Franačko-langobardski ratovi
Franačko-langobardski ratovi predstavljaju tri ratna sukoba Franaka i Langobarda u periodu od 754. do 774. godine. Franci su odneli pobede u sva tri rata nakon kojih je njihova moć u Italiji učvršćena.
Prvi franačko-langobardski rat uredi
Na poziv pape Stefana III koga su ugrožavali Langobardi, Pipin Mali je krenuo 754. godine sa jakom vojskom u Italiju preko Mon Senija. Pošto su Franci slomili otpor Langobarda u tesnacu Suze, langobardski kralj Aistulf povukao se u tvrđavu Pavija gde se predao posle nekoliko dana, uz obavezu da vrati papi oduzete zemlje i da ga neće podvrgavati nikakvim nametima.
Drugi franačko-langobardski rat uredi
Čim se franačka vojska vratila preko Alpa, Aistulf je ponovo počeo da vrši pritisak na papu. Stoga je Pipin Mali ponovo krenuo u Italiju istim pravcem (756. godina). Dok su Langobardi na utvrđenom položaju očekivali frontalan napad duž puta u tesnacu Suze, Franci su ga obišli i prinudili ih na povlačenje bez borbe. Aistulf se opet zatvorio u Paviji, a zatim se predao pod težim uslovima. Morao je primiti sizerenstvo franačkog kralja, a bivše vizantijske posede, zemlje Ravenskog egzarhata, predati papi. Tako je nastala Papska država.
Treći franačko-langobardski rat uredi
Treći pohod na Langobarde izvršen je u okviru franačke ekspanzije. Karlo Veliki je 773. godine krenuo u Italiju u dve kolone. Glavnu kolonu vodio je lično preko Mon Senija, a ponoćnu pod Bernhardom uputio je preko Velikog Svetog Bernara. Deziderije, kralj Langobarda, zatvorio je ponovo tesnac kod Suze, ali su njegove snage zaobiđene, pa se povukao i zatvorio u Paviju koju su Franci opseli septembra 773. godine. Pavija se predala tek posle 10 meseci (774. godina). Deziderije je zbačen, a Karlo Veliki se proglasio kraljem Langobarda. Time je učvršćena franačka prevlast u Italiji. Izvesno vreme sačuvali su nezavisnost samo vojvodstva Furlandija, Spoleto i Benevento.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- Vojna enciklopedija, tom 3 (59)