Википедија

Fašinada

Fašinada je jedinstvena tradicionalna svečanost koja se 22. jula svake godine održava u Peraškom akvatorijumu Bokokotorskog zaliva.[1] To je običaj nasipanja kamenja oko ostrva Gospa od Škrpjela, radi očuvanja statike ovog veštačkog ostrva. Stanovnici naselja oko zaliva barkama dovoze kamenje do ovog veštačkog ostrva i zatim ga izbacuju oko obale. U svečanosti, praćenoj narodnim pesmama, učestvuju samo muškarci.[2] Ova tradicija se održava od nastanka ostrva, što je više od 500 godina.[3] Ono što je čini jedinstvenom je to što se običaj nikada nije prekidao, ni za vreme ratova ni posle zemljotresa. Bez obzira na to šta se dešavalo, Fašinada se održavala, pa se tako održala i 2020. godine, u vreme pandemije korona virusa.[4]

Fašinada
Ostrvo Gospa od škrpjela
ŽanrJedinstveni običaj vezan za nastanak i obnovu veštačkog ostrva Gospa od Škrpjela
Datum(i)22. jul
Osnovan15. vek (verovatno 1452)
Trajanje1 dan
TipManifestacija na vodi
LokacijaCrna Gora Crna Gora, Perast, Gospa od Škrpjela
Veb-sajt
Peraška fašinada
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionPerast, Crna Gora

Ovoj manifestaciji, odnosno fešti,[a] prisustvuju Bokelji i turisti, jer Fašinada predstavlja svojevrsnu kulturno-turističku manifestaciju.[5] Godine 2013. vaj običaj je uvršten u nematerijalnu kulturnu baštinu Crne Gore.[6]

U čast Fašinade održava se i Fašinada kup u organizaciji Jedriličarkog kluba „Lahor” iz Kotora.[7]

Naziv manifestacije uredi

Ova manifestacija je dobila ime po italijanskoj reči fascia, što znači traka ili povez. Tako je nazvana jer barke, napunjene kamenjem i okićene jablanovim granama, plove ka Gospi od Škrpjela međusobno povezane.[5]

Razlog postojanja manifestacije uredi

Na dan 22. jula, kada se po predanju slavi pronalazak gospine slike ili početak izgradnje ostrva, Peraštani dovlače svojim barkama kamenje i potapaju ga oko njega. To se ne radi samog običaja, već najviše zbog praktične potrebe. More, naročitoo zimi, podriva tlo ispod ostrva pa se na tim mestima i nabacuje kamenje, kako bi se održala statika.[1]

Istorija uredi

Gospa od Škrpjela je jedino veštačko ostrvo u Sredozemlju. Površine je 3.030 m2.[2]

Prema predanju, ostrvo Sveti Đorđe je vekovima bilo usamljeno uovom delu Bokokotorskog zaliva, a stotinak metara dalje nalazila se samo jedna hrid ili škrpjel, kako se kaže u ovom delu Crne Gore. Na Svetom Đorđu tada se nalazilo groblje na kome su Peraštani sahranjivali svoje mrtve (Crno ostrvo). Dana 22. jula 1452. godine braća Martešić su, sa svog broda, opazili da kraj hridi pluta ikona Gospe (Bogorodice). Doneli je u crkvu Svetog Nikole, ali je sledećeg jutra ona osvanula ponovo na hridi. U međuvremenu se jedan od braće ribara razboleo i isto tako čudom ozdravio.[7] Pomorci su ovo shvatili kao znak i želju božiju da se kult Gospe poštuje u njihovom gradu. Zato su rešili da baš tu, u sred mora, sagrade crkvu. Trebalo je prvo napraviti mesto za crkvu, pa su počeli da prave ostrvo. Dovukli su stare jedrenjake i stotinak ugradili u temelje, a zatim čamcima dovlačili i kamene gromade. Peraštani su tokom vekova, nasipanjem kamenja i potapanjem starih jedrenjaka, nastavili da povećavaju površinu ostrva. Do početka 17. veka potopljeno je stotinak brodova, među kojima je bilo i zarobljenih turskih lađa. Do 1603. godine ostrvo je dobilo svoju konturu, a zatim je sagrađena mala kapela u kojoj je postavljena ikona Gospe.[2][8]

Veća crkva sagrađena je 1630. godine, ali je bila oštećena u zemljotresu 1667. Osim prirodnim katastrofama ostrvo je bilo izloženo turskim i gusarskim napadima. Posle ovog zemljotresa barokna crkva je obnovljena uz dogradnju kapele sa osmougaonnom kupolom, u kojoj se nalazi glavni oltar iz 1722. Današnji oblik svetište je dobilo 1725. godine, a crkva je osvećena 1736. Okrugli zvonik, jedinstven po obliku na Jadranu, strukturu najverovatnije duguje odbrambenoj ulozi. U zemljotresu 1979. crkva je ponovno oštećena, ali je sanirana.[2]

U prošlosti je bilo kažnjivo ako se neko ne bi odazvao, odnosno ne bi izveo barku iz mandraća i bio deo ovog drevnog običaja. Bila je to obaveza svakog Peraštanina.[5] Po starim odredbama ceremonijala, 21. jula uveče po Perastu bi se oglasila kapetanova naredba da se niko ne sme udaljiti izvan grada, pod pretnjom kazne od pet dukata. Sve barke, velike i male, morale su pođu na Fašinadu. Onaj ko nije imao svoju barku mogao je ići sa nekim drugim. Jedan od prokuratora na ostrvu izbrojao bi barke.[1]

Tok svečanosti danas uredi

Svečanost počinje tako što se meštani spontano okupljaju pred zalazak sunca i izvode svoje barke ispred mandraća[b] i vezuju se u jedan konvoj.

Svečanost počinje tako što se meštani 22. jula spontano okupljaju pred zalazak sunca i izvode svoje barke ispred mandraća[b] i vezuju se u jedan konvoj. Barke su napunjene kamenjem i okiđene zelenilom. Mladići pod upravom vojvode, nakrcaju kamenjem veliku barku o trošku Opštine u istočnom delu Perasta – Luka, ponta Đurišića. U jednom periodu prva barka je bila čamac Školja, u kojoj su bili sveštenik, gradonačelnik, veslači i pevači, zatim bi sledila velika barka napunjena kamenjem. U novije vreme, prva barka je barka meštanina. U njoj su župnik, nekoliko uglednih građana iz Perasta, pevači i veslači. Pridružuju im se međusobno povezane i druge barke pune kamenja i okiđene zelenilom. Povorka kreće od mesta Pošova, iz pravca Kotora i kreće se duž obale do Muzeja grada Perasta, odnosno Pjace (trga) sv. Nikole, gde skreće prema ostrvu. Kada barke stignu do ovog veštačkog ostrva baca se kamenje oko njega, kako bi se održala statika.[5] Fešta se završava večerom na ostrvu.[2] U povorci učestvuju isključivo muškarci, potomci slavnih Peraštana, zatim peraški župnik i članovi Bokeljske mornarice koji pjevaju stare pesme bugarštice.[7] Kad prva barka zađe iza ostrva, barke se odvezuju i baca se kamenje na ona mesta na kojima je najpotrebnije radi jačanja podloge ostrva. Običaj je da se barke dočekaju svečanim zvonjenjem zvona.[1] Fešta se završava večerom na ostrvu.[2]

Put kojim povorka barki ide prema ostrvu simbolizuje teške dane turske okupacije Boke od Risna do Herceg Novog. Takođe i odsustvo žena u samoj povorci simbolizuje to vreme. Prisustvo sveštenika i gradonačelnika u prvoj barci, koja predvodi povorku, simbolizuje neraskidivu vezu života i vere, koja karakteriše drevna vremena Boke. Pevanje arhaičnih peraških bugarštica, muzika je raspoloženja i veselja koje je pratilo napore drevnog života peraštana. Pevači počinju pesmu Oj, vesela veselice, od Pošova do Pjace sv. Nikole a kada skrenu prema ostrvu peva se Dvoje mi drago zaspalo. Običaj da se barke kite zelenilom nastao je 1921. godine. Na fašinadi nema zastava, a razlog je taj što se, prema drevnim običajima, zastave skidaju posle zalaska sunca i nikada se ne viju noću.[1]

Svečanost se održava svake godine 22. jula, na dan kad je, prema predanju, pronađena ikona. Najmanji broj barki zabiljezen je 1909. godine, svega dve, a najveći 1973. kada ih je u povorci bilo 50.[1]

Fašinada kup uredi

Od 2002. godine, od 20. do 22. jula[10] u Bokokotorskom zalivu se održava međunarodna jedriličarska regata „Fašinada kup”. Jedri se u akvatorijumu Boke kotorske, na potezu od Perasta do Tivta. Jedrilice i jedriličari se takmiče u klasama Krstaš, Hobie Cat, J/70 i ojedrene barke.[11] Fašinada kup se oslanja na preko pola milenijuma star peraški narodni običaj – Fašinadu.[12]

Napomene uredi

  1. ^ Fešta, od italijanskog fiesta je lokalni izraz za proslave
  2. ^ Mandrać ili mandrač je ograđeno manje obalno privezište za čamce; lučica[9]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ „Fašinada – tradicija duga 565 godina”. Boka News. 23. 7. 2016. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  2. ^ a b v g d đ Tomašković, Goran Denis; Ostojić, Mijo Igor (januar 2005). „NA VJEČNOJ STRAŽI ZALJEVA”. Hrvatska revija. 1. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  3. ^ Pantović, Jelena (jul 2018). „Čudesna hrid za srca puna vere”. Elevate: 80. Pristupljeno 5. 9. 2020. 
  4. ^ „Fašinada 22. jula u uslovima koronavirusa – maksimalno dvoje u barci”. Boka News. 21. 7. 2020. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  5. ^ a b v g „Tradicija u magičnoj Boki: Pogledajte kako je bilo na Fašinadi u Perastu”. Moja Crna Gora. 23. 7. 2018. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  6. ^ „Fašinada – tradicija duga 566 godina”. Boka News. 23. 7. 2017. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  7. ^ a b v „Tradicija u Perastu: Od davnina iz grada morem plovi Fašinada”. Moja Crna Gora. 22. 7. 2018. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  8. ^ Hadžagić-Duraković, Indira (19. 7. 2011). „Fašinada za belu Gospu”. Danas. Pristupljeno 5. 9. 2020. 
  9. ^ „màndrač”. Hrvatski jezični portal. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  10. ^ Popadić, Dragan (16. 7. 2017). „FAŠINADA KUP OD 20-22. JULA”. Radio Tivat. Arhivirano iz originala 24. 09. 2017. g. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  11. ^ „Fašinada – jedriličarska fešta u Boki”. Sportklub. 23. 7. 2019. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  12. ^ „Fašinada kup”. Zvanični veb-sajt. Jedriličarski klub "Lahor", Kotor. Pristupljeno 7. 9. 2020. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фашинада&oldid=27542104”