Википедија

Frederik Gauland Hopkins

енглески биохемичар

Frederik Gauland Hopkins (engl. Frederick Gowland Hopkins; 20. jun 1861 — 16. maj 1947) bio je engleski biohemičar koji je 1929. godine, za otkriće vitamina, dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu, iako je smatrano da je Kazimjež Funk, poljski biohemičar, više zaslužan za to otkriće.[1] Takođe, otkrio je triptofan 1901. godine. Bio je predsednik Kraljevskog društva od 1930. do 1935. godine.[2]

Frederik Gauland Hopkins
Frederik Gauland Hopkins
Lični podaci
Datum rođenja(1861-06-20)20. jun 1861.
Mesto rođenjaIstborn, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti16. maj 1947.(1947-05-16) (85 god.)
Mesto smrtiKembridž, Ujedinjeno Kraljevstvo
Naučni rad
Poljemedicina, biohemija
InstitucijaUniverzitet u Kembridžu
AkademijaKings koledž
Poznat poVitamin
Triptofan
Glutation
NagradeNobelova nagrada za medicinu 1929. godine

Obrazovanje, detinjstvo i mladost uredi

Hopkins je rođen u Istbornu. Školovao se u Londonu, gde je završio studije i medicinsku školu, koja je sada deo Kings koledža.[3]

Karijera i istraživanje uredi

Nakon diplomiranja, Hopkins je od 1894. do 1898. predavao fiziologiju i toksikologiju. Godine 1898, dok je prisustvovao sastanku Fiziološkog društva, Majkl Foster ga je pozvao da se pridruži fiziološkoj laboratoriji u Kembridžu, kako bi istraživao hemijske aspekte fiziologije. Tada biohemija nije bila priznata kao posebna grana hemije. Bio je predavač hemijske fiziologije na Emanuel koledžu, u Kembridžu, u martu 1900. godine, kada je završio master.[4] Doktorirao je fiziologiju na Univerzitetu u Londonu u julu 1902.[4] Dok je bio u Kembridžu, inicirao je slobodno zidarstvo.[5] Godine 1910. dobio je stipendije Triniti[4] i Emanuel koledža. Godine 1914. postao je prvi profesor biohemije na Univerzitetu u Kembridžu. Njegovi student je bio embriolog Džozef Nidam.

Hopkins je dugo proučavao kako ćelije dobijaju energiju kroz složen metabolički proces oksido-redukcije. Njegova studija 1907. sa Valter Morli Flečerom, o vezi između mlečne kiseline i kontrakcije mišića, bila je jedno od centralnih dostignuća njegovog rada na biohemiji ćelije. On i Flečer su pokazali da iscrpljivanje kiseonika izaziva nakupljanje mlečne kiseline u mišićima. Njihov rad je doprineo otkriću Arčibalda Hila, da metabolički ciklus ugljenih hidrata stvara energiju koja se koristi za kontrakciju mišića.

Godine 1912. Hopkins je objavio delo po kojem je najpoznatiji. U njemu demonstrira seriju eksperimenata ishrane životinja da dijeta, koja se sastoji od čistih proteina, ugljenih hidrata, masti, minerala i vode, ne podržava rast životinja. To ga je navelo da sugeriše normalne dijete sićušnih količina još neidentifikovanih supstanci koje su neophodne za rast i opstanak životinja. Te hipotetičke supstance nazvao je pomoćnim faktorima hrane, kasnije preimenovanim u vitamine.[6] Za ovo otkriće, zajedno sa Kristijanom Ajkmanom,1929. godine, dodeljena mu je Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu.[7]

Tokom Prvog svetskog rata, Hopkins je nastavio rad na hranjivim vrednostima vitamina. Njegovi napori su bili posebno dragoceni u vreme nestašice hrane. Pristao je da prouči hranjivu vrednost margarina i otkrio je da je, kao što se i sumnjalo, lošiji od maslaca, jer mu nedostaju vitamini A i D. Kao rezultat njegovog rada, 1926. godine, margarin je obogaćen vitaminima.

Hopkins je zaslužan za otkriće i karakterizaciju glutationa izdvojenog iz različitih životinjskih tkiva 1921. godine.[8] Predložio je da jedinjenje predstavlja dipeptid glutaminska kiselina i cistein. Struktura je bila kontroverzna više godina, ali 1929. je zaključio da je reč o tripeptidu glutaminske kiseline, cisteina i glicina.[9] Sa ovim zaključkom složio se Edvard Kalvin Kendal.[10]

Nagrade i priznanja uredi

Hopkins je 1924. godine izabran za člana Nacionalne akademije nauka. Pored Nobelove nagrade, 1918. nagrađen je Kraljevskom medaljom Kraljevskog društva, Kameronovom nagradom za terapiju 1922. i Koplijevom medaljom 1926. godine. Godine 1905. postao je član Kraljevskog društva, najprestižnije naučne organizacije Velike Britanije, 1925. član viteštva Džordža V, a 1935. član Reda zaslužnih građana. Od 1930. do 1935. bio je predsednik Kraljevskog društva, a 1933. predsednik Britansko naučnog udruženja.

Lični život uredi

Godine 1898. oženio se Džesi Anom Stivens (1861—1937) sa kojoj je imao sina i dve ćerke, od kojih je jedna, Žakota Hoks, postala istaknuti arheolog.[11]

Umro je 16. maja 1947. u Kembridžu, gde je i sahranjen, sa suprugom.[12] [13]

Reference uredi

  1. ^ Dale, Henry Hallett (1948). „Frederick Gowland Hopkins. 1861–1947”. Obituary Notices of Fellows of the Royal Society. 6 (17): 115—126. doi:10.1098/rsbm.1948.0022. 
  2. ^ Online catalogue of Hopkins' personal and working papers (part of the Manuscript collections held at Cambridge University Library)
  3. ^ Needham, J. (1962). „Sir Frederick Gowland Hopkins, O.M., F.R.S. (1861–1947)”. Notes and Records of the Royal Society. 17 (2): 117—126. doi:10.1098/rsnr.1962.0014. 
  4. ^ a b v „University intelligence”. The Times. London. 
  5. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 12. 2018. g. Pristupljeno 2. 1. 2019. 
  6. ^ Hopkins, F. G. (1912). „Feeding experiments illustrating the importance of accessory factors in normal dietaries”. The Journal of Physiology. 44 (5–6): 425—460. PMC 1512834  . PMID 16993143. doi:10.1113/jphysiol.1912.sp001524. 
  7. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1929”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-27. 
  8. ^ Simoni, R. D.; Hill, R. L.; Vaughan, M. (2002). „On glutathione. II. A thermostable oxidation-reduction system (Hopkins, F. G., and Dixon, M. (1922) J. Biol. Chem. 54, 527–563)”. The Journal of Biological Chemistry. 277 (24): e13. PMID 12055201. 
  9. ^ Hopkins, Frederick Gowland (1929). „On Glutathione: A Reinvestigation” (PDF). J. Biol. Chem. 84: 269—320. 
  10. ^ Kendall, Edward C.; McKenzie, Bernard F.; Mason, Harold L. (1929). „A Study of Glutathione. I. Its Preparation in Crystalline Form and its Identification”. J. Biol. Chem. 84: 657—674. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 13. 07. 2020. 
  11. ^ Cooke, Rachel (2013). Her Brilliant Career - Ten Extraordinary Women of the 1950s. Great Britain: Virago. str. 219–257. ISBN 9781844087419. 
  12. ^ A Guide to Churchill College, Cambridge: text by Dr. Mark Goldie, pages 62 and 63 (2009)
  13. ^ Trinity College Chapel

Spoljašnje veze uredi

 
Frederik Gauland Hopkins na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фредерик_Гауланд_Хопкинс&oldid=27417908”