Filip de Miji (fr. Philippe de Milly), oko 11203. april 1171, takođe poznat i kao Filip od Nablusa (fr. Philippe de Naplouse) bio je baron u kraljevini Jerusalim i sedmi veliki majstor Templara.

Filip de Miji
Grb Filip de Mijia
Datum smrti3. april 1171.

Gospodar Nablusa

uredi

Filip je bio sin Gija Mijija, viteza, verovatno iz Normandije koji je učestvovao u Prvom krstaškom ratu. Gi je imao tri sina i svi su rođeni u Svetoj zemlji, Filip je verovatno bio najstariji. On je kao Gijev sin pominje 1138. i postao je gospodar Nablusa negde posle tog vremena jer sa sledećim pominjanjem njegovog imena 1144. on nosi ovu titulu. U to vreme on je bio i oženjen, ime njegove supruge bilo je Izabela.

Melisenda, kraljica Jerusalima

uredi

Kao gospodar Nablusa Filip je postao jedan od najuticajnijih barona u kraljevini. Kraljica Melisenda (engl. Melisende, Queen of Jerusalem) ga je 1144. poslala da oslobodi Edesu ali je stigao nakon pada grada. Po dolasku Drugog krstaškog rata Filip je učestvovao na skupu u gradu Akou gde su njegov i svi drugi matični baronati ukinuti i gde je donesena odluka o napadu na Damask koji se završio neuspehom.

Gospodar Jordanije

uredi

Tokom jula 1161. Melisenda umire i vlast prelazi na njenog sina Balduina III. Filip je svoje posede u Nablusu zamenio sa Balduinom očekujući da dobije titulu Gospodar Jordanije. Balduin je ovo želeo jer je sa ovim teritorijama povratio vlast u južnom delu carstva ali je verovatno želeo i da teritorije istočno od reke Jordan osigura sa lojalnim baronom. Balduin III umire 1163. i nasleđuje ga njegov brat Almarik I od Jerusalima sa kojim je Filip imao prijateljske odnose. Zajedno odlaze u napad na Egipat 1167. koji se završava neuspehom delom zbog toga što su Templari kao celina odbili da učestvuju u napadu. Nakon smrti Bertran de Blanšfora Almarik vrši pritisak na red da na mesto velikog mastora dođe Filip de Mili što mu uspeva i on 1169. staje na čelo reda. Kralj je sada imao podršku templara u novom napadu na Egipat ali je na kraju ipak morao da se povuče. Iz razloga koji su i danas nepoznati 1171. podneo je ostavku na mesto velikog majstora i pridružio se Almariku na putu u Carigrad kao bi nakon neuspšne invazije na Egipat povratili dobre odnose sa Vizantijom. Na tom putu on je i umro 3. aprila ne stigavši u Carigrad. Na čelu reda nasledio ga je Odo de San Aman.

Lični život

uredi

Filipov život je u velikoj meri misterija. Hroničari ga opisuju kao hrabrog čoveka i velikog ratnika. Sa suprugom Izabelom imao je sina, koji je umro, i dve ćerke. Izabela je umrla 1166. što je možda uticalo na njegovu odluku da se pridruži Templarima.

Vidi još

uredi

Spoljašnje veze

uredi