titula se takođe pojavljuje kao hebr. פרעה [parʕoːh];[20] od toga, u Septuaginti, φαραώ, pharaō, a zatim u kasnolatinskom pharaō, obe imenice -n korena. Kuran ga isto tako piše arap. فرعون firʿawn sa n (ovde se uvek misli na jednog zlog kralja u priči Knjige izlaska, za razliku od dobrog kralja u priči suri Jusuf). Arapski kombinuje originalni ajin iz egipatskog zajedno sa završetkom -n iz grčkog.

Na engleskom je termin isprva bio napisan kao „Pharao“, ali su prevodioci Biblije kralja Džejmsa oživeli „Pharaoh“ sa „h“ sa hebrejskog. U međuvremenu, u Egiptu, *[par-ʕoʔ] je evoluirao u sahidsko koptsko ⲡⲣ̅ⲣⲟ pərro, a zatim ərro pogrešno tretirajući p- kao definitivni član „the“ (iz drevnog egipatskog pꜣ).[21]

Drugi značajni epiteti su nswt, u prevodu „kralj”; ḥm, „Veličanstvo”; jty za „monarh ili suveren”; nb za „lord”;[16][note 2] i ḥqꜣ za „vladar”.

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ Verovatno se izgovara parūwʾar u staroegipatskom (oko 2500. p. n. e.) i srednjeegipatskom (oko 1700. p. n. e.), i pərəʾaʿ ili pərəʾōʿ u kasnoegipatskom (oko 800. p. n. e.)
  2. ^ nb.f znači „njegov gospodar”, monarsi su predstavljani sa (.f) za njegov, (.k) za vaš.[16]

Reference uredi

  1. ^ Wells, John C. (2008), Longman Pronunciation Dictionary (3rd izd.), Longman, ISBN 9781405881180 
  2. ^ „Strong's Hebrew Concordance - 6547. Paroh”. Bible Hub. 
  3. ^ Clayton, Peter A. Chronicle of the Pharaohs the Reign-by-reign Record of the Rulers and Dynasties of Ancient Egypt. London: Thames & Hudson, 2012. Print.
  4. ^ Wilkinson, Toby A. H. (2002-09-11). Early Dynastic Egypt (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-1-134-66420-7. 
  5. ^ Bierbrier, Morris L. (2008-08-14). Historical Dictionary of Ancient Egypt (na jeziku: engleski). Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6250-0. 
  6. ^ „Pharaoh”. AncientEgypt.co.uk. The British Museum. 1999. Pristupljeno 20. 12. 2017. 
  7. ^ Mark, Joshua (2. 9. 2009). „Pharaoh - World History Encyclopedia”. World History Encyclopedia. Pristupljeno 20. 12. 2017. 
  8. ^ „The royal crowns of Egypt”. Egypt Exploration Society (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  9. ^ Hagen, Rose-Marie; Hagen, Rainer (2007). Egypt Art (na jeziku: engleski). New Holland Publishers Pty, Limited. ISBN 978-3-8228-5458-7. 
  10. ^ Gaskell, G. (2016-03-10). A Dictionary of the Sacred Language of All Scriptures and Myths (Routledge Revivals) (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-1-317-58942-6. 
  11. ^ Redmount, Carol A. "Bitter Lives: Israel in and out of Egypt." pp. 89-90. The Oxford History of the Biblical World. Michael D. Coogan, ed. Oxford University Press. 1998.
  12. ^ Hieratic Papyrus from Kahun and Gurob, F. LL. Griffith, 38, 17.
  13. ^ Petrie, W. M. (William Matthew Flinders); Sayce, A. H. (Archibald Henry); Griffith, F. Ll (Francis Llewellyn) (1891). Illahun, Kahun and Gurob : 1889-1890. Cornell University Library. London : D. Nutt. str. 50. 
  14. ^ Robert Mond and O.H. Meyers. Temples of Armant, a Preliminary Survey: The Text, The Egypt Exploration Society, London, 1940, 160.
  15. ^ "pharaoh" in Encyclopædia Britannica. Ultimate Reference Suite. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2008.
  16. ^ a b v Doxey, Denise M. (1998). Egyptian Non-Royal Epithets in the Middle Kingdom: A Social and Historical Analysis. BRILL. str. 119. ISBN 90-04-11077-1. 
  17. ^ J-M. Kruchten, Les annales des pretres de Karnak (OLA 32), 1989, pp. 474–478.
  18. ^ Alan Gardiner, "The Dakhleh Stela", Journal of Egyptian Archaeology, Vol. 19, No. 1/2 (May, 1933) pp. 193–200.
  19. ^ Herodotus, Histories 2.111.1. See Anne Burton (1972). Diodorus Siculus, Book 1: A Commentary. Brill. , commenting on ch. 59.1.
  20. ^ Elazar Ari Lipinski: "Pesach – A holiday of questions. About the Haggadah-Commentary Zevach Pesach of Rabbi Isaak Abarbanel (1437–1508). Arhivirano 2017-03-16 na sajtu Wayback Machine Explaining the meaning of the name Pharaoh." Published first in German in the official quarterly of the Organization of the Jewish Communities of Bavaria: Jüdisches Leben in Bayern. Mitteilungsblatt des Landesverbandes der Israelitischen Kultusgemeinden in Bayern. Pessach-Ausgabe Nr. 109, 2009, ZDB-2077457-6, S. 3–4.
  21. ^ Walter C. Till: "Koptische Grammatik". VEB Verlag Enzyklopädie, Leipzig, 1961. p. 62.

Literatura uredi

  • Dr Marko Pavlović, Pravna istorija sveta.
  • Shaw, Garry J. The Pharaoh, Life at Court and on Campaign, Thames and Hudson, 2012.
  • Sir Alan Gardiner Egyptian Grammar: Being an Introduction to the Study of Hieroglyphs, Third Edition, Revised. London: Oxford University Press, 1964. Excursus A, pp. 71–76.
  • Jan Assmann, "Der Mythos des Gottkönigs im Alten Ägypten", in Christine Schmitz und Anja Bettenworth (hg.), Menschen - Heros - Gott: Weltentwürfe und Lebensmodelle im Mythos der Vormoderne (Stuttgart, Franz Steiner Verlag, 2009), pp. 11–26.
  • Marie-Ange Bonhême and Annie Forgeau, Pharaon : Les secrets du Pouvoir, Paris, Armand Colin, 1988, 349 p. ISBN 978-2-200-37120-3.
  • Yvonne Bonnamy and Ashraf Sadek, Dictionnaire des hiéroglyphes : hiéroglyphes-français, Arles, Actes Sud, 2010, 986 p. ( ISBN 978-2-7427-8922-1, Šablon:BNF)
  • Jean-Pierre Corteggiani (ill. Laïla Ménassa), L'Égypte ancienne et ses dieux, dictionnaire illustré, Paris, éditions Fayard, 2007, 588 p. ISBN 978-2-213-62739-7.
  • Christiane Desroches Noblecourt, Toutânkhamon, vie et mort d'un pharaon, Paris, Pygmalion, 1963 (reprint 1988), 248 p. ISBN 978-2-85704-012-5.
  • Isabelle Franco, Nouveau dictionnaire de mythologie égyptienne, Paris, Pygmalion, 1999, 319 p. ISBN 978-2-85704-583-0.
  • Nicolas-Christophe Grimal, Les termes de la propagande royale égyptienne de la XIXe dynastie à la conquête d'Alexandre, Paris, Imprimerie Nationale / Diffusion de Boccard, 1986, 764 p. (ISSN 0398-3595)
  • Philippe Huet and Marie Huet, L'animal dans l'Égypte ancienne, Saint-Claude-de-Diray, Éditions Hesse, 2013, 157 p. ISBN 978-2-35706-026-5.
  • Jean Leclant (directeur), Dictionnaire de l'Antiquité, Paris, PUF, 2005 (reprint 2011), 2389 p. ISBN 978-2-13-058985-3.
  • Bernadette Menu (pref. Charles de Lespinay and Raymond Verdier), Égypte pharaonique : Nouvelles recherches sur l'histoire juridique, économique et sociale de l'ancienne Égypte, Paris, L'Harmattan, 2004, 391 p. ISBN 978-2-7475-7706-9.
  • Claude Obsomer, Ramsès II, Paris, Pygmalion, 2012, 558 p. ISBN 978-2-7564-0588-9.
  • Jean Vercoutter, À la recherche de l’Égypte oubliée, Paris, Gallimard, coll. « Découvertes Gallimard / Archéologie » (no 1), 2007, 160 p. ISBN 978-2-07-034246-4.
  • Pascal Vernus and Jean Yoyotte, Dictionnaire des pharaons, Paris, Éditions Noêsis, 1988 (reprint 1998), 226 p. ISBN 978-2-7028-2001-8.
  • Toby A.H. Wilkinson, Early Dynastic Egypt, London, Routledge, 1999, 413 p. ISBN 978-0-415-18633-9.
  • Smith, Cathy Anne. „The Ostrich in Ancient Egypt | World History” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-10. 
  • „Expedition Magazine - Penn Museum”. www.penn.museum. Pristupljeno 2022-08-10. 
  • Lobban Jr., Richard A. (2003). Historical Dictionary of Ancient and Medieval Nubia. Scarecrow Press. str. 364. ISBN 0810865785. 

Spoljašnje veze uredi

 
Faraon na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фараон&oldid=27550401”