Faust
Faust je protagonista klasične nemačke legende. Faust je veoma uspešan učenjak, ali je nezadovoljan svojim životom, pa zato pravi dogovor sa Đavolom. Menja svoju dušu za neograničeno znanje i zemaljska zadovoljstva. Faustova priča je osnova za mnoga literarna, umetnička, filmska i muzička dela. Značenje njegovog imena su reinterpretirali tokom vekova. Izraz "faust" ili "faustovska osoba" se koristi kada se govori o ambicioznoj osobi koja gubi moralni integritet, kako bi postala uspešna i moćna. Odatle je nastao i izraz: „Dogovor sa đavolom.“
Faust iz ranijih knjiga, balada, drama i lutkarskih predstava je nepovratno proklet, jer žudi za božanskim znanjem; „Svete spise je smestio iza vrata i ispod klupe, odbio je da bude zvan doktorom teologije, već je preferirao zvanje "doktor medicine".“
Komične lutkarske predstave i drame su se često izvodile zasnivane na ovoj legendi. Bile su popularne širom Nemačke u ranom 16. veku i često su Fausta i Mefistofelesa svodili na vulgarnu zabavu. Priču je u Engleskoj popularizovao Kristofer Marlo, u svojoj predstavi "Tragična istorija Doktora Fausta". Gete je, 200 godina kasnije, u svojoj verziji priče, Fausta predstavio kao nezadovoljnog intelektualca koji vapi za više „od zemaljskog mesa i pića“. Legendu je interpretirao takođe i Mihail Bulgakov u delu Majstor i Margarita.
Nastanak legende uredi
Oko 1570. zabeležena je legenda o Faustu koja je pronađena krajem 19. veka u Volfenbitelu. Godine 1587, u Frankfurtu je objavljena knjiga o Faustu pod naslovom „Pripovest o doktoru Johanu Faustu, nadaleko razglašenom čarobnjaku i nekromantu, o tome kako se na određeno vreme zaveštao đavolu, kakve je čudne stvari za to vreme doživeo, šta je sam činio i snivao, sve dok na kraju nije dobio zasluženu nagradu“. Pretpostavlja se da je autor bio Andreas Fraj, direktor gimnazije u Špajeru. Knjiga je prevođena, doživela je veliki broj izdanja i prerada.
Namera autora je bila da se lik Fausta degradira jer je bio sve sumnjiviji ortodoksnoj luteranskoj crkvi, i sve privlačniji narodnoj fantaziji i pored saveza sa đavolom. Faustovu želju da sazna nešto više od onog što su nudile crkva i zvanična nauka, što ga je i odvelo u ruke đavola, knjiga je interpretirala kao neoprostiv greh. Njegov užasan kraj trebalo je da bude opomena svim sujetnim, preterano radoznalim i bezbožnim ljudima.
Spoljašnje veze uredi
