Fejer (županija)

Fejer (županija), (mađ. Fejér megye) je jedna od prekodunavskih županija Mađarske, nalazi se u istočnom delu centralne prekodunavske regije.

Fejerska županija Fejér megye
Zastava Grb
Država	Mađarska
Region	Centralna prekodunavska regija
Admin. centar	Sekešfehervar
Površina	4.358,76 km2
Stanovništvo	2008.
— broj st.	428.572
— gustina st.	98,32 st./km2
Broj naselja	108
Zvanični veb-sajt

Županija leži na obalama reke Dunav i skoro dodiruje istočne delove jezera Balaton. Svoje granice deli sa mađarskim županijama Vesprem, Komarom-Estergom, Pešta, Bač-Kiškun, Tolna i Šomođ. Površina županije je 4.358,76 km². Sedište županije je grad Sekešfehervar.

Geografija

Geografski županija Fejer je raznolika. Južni deo županije čini ravnica Alfelda (Mezőföld) dok ostali delovi predstavljaju brda Bakonj, Verteš i Gereča. Jedno od omiljenih izletišta jezero Velence se takođe nalazi u ovoj županiji.

Istorija

Pre mađarski period

Još pre dolaska Mađara, ovi prostori su već bili naseljeni. Ovde se nalazila rimska provincija Panonija sa sedištem Gorsijum (Gorsium) i nekoliko gradova u blizini danas postojećih, Anamatija (Annamatia), pored današnjeg grada Barač i Intercisa (Intercisa), na mestu današnjeg Dunaujvaroša.

Tokom ranog srednjeg veka Avari i Huni su živeli u ovim krajevima i još nešto od ostalih nomadskih plemena sve do kasnog 9. veka kada su došli Mađari u ove krajeve.

Od dolaska Mađara do turskih osvajanja

Mađari su se doseljavali u ove krajeve u dva talasa, 895. i 900. godine. Ovi krajevi su zbog blage klime i pitomine bili sedišta tadašnjih mađarskih prinčeva i plemenskih vođa. Grad Fehervar (Fehérvár), današnji Sekešfehervar, je postao grad od značaja od dolaska na vlast princa Geze. Sedištem državne vlasti ovaj grad je postao za vreme vladavine Gezinog sina Svetog Stefana kada je i formirana nova mađarska hrišćanska država. Naredni mađarski kraljevi su sve do 16. veka bili krunisani i sahranjivani u ovom gradu.

Fejer pod turskom vlašću

Županija Fejer je bila pod turskom vlašću u periodu od 1543. do 1688. godine. Veliki broj naselja je uništen i napušten i broj stanovnika županije je dramatično opao. Posle odlaska turaka, lokalna administracija se reorganizovala 1692. godine. Sekešfehervar je povratio status grada tek 1703. godine.

Kotari u županiji Fejer

U Fejer županiji postoji 10 kotara.

Kotari u Fejer županiji sa osnovnim statističkim podacima:

Sedište županije, Sekešfehervar

Ime kotara	Sedište	Površina (km²)	Broj stanovnika (1. januar 2007)	Broj naselja
Abajski	Aba	467,16	24.095	9
Adonjski	Adonj	319,96	24.678	8
Bičkeški	Bičke	642,71	38.984	17
Dunaujvaroški	Dunaujvaroš	371,73	73.781	9
Enjinški	Enjing	433,11	21.442	9
Erčinski	Erči	212,67	23.283	6
Gardonjski	Gardonj	265,17	25.321	9
Morijski	Mor	417,55	34.906	13
Šarbogardski	Šarbogard	561,28	25.878	10
Sekešfehervaroški	Sekešfehervar	667,14	136.343	18

Gradovi sa opštinskom upravom

• Sekešfehervar Székesfehérvár, (101.755) (sedište)
• Dunaujvaroš Dunaújváros, (49.183)

Gradovi sa statusom nosioca opštine

(Red spiska je napravljen po opadajućem nizu broja stanovnika datog mesta, popis je iz 2001. godine, kurzivnim tekstom su napisana originalna imena na mađarskom jeziku), a u zagradama je broj stanovnika.

• Mor Mór, (14.466)
• Šarbogard Sárbogárd, (13.146)
• Bičke Bicske, (11.430)
• Erči Ercsi, (8.563)
• Gardonj Gárdony, (8.917)
• Enjing Enying, (7.035)
• Polgardi Polgárdi, (6.840)
• Pustasabolč Pusztaszabolcs, (6.236)
• Martonvašar Martonvásár, (5.650)
• Velence Velence, (5.019)
• Bodajk Bodajk, (4.106)
• Adonj Adony, (3.831)

Sela

• Aba Aba,
• Alap Alap,
• Alčutdoboz Alcsútdoboz,
• Alšosentivan Alsószentiván,
• Bakonjčernje Bakonycsernye,
• Bakonjkuti Bakonykúti,
• Balinka Balinka,
• Barač Baracs,
• Baračka Baracska,
• Beloianis Beloiannisz,
• Bešnje Besnyő,
• Bodajk Bodajk,
• Bodmer Bodmér,
• Cece Cece,
• Čabdi Csabdi,
• Čakberenj Csákberény,
• Čakvar Csákvár,
• Čokake Csókakő,
• Čes Csősz,
• Čor Csór,

• Darusentmikloš Daruszentmiklós,
• Deg Dég,
• Elesalaš Előszállás,
• Etjek Etyek,
• Fehervarčurgo Fehérvárcsurgó,
• Felčut Felcsút,
• File Füle,
• Gant Gánt,
• Đuro Gyúró,
• Hantoš Hantos,
• Igar Igar,
• Iskasentđerđ Iszkaszentgyörgy,
• Istimer Isztimér,
• Ivanča Iváncsa,
• Jene Jenő,
• Kajaso Kajászó,
• Kaloz Káloz,
• Kapolnašnjek Kápolnásnyék,
• Kinčešbanja Kincsesbánya,

• Kišapoštag Kisapostag,
• Kišlang Kisláng,
• Kesarheđ Kőszárhegy,
• Kulč Kulcs,
• Lajoškomarom Lajoskomárom,
• Lepšenj Lepsény,
• Lovašberenj Lovasberény,
• Mađaralmaš Magyaralmás,
• Manj Mány,
• Maćašdomb Mátyásdomb,
• Mezefalva Mezőfalva,
• Mezekomarom Mezőkomárom,
• Mezesentđerđ Mezőszentgyörgy,
• Mezesilaš Mezőszilas,
• Moha Moha,
• Nadap Nadap,
• Nadašdladanj Nádasdladány,
• Nađkaračonj Nagykarácsony,
• Nađlok Nagylók,

• Nađveleg Nagyveleg,
• Nađvenjim Nagyvenyim,
• Obarok Óbarok,
• Pakozd Pákozd,
• Patka Pátka,
• Pazmand Pázmánd,
• Perkata Perkáta,
• Pustasabolč Pusztaszabolcs,
• Pustavam Pusztavám,
• Racalmaš Rácalmás,
• Rackerestur Ráckeresztúr,
• Šaregreš Sáregres,
• Šarkeresteš Sárkeresztes,
• Šarkerestur Sárkeresztúr,
• Šarkesi Sárkeszi,
• Šarošd Sárosd,
• Šarsentagota Sárszentágota,
• Šarsentmihalj Sárszentmihály,
• Šeregelješ Seregélyes,

• Šoponja Soponya,
• Šered Söréd,
• Šoškut Sóskút,
• Šukuro Sukoró,
• Sabadbatjan Szabadbattyán,
• Sabadeđhaza Szabadegyháza,
• Sabadhidveg Szabadhídvég,
• Sar Szár,
• Tabajd Tabajd,
• Tac Tác,
• Tordaš Tordas,
• Ujbarok Újbarok,
• Urhida Úrhida,
• Vajta Vajta,
• Val Vál,
• Vereb Vereb,
• Vertešača Vértesacsa,
• Vertešboglar Vértesboglár,
• Zamolj Zámoly,
• Zičiujfalu Zichyújfalu,

označene opštine su „velika“ sela.

Galerija

• 
  Goršijum-Tac
• 
  Palata Šeregelješ
• 
  Palata Lovašberenj
• 
  Palata Nadašdladanj
• 
  Palata Deg

Spoljašnje veze

• Turistički vodič