Filip Peten
Anri Filip Benoni Omer Žozef Peten (franc. Henri Philippe Benoni Omer Joseph Pétain; Koši-a-la-Tur, Francuska, 24. april 1856—Il d'Je, Francuska, 23. jul 1951), poznatiji kao Filip Peten ili maršal Peten, bio je francuski vojskovođa, kasnije predsednik Višijevske Francuske od 1940. do 1944. godine. Francuska Narodna skupština poverila mu je 10. jula da vodi kolaboracionističku vladu sa sedištem u Višiju.
| Filip Peten | |
|---|---|
.jpg) Filip Peten | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 24. april 1856. |
| Mesto rođenja | Koši-a-la-Tur, Francuska |
| Datum smrti | 23. jul 1951. (95 god.) |
| Mesto smrti | Il d'Je, Francuska |
| Obrazovanje | Sen-Sir |
| Vojna karijera | |
| Čin | Maršal Francuske |
Zbog svojih vojnih dostignuća u Prvom svetskom ratu u Francuskoj je smatran herojem, no zbog svojih akcija u Drugom svetskom ratu to herojstvo se pretvorilo u suđenje zbog izdaje i smrtnu kaznu, koja je preinačena u doživotni zatvor od strane predsednika De Gola. U modernoj Francuskoj on je uglavnom smatran izdajicom, a reč „petenizam“ se smatra francuskim oblikom reči kvisling.
Detinjstvo, mladost i Prvi svetski rat uredi
Anri Filip Benoni Omer Žozef Peten rođen je 24. aprila 1856. u mestu Koši-a-la-Tur. Peten je pohađao vojnu akademiju i školovao se u Parizu. Kao komandant u Prvom svetskom ratu, Peten je poznat po odbrani Verdena od Nemaca 1916. Kasnije, kao komandant u službi, uveliko je doprinio povećanju morala u Francuskoj vojsci 1917. Iduće godine postao je maršal. Tokom 20-ih godina Peten je služio u francuskom Maroku. Ministar rata bio je 1934, a od 1939. do 1940. bio je ambasador u Španiji.
Drugi svetski rat i višijevska Francuska uredi
Nakon nemačke invazije Francuske 1940, Peten - tada 84 godine star - je pozvan kako bi bio savetnik ministru rata. Dana 16. juna 1940. Peten je postao premijer Francuske, nasledivši Pola Rejnoa, i odmah je Nemačkoj ponudio mir, koji je sklopljen 22. juna. Dana 2. jula 1940. Peten, uz nemački pristanak, organizuje sopstvenu vladu u Višiju, a 10. jula iste godine preuzima vođstvo nove države nazvane višijevska Francuska. On je svoju diktaturu preneo na mali deo Francuske koji nije bio direktno pod nemačkom kontrolom. Peten i njegov zamenik Pjer Laval uspostavili su fašističku vladu koja je najpoznatija po svojoj kolaboraciji sa Adolfom Hitlerom. Višijevska vlada bila je pod potpunom nemačkom vlašću koja je postavljala sve zvaničnike, naređivala novinama i naređivala hapšenja. Vlada je takođe prihvatila i antisemitske zakone i deportovala je sve španske, francuske i istočnoevropske Jevreje u nemačke konc-logore.
Posleratno razdoblje, suđenje i smrt uredi
Nakon operacije Overlord i raspada Višijevske Francuske 1944. Peten je pobegao u Nemačku i Švajcarsku. U aprilu 1945. Peten se vratio u Francusku kako bi mu se sudilo zbog veleizdaje. Na sudu su ga proglasili krivim i osudili na smrt streljanjem u julu-avgustu 1945. Ta kazna je izmenjena u doživotni zatvor od strane predsednika De Gola 17. avgusta 1945. i to zbog njegove starosti - bilo mu je 89 godina. Kaznu je služio na ostrvu Il d'Je, gde je umro i gde je sahranjen.
U modernoj Francuskoj on je uglavnom smatran izdajnikom, a reč petenizam se smatra francuskim oblikom reči kvisling. Petena danas smatraju jednim od najvećih izdajnika svih vremena i smatraju ga ekvivalentoma Vidkuna Kvislinga u Norveškoj, Benedikta Arnolda u SAD, Mir Jafara u Indiji i Pu Jia u Mandžuriji.[traži se izvor]
