Fajs
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Fajs (mađ. Fajsz, Fali, Falicsi, (? - ?), je bio četvrti veliki vezir Mađara i ujedno paganski mađarski vladar i naslednik u dinastiji Arpadovaca, sin Jutaša (Jutas)[1], koji je vladao u periodu oko 950. godine [2]
| Fajs | |
|---|---|
 Fajs | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. vek |
| Datum smrti | 10. avgust 955. |
| Dinastija | Arpadovci |
| Prethodnik | Zolta |
| Naslednik | Takšonj |
Biografija uredi
Fajs je bio sin Jutoša (Jutocsa или Jutas), trećeg Arpadovog sina i on je vladao mađarskim plemenima oko 950. godine u vreme vizantijskog cara Konstantina VII[3].
O Fajsovoj vladavini Konstantin VII Porfirogenit u svom delu Upravljanje carstvom (De administrando imperio) u poglavlju pod brojem četrdeset, O kabarskom i turskom narodu, beleži:
- „Zna se da je Arpad, veliki turski vezir, imao četiri sina, prvi je Tarhoš (Tarkatzú/Tarkacsu/Tarhos), drugi Jelek (Jelekh/Jelek/Üllő), treći Jutaš (Jutotza/Jutocsa/Jutas) i četvrti Zolta (Solt/Zsolt/Zoltán)
- Zna se da je Arpadovog prvog sina Tarhoša, naslednik Tevel (Tebelét/Tevel), drugog sina Jeleka, naslednik Ezelek (Ezelekh/Ézelő), trećeg sina Jutoša, naslednik Fajs (Falitzi/Falicsi), a to je onaj koji sada vlada i četvrtog sina Zolta, naslednik Takšonj (Takszit/Taksony).”
U Fajsovo vreme plemenska konfederacija je bila stihijska i većina mađarskih plemena je svaka za sebe donosila odluke. Pretpostavlja se da je kraj njegove vladavine bio označen bitkom kod Augzburga gde su združene snage Istočne Franačke i Češke porazile Mađare[4].
Reference uredi
- ^ :De Administrando Imperio .
- ^ Chronicon Pictum (Mađarska ilustrovana hronika) napisana krajem 14. veka;
- ^ Konstantin VII Porfirogenit: De administrando imperio.
- ^ U ovoj bici je poginuo i Konrad Crveni, koji se borio na strani Otona I protiv Mađara.
Izvori uredi
- Pauler Gyula és Szilágyi Sándor (szerk.): A magyar honfoglalás kútfői (Magyar Tudományos Akadémia, Bp.,) 1900
- Kristó Gyula: Falicsi In: Kristó Gyula – Makk Ferenc: Az Árpádok – fejedelmek és királyok (Szukits Könyvkiadó, Szeged). 2003. ISBN 978-963-9278-48-6.
- Györffy György: István király és műve (Gondolat Kiadó, Bp.). 1977. ISBN 978-963-280-360-9.
- Dümmerth Dezső: Az Árpádok nyomában (Panoráma Kiadó, Bp.). 1987. ISBN 978-963-243-343-1.
- Kristó Gyula: Szent István király (Vince Kiadó). 2001. ISBN 978-963-9323-21-6.
- Kristó Gyula – Makk Ferenc: A kilencedik és a tizedik század története (Pannonica Kiadó). 2001. ISBN 978-963-9252-38-7.