Fildsova medalja

Fildsova medalja (engl. Fields Medal) je nagrada koja se dodeljuje dvojici, trojici ili četvorici matematičara mlađih od 40 godina na Međunarodnom kongresu Međunarodne matematičke unije (IMU) na svakih četiri godine. Nagrada nosi ime kanadskog matematičara Džona Čarlsa Fildsa. Fildsova medalja se smatra najvećom nagradom koju može da dobije jedan matematičar. Novčana nagrada iznosi 15.000 kanadskih dolara. Prva medalja je dodeljena 1936. finskom matematičaru Larsu Alforsu i američkom matematičaru Džesiju Daglasu, a od 1950. se medalja dodeljuje svake četiri godine.

Fildsova medalja
Fildsova medalja
Dodeljuje se za	značajan doprinos u matematici za mlade naučnike
Lokacija	Toronto
Zemlja	Kanada
Predstavlja	Međunarodna matematička unija
Prvo dodeljivanje	1936. god. (1936)
Poslednje dodeljivanje	2022. god. (2022)
Veb-sajt	www.mathunion.org

Uslovi

Fildsova medalja se smatra za „matematičku nobelovu nagradu“, iako više liči na Abelovu nagradu. Za razliku od Nobelove nagrade, Fildsova medalja se dodeljuje na svake četiri godine. Medalja ima i starosnu granicu: kandidat ne sme da ima 40 godina 1. januara kalendarske godine kada se dodeljuje medalja.

Fildsova medalja se više dodeljuje za trud nego za konkretan rezultat kao što je slučaj kod Nobelove nagrade, dok se Abelova nagrada dodeljuje za životno delo.

Laureati

Godina	Mesto dodeljivanja	Dobitnici
1936	Oslo, Norveška	Lars Alfors, Finska, Univerzitet u Helsinkiju Džesi Daglas, SAD, Masačusetski tehnološki institut
1950	Kembridž, SAD	Lorent Švarc, Francuska, Univerzitet Nansiski Atle Selberg, Norveška, Institut za napredna izučuvanja
1954	Amsterdam, Holandija	Kunihiko Kodaira, Japan, Prinston Žan-Pjer Ser, Francuska, Nacionalni centar za naučna istraživanja
1958	Edinburg, Britanija	Klaus Rot, Britanija, Univerzitet u Londonu Rene Tom, Francuska, Univerzitet Strazburški
1962	Stokholm, Švedska	Lars Hermander, Švedska, Univerzitet Stokholmski Džon Milnor, SAD, Prinston
1966	Moskva, SSSR	Majkl Atija, Britanija, Oksfordski univerzitet Pol Koen, SAD, Stanford Aleksandar Grotendik, Francuska, Institut za više naučne studije Stiven Smejl, SAD, Univerzitet Kalifornije (Berkli)
1970	Nica, Francuska	Alan Bejker, Britanija, Kembridž Hejsuke Hironaka, Japan, univerzitet Harvard Sergej Novikov, SSSR, Lomonosov Džon Tompson, SAD, Kembridž
1974	Vankuver, Kanada	Enriko Bombjeri, Italija, Univerzitet u Pizi Dejvid Mamford, SAD, univerzitet Harvard
1978	Helsinki, Finska	Pjer Delinj, Belgija, Institut za viši naučni studii Čarls Feferman, SAD, Prinston Grigorij Margulis, SSSR, Lomonosov Danijel Kvilen, SAD, Masačusetski tehnološki institut
1982	Varšava, Poljska	Alen Kon, Francuska, Institut za viši naučni studii Vilijam Tarston, SAD, Prinston Šinf-Tung Jau, SAD, Institut za napredna izučuvanja
1986	Berkli, SAD	Sajmon Donaldson, Velika Britanija, Oksford Gerd Faltings, Nemačka, Prinstonski univerzitet Majkl Fridman, SAD, Univerzitet Kalifornije (San Dijego)
1990	Kjoto, Japan	Vladimir Drinfeld, SSSR, Harkovski institut za fiziku i tehnologiju Von Džons, Novi Zeland, Kaliforniski univerzitet (Berkli) Šigefumi Mori, Japan, Univerzitet u Kjotu Edvard Viten, SAD, Institut za napredna izučuvanja
1994	Cirih, Švajcarska	Žan Burgen, Belgija, Institut za napredni izučuvanja Pjer-Luj Lion, Francuska, univerzitet Pariz-Dofin Žan-Kristof Jokoz, Francuska, univerzitet Pariz-Jug 11 Efim Zelmanov, Rusija, Univerzitet Visokonsinski
1998	Berlin, Nemačka	Ričard Borčerds, Britanija, Univerzitet Kalifornije (Berkli) i Kembridž Timoti Gauers, Britanija, Kembridž Maksim Koncevič, Rusija, Institut za više naučne studije i Rutgers Kertis Mekmalen, SAD, univerzitet Harvard
2002	Peking, Kina	Loren Laforg, Francuska, Institut za više naučne studije Vladimir Voevodski, Rusija, Institut za napredni izučuvanja
2006	Madrid, Španija	Andrej Okounkov, Rusija, Prinstonski univerzitet Grigorij Perelman, Rusija — odbio primanje nagrade, Sankt Peterburg Terens Tao, Australija, Univerzitet Kalifornije, SAD Vendelin Verner, Francuska, univerzitet Pariz-Jug 11
2010	Hajderabad, Indija	Elon Lindenštraus, Izrael, Jevrejski univerzitet u Jerusalimu - Ngo Bao Čau, Vijetnam-Francuska, univerzitet Pariz-Jug 11 i Institut za napredna izučuvanja Stanislav Smirnov, Rusija, Univerzitet Ženevski Sedrik Vilani, Francuska, Viša škola u Lionu i Institut Anri Poankare
2014	Seul, Južna Koreja	Artut Avila, Brazil, Univerzitet Deni Didro u Parizu, CNRS Mandžul Bargava, Kanada, Univerzitet Prinston Martin Herer, Švajcarska, Univerzitet Varvik Marjam Mirzahani, Iran, Univerzitet u Stanfordu
2018	Rio de Žaneiro, Brazil	Košer Birkar, Iran, Univerzitet Kembridž Alesio Figali, Italija, ETH Cirih Peter Šolce, Nemačka, Univerzitet u Bonu Akšaj Venkateš, Indija, Univerzitet Stanford
2022	Sankt Peterburg, Rusija

Vidi još

• Abelova nagrada

Literatura

• Monastyrsky, Michael (1998). Modern Mathematics in the Light of the Fields Medal. Wellesley, MA: A. K. Peters. ISBN 978-1568810836. 
• Tropp, Henry S. (1976). „The Origins and History of the Fields Medal”. Historia Mathematica. 3 (2): 167—181. doi:10.1016/0315-0860(76)90033-1. .

Spoljašnje veze

• Zvanična stranica (jezik: engleski)