Fototrofi

Fototrofi su organizmi koji sami stavaraju organske materije (hranu) iz neorganskih pri čemu za tu sintezu kao izvor energije koriste Sunčevu svetlost u procesu fotosinteze. Najveći broj biljaka su fototrofi.

Fototrofi (grčki: φῶς, φωτός = svetlost, τροϕή = ishrana) su organizmi koji preuzimaju fotone kao izvor energije. Oni koriste energiju svetlosti za izvođenje raznih ćelijskih metaboličkih procesa. Široko je zastupljeno pogrešno shvatanje da su fototrofi mandatorno fotosintetički. Mnogi, mada ne svi, fototrofi vrše fotosintezu: oni anabolički konvertiki ugljen-dioksid u organski materijal, da bi bio korišten strukturno, funkciono, ili kao izvor za kasnije kataboličke procese (npr. u vidu skroba, šećera i masti). Svi fototrofi koriste bilo lance transporta elektrona ili direktno pumpanje protona za uspostavljanje elektrohemijskog gradijenta, koji koristi ATP sintaza za stvaranje molekularne energetske valute za ćeliju.

Fototrofi mogu da budu bilo autotrofi ili heterotrofi. Ako su njihovi elektronski i vodonični donori neorganska jedinjenja [ ${\ce {Na2S2O3}}$ (PSB) i ${\ce {H2S}}$ (GSB)] oni se nazivaju litotrofima, tako da su neki fotoautotrofi isto tako fotolitoautotrofi. Primeri fototrofnih organizama su: Rhodobacter capsulatus, Chromatium, Chlorobium etc.

Istorija uredi

Ovaj termini je originalno imao različito značenje, a sadašnja definicija je bazirana na predlogu Lvofa i njegovih saradnika iz 1946. godine.^[1]^[2]

Vidi još uredi

Prototrof

Reference uredi

^ Lwoff, A., C.B. van Niel, P.J. Ryan, and E.L. Tatum (1946). Nomenclature of nutritional types of microorganisms. Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology (5th edn.), Vol. XI, The Biological Laboratory, Cold Spring Harbor, NY, pp. 302–303, [1].
^ Schneider, S. K. 1917. Illustriertes Handwörterbuch der Botanik. 2. Aufl., herausgeg. von K. Linsbauer. Leipzig: Engelmann, [2].

Ovaj članak vezan za biologiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] Lwoff, A., C.B. van Niel, P.J. Ryan, and E.L. Tatum (1946). Nomenclature of nutritional types of microorganisms. Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology (5th edn.), Vol. XI, The Biological Laboratory, Cold Spring Harbor, NY, pp. 302–303, [1].

[2] Schneider, S. K. 1917. Illustriertes Handwörterbuch der Botanik. 2. Aufl., herausgeg. von K. Linsbauer. Leipzig: Engelmann, [2].

[1]

[2]