Fingolfin
Tolkinov legendarijum
| ||
| Fingolfin | ||
|---|---|---|
 Feanor i Fingolfin | ||
| Poznat i kao | Nolofinve | |
| Zvanje | Uzvišeni kralj Noldora | |
| Rasa | Vilenjak | |
| Rod | Noldori | |
| Godina rođenja | 1190. Godine Drveća | |
| Godina smrti | 455. Godine Sunca | |
| Naseljen u | Hitlum | |
| Knjiga/e | Silmarilion | |
Fingolfin (kven. Nolofinwë) je izmišljeni lik iz legendarijuma Dž. R. R. Tolkina, koji se pojavljuje u „Silmarilionu“.
Život u Valinoru uredi
Fingolfin je bio Uzvišeni kralj Noldora u Belerijandu, drugi sin Finvea, rođeni brat Finarfina i polubrat Feanora, najstarijeg Finveovog sina. Njegova majka je bila Indis, od Vanjara. Njegova supruga je bila Anaire, a deca Fingon, Turgon, Aredela i Argon.[1] Rečeno je da je Fingolfin bio najsnažniji, najpostojaniji i najodvažniji od svih Finveovih sinova, a neki su ga nazivali i najvećim ratnikom sve dece Iluvatara. Njegovo ime na kvenijskom jeziku - jednom od Tolkinovih izmišljenih jezika - bilo je Nolofinve, što znači „mudri Finve“.[2]
Fingolfin je, kao i Finarfin, bio sin Finveove druge žene, Indise, kojom se Finve oženio nakon Mirijeline smrti. Dok su živeli u Amanu, stalno je bilo čarki između sinova Indise i Mirijelinog sina (Feanora), uglavnom zbog Melkorove izdaje. Međutim, Fingolfin je svakom prilikom pokušavao da popravi svoj odnos sa Feanorom. Čak i kada mu je Feanor pretio mačem i bio proteran iz Tiriona, Fingolfin mu je oprostio i pokušao je da popravi njihov odnos. To se desilo neposredno pre nego što su Dva Drveta uništena i pre pomračivanja Valinora. Nakon toga, i nakon Feanorove odluke da napusti Aman, Fingolfin je odabrao da ga prati u izbeglištvo, kako se ne bi odrekao sopstvenog naroda.
Odlazak u Srednju zemlju uredi
Fingolfin je poveo najveću grupu Noldora kada su iz Amana krenuli u Srednju zemlju, iako je mislio da to nije mudar potez - nije želeo da svoj narod prepusti Feanorovom vođstvu. Njegovi pratioci su učestvovali u Rodoubijanju u Alkvaloneu, ali samo zato što su pristigli pošto je borba već počela, ne znajući da je Feanor bio napadač. On je bio vođa koji je poveo Noldore kroz led Helkaraksea, nakon Feanorove izdaje, i ubrzo zatim, nakon rađanja Sunca, došao je pred kapije Angbanda, oglasio svoje trube, ali je Melkor, sada nazivan Morgotom, ostao skriven unutra. Fingolfin i Noldori su potom zauzeli severne obale jezera Mitrim, odakle se prethodno povukao narod Feanorovih sinova.
Njegov sin Fingon je spasao Maidrosa sa litica Tangorodrima, koji se, u znak zahvalnosti, odrekao svog prava na kraljevanje Noldorima. Tako je Fingolfin postao Uzvišenim kraljem Noldora i, naselivši se u Hitlumu, vladao je iz svoje utvrde Barad Eitela na istočnim obroncima Ered Vetrina, namerno sebe ostavivši kao najbližeg Morgotu od svih Noldora.
Smrt uredi
Kada je porazio Orke u Dagor Aglarebu, Fingolfin je držao opsadu Angbanda gotovo 400 godina. Ali opsada je probijena Morgotovim iznenadnim napadom u Bici iznenadnog plamena, i mnogi narodi Belerijanda su se razbežali. Kada je Fingolfin ovo saznao, i pošto je dobio lažan izveštaj da su svi njegovi saveznici bili poraženi na svim frontovima, izpunjen besom i očajanjem, zajahao je svog konja Rohalora i, opasavši svoj mač Ringil, odjahao sam prema Angbandu. Svi neprijatelji su bežali pred njim, bojeći se njegovog gneva i pogrešno smatrajući ga u njegovoj mahnitosti za Oromea, Valara zaštitnika lovaca.
Dunuvši rog pred kapijama Angbanda, izazvao je Morgota na dvoboj. Iako se Morgot plašio Fingolfina (od svih Valara, samo je Morgot poznavao strah), morao je da prihvati izazov, ili da se suoči sa sramotom u očima svojih slugu. Sedam puta je Fingolfin ranio Morgota, sedam puta je Morgot zajaukao od bola, i sedam puta su Morgotove sluge uzdahnule od muke, ali on, kao jedan od Valara, nije mogao biti ubijen.
Kada god bi Morgot napao, Fingolfin bi izbegao udarac, sklanjajući se sa puta Morgotovom oružju Grondu, koje bi ostavilo krater u zemlji. Na kraju, ipak, Fingolfin se, umorivši se, sapleo i pao u krater. Tada je Morgot stao na Fingolfinov vrat i ubio ga, ali ne pre nego što ga je kralj, poslednjim dahom prkosa, ranio u nogu. Nakon ovoga, Morgot je uvek hramao. Pobesneli Morgot je hteo da obeščasti kraljevo telo, ali je Torondor, kralj orlova, sleteo do Angbanda, izgrebao Morgotovo lice i odneo Fingolfinovo telo na liticu iznad Gondolina. Kasnije je Turgon tu podigao spomenik nad ostacima svoga oca.
U popularnoj kulturi uredi
Pesma „Time Stands Still (At the Iron Hill)“ nemačkog pauer metal benda Blajnd gardijan govori o borbi između Fingolfina i Morgota.
Reference uredi
- ^ Argon se pojavljuje samo u kasnijim Tolkinovim beleškama, kao što je objavljeno u „Istoriji Srednje zemlje“, a izostavljeno iz „Silmariliona“.
- ^ Prema XII tomu „Istorije Srednje zemlje“: Narodi Srednje zemlje