Википедија

Finale Svetskog prvenstva u fudbalu 1966.

Finale Svetskog prvenstva 1966. je bila fudbalska utakmica između Engleske i Zapadne Nemačke da bi se odredio pobednik Svetskog prvenstva 1966. godine.[1] Engleska je pobedila sa 4−2 posle produžetaka i osvojila trofej Žila Rimea. Ovo je bio prvi – i do danas (2024) jedini – put da je Engleska bila domaćin ili osvojila Svetsko prvenstvo.

Finale Svetskog prvenstva u fudbalu 1966.
Kraljica Elizabeta II uručuje kapitenu Engleske, Bobiju Muru, trofej Svetskog prvenstva.
DogađajSvetsko prvenstvo u fudbalu 1966.
Engleska Zapadna Nemačka
4 2
Posle produžetaka
Datum30. jul 1966. (1966-07-30)
StadionVembli, London
SudijaGotfrid Dinst (Švajcarska)
Posećenost96.924
← 1962.
1970. →

Utakmica se pamti po jedinoj svetskoj tituli Engleske, het-triku Džefa Hersta – prvom i do sada jedinom postignutom u finalu Svetskog prvenstva – i kontroverznom trećem golu koji je Engleskoj dodelio sudija Gotfrid Dinst, na intervenciju linijskog sudije Tofika Bahramova. Tim Engleske postao je poznat kao „čudo bez krila”, zbog svoje tada nekonvencionalne uske napadačke formacije, opisane u to vreme kao 4–4–2.[2]

Pored posete stadiona od 96.924 gledalaca, britanska televizijska publika dostigla je brojku od 32,3 miliona gledalaca, što ga čini najgledanijim televizijskim događajem u Ujedinjenom Kraljevstvu ikada.[3][4]

Put do finala uredi

Obe ekipe su ostvarile dobre rezultate tokom celog turnira. Svaki je pobedio po dve i remizirao jedan od svoja tri meča u grupnoj fazi. Engleska nije primila gol do polufinala protiv Portugalije.

  Engleska Runda   Zapadna Nemačka
Protivnik Rezultat Grupna faza Protivnik Rezultat
  Urugvaj 0–0 Utakmica 1    Švajcarska 5–0
  Meksiko 2–0 Utakmica 2   Argentina 0–0
  Francuska 2–0 Utakmica 3   Španija 2–1
Grupa 1
Tim Od. D N I DG PG GR Bod.
  Engleska 3 2 1 0 4 0 +4 5
  Urugvaj 3 1 2 0 2 1 +1 4
  Meksiko 3 0 2 1 1 3 −2 2
  Francuska 3 0 1 2 2 5 −3 1
Konačan plasman u grupama Grupa 2
Tim Od. D N I DG PG GR Bod.
  Zapadna Nemačka 3 2 1 0 7 1 +6 5
  Argentina 3 2 1 0 4 1 +3 5
  Španija 3 1 0 2 4 5 -1 2
   Švajcarska 3 0 0 3 1 9 −8 0
Protivnik Rezultat Nokaut faza Protivnik Rezultat
  Argentina 1–0 Četvrtfinale   Urugvaj 4–0
  Portugalija 2–1 Polufinale   SSSR 2–1

Utakmica uredi

Rezime uredi

Regularni deo uredi

 
Reprezentacije izlaze na teren pred 96.924 navijača

U 12. minutu, Zigfrid Held je ubacio loptu u šesnaesterac Engleza koju je Rej Vilson greškom glavom dodao do Helmuta Hallera, koji je šutirao na gol. Džek Čarlton i golman Gordon Benks nisu uspeli da se izbore sa loptom koja je ušla u gol, što je dovelo do rezultata 1−0 za Zapadnu Nemačku.

 
Stari stadion Vembli

U 18. minutu, Volfgang Overat je bio zaslužan za slobodan udarac, koji je Bobi Mur odmah izveo, uputivši centaršut na polovinu Zapadne Nemačke, gde je Džef Herst sam otrčao; njegov udarac glavom naniže je ušao u mrežu i poravnao rezultat na 1−1. Ekipe su bile izjednačene na poluvremenu, a posle 77 minuta Engleska je izvela korner. Alan Bol je isporučio loptu Herstu čiji je odbranjeni udarac sa ivice šesnaesterca pronašao Martina Pitersa. On je izveo poslednji udarac, savladavši golmana Zapadne Nemačke i postigao rezultat 2–1 za Englesku.[5]

Zapadna Nemačka je pritiskala domaćina u završnim trenucima, a u 89. minutu Džek Čarlton je skrivio slobodan udarac zbog kontakta sa Uveom Zelerom kada su obojica pošli na udarac glavom.[5] Udarac je izveo Lotar Emerih, koji je pogodio živi zid; lopta je pala do Helda, koji je ispucao loptu u telo Karla-Hajnca Šnelingera. Lopta je skrenula preko šesnaesterca Engleske i omogućila Volfgangu Veberu da izjednači rezultat na 2–2 i pošalje meč u produžetke. Benks je protestovao što je lopta pogodila Šnelingera u ruku,[6] ali ponovni snimci su pokazali da je Šnelingera udarila u leđa.[5][7]

Produžeci uredi

Engleska je napadala i stvorila nekoliko šansi. Konkretno, nakon pet minuta nakon početka produžetaka, Čarlton je pogodio stativu i poslao još jedan udarac pored gola. Nakon 11 minuta produžetka, Bol je ubacio centaršut, a Herst je šutirao iz neposredne blizine. Lopta je pogodila donju stranu prečke, odbila se i bila je izbijena. Sudija Gotfrid Dinst nije bio siguran da li je to bio gol i konsultovao je linijskog sudiju, Tofika Bahramova, koji je tvrdio da jeste, a švajcarski sudija je dosudio gol domaćem timu. Publika na stadionu i 400 miliona televizijskih gledalaca ostavljeno je u prepirci da li je trebalo dosuditi gol ili ne. Ova prečka je danas izložena na stadionu Vembli.[8]

Treći gol Engleske ostao je kontroverzan i nakon od meča. Prema pravilima igre definicija gola je kada „cela lopta pređe preko gol-linije”.[9] Pristalice Engleske su navele dobru poziciju linijskog sudije i izjavu Rodžera Hanta, najbližeg igrača Engleske lopti, koji je tvrdio da je bio gol i da je zbog toga proslavio umesto da pokuša da izbaci loptu koja se odbila. Savremene studije koje koriste analizu snimaka i kompjuterske simulacije pokazale su da cela lopta nikada nije prešla liniju – samo 50% jeste. Dankan Gilis iz grupe za obradu vizuelnih informacija sa Imperijalnog koledža u Londonu, kao i Ijan Rid i Endru Ziserman sa Odeljenja za inženjerske nauke na Univerzitetu u Oksfordu su izjavili da je lopta morala da prođe još 18±4 cm da bi u potpunosti prešla liniju.[10] Neki Nemci su naveli moguću pristrasnosti sovjetskog linijskog sudije,[11] posebno pošto je upravo SSSR bio poražen u polufinalu od Zapadne Nemačke.[12]

Minut pre kraja utakmice, nemački defanzivci su pošli napred u očajničkom pokušaju da postignu izjednačenje u poslednjem minutu. Osvojivši loptu, Mur je dugim pasom pronašao nečuvanog Hersta, koji je nastavio napred dok su neki gledaoci počeli da ulaze na teren, a Herst je, kako je kasnije otkrio, pokušao da šutira loptu što dalje u tribine Vemblija, kako bi potrošio vreme. Napravio je grešku u tom pokušaju, ali je promašaj otišao pravo u gornji ugao mreže Hansa Tilkovskog, čime je postigao istorijski het-trik i obezbedio titulu svetskog prvaka Engleskoj.[13] Gol je doveo do jednog od najpoznatijih izjava u istoriji engleskog fudbala, kada je komentator BBC-ja Kenet Volstenholm opisao situaciju na sledeći način:


Jedna od lopti iz finala izložena je u Nacionalnom muzeju fudbala u Mančesteru.

Detalji uredi

Engleska  4–2 (prod.)  Zapadna Nemačka
Herst   18’, 101’, 120’
Piters   78’		 Izveštaj Haler   12’
Veber   89’
Gledalaca: 96.924
 
 
 
 
 
Engleska
 
 
 
 
 
 
 
 
Zapadna Nemačka
G 1 Gordon Benks
O 2 Džordž Koen
O 5 Džek Čarlton
O 6 Bobi Mur (k)
O 3 Rej Vilson
S 4 Nobi Stajls
S 7 Alan Bol
S 9 Bobi Čarlton
S 16 Martin Piters   20’
N 10 Džef Herst
N 21 Rodžer Hant
Selektor:
Alf Remzi
 
G 1 Hans Tilkovski
O 2 Horst Diter Hetges
O 5 Vili Šulc
O 6 Volfgang Veber
O 3 Karl Hajnc Šnelinger
S 4 Franc Bekenbauer
S 12 Volfgang Overat
N 8 Helmut Haler
N 9 Uve Zeler (k)
N 10 Zigfrid Held
N 11 Lotar Emerih
Selektor:
Helmut Šen
Pomoćne sudije:


Tofik Bahramov (Sovjetski Savez)
Karol Galba (Čehoslovačka)

Pravila
  • 90 minuta
  • 30 minuta produžetka ako je potrebno
  • Doigravanje ako je i dalje nerešeno
  • Izmene nisu dozvoljene

Posledice uredi

Šampionska fotografija i statua uredi

 
Skulptura Svetskog prvenstva na kojoj je Bobi Mur sa peharom za Svetsko prvenstvo, na ramenima Džefa Hersta i Reja Vilsona, zajedno sa Martinom Pitersom

Jedna od čuvenih slika proslave na Vembliju neposredno posle utakmice bila je slika kapitena Bobija Mura koji drži trofej Žila Rimea, na ramenima Džefa Hersta i Reja Vilsona, zajedno sa Martinom Pitersom. U znak priznanja za doprinos Mura i drugih igrača Vest Hema junajteda pobedi, klub i Savet opštine Njuam zajednički su naručili statuu ove scene. Dana 28. aprila 2003. princ Endru, kao predsednik Fudbalskog saveza Engleske, svečano je otkrio Skulpturu Svetskog prvenstva (takođe poznatu kao Šampioni) na istaknutom mestu u blizini Vest Hemovog terena, u to vreme, Bolejn Graunda, na raskrsnici Barking Rouda i Grin Strita. Bronzanu statuu visoku 4 metra je izvajao Filip Džekson i teži je 4 tone.[15][16]

Kulturni uticaj uredi

Prenos i gledanost uredi

 
Replika dresa Engleske sa finala. U anketi iz 2019. proglašen je za najbolju dres Engleske ikada.[17]
 
Slazenger lopta korišćena u finalu, Nacionalni muzej fudbala u Mančesteru

Ovo finale je najgledaniji događaj na britanskoj televiziji ikada, a pratilo ga je 32,3 miliona gledalaca.[3]

Uticaj uredi

U Nemačkoj, pogodak koji je rezultat udarca koji se odbio od prečke i pogodio liniju naziva se Wembley-Tor (Vembli gol) zbog kontroverzne prirode Herstovog drugog gola.[18] Ovaj gol je mnogo puta parodiran. Neki od najznačajnijih uključuju:

  • Treći gol Engleske se pominje u Adidas-ovoj reklami iz 2006. godine, gde engleski vezista Frenk Lampard šutira na nemačkog golmana Olivera Kana, a sličan događaj usledi.[18] Dana 27. juna 2010. na Svetskom prvenstvu te godine sličan gol Lamparda greškom nije greškom (TV reprize su pokazale da je lopta pala pored gol-linije pre nego što se odbila) što bi donelo izjednačenje na utakmici osmine finala protiv Nemačke sa 2−2 (Nemačka je pobedila sa 4−1).[19]
  • Komentar Keneta Volstenholma o trećem golu koji se odbio na liniji, „Gol je!” je korišćen (zajedno sa zvukom lomljenja stakla) u kodu na kaseti rane verzije pesme Bitlsa „Glass Onion”, dostupnoj na albumu Anthology 3.[20]

U avgustu 1966. godine Kraljevska pošta je izdala posebnu marku sa oznakom „ENGLAND WINNERS” da proslavi pobedu. Vrednost joj je porasla do 15 šilinga na osnovu entuzijazma javnosti zbog pobede pre nego što je ponovo pala u vrednosti kada je javnost shvatila da nije retka.[21][22]

Obeležavajući 50. godišnjicu pobede Engleske na Svetskom prvenstvu u julu 2016, ITV je emitovao dokumentarni film 1966 – Nacija se seća, sa Terensom Stampom kao naratorom, koji je prisustvovao svakoj utakmici Engleske na tom turniru.[23]

Pobeda na Svetskom prvenstvu se pojavljuje u pesmi „Three Lions” (poznatoj po refrenu „Football's Coming Home”), nezvaničnoj himni fudbalske reprezentacije Engleske.[24] Pobeda Engleske u finalu je takođe pomogla navijačima da kreiraju pesmu „Two World Wars and One World Cup”.[12]

Utakmica se prikazuje u petoj epizodi pete sezone američke istorijsko-dramske serije Ljudi sa Menhetna, gde jedan od likova, Englez Lejn Prajs, gleda i proslavlja pobedu u pabu.[25]

Dodela pobedničkih medalja 2009. uredi

Članovi pobedničkog tima Engleske koji nisu osvojili medalje 1966. primili su ih 10. juna 2009. nakon ceremonije u Dauning stritu 10 u Londonu. Isprva je samo 11 igrača na terenu na kraju meča dobilo medalje, ali je FIFA kasnije dodelila medalje svakom reprezentativcu pobedničkog tima koji nije igrao finalnu utakmicu Svetskog prvenstva od 1930. do 1974. godine.[26]

Reference uredi

  1. ^ "Hurst the hero for England in the home of football". FIFA. Retrieved 11 November 2014
  2. ^ „Alf Ramsey – England's Anonymous Hero”. FIFA. Arhivirano iz originala 9. 10. 2015. g. Pristupljeno 28. 1. 2013. 
  3. ^ a b "Tracking 30 years of TV's most watched programmes". BBC. Retrieved 16 July 2021
  4. ^ „A riot of colour, emotion and memories: the World Cup stands alone in the field of sport” . The Independent. Arhivirano iz originala 1. 5. 2022. g. Pristupljeno 20. 8. 2018. 
  5. ^ a b v Smyth, Rob; Murray, Scott (30. 5. 2014). „World Cup final 1966: England v West Germany – live!”. The Guardian. Guardian News and Media. 
  6. ^ Banks, Gordon (2002). Banksy. Penguin Books. str. 136. ISBN 978-0-7181-4582-8. 
  7. ^ Glanville, Brian (2010) [1973]. The Story of the World Cup. London: Faber and Faber. str. 154. ISBN 978-0-571-23605-3. 
  8. ^ „Team Spirit Gains England the cup”. Glasgow Herald (Page 4). 1. 8. 1966. Pristupljeno 30. 4. 2014. 
  9. ^ „Law 10 – The Method of Scoring”. FIFA. Arhivirano iz originala 23. 5. 2007. g. Pristupljeno 31. 1. 2019. 
  10. ^ Reid, Ian; Zisserman, Andrew (1996). Cipolla, R.; Buxton, B., ur. „Goal-directed Video Metrology” (PDF). Proceedings of the 4th European Conference on Computer Vision. New York City: Springer. II: 647—658. LNCS 1065. Arhivirano iz originala (PDF) 2. 3. 2012. g. Pristupljeno 19. 5. 2012. 
  11. ^ Ken Jones (4. 12. 1997). „Football: It is possible to forget that England's overall World Cup record is nothing much to shout about” . The Independent. Arhivirano iz originala 1. 5. 2022. g. Pristupljeno 21. 6. 2012. 
  12. ^ a b Lister, Graham (26. 6. 2010). „Two World Wars, One World Cup And The 'Achtung!' Chaos – The Complex And Violent History of England Vs Germany”. Goal.com. Pristupljeno 21. 6. 2012. 
  13. ^ „1966: England – Federal Republic of Germany”. Arhivirano iz originala 8. 2. 2007. g. Pristupljeno 7. 3. 2013. 
  14. ^ „Class of '66 pay tribute to voice of football” . The Daily Telegraph. 26. 3. 2002. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. 
  15. ^ „World Cup tribute unveiled”. BBC News. 28. 4. 2003. Arhivirano iz originala 3. 2. 2006. g. Pristupljeno 5. 5. 2010. 
  16. ^ „Champions Sculpture”. newham.com. Arhivirano iz originala 10. 6. 2015. g. Pristupljeno 15. 8. 2016. 
  17. ^ „England 1966 World Cup kit voted the greatest of all time by fans” . The Independent. Arhivirano iz originala 1. 5. 2022. g. Pristupljeno 7. 10. 2021. 
  18. ^ a b Williams, Tom (2018). Do You Speak Football?: A Glossary of Football Words and Phrases from Around the World. Bloomsbury Publishing. str. 114. 
  19. ^ „World Cup 2014: GLT, vanishing spray, Caxirola & Brazucas”. BBC. Pristupljeno 3. 11. 2020. 
  20. ^ Anthology 3 – The Beatles
  21. ^ Stanley Gibbons Great Britain Concise Stamp Catalogue. 23rd edition. Stanley Gibbons, London & Ringwood. 2008. ISBN 0-85259-677-4. str. 60.
  22. ^ "1966 England Winners". BFDC.co.uk. Retrieved 3 November 2020.
  23. ^ „1966 – A Nation Remembers”. ITV. 5. 10. 2016. 
  24. ^ „'It's coming home': England are winning the meme World Cup”. The Guardian. 5. 7. 2018. Pristupljeno 7. 7. 2018. 
  25. ^ „Mad Men - Inside Episode 505 Mad Men: Signal 30”. AMC. Pristupljeno 30. 10. 2020. 
  26. ^ „World Cup 1966 winners honoured”. BBC News. 10. 6. 2009. Arhivirano iz originala 12. 6. 2009. g. Pristupljeno 10. 6. 2009. 

Spoljašnje veze uredi

 
Finale Svetskog prvenstva u fudbalu 1966. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Светског_првенства_у_фудбалу_1966.&oldid=27036043”