Ferenc Feher
Ferenc Feher (mađ. Fehér Ferenc; Stari Žednik, 3. avgust 1928 – Novi Sad, 30. jul 1989) bio je jugoslovenski književnik, novinar i prevodilac.[1]
| Ferenc Feher | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 3. avgust 1928. |
| Mesto rođenja | Stari Žednik, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 30. jul 1989. (60 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad,  Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija |
Biografija uredi
Rođen je u Starom Žedniku 3. avgusta 1928.[2] Pet razreda osnovne škole završio u Bačkoj Topoli (1935—1940). Potom pohađao gimnaziju u Subotici na mađarskom nastavnom jeziku, a školovanje nastavio na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu gde je studirao mađarski i ruski jezik i književnost.[3]
Bio urednik književne rubrike omladinskog lista Ijúfság Szava (1949—1951), zamenik glavnog urednika časopisa „Hid” (1952—1955), urednik umetničkih i dečjih emisija Radio Novog Sada (1953—1959), urednik književne rubrike dnevnika Magyar Szó (1964—1966), a potom član redakcije ovog lista.[3]
Zastupljen je u antologijama: A vajdasági ég alatt (Pod vojvođanskim nebom), mađarske poezije u izboru Imrea Borija (1960), Almanah Saveza književnika Jugoslavije 1958-1959, Zborniku Trećeg jugoslovenskog festivala poezije (1959), Ravnica (1961), Vallomások (1963), Sedam mađarskih pesnika iz Vojvodine (1965), Gyémánttengely (Dijamantska osovina), Almanah evropskih pesnika (1966), Bratimljenje 1966-1974 (1974).[3]
Sa makedonskog na mađarski jezik prevodio Acu Šopova, sa slovenačkog Toneta Seliškara i France Bevka, sa srpskohrvatskog Miroslava Antića, Branka Ćopića, Stevana Raičkovića, Vaska Popu, Floriku Štefan, Vasu Popovića, Aleksandra Popovića, Branka V. Radičevića i mnoge druge.[3]
Njegove pesme su prevođene na srpskohrvatski, slovenački, makedonski, rumunski, albanski, turski, italijanski i rusinski.[3]
Zajedno sa Miroslavom Antićem objavio dvojezičnu knjigu Színek és Szavak / Boje i reči. Prevodio Antićeve stihove na mađarski, dok je Antić prevodio njegove pesme na srpski (1960).[3]
Neobjavljene, a izvedene radio-drame na Radio Novom Sadu:
- Ördögmalom (Đavolji mlin; 1964)
- A csillagok nappal is fénylenek (Zvezde sijaju i danju; 1966)
- Befejezetlen vallomás (Nedovršena ispovest; 1967)
- Zene a kenyérről (Pesma o hlebu; 1974)
Nagrade i odlikovanja uredi
- Oktobarska nagrada grada Novog Sada (1965)[4]
- Hidova nagrada za najbolju knjigu na mađarskom (1966)[4]
- Nagrada Zmajevih dečjih igara (1971)[4]
- Zlatna plaketa književne kolonije u Kanjiži
- Nagrada Szenteleky
- Sedmojulska nagrada
- Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem[3]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Ferenc Feher – BIOGRAFIJA”. balasevic.in.rs. Pristupljeno 26. 1. 2022.
- ^ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 193.
- ^ a b v g d đ e Enciklopedija Novog Sada. Knjiga 29, Tre-Fur. Novi Sad: Novosadski klub "Dobra vest". 2008. str. 280—281.
- ^ a b v „Feher, Ferenc”. dkv.org.rs. Pristupljeno 26. 1. 2022.
