Википедија

Fudbalska reprezentacija Grčke

Fudbalska reprezentacija Grčke (grč. Η εθνική ομάδα ποδοσφαίρου της Ελλάδας) predstavlja Grčku u međunarodnim fudbalskim takmičenjima, pod upravom Fudbalskog saveza Grčke. Nastupili su tri puta na Svetskom prvenstvu, prvi put 1994. godine u SAD. Najbolji rezultat reprezentacija je ostvarila plasmanom u osminu finala na Svetskom prvenstvu u Brazilu 2014. godine. Meč osmine finala su izgubili od Kostarike nakon izvođenja jedanaesteraca, bilo je 1:1 u regularnom delu.

Grčka
NadimakGusarski brod
SavezEPO
KonfederacijaUEFA (Evropa)
SelektorUrugvaj Gustavo Pojet
KapitenKostas Stafilidis
Najviše nastupaJorgos Karagunis (139)
Najbolji strelacNikos Anastopulos (29)
Fifin kodGRE
Osnovna oprema
Rezervna oprema
Treća oprema
Plasman na Fifinoj rang-listi
Trenutni 51 Pad 1 (21. 9. 2023)[1]
Najviši8. (april-jun 2008;[2]
septembar-oktobar 2011)
Najniži66. (septembar 1998)
Prva međunarodna utakmica
Kraljevina Grčka Grčka 1 : 4 Italija Kraljevina Italija
(Atina, Grčka; 7. april 1929)
Najveća pobeda
Kraljevina Grčka Grčka 8 : 0 Sirija Sirija
(Atina, Grčka; 25. novembar 1949)
Najveći poraz
 Mađarska 11 : 1 Grčka Kraljevina Grčka
(Budimpešta, Mađarska; 25. mart 1938)
Svetsko prvenstvo
Nastupi3 (prvi put 1994.)
Najbolji rezultatOsmina finala, 2014.
Evropsko prvenstvo
Nastupi4 (prvi put 1980.)
Najbolji rezultatPrvak, 2004.
Kup Konfederacija
Nastupi1 (prvi put 2005.)
Najbolji rezultat1. krug, 2005.

Prvo pojavljivanje Grčke na velikim takmičenjima je bilo na Evropskom prvenstvu 1980. u Italiji, ali su bili bez pobede do prvog susreta na Evropskom prvenstvu 2004. u Portugaliji kada su porazili domaćina Portugaliju rezultatom 2:1. Grčka je iznenađujuće osvojila prvenstvo, pobedivši u četvrtfinalu branioca titule Francuze, favorizovanu Češku u polufinalu i Portugaliju u finalu golom Angelosa Haristeasa. U grupnoj fazi su ostvarili po jednu pobedu, nerešeno i poraz. Kladionice su pre prvenstva Grcima davale vrlo male šanse da osvoje trofej. Dok su jedni osporavali titulu zbog odbrambeno orijentisane i neatraktivne igre, drugi su slavili selektora Nemca Ota Rehagela, koji je postao grčki nacionalni junak. Rehagel je postao prvi strani trener neke reprezentacije koji je osvojio Evropsko prvenstvo. Tadašnji kapiten reprezentacije Teodoros Zagorakis je bio proglašen za najboljeg igrača finalne utakmice i na prvenstvu.

Grčka je jedna od deset nacionalnih timova koji su bili pobednici Evropskog prvenstva u fudbalu. Pored tog uspeha, ostvarili su jedan plasman u četvrtfinale osam godina kasnije na prvenstvu koje je održano u Poljskoj i Ukrajini. Od trijumfa u Portugaliji 2004, grčka reprezentacija se kvalifikovala na naredna četiri od sedam završnih takmičenja, zaključno sa Svetskim prvenstvom 2018. godine u Rusiji.

Godine 2005. učestvovali su na Kupu konfederacija u Nemačkoj, ali bez zapaženijeg rezultata. Najviši plasman Grčke na Fifinoj rang-listi je osmo mesto u aprilu 2008. godine. Utakmice kao domaćin uglavnom igra na stadionu Karaiskakis u Pireju. Najviše nastupa u reprezentaciji ima Jorgos Karagunis sa 139 odigranih utakmica, a najbolji strelac je Nikos Anastopulos sa 29 postignutih golova.

Istorija uredi

Početne godine uredi

 
Selekcija Grčke 1919. godine.

Prvi grčki fudbalski klubovi osnovani su krajem 19. veka. Tako je primera radi Panionios osnovan 1890. godine u Smirni.[3] Fudbalom u Grčkoj je tada upravljalo Helensko amatersko atletsko udruženje (SEGAS), koji je ujedno prvi sportski savez u Grčkoj, od njegovog nastanka 1897.[4]

Fudbalska reprezentacija Grčke debitovala je 1906. godine na Olimpijskim međuigrama u Atini.[5] Godine 1919. učestvovala je na međuigrama organizovanim u Parizu nakon završetka Prvog svetskog rata,[6] a 1920. na Olimpijskim igrama u Antverpenu, prvo izdanje koje je FIFA priznala kao zvanično. Prvu utakmicu na Olimpijskim igrama je odigrala 28. avgusta 1920. godine protiv Švedske.[7] Tih godina ključna figura u timu bio je Jorgos Kalafatis, prvo kao igrač, a zatim trener tima.

Savez je osnovan 1926. godine, a član svetske kuće fudbala FIFA je od 1927. godine i UEFA od 1954. godine.[8] Prvu međunarodnu utakmicu su odigrali 7. aprila 1929. godine u Atini protiv Italije. Izgubili su tu utakmicu sa rezultatom 1:4.[9] Grci su učestvovali u prvom izdanju Balkanskog kupa. Takmičenje za prvi Balkanski kup je trajalo tri godine od 29. oktobra 1929. do 29. novembra 1931. kada je odigrana poslednja utakmica. Na prvom kupu igrale su četiri reprezentacije, pored Grčke tu su bile reprezentacije Rumunije, Bugarske i Jugoslavije. Svaka ekipa je igrala sa svakom po dve utakmice, jednu kao domaćin i jednu u gostima. Prvi pobednik je bila Rumunija, dok su Grci zauzeli treće mesto.[10]

U narednim decenijama reprezentacija nije postigla nikakve značajne rezultate, pre svega zbog društveno-ekonomskih problema u zemlji pre i posle Drugog svetskog rata. Usledio je niz neuspešnih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, a doživeli su najteži poraz u istoriji 11:1 protiv Mađarske u Budimpešti u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1938. godine.[11]

Najveću pobedu grčka reprezentacija je ostvarila 25. novembra 1949. pobedom od 8:0 protiv Sirije u prijateljskom meču.[12]

Period nakon Drugog svetskog rata uredi

Reprezentacija nije učestvovala u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1950. godine u Brazilu.[13] Nakon toga su usledile Olimpijske igre 1952. u Finskoj, gde je eliminisana u preliminarnom kolu od Danske (poraz 1:2).[14] Grčka se u to vreme takmičila na različitim izdanjima Mediteranskih igara. Na prvim Mediteranskim igrama 1951. godine Grčka je pobedila na fudbalskom turniru, ispred Sirije i Egipta, koja je bila zemlja domaćin.[15]

U dva uzastopna kvalifikaciona ciklusa za odlazak na Svetsko prvenstvo 1954. i 1958. godine, Grci su bili u grupi sa Jugoslavijom, oba puta neuspešno su završili kvalifikacije.[16][17] Nisu uspeli da se kvalifikuju ni na prvenstvo 1962. u Čileu i 1966. u Engleskoj.[18][19]

Grčka je bila blizu da se kvalifikuje na Svetsko prvenstvo 1970. u Meksiku, ali nisu uspeli.[20] Na prvenstvo je otišla Rumunija, pošto je Grcima bila potrebna pobeda u poslednjem kolu ali je utakmica u Bukureštu završena bez pobednika 1:1.[21] Taj tim je bio sastavljen od možda najboljih grčkih fudbalera svih vremena do tada kao što su Mimis Domazos, Jorgos Sideris, Jorgos Koudas i Mimis Papajoanu.

Treba još spomenuti da je Grčka u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1974. u Zapadnoj Nemačkoj bila u grupi sa Španijom i Jugoslavijom. Grci na poslednjoj utakmici grupe sa Jugoslovenima u Atini nisu imali rezultatski značaj pošto su bili poslednji, ali je Jugoslavija pobedom od dva gola razlike 4:2 i pogotkom Stanislava Karasija u zadnjem minutu otišla u dodatne kvalifikacije protiv Španije.[22]

Evropsko prvenstvo 1980. uredi

 
Alketas Panagulijas je u tri navrata bio selektor Grčke.

Prvo učešće Grčke na velikom turniru bilo je na Evropskom prvenstvu 1980. u Italiji. Tim koji je trenirao Alketas Panagulijas prethodno je osvojio kvalifikacioni turnir sa tri pobede, dva poraza i jednom nerešeno u grupi protiv Finske, SSSR i Mađarske. Započeli su kvalifikacije sa dva poraza u gostima od Finske 3:0 i od Sovjetskog Saveza u Jerevanu sa 2:0. Nakon toga dobili su kod kuće Finsku 8:1 (Tomas Mavros postigao tri gola) i Mađarsku 4:1.[23] U poslednjem kolu su pobedili SSSR golom Nikoludisa u 25. minutu.[24]

Međutim, eliminisani su na završnom turniru u prvom krugu,[25][26][27] nakon što su izgubili od Holandije (1:0) i Čehoslovačke (3:1),[28] u poslednjoj utakmici su remizirali bez golova sa budućim pobednikom Zapadnom Nemačkom.[29] Jedini gol za Grke na prvenstvu, a ujedno i prvi na nekom velikom takmičenju je dao Nikos Anastopulos protiv Čehoslovačke.[30] Prva postava Grka u debitantskom meču protiv Holandije je bila: Konstantinu, Kirastas, Josifidis, Firos, Terzanidis, Kapsis, Livatinos, Kois, Mavros i Ardizoglu, kao zamene su igrali Anastopulos i Galakos.[31]

Grupa 1
Poz Tim Igrano P N Por. DG PG GR Poeni
1.   Zapadna Nemačka 3 2 1 0 4 2 +2 5
2.   Čehoslovačka 3 1 1 1 4 3 +1 3
3.   Holandija 3 1 1 1 4 4 0 3
4.   Grčka 3 0 1 2 1 4 -3 1

Svetsko prvenstvo 1994. uredi

Posle učešća na Evropskom prvenstvu u Italiji, dugo su odsustvovali sa međunarodne scene. Propustili su šest takmičenja na kojima nisu nastupili od 1982. do 1992, ukupno po tri Svetska i Evropska prvenstva.[32][33][34][35][36] Najbliži plasmanu na neko takmičenje u tom periodu bili su u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1988, kada su zauzeli drugo mesto u grupi iza Holandije, kasnijeg pobednika.[37]

Od 1992. trener reprezentacije je ponovo bio Alketas Panagulijas, treći put izabran da predvodi reprezentaciju. U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Sjedinjenim Američkim Državama 1994. godine; Grci su bili prvi u svojoj kvalifikacionoj grupi bez poraza, ispred Rusije koja se takođe kvalifikovala na prvenstvo.[38] Grčka je pod vođstvom Panagulijasa debitovala na Svetskom prvenstvu.[39]

Još jednom u završnoj fazi Grci su razočarali igrom. Bilans je bio katastrofalan, sa tri poraza su završili takmičenje u grupi, nisu dali nijedan gol i primili su deset (4:0 protiv Argentine i Bugarske, 2:0 protiv Nigerije). Interesantno da su sva tri grčka golmana igrala na prvenstvu (Minu, Atmacidis i Karkamanis), što je prilično retko.[40][41][42]

Nakon ovog neuspeha na mesto selektora reprezentacije je postavljen Kostas Polihroniu, koji je do tada bio trener Olimpijakosa.[43]

1996—2002: Period bez uspeha uredi

Reprezentacija nije uspela da se kvalifikuje za Evropsko prvenstvo 1996. u Engleskoj, pošto je zauzela treće mesto u grupi iza Rusije i Škotske.[44] U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1998. godine, ekipa je završila na trećem mestu u grupi a ispred njih je bila Hrvatska i pobednik grupe Danska.[45]

U svojoj kvalifikacionoj grupi za odlazak na Evropsko prvenstvo 2000, ponovo je završila učešće na trećem mestu, dva boda iza drugoplasirane Slovenije i osam bodova iza prvoplasirane Norveške.[46] Posle veoma razočaravajuće igre i poraza kod kuće u sedmom kolu od Letonije oprostili su se od plasmana na to takmičenje,[47] ali su u poslednjem kolu kvalifikacija ubedljivo pobedili Slovence sa 3:0 na stadionu Ljudski vrt u Mariboru.[48]

U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2002. Grčka je završila na četvrtom mestu u svojoj grupi iza Engleske, Nemačke i Finske, što je dovelo do otpuštanja trenera Vasilisa Danila, a na njegovo mesto je postavljen nemački trener Oto Rehagel.[49] Prvi put na mestu selektora u kvalifikacijama je bio u septembru 2001. godine protiv Finske u gostima, a utakmica je završena porazom od 5:1.[50][51] Nakon toga je znatno podmladio i obnovio reprezentaciju.[52]

Evropsko prvenstvo 2004: Prvaci Evrope uredi

 
Angelos Haristeas postiže odlučujući gol u finalu Evropskog prvenstva 2004.

Grčka je prijatno iznenadila u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2004. u Portugaliji. Posle dva uvodna poraza sa po 2:0 protiv Španije i Ukrajine, pobedila je u svih šest preostalih utakmica, osvojivši kvalifikacionu grupu čime se posle 24 godine plasirala na to takmičenje.[53]

Kladionice su pre prvenstva Grcima davale vrlo male šanse između 80-1 do 150-1, svrstali su ih na pretposlednje mesto po mogućnosti da osvoje trofej, jedino su bili ispred Letonije.

Prvu veliku pobedu u grupnoj fazi su ostvarili na startu prvenstva i to protiv domaćina Portugalije (2:1).[54] U drugoj utakmici su igrali nerešeno protiv Španije i u trećoj odlučujućoj utakmici su poraženi od Rusije koja je izgubila šanse za dalji plasman (1:2). Grci su se kvalifikovali u četvrtfinale, iako su imali jednak broj bodova kao Španci koji su zbog manje postignutih golova ispali.[55]

Grci su uspešno nastavili put do finala izvan svih očekivanja; prvo su eliminisali branioca titule Francusku u četvrtfinalu (1:0), a zatim i favorizovanu Češku Republiku (1:0) u polufinalu. Strelac pobedničkog srebrnog gola u produžetku je bio Trajanos Delas.[56] U finalu na Stadionu svetlosti u Lisabonu ponovo su igrali sa Portugalijom i senzacionalno je ponovo pobedili sa 1:0 golom Angelosa Haristeasa u 57. minutu.[57] Dok su jedni osporavali titulu zbog odbrambeno orijentisane i neatraktivne igre, navijači Grčke su slavili selektora Ota Rehagela, koji je postao grčki nacionalni junak.[58] Rehagel je postao prvi strani trener neke reprezentacije koji je uspeo da osvoji Evropsko prvenstvo.[59] Teodoros Zagorakis je proglašen najboljim igračem Evropskog prvenstva.[60] UEFA je uvrstila pet fudbalera Grčke među 23 najbolja igrača na prvenstvu: Zagorakisa, Haristeasa, Nikopolidisa, Delasa i Seitaridisa.[61]

Trijumf nacionalnog tima je do danas najbolji rezultat ove zemlje ikada postignut u svojoj fudbalskoj istoriji. Širom gradova Grčke je narod slavio pobedu fudbalera na ulicama i trgovima. Priređen je svečani doček u centru Atine.[62] Tadašnji predsednik države Kostis Stefanopulos odlikovao je sve igrače medaljama zasluge za doprinos, a izdata je poštanska marka na kom je ceo tim.[63] Pobednici Evropskog prvenstva 2004. su izabrani za najbolji tim godine od strane Laureus akademije 2005. godine.[64]

Kup konfederacija 2005. uredi

Kao evropski prvaci stekli su pravo učešća na Kupu konfederacija 2005. godine u Nemačkoj. U grupnoj fazi, gube 0:3 protiv Brazila i 0:1 protiv Japana, a zatim protiv Meksika su remizirali (0:0) i zauzeli poslednje mesto grupe B.[65] Janis Amanatidis i Teofanis Gekas su bili među igračima koji su debitovali za nacionalni tim.[66]

Posle pobede na Evropskom prvenstvu 2004. godine bili su smatrani favoritom u kvalifikacionoj grupi za odlazak na Svetsko prvenstvo 2006. Međutim, nakon teške borbe sa Ukrajinom, Turskom i Danskom, nisu uspeli da se kvalifikuju na prvenstvo pošto su na kraju bili četvrti.[67]

Takođe, zbog loše sreće sa povredama nekoliko članova tima, Oto Rehagel je bio suočen sa povlačenjem mnogih igrača iz reprezentacije (Teodoros Zagorakis, Fanis Katergijanakis, Vasilis Lakis, Nikos Dabizas i Stelios Venetidis). To ga je podstaklo da isproba nove igrače. U napad reprezentacije je ubacio nova imena, kao što su Janis Amanatidis, Jorgos Samaras i Teofanis Gekas. Protiv reprezentacije Belorusije u prijateljskom meču je debitovao Samaras i postigao jedini gol na utakmici.[68]

Evropsko prvenstvo 2008. uredi

 
Grčki navijači na utakmici EP 2008. protiv Rusije.

FIFA je u julu 2006. godine na kratko suspendovala Grčku zbog navodnog mešanja politike u rad saveza,[69][70] ali je posle nekoliko dana ipak promenila odluku i dozvoljen je nastup reprezentacije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. godine.[71]

Na žrebu za kvalifikacione grupe, Grčka je bila u grupi C sa Turskom, Norveškom, Bosnom i Hercegovinom, Mađarskom, Moldavijom i Maltom. Zauzeli su prvo mesto u grupi sa sedam bodova ispred Turske, ukupno deset pobeda i po jedan remi i poraz.[72] Na taj način stekli su pravo da brane titulu kontinentalnog prvaka. Najefikasniji fudbaler Grčke u kvalifikacijama je bio Teofanis Gekas sa pet pogodaka.[73] Heleni su tako u aprilu dostigli na osmo mesto na Fifinoj rang-listi, što je do tada bio najbolji rezultat Grčke ikada na ovoj listi.

U završnoj fazi kontinentalnog takmičenja u Austriji, međutim, Rehagelov tim nije uspeo da ponovi sjajne partije od četiri godine ranije. Izgubili su sve tri utakmice: protiv Švedske (0:2), Rusije (0:1) i Španije (1:2), a zatim su eliminisani iz daljeg takmičenja.[74] Utešni gol u utakmici protiv Španaca je dao Angelos Haristeas u prvom poluvremenu.[75]

Svetsko prvenstvo 2010. uredi

Kvalifikovali su se za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. kroz baraž pobedivši Ukrajinu. Posle remija bez golova 14. novembra 2009. na Olimpijskom stadionu u Atini, u revanšu u Kijevu Grčka je pobedila sa 1:0 golom Dimitrisa Salpingidisa.[76] Taj uspeh je omogućio Grcima da dostignu 12. mesto na Fifinoj rang listi. Teofanis Gekas je bio najbolji strelac u evropskim kvalifikacijama 2010. godine sa 10 golova, jedan više od Vejna Runija.[77]

Protivnici u grupi su im bile reprezentacije Argentine i Nigerije (isto kao 1994. godine) i Južna Koreja. Grci nisu na najbolji način počeli Mundijal, gube 0:2 u prvoj utakmici grupe B protiv Južne Koreje. U drugoj utakmici se vraćaju u igru zahvaljujući pobedi 2:1 protiv Nigerije. Prvi gol za Grčku na Svetskim prvenstvima je dao Dimitris Salpingidis protiv Nigerije.[78] U trećoj utakmici, međutim, Argentina se pokazala preteškim protivnikom za Grke, koji su izgubili 0:2 i tada su eliminisani iz daljeg takmičenja. Dvadesetčetiri sata nakon poraza od Argentine, Oto Rehagel je posle devet godina podneo ostavku na mestu selektora grčke reprezentacije.[79] Osam dana kasnije Fudbalski savez Grčke je imenovao portugalskog trenera Fernanda Santosa za novog selektora reprezentacije, bivšeg trenera AEK−a iz Atine i solunskog PAOK-a.[80]

Evropsko prvenstvo 2012. uredi

 
Utakmica Grčka−Nemačka; PGE arena, Gdanjsk 22. jun 2012.

Pod vođstvom selektora Santosa reprezentacija je igrala veoma dobro, tim je bio neporažen u 17 utakmica. Bio je to najduži niz utakmica bez poraza.[81]

Pobedom protiv reprezentacije Gruzije u oktobru 2011. godine, Grčka je u svojoj kvalifikacionoj grupi bila prva sa 24 boda uz sedam pobeda i tri remija na deset utakmica; po drugi put u svojoj istoriji reprezentacija Grčke završava kvalifikacije neporažena.[82] Grci su postigli četrnaest golova u kvalifikacijama, a primili samo pet.

Tako su izborili plasman na Evropsko prvenstvo već treći put uzastopno. U prvoj utakmici na Evropskom prvenstvu 2012. protiv domaćina Poljske izborili su remi 1:1 sa golom Dimitrisa Salpingidisa.[83] U drugoj utakmici protiv Češke gube 2:1. Dana 16. juna 2012. godine, kapiten Jorgos Karagunis je dao gol odluke za pobedu protiv favorizovane Rusije, čime su uspeli da se kvalifikuju u četvrtfinale.[84] U četvrtfinalu Grci su ubedljivo izgubili sa 2:4 od Nemačke,[85] golove za Grke su dali Samaras i Salpingidis iz penala.

Grupa A
Poz Tim Igrano P N Por. DG PG GR Poeni
1.   Češka 3 2 0 1 4 5 -1 6
2.   Grčka 3 1 1 1 3 3 0 4
3.   Rusija 3 1 1 1 5 3 +2 4
4.   Poljska 3 0 2 1 2 3 -1 2

2013—2017: Plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu uredi

 
Tim Grčke na prijateljskoj utakmici protiv Austrije 14. avgusta 2013. godine.

U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine Grčka je bila u grupi G sa Bosnom i Hercegovinom, Slovačkom, Litvanijom, Letonijom i Lihtenštajnom. Na kraju su bili drugi u grupi, sa istim brojem bodova kao Bosna i Hercegovina, ali zbog lošije gol razlike morali su u baraž.[86] Savladali su reprezentaciju Rumunije u dve utakmice baraža ukupnim rezultatom 4:2.[87]

Na Svetskom prvenstvu 2014. godine u Brazilu bili su u grupi C, sa Kolumbijom, Obalom Slonovače i Japanom. Ukupno su sakupili četiri boda, prvo su doživeli ubedljiv poraz od Kolumbije, ali zahvaljujući remiju bez golova sa Japanom i pobedom nad Obalom Slonovače 2:1 prošli su grupu. Zahvaljujući toj pobedi, Grci prvi put u svojoj istoriji prolaze u osminu finala Svetskog prvenstva. Poraženi su od Kostarike nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca 5:3 (1:1 u regularnom delu), Gekas je promašio penal u četvrtoj seriji.[88]

U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. u Francuskoj doživeli su veliki neuspeh i bili poslednji u grupi.[89] Rezultati ekipe od septembra 2014. su bili loši i bez pobede u više od godinu dana. Usledili su porazi tokom tog perioda od Rumunije, Farskih Ostrva (dva puta), Finske, Severne Irske i čak od Luksemburga u prijateljskom meču.[90] Posle poraza od Farskih Ostrva u novembru 2014. grčka fudbalska federacija je otpustila selektora Klaudija Ranijerija.[91]

Osvojili su drugo mesto u kvalifikacionoj grupi H za odlazak na Svetsko prvenstvo 2018. u Rusiji.[92] U baražu su igrali protiv reprezentacije Hrvatske.[93] Prvi meč je Grčka ubedljivo izgubila sa 4:1 dana 9. novembra 2017. na stadionu Maksimir u Zagrebu.[94] Tri dana kasnije u revanšu u Pireju, meč je završen bez golova i Grčka je ostala bez plasmana na prvenstvo.[95][96][97]

Fudbalski savez Grčke je objavio 28. novembra 2017. da su produžili ugovor sa selektorom Mihaelom Skibeom na još dve godine,[98][99] a na tom mestu je od 2015. godine.[100]

2018—danas: UEFA Liga nacija uredi

U novoformiranom takmičenju UEFA Liga nacija, reprezentacija Grčke je smeštena u C diviziju i nalazi se u grupi 2 sa Estonijom, Finskom i Mađarskom.[101] Odigrane su dve prijateljske utakmice u martu 2018. protiv Švajcarske i Egipta.[102] Grci su izgubili od Švajcaraca 1:0, a istim rezultatom su pobedili Egipćane golom Karelisa.[103] Grčka je zauzela treće mesto u grupi sa devet bodova i ostala u C diviziji Lige nacija.[104] U oktobru 2018. umesto selektora Skibea koji je dobio otkaz, postavljen je Angelos Anastasijadis, te je tako posle 17 godina jedan Grk na klupi reprezentacije.[105]

Dana 2. decembra 2018. na žrebu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2020, određeno je da Grčka igra u grupi J sa reprezentacijama Italije, Bosne i Hercegovine, Finske, Jermenije i Lihtenštajna.[106] Na startu kvalifikacija, igrali su dve utakmice u gostima, pobeda protiv Lihtenštajna i remi sa Bosnom i Hercegovinom.[107] Nakon dva poraza u kvalifikacijama, od Italije i Jermenije obe utakmice na domaćem terenu, smenili su selektora Anastasijadisa i na njegovo mesto postavili holandskog stručnjaka Džona van’t Shipa.[108] Grčka je zauzela treće mesto u grupi i nije uspela da se plasira na Evropsko prvenstvo 2020. godine, iako je na poslednje tri kvalifikacione utakmice popravila utisak ostvarivši pobede protiv Bosne i Hercegovine, Jermenije i Finske.[109][110]

Stadioni uredi

Lokacija stadiona na mapi Grčke

Reprezentacija Grčke je tokom većeg dela svoje istorije utakmice na domaćem terenu igrala na nekoliko stadiona u Atini, ali i u drugim gradovima širom zemlje. Od svoje prve međunarodne utakmice 1929. godine i sledeće 33 godine Grčka je stalno igrala na stadionu Apostolos Nikolaidis. Prvi meč na nekom drugom igralištu je odigran na stadionu Nikos Gumas 1962. godine u Nea Filadelfiji predgrađu Atine. Na stadionu Karaiskakis u Pireju prvi put je igrano 1964. godine kada je renoviran.[111] Ponekad su utakmice igrali na Kavtanzoglio stadionu u Solunu. Od tada se svi ovi stadioni koriste naizmenično za potrebe reprezentacije sve do početka osamdesetih godina. Nacionalni tim je nastupio na solunskom stadionu Tumba 1975. godine, ali i na stadionu Panahaikija Kostas Davourlis u Patrasu i stadionu FK Kavale u Kavali.

Atinski olimpijski stadion je ugostio reprezentaciju na nekoliko utakmica tokom osamdesetih i devedesetih godina, a na njemu kao domaćin igra fudbalski klub AEK. Sagrađen je 1980. godine i renoviran 2004. godine za Olimpijske igre u glavnom gradu Grčke.[112] Stadion je rangiran od strane UEFA sa pet zvezdica, ima kapacitet oko 69.618 mesta.[113]

Kada je kompletno rekonstruisan 2004. godine, reprezentacija kontinuirano igra na Karaiskakisu, dom fudbalskog kluba Olimpijakos i kapaciteta oko 32.115 mesta.[114] U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2004, pošto su drugi stadioni bili u fazi renoviranja, izabrali su da igraju na stadionu Apostolos Nikolaidis, dom Panatinaikosa.[115]

 
 
Panorama stadiona Karaiskakis u Pireju (levo), fudbaleri Grčke pred meč sa Španijom u Salcburgu 2008. godine (desno).

Slika reprezentacije uredi

Nadimak uredi

 
Ceremonija otvaranja EP 2004, pre meča Portugalija−Grčka.

Zvanična FIFA šifra za Grčku je GRE.[116] Šifra se koristi da bi se identifikovao tim u međunarodnim takmičenjima, pod okriljem FIFA, UEFA i drugih organizacija. Istu šifru koristi i Međunarodna organizacija za standardizaciju. Grčka fudbalska reprezentacija na grčkom jeziku prevodi se kao „Εθνική Ελλάδος (ποδόσφαιρο ανδρών)”.

Tradicionalno, mediji i grčki navijači uopšteno nazivaju svoju reprezentaciju Etniki (Εθνικη). Reprezentacija se često naziva Galanolefki (nebesko plavi) zbog boje grčke zastave.[117] Oba nadimka koriste se i za nacionalne reprezentacije ove zemlje u drugim sportovima.

Tokom ceremonije otvaranja Evropskog prvenstva 2004, koja se održala pre uvodne utakmice turnira između Grčke i domaćina Portugalije, korišćena je replika broda iz 16. veka koja se odnosi na ekspedicije portugalskih istraživača tog vremena. Grčki sportski novinar Jorgos Helakis, tokom emitovanja meča, prokomentarisao je da „pošto se portugalski tim pojavio na takvom brodu, vreme je da postanemo pirati i ukrademo pobedu”.[118] Na kraju je Grčka pobedila domaćine, a tim je bio opisan kao Piratiko, što znači „piratski brod” ili „gusarski brod”.[119] Posebno posle grčke pobede u finalu protiv Portugalije, novi nadimak je zaživeo među navijačima.[120]

Navijači uredi

 
Zastava Grčke na tribini.

Godine 2004. formiran je navijački fan klub grčke reprezentacije, po imenu „Galanolefkos Faros” ili na grčkom „Γαλανόλευκος Φάρος”.[121] Nacionalni savez ga je proglasio za zvanični fan klub reprezentacije Grčke.[122] Članovi ovog kluba imaju pravo prvenstva za kupovinu karata za utakmice, a takođe i aktivno učestvuju u koreografskim nastupima na stadionima. Reprezentaciju bodre na svim velikim takmičenjima poput Svetskog i Evropskog fudbalskog prvenstva, na kvalifikacionim i prijateljskim mečevima u Grčkoj i inostranstvu.

Fudbalski savez Grčke je često u prošlosti imao problema zbog huligana koji su pravili incidente, pa su na nekim gostujućim utakmicama grčki navijači bili onemogućeni da organizovano navijaju za svoj nacionalni tim.[123]

Fudbalski savez uredi

Fudbalski savez Grčke je glavna fudbalska organizacija Grčke. Pod kontrolom saveza su seniorske fudbalske reprezentacije, muška i ženska, kao i mlađe kategorije. Učestvuje u organizovanju Super lige Grčke i organizuje grčki fudbalski kup. Fudbalski savez Grčke je osnovan 1926. godine. Član FIFA od 1927. godine i UEFA od 1954. godine.[8] Sedište organizacije nalazi se u Atini.

Dresovi kroz istoriju uredi

Tradicionalne boje Grčke su plava i bela,[124] slično bojama grčke zastave. Uglavnom se koristi kombinacija plavih dresova i belog šorca i obrnuto, kao i potpuno bela ili plava garnitura opreme. Domaći dresovi su bili plave boje, ali od osvajanja prvenstva Evrope uglavnom na domaćem terenu igraju u beloj garnituri. Dresove reprezentacije Grčke od 2013. proizvodi kompanija Najki (novembar 2017).[125] Prvi put su komplet opreme ovog proizvođača nosili 7. juna 2013. na utakmici u gostima sa Litvanijom.[126]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1929
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1979 (D)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1982–1984 (D)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1987–1989 (D)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1997 (D)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1997 (G)
 
 
 
 
 
 
2000 (D)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Oprema uredi

 
Grb Fudbalske reprezentacije Grčke.
Proizvođač Vreme
  Asiks 1980—1981
  Puma 1982—1987
  Adidas 1988—1989
  Asiks 1989—1991
  Diadora 1991—1998
  Loto 1998—2001
  Adidas 2001—2002
  Le kok sportif 2002—2003
  Adidas 2003—2013
  Najki 2013—danas

Sastav Grčke uredi

Sledeći fudbaleri su pozvani za utakmice Kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2022. protiv Španije i Gruzije 25. i 31. marta 2021. i na prijateljsku utakmicu protiv Hondurasa 28. marta 2021.

Ime Datum rođenja Klub Nastupi Golovi
Golmani
Odiseas Vlahodimos 26. april 1994.   Benfika 12 0
Stefanos Kapino 18. mart 1994.   Zandhauzen 9 0
Sokratis Doudis 3. februar 1993.   Panatinaikos 2 0
Odbrana
Mihalis Bakakis 18. mart 1991.   AEK Atina 10 0
Jorgos Cavelas 26. novembar 1987.   Alanjaspor 38 2
Kirijakos Papadopulos 23. februar 1992.   Lokomotiva (Z) 31 4
Dimitris Janulis 17. oktobar 1995.   Norič Siti 13 0
Stratos Svarnas 11. novembar 1997.   AEK Atina 6 0
Kostas Cimikas 12. maj 1996.   Liverpul 7 0
Konstantinos Mavropanos 11. decembar 1997.   Štutgart 1 0
Jorgos Kirijakopulos 5. februar 1996.   Sasuolo 5 0
Srednji red
Andreas Buhalakis 5. april 1993.   Olimpijakos 17 0
Zeka 31. avgust 1988.   Kopenhagen 29 2
Kostas Fortunis 16. oktobar 1992.   Olimpijakos 54 9
Dimitris Pelkas 26. oktobar 1993.   Fenerbahče 18 0
Tanasis Androucos 6. maj 1997.   Olimpijakos 1 0
Petros Mantalos 31. avgust 1991.   AEK Atina 34 4
Haris Mavrijas 21. februar 1994.   Omonija 13 0
Manolis Siopis 14. maj 1994.   Alanjaspor 6 0
Sotiris Aleksandropulos 26. novembar 2001.   Panatinaikos 1 0
Napad
Jorgos Jakumakis 9. decembar 1994.   VVV-Venlo 6 1
Jorgos Masuras 1. januar 1994.   Olimpijakos 19 1
Anastasios Bakasetas 28. jun 1993.   Alanjaspor 36 3
Vangelis Pavlidis 21. novembar 1998.   Vilem II 12 3
Hristos Colis 30. januar 2002.   PAOK 7 1
Dimitris Limnios 27. maj 1998.   Keln 16 2
Tasos Duvikas 2. avgust 1999.   Volos 1 0
Selektor:   Džon van’t Ship

Rezultati uredi

Svetsko prvenstvo uredi

 
Fudbalska reprezentacija Grčke (17. novembar 2010).
Glavni članak: Grčka na Svetskim prvenstvima u fudbalu
Godina Kolo IG D N I GD GP
  1930 Nije učestvovala
  1934 Odustala od kvalifikacija
1938 do 1990 Nije se kvalifikovala
  1994 1. krug 3 0 0 3 0 10
  1998 Nije se kvalifikovala
   2002
  2006
  2010 1. krug 3 1 0 2 2 5
  2014 Osmina finala 4 1 2 1 3 5
  2018 Nije se kvalifikovala
  2022
Ukupno 3/22 10 2 2 6 5 20

Evropsko prvenstvo uredi

 
Mladi navijač Grčke prati meč Grčka—Švedska na Evropskom prvenstvu 2008. godine.
Glavni članak: Grčka na Evropskim prvenstvima u fudbalu
Godina Kolo IG D N I GD GP
  1960 Nije se kvalifikovala
  1964 Odustala od kvalifikacija
  1968 Nije se kvalifikovala
  1972
  1976
  1980 1. krug 3 0 1 2 1 4
1984 do 2000 Nije se kvalifikovala
  2004 Prvak 6 4 1 1 7 4
   2008 1. krug 3 0 0 3 1 5
   2012 Četvrtfinale 4 1 1 2 5 7
  2016 Nije se kvalifikovala
  2020
  2024
Ukupno 4/17 16 5 3 8 14 20

Liga nacija uredi

Rekordi u UEFA Ligi nacija
Sezona Liga Grupa IG P N I GD GP P/I Poz.
2018/19. C 2 6 3 0 3 4 5   33.
2020/21. C 3 6 3 3 0 6 1   37.
2022/23. C 2 6 5 0 1 10 2   34.
Ukupno 18 11 3 4 20 8

Kup konfederacija uredi

Godina Kolo IG D N I GD GP
  1992 Nije se kvalifikovala - - - - - -
  1995 Nije se kvalifikovala - - - - - -
  1997 Nije se kvalifikovala - - - - - -
  1999 Nije se kvalifikovala - - - - - -
   2001 Nije se kvalifikovala - - - - - -
  2003 Nije se kvalifikovala - - - - - -
  2005 1. krug 3 0 1 2 0 4
  2009 Nije se kvalifikovala - - - - - -
  2013 Nije se kvalifikovala - - - - - -
  2017 Nije se kvalifikovala - - - - - -
Ukupno 1/10 3 0 1 2 0 4
 
Trener Oto Rehagel (na desnoj strani) daje zadnje instrukcije grčkim fudbalerima pre zamene.

Olimpijske igre uredi

Glavni članak: Fudbal na Letnjim olimpijskim igrama
Godina Domaćin Kolo Poz. IG D N I GD GP
1920   Antverpen 1. kolo - 1 0 0 1 0 9
1952   Helsinki 1. kolo - 1 0 0 1 1 2
2004   Atina 1. kolo 15 3 0 1 2 4 7
Ukupno 3/19 1. kolo 15 5 0 1 4 5 18

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2004. uredi

Glavni članak: Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2004.
Tabela Grupe 6
Plasman Ekipa I P N G DG PG GR Bodovi
1.   Grčka 8 6 0 2 8 4 +4 18
2.   Španija 8 5 2 1 16 4 +12 17
3.   Ukrajina 8 2 4 2 11 10 +1 10
4.   Jermenija 8 2 1 5 7 16 -9 7
5.   Severna Irska 8 0 3 5 0 8 -8 3

Legenda: I =igrao, P = pobeda, N = nerešeno
G = poraz, DG = dati golovi, PG = primljeni golovi, GR = gol-razlika

  • Grčka se kao prvoplasirana u grupi 6 direktno kvalifikovala na Evropsko prvenstvo u Portugaliji.[129]
2022—2023.
Datum Rezultat Protivnik . Vrsta Beleška uredi
25. 3. 2022. 1:0   Rumunija G Prijateljska
28. 3. 2022. 0:1   Crna Gora G Prijateljska
2. 6. 2022. 1:0   Severna Irska G Liga nacija
5. 6. 2022. 1:0   Kosovo* G Liga nacija
9. 6. 2022. 3:0   Kipar D Liga nacija
12. 6. 2022. 2:0   Kosovo* D Liga nacija
24. 9. 2022. 0:1   Kipar G Liga nacija
27. 9. 2022. 3:1   Severna Irska D Liga nacija
17. 11. 2022. 2:2   Malta G Prijateljska
20. 11. 2022. 1:2   Mađarska G Prijateljska
24. 3. 2023. 3:0   Gibraltar G Kvalifikacije EP 2024
27. 3. 2023.   Litvanija D Prijateljska
Legenda



Uspesi uredi

„Grci su večeras ispisali fudbalsku istoriju. Ovo je senzacija i sasvim neobično dostignuće kako za grčki tako i za evropski fudbal.”

 — Oto Rehagel, izjava nakon pobede na Evropskom prvenstvu[130]

Druge nagrade

Finale Grčka—Portugalija 2004. uredi

Glavni članak: Finale Evropskog prvenstva u fudbalu 2004.
 
Detalj sa finalne utakmice.

Finalni meč Evropskog prvenstva 2004. između Grčke i Portugalije odigran je 4. jula na Stadionu svetlosti u Lisabonu.

Za oba tima, ovo je bilo prvo finale evropskog ili svetskog prvenstva. Favoriti su bili domaćini fudbaleri reprezentacije Portugalije.[133][134]

Jedini gol na meču postignut je u 57. minutu posle asistencije Angelosa Basinasa napadaču grčke reprezentacije Angelosu Haristeasu. Portugalci su imali brojne šanse za izjednačenje, najbolju kada je jedan na jedan sa golmanom izašao 19-godišnji Kristijano Ronaldo, ali nije uspeo ubaciti loptu u gol. Dobre šanse su propustili Rui Kosta, Luis Figo, Maniše, Pauleta, ali je golman Grka Nikopolidis sigurno branio ceo meč.[135] Po prvi put u istoriji Evropskih prvenstava je finalni meč završen sa rezultatom 1:0.

Najbolji igrač utakmice je kapiten grčke reprezentacije, 32-godišnji vezista Teodoros Zagorakis, koji je bio najbolji igrač šampionata u celini. Trofej Zagorakisu je predao tadašnji predsednik UEFA Lenart Johanson, za koga je to bilo četvrto i završno Evropsko prvenstvo tokom njegovog mandata (1990—2007).[136]

  Portugalija0 : 1  Grčka
Izveštaj Haristeas   57’
Gledalaca: 62.865
Sudija: Markus Merk  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Portugalija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Grčka
  Portugalija
GK 1 Rikardo
DF 13 Migel   43’
DF 16 Rikardo Karvaljo
DF 4 Žorže Andrade
DF 14 Nunu Valente   90+3’
MF 6 Koštinja   12’   60’
MF 18 Maniše
MF 7 Luis Figo (k)
MF 20 Deko
MF 17 Kristijano Ronaldo
FW 9 Pauleta   74’
Izmene:
DF 2 Paulo Fereira   43’
MF 10 Rui Kosta   60’
FW 21 Nuno Gomeš   74’
Trener:
  Luis Felipe Skolari
 
  Grčka
GK 1 Andonis Nikopolidis
DF 2 Jurkas Seitaridis   63’
DF 5 Trajanos Delas
DF 19 Mihalis Kapsis
DF 14 Takis Fisas   67’
MF 8 Stelios Janakopulos   76’
MF 6 Angelos Basinas   45+2’
MF 7 Teodoros Zagorakis (k)
MF 21 Kostas Kacuranis
FW 9 Angelos Haristeas
FW 15 Zisis Vrizas   81’
Izmene:
DF 3 Stilijanos Venetidis   76’
FW 22 Dimitrios Papadopulos   85’   81’
Trener:
  Oto Rehagel


Najbolji igrač meča:
  Teodoros Zagorakis


Pomoćne sudije:
  Kristijan Šrer
  Jan-Hendrik Salver
Četvrti sudija:
  Anders Frisk

Statistika igrača uredi

Najviše nastupa[137][138][139]

Mesto Ime Vreme Br. utakmica Br. golova
1. Jorgos Karagunis 1998—2014 139 10
2. Teodoros Zagorakis 1994—2007 120 3
3. Kostas Kacuranis 2003—2015 116 10
4. Vasilis Torosidis 2007—2019 101 10
5. Angelos Basinas 1999—2009 100 7
6. Stratos Apostolakis 1986—1998 96 5
7. Sokratis Papastatopulos 2008— 90 3
8. Andonis Nikopolidis 1999—2008 90 0
9. Angelos Haristeas 2001—2011 88 25
10. Dimitris Salpingidis 2005—2014 82 13

Najviše golova[137]

Mesto Ime Vreme Br. golova Br. utakmica
1. Nikos Anastopulos 1977—1988 29 75
2. Angelos Haristeas 2001—2011 25 88
3. Teofanis Gekas 2005—2014 24 78
4. Dimitris Saravakos 1982—1994 22 78
5. Mimis Papajoanu 1963—1978 21 61
6. Nikos Mahlas 1993—2002 18 61
7. Demis Nikolaidis 1995—2004 17 54
8. Konstantinos Mitroglu 2009— 17 65
9. Panajotis Caluhidis 1987—1995 16 76
10. Jorgos Sideris 1958—1970 14 28
  • Podebljana imena igrača označavaju da su aktivni, 31. mart 2021.
  •  
    Nikos Anastopulos
    najbolji strelac
    29
  •  
    Jorgos Karagunis
    najviše nastupa
    139
  •  
    Angelos Haristeas
    drugi strelac
    25
  •  
    Andonis Nikopolidis
    golman sa najviše nastupa
    90

Istaknuti fudbaleri uredi

 
Detalj kada Jorgos Karagunis šutira penal protiv Poljske 8. juna 2012. godine. Karagunis ima najviše nastupa za reprezentaciju Grčke, a postigao je deset golova za nacionalni tim.[140]

Nikos Anastopulos je bio član reprezentacije Grčke koja je prvi put igrala na jednom velikom takmičenju — Evropsko prvenstvo 1980. godine u Italiji. Tokom karijere je većinom igrao za Olimpijakos iz Pireja.[141] Sa postignutih 29 golova Anastopulos je najbolji strelac grčke reprezentacije u istoriji,[137] dao je jedini gol na Evropskom prvenstvu 1980. protiv Čehoslovačke, a to je ujedno i prvi na nekom velikom takmičenju za reprezentaciju Grčke. Jedan od najboljih igrača krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina bio je Dimitris Saravakos, legenda Panatinaikosa.[142][143][144] Omaleni napadač je igrao za reprezentaciju na Svetskom prvenstvu 1994. u SAD, a ukupno je postigao 22 gola u dresu sa državnim grbom. Nikos Mahlas je takođe bio član reprezentacije Grčke koja je prvi put igrala na Svetskom prvenstvu u SAD 1994. godine. Jednu od najboljih sezona je odigrao 1998/99. sa holandskim klubom Vitese, postigao je 34 gola u 32 utakmice i dobio evropsku Zlatnu kopačku.[145] Mahlas je između 1993. i 2002. godine odigrao 61 utakmicu za reprezentaciju i postigao 18 golova.[146] Od tih 18 golova, jedan od njih je dao protiv Rusije i bio je posebno važan jer je omogućio Grčkoj da se kvalifikuje na Svetski kup 1994. godine.[147]

Iz najslavnije generacije grčke reprezentacije, koji su pobedili na Evropskom prvenstvu 2004, trebalo bi istaći Angelosa Haristeasa. Bio je strelac odlučujućeg gola u finalu protiv Portugalije i drugi je strelac u istoriji sa 25 golova. Od odbrambenih igrača ističe se Trajanos Delas, koji je strelac pobedničkog srebrnog gola u produžetku polufinala protiv Češke. Postigao je poslednji i jedini srebrni gol ikada.[148] Jorgos Karagunis ima najviše nastupa u reprezentaciji sa 139 odigranih utakmica. Za seniorsku reprezentaciju je debitovao 1999. protiv Salvadora. Bio je jedan od ključnih igrača, postigao je prvi gol na turniru protiv Portugalije u pobedi od 2:1. Kao kapiten predvodio je reprezentaciju na Svetskom prvenstvu 2010, gde je Grčka ispala u grupnoj fazi takmičenja. Svoj 100. meč za reprezentaciju je odigrao 8. oktobra 2010. protiv Letonije.[149]

Rekordi i statistika uredi

  • Alberto Nahmijas je postigao prvi gol za Grčku, na prvom zvaničnom meču protiv Italije 7. aprila 1929;[150]
  • Najviše golova na jednoj utakmici dao je Dimitris Saravakos (5 pogodaka) protiv Egipta 10. oktobra 1990 — rezultat 6:1;[151]
  • Konstantinos Gikas je najmlađi igrač u istoriji Grčke, zaigrao je za reprezentaciju sa 16 godina, 2 meseca i 2 dana;[152]
  • Sotiris Ninis je najmlađi strelac u istoriji Grčke, postigao je gol na debiju protiv Kipra, sa 18 godina, 1 mesec i 16 dana;[153]
  • Jorgos Kudas je najstariji fudbaler koji je igrao za reprezentaciju, nastupao je sa 48 godina, 9 meseci i 27 dana, na oproštajnom meču protiv SR Jugoslavije 20. septembra 1995;[154]
  • Mimis Domazos je najstariji strelac u reprezentaciji, postigao je gol sa 38 godina, 9 meseci i 19 dana;[155]
  • Najbolji rezultat Grčke je 17 utakmica zaredom bez poraza, serija je bila u periodu od 11. avgusta 2010. do 16. novembra 2011. godine;[81]
  • Najduži niz poraza je bio 10 utakmica u periodu od 15. marta 1931. do 6. oktobra 1933. godine;[156]
  • Grčka je igrala 1969. godine kao prva evropska reprezentacija protiv reprezentacije iz konfederacija OFK (Australija), a 1986. bio je prvi evropski tim koji je igrao protiv Katara.[157]

Kapiteni uredi

Tabela sa fudbalerima koji su nosili kapitensku traku reprezentacije Grčke.[a]

Kapiten Godina
Kleantis Maropulos 1949—1950
Nikos Pencaropulos 1950—1951
Tanasis Bembis 1951—1953
Ilias Rosidis 1954—1960
Kostas Polihronu 1961—1967
Jorgos Sideris 1967—1970
Mimis Domazos 1970—1980
Antimos Kapsis 1980—1983
Nikos Anastopulos 1983—1988
Dimitris Saravakos 1989—1994
Stratos Apostolakis 1994—1998
Demis Nikolaidis 1998—2000
Teodoros Zagorakis 2001—2007
Andonis Nikopolidis 2007—2008
Angelos Basinas 2008—2009
Jorgos Karagunis 2010—2014
Vasilis Torosidis 2015—2019
Sokratis Papastatopulos 2019—
Kostas Stafilidis 2019—
  • Spisak nije potpun i naveden je period od 1949. godine.

Treneri reprezentacije uredi

 
Oto Rehagel, selektor od 2001. do 2010.
 
Miltos Papastolu je bio selektor reprezentacije od 1984. do 1988.
 
Fernando Santos je vodio reprezentaciju na dva velika takmičenja.
 
Urugvajski trener Gustavo Pojet je na mestu selektora od februara 2022.

Trener koji je sa najvećim uspehom vodio reprezentaciju i na najvećem broju mečeva je Oto Rehagel. Bio je selektor od septembra 2001. do Svetskog prvenstva 2010. godine. Kada je stigao u Grčku i posebno dan nakon neuspeha u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2002. godine, dočekan je sa određenim skepticizmom, posebno pošto ne govori grčki jezik. Međutim, postigao je izuzetne rezultate za kratko vreme; prvo se kvalifikuje za Evropsko prvenstvo 2004. i zatim predvodi ekipu do finalne pobede na prvenstvu, iako Grci do tada nikada nisu pobedili na nekom meču na završnim turnirima.[163] Vodio je Grčku u završnici Evropskog prvenstva 2008. i Svetskog prvenstva 2010, ali sa manje uspeha. Na 106 utakmica koliko je bio selektor ostvarene su 53 pobede, 23 nerešeno i 30 poraza.[164]

Pre ere Rehagela, najzanimljiviji trener u grčkoj fudbalskoj istoriji bio je Alketas Panagulijas. Radio je u Sjedinjenim Državama, vratio se u Atinu 1972. godine kako bi postao pomoćnik u reprezentaciji tadašnjem severno-irskom treneru Biliju Bingamu, kojeg je zamenio na klupi naredne godine. Osam godina je ostao na položaju i vodio je Grčku prvi put na Evropsko prvenstvo 1980. u Italiji. Nastavio je karijeru u Olimpijakosu,[165] sa kojim je osvojio prvenstvo Grčke tri puta: 1982, 1983. i 1987. godine. Od 1992. je po treći put postao selektor i odlično je vodio selekciju u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1994. godine. Ali na turniru je ekipa imala loš rezultat i nakon toga podnosi ostavku. Vodio je selekciju na 74 utakmice i imao 23 pobede.[166]

Portugalac Fernando Santos je imenovan za selektora grčke reprezentacije 2010. godine. Reprezentacija se kvalifikovala na dva velika takmičenja pod njegovim vođstvom. Prvo na Evropsko prvenstvo 2012. gde je završila takmičenje u četvrtfinalu, zatim na Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu kada je Grčka prvi put u svojoj istoriji prošla u nokaut fazu.[167]

Sledeća tabela navodi sve selektore Fudbalske reprezentacije Grčke od 1929. godine i vreme provedeno na tom mestu:[166]

Ime Vreme Beleška
  Gustavo Pojet 2022 — danas
  Džon van’t Ship 2019 — 2021
  Angelos Anastasijadis 2018 — 2019
  Mihael Skibe 2015 — 2018
  Kostas Canas 2014 vd
  Serhio Markarijan 2015
  Kostas Canas 2014 vd
  Klaudio Ranijeri 2014
  Fernando Santos 2010 — 2014 EP 2012, SP 2014
  Oto Rehagel 2001 — 2010 EP 2004, EP 2008, SP 2010
  Nikos Hristidis 2001 vd
  Vasilis Danil 1999 — 2001
  Angel Jordanesku 1998 — 1999
  Kostas Polihroniu 1994 — 1998
  Alketas Panagulijas 1992 — 1994 SP 1994
  Andonis Georgijadis 1989 — 1992
  Alekos Sofinijadis 1988 — 1989
  Miltos Papastolu 1984 — 1988
  Hristos Arhontidis 1982 — 1984
    Alketas Panagulijas 1977 — 1982 EP 1980
  Lakis Petropulos 1976 — 1977
  Alketas Panagulijas 1973 — 1976
  Bili Bingam 1971 — 1973
  Lakis Petropulos 1969 — 1971
  Dan Georgijadis 1968 — 1969
  Panos Markovits 1966 — 1968
  Lakis Petropulos 1964 — 1966
  Trifon Canetis 1960 — 1964
  Pol Baron 1959 — 1960
  Rino Martini 1957 — 1959
  Kostas Andritasos 1956 — 1957
  Joanis Helmis 1955 — 1956
  Anonis Mijakis 1954 — 1955
  Kostas Negrepontis 1953 — 1954
  Andonis Mijakis 1951 — 1953
  Kostas Negrepontis 1938 — 1951
  Kostas Kostantaras 1935 — 1938
  Apostolos Nikolaidis 1934 — 1935
  Kostas Negrepontis 1933 — 1934
  Lefteris Panugrijas 1932 — 1933
  Jan Kopsiva 1930 — 1932
  Apostolos Nikolaidis 1929 — 1930
  • U beleškama je navedeno pored imena trenera takmičenje i godina nastupa reprezentacije.

Pozicija na Fifinoj rang-listi uredi

Pred kraj 1990, FIFA je pokrenula rang listu za računanje pozicija fudbalskih reprezentacija za prethodnu godinu. Lista je objavljena i za 1991. i 1992, dok je od avgusta 1993. počela da izlazi lista na mesečnom nivou, uz retke izuzetke, kada rang lista nije objavljivana.[168] Lista se koristi za određivanja pri žrebanju za grupe za Svetsko i Evropsko prvenstvo, kao i određivanju grupa u kvalifikacijama. Prema sajtu FIFA, reprezentacija Grčke je u aprilu 2008. godine bila osma na rang listi, što je njen najviši plasman.[2] Najniže se rangirala u septembru 1998. godine, kada je bila na 66. mestu na svetu.

U sledećoj tabeli su prikazane pozicije grčke reprezentacije na Fifinoj rang-listi:[2]

Godina Pozicija Najviša Najniža
1993. 34 32 36
1994. 28 28 37
1995. 34 23 34
1996. 35 30 45
1997. 42 29 46
1998. 53 42 66
1999. 34 30 46
2000. 42 31 42
2001. 57 43 61
2002. 48 46 59
2003. 30 26 48
2004. 18 14 36
2005. 16 12 20
2006. 16 14 32
2007. 11 11 16
Godina Pozicija Najviša Najniža
2008. 20 8 20
2009. 13 11 20
2010. 11 11 13
2011. 14 8 14
2012. 13 10 15
2013. 12 11 16
2014. 24 10 25
2015. 41 24 44
2016. 42 37 52
2017. 47 38 47
2018. 43 42 47
2019. 54 43 60
2020. 53 53 54
2021. 55 53 55
2022.

Mečevi reprezentacija Grčke i Jugoslavije / Srbije uredi

Glavni članak: Spisak utakmica Fudbalske reprezentacije Grčke
Spisak utakmica
Datum Protivnik Rezultat Strelci Stadion Gladalaca Vrsta
1. 26. januar 1930.   Jugoslavija 2 : 1 (1:1) G. Andrijanopulos 55‘, K. Andrijanopulos 59‘ —
Vujadinović 18‘		 stad. Panatinaikos Atina 20.000 BK[169]
2. 15. mart 1931.   Jugoslavija 1 : 4 (0:2) Mijakis 52‘ —
Hitrec 35‘, Tomašević 38‘, 78‘, 87‘		 BSK Beograd 8.000 BK[170]
3. 26. jun 1932.   Jugoslavija 1 : 7 (1:3) Kitsos 4‘ —
Tirnanić 5‘ Živković 14‘ 25‘ Glišović 62‘ (pen.), Vujadinović 66‘, Zečević 85‘		 BSK Beograd 10.000 BK[171]
4. 3. jun 1933.   Jugoslavija 3 : 5 (1:3) Simenoidis 3‘, Ragos 50‘, Pierakos 89‘ —
Kodrnja 12‘, 20‘, 72‘, Živković 42‘, 79‘		 ONEF Bukurešt 6.000 BK[172]
5. 23. decembar 1934.   Jugoslavija 2 : 1 (1:1) Vazos 37‘, L. Andrijanopulos 69¹ —
Sekulić 12‘		 stad. Panatinaikos Atina 18.000 BK[173]
6. 20. jun 1935.   Jugoslavija 1 : 6 (1:2) Balatadis 43‘, —
Živković 22‘, 70‘ (pen.), Marjanović 34‘, Vujadinović 49‘, Glišović 83‘, 85‘		 stad. Junak Sofija 5.000 BK[174]
7. 9. maj 1953.   Jugoslavija 0 : 1 (0:1) Matošić 21‘ JNA Beograd 50.000 KSP[175]
8. 28. mart 1954.   Jugoslavija 0 : 1 (0:0) Veselinović 51‘ stad. Panatinaikos Atina 25.000 KSP[176]
9. 5. maj 1957.   Jugoslavija 0 : 0 stad. Panatinaikos Atina 30.000 KSP[177]
10. 10. novembar 1957.   Jugoslavija 1 : 4 (1:2) K. Nestoridis 28‘ —
Mujić 6‘, 61‘, Krstić 9‘, Petaković 67‘		 JNA Beograd 45.000 KSP[178]
11. 15. novembar 1959.   Jugoslavija 0 : 4 (0:3) Mujić 31‘, 43‘;
Mihajlović 45‘ Kostić 78‘		 JNA Beograd 25.000 KOI[179]
12. 24. april 1960.   Jugoslavija 0 : 5 (0:1) Kostić 36‘, Žanetić 67‘, Takač 69‘, Galić 81‘, Knez 83‘ stad. Panatinaikos Atina 25.000 KEP[180]
13. 19. novembar 1972.   Jugoslavija 0 : 1 (0:1) Aćimović 14‘ C. zvezda Beograd 65.000 KSP[181]
14. 19. decembar 1973.   Jugoslavija 2 : 4 (2:2) Elefterakis 30‘, Katalinski 44‘ (ag); —
Bajević 12‘, Karasi 15‘, 90‘+, Šurjak 63‘		 Karaiskakis Atina 20.000 KSP[182]
15. 16. novembar 1977.   Jugoslavija 0 : 0 stad. Arisa Solun 20.000 BK[183]
16. 15. novembar 1978.   Jugoslavija 1 : 4 (1:1) Mavros 31‘ ; —
Halilhodžić 33‘, 58‘, 82‘ (pen.), Savić 47‘		 Grad. stadion Skoplje 12.000 BK[184]
17. 29. april 1981.   Jugoslavija 1 : 5 (0:3) Kostikos 75‘ (pen.); —
Šljivo 7‘, Halilhodžić 23‘
Pantelić 42‘ (pen.) Vujović 51‘, 57‘		 Poljud Split 45.000 KSP[185]
18. 29. novembar 1981.   Jugoslavija 1 : 2 (1:2) Mavros 6‘ ; —
Šurjak 23‘, Jerković 39‘		 Karaiskakis Atina 20.000 KSP[186]
19. 5. april 1989.   Jugoslavija 1 : 4 (0:0) Vujović 22‘, 83‘ Tuce 75‘ Jakovljević 80‘ Olimpik Atina 6.000 PU[187]
20. 20. septembar 1989.   Jugoslavija 0 : 3 (0:2) Brnović 8‘, Prosinečki 16‘, Pančev 83‘ stad. Vojvodine Novi Sad 8.000 PU[188]
21. 20. septembar 1995.   Jugoslavija 0 : 2 (0:0) Ćurčić 55‘, Milošević 85‘ stad. PAOK Solun 20.000 PU[189]
22. 13. decembar 2000.   Jugoslavija 1 : 1 (0:1) Vokolos 86‘ —
Basinas 9‘ (ag)		 stad. Ksanti Ksanti 5.000 PU[190]
23. 11. avgust 2010.   Srbija 1 : 0 (1:0) Salpigindis 45‘ stad. Partizana Beograd 10.000 PU[191]
24. 18. novembar 2014.   Srbija 0 : 2 (0:0) Petrović 60‘, Gudelj 90‘ Perivolija Munisipal, Hanija 3.500 PU[192]
  • BK — Balkanski kup;
    KSP — Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo;
    KOI — Kvalifikacije za Olimpijske igre;
    KEP — Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo;
    PU — Prijateljska utakmica.
Ukupni bilans
Tim IG D N I GD GP GR
1.   Kraljevina Jugoslavija 6 2 0 4 10 24 -14
2.   SFR Jugoslavija 14 0 2 12 7 38 -31
3.   SR Jugoslavija 2 0 1 1 1 3 -2
  Srbija 2 1 0 1 1 3 -2
Ukupno 24 3 3 18 19 68 -49

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ Vidi[158][159][155][160][161][162]

Reference uredi

  1. ^ „The FIFA/Coca-Cola World Ranking”. FIFA. 21. 9. 2023. Pristupljeno 21. 9. 2023. 
  2. ^ a b v „Greece Men's Ranking — Details and Ranking History”. FIFA. Arhivirano iz originala 29. 10. 2017. g. Pristupljeno 31. 10. 2017. 
  3. ^ „Panionios' history from footballski.fr” (na jeziku: grčki). sport-fm.gr. Pristupljeno 7. 4. 2020. 
  4. ^ „Ιστορία του ΣΕΓΑΣ” (na jeziku: grčki). segas.gr. Pristupljeno 7. 4. 2020. 
  5. ^ „Εφημερίδα Εμπρός - Το Γαλάζιο Δέντρο των Διεθνών μας 19/12/1953, σελ. 9”. efimeris. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  6. ^ „Εφημερίδα Εμπρός - Το Γαλάζιο Δέντρο των Διεθνών μας 27/12/1953, σελ. 13”. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  7. ^ „Olympic Football Tournament Antwerp 1920”. fifa.com. Pristupljeno 30. 10. 2017. 
  8. ^ a b „Hellenic Football Federation”. Pristupljeno 27. 11. 2017. 
  9. ^ „Greece - International Matches - Overview”. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  10. ^ „Balkan Cup (for Nations) 1929/31”. RSSSF. Pristupljeno 7. 4. 2020. 
  11. ^ „Hungary vs. Greece 11 - 1”. us.soccerway.com. Pristupljeno 4. 11. 2017. 
  12. ^ „Greece v Syria 25. november 1949.”. Pristupljeno 8. 12. 2017. 
  13. ^ „World Cup 1950 qualifications”. RSSSF. Pristupljeno 7. 4. 2020. 
  14. ^ „XV. Olympiad Helsinki 1952 Football Tournament”. RSSSF. Pristupljeno 7. 4. 2020. 
  15. ^ „Mediterranean Games 1951 (Alexandria, Egypt)”. RSSSF. Pristupljeno 7. 4. 2020. 
  16. ^ „World Cup 1954 qualifications”. Pristupljeno 5. 1. 2018. 
  17. ^ „World Cup 1958 qualifications Group 7”. Pristupljeno 5. 1. 2018. 
  18. ^ „World Cup 1962 qualifications”. Pristupljeno 5. 1. 2018. 
  19. ^ „World Cup 1966 qualifications”. Pristupljeno 5. 1. 2018. 
  20. ^ „RSSSF – 1970 World Cup Qualification”. rsssf.com. Pristupljeno 30. 10. 2017. 
  21. ^ „Romania v Greece, 16 November 1969”. 11v11.com. Pristupljeno 1. 11. 2017. 
  22. ^ „Karasijev gol u poslednjim sekundama”. Pristupljeno 4. 11. 2017. 
  23. ^ Robinson, J. . The European Football Championships 1958-1996. . Soccer Book Publishing. 1996. ISBN 978-0-947808-69-3. 
  24. ^ „Греция 1-0 СССР”. UEFA. Приступљено 24. 12. 2017. 
  25. ^ „Match report Greece-Netherlands”. transfermarkt.co.uk. Приступљено 23. 5. 2020. 
  26. ^ „Match report Czechoslovakia-Greece”. transfermarkt.co.uk. Приступљено 23. 5. 2020. 
  27. ^ „Match report Germany-Greece”. transfermarkt.co.uk. Приступљено 23. 5. 2020. 
  28. ^ „Grèce à l'Euro 1980”. UEFA. Приступљено 17. 9. 2012. 
  29. ^ „BBC SPORT | Football | Euro 2004 | History | Italy 1980”. BBC News. 17. 5. 2004. Приступљено 17. 6. 2012. 
  30. ^ „EURO 1980, Greece − Czechoslovakia 1−3”. uefa.com. Приступљено 29. 10. 2017. 
  31. ^ „Euro 1980 Italy”. UEFA. Приступљено 3. 11. 2017. 
  32. ^ „World Cup 1982 Qualifying”. rsssf.com. Приступљено 4. 11. 2017. 
  33. ^ „Kvalifikacije za EP 1984”. UEFA.com. Приступљено 7. 5. 2015. 
  34. ^ „World Cup 1986 Qualifying”. rsssf.com. Приступљено 4. 11. 2017. 
  35. ^ „World Cup 1990 Qualifying”. rsssf.com. Приступљено 4. 11. 2017. 
  36. ^ „Kvalifikacije za EP 1992”. UEFA.com. Приступљено 7. 5. 2015. 
  37. ^ „Kvalifikacije za EP 1988”. UEFA.com. Приступљено 7. 5. 2015. 
  38. ^ „World Cup 1994 Qualifying”. RSSSF (на језику: енглески). Приступљено 20. 1. 2014. 
  39. ^ Goff, Steve (9. 2. 2007). „The Greek”. Washington Post. Приступљено 1. 11. 2017. 
  40. ^ „Argentina−Greece 4-0”. FIFA. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 25. 10. 2017. 
  41. ^ „Bulgaria−Greece 4-0”. FIFA. Архивирано из оригинала 04. 10. 2017. г. Приступљено 25. 10. 2017. 
  42. ^ „Greece−Nigeria 0-2”. FIFA. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 25. 10. 2017. 
  43. ^ „NATIONAL TEAMS → managed by Kostas Polihroniou”. eu-football.info. Приступљено 30. 11. 2017. 
  44. ^ „EURO 1996 qualifications”. uefa.com. Приступљено 16. 11. 2017. 
  45. ^ „World Cup 1998 qualifications”. rsssf.com. Приступљено 28. 10. 2017. 
  46. ^ „UEFA EURO 2000 Standings Preliminary round (Group 2)”. uefa.com. Приступљено 2. 11. 2017. 
  47. ^ „UEFA Preliminary round (Group 2), Greece − Latvia”. UEFA. Приступљено 2. 11. 2017. 
  48. ^ „UEFA Preliminary round (Group 2), Slovenia − Greece”. uefa.com. Приступљено 26. 12. 2017. 
  49. ^ „Greeks go with Rehhagel”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 9. 8. 2001. Приступљено 28. 10. 2017. 
  50. ^ „Rehhagel plots England downfall”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 28. 9. 2001. Приступљено 16. 11. 2017. 
  51. ^ „Troubled Greek journey”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 28. 10. 2001. Приступљено 16. 11. 2017. 
  52. ^ „Grčki bogovi”. Спорт клуб. 24. 4. 2020. Приступљено 24. 4. 2020. 
  53. ^ „EURO 2004, Preliminary round Group 6”. uefa.com. Приступљено 30. 10. 2017. 
  54. ^ „BBC SPORT Portugal 1-2 Greece”. BBC Sport. 12. 6. 2004. Приступљено 27. 11. 2017. 
  55. ^ „EURO 2004 Final tournament - Group stage”. uefa.com. Приступљено 28. 10. 2017. 
  56. ^ „Bogovi sa Olimpa moderne Grčke”. b92.net. Приступљено 31. 3. 2020. 
  57. ^ „Čudo se dogodilo – Grčka prvak Evrope!”. Sportska centrala. 4. 7. 2004. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 25. 10. 2017. 
  58. ^ „Kultura Grčke”. znanje.org. Приступљено 1. 11. 2017. 
  59. ^ „Evropski šampionat u fudbalu 2004-06-12”. VOA. Приступљено 26. 10. 2017. 
  60. ^ „BBC SPORT - Football - Euro 2004 - Greece - Zagorakis named top player”. bbc.co.uk. Приступљено 25. 10. 2017. 
  61. ^ „All-star squad revealed”. UEFA.com (Union of European Football Associations). 5. 7. 2004. Архивирано из оригинала 7. 7. 2004. г. Приступљено 5. 7. 2012. 
  62. ^ „Greece welcomes back squad”. bbc sport. Приступљено 2. 3. 2018. 
  63. ^ „A stamp printed in Greece from the "Greece, European football champion 2004"”. Приступљено 3. 5. 2018. 
  64. ^ „The Winners of the Year 2005”. laureus17.laureus.com. Архивирано из оригинала 4. 7. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  65. ^ Šaranović, Miloš (13. 6. 2009). „Kup konfederacija - istorijat”. B92 sport. Приступљено 26. 12. 2017. 
  66. ^ „Theofanis Gekas — International Match Career”. transfermarkt.co.uk. 31. 10. 2017. Приступљено 31. 12. 2017. 
  67. ^ Monti, Andrea (5. 9. 2004). „Grecia maltrattata dall'Albania (2—1)”. La Gazzetta dello Sport. Приступљено 31. 12. 2017. 
  68. ^ „Greece owe it to Samaras on debut”. CNN. 28. 2. 2006. Архивирано из оригинала 14. 10. 2008. г. Приступљено 19. 6. 2017. 
  69. ^ FIFA Media Dept. „FIFA suspends the Hellenic Football Federation”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 20. 8. 2006. г. Приступљено 3. 9. 2006. 
  70. ^ „UEFA i FIFA uputile poslednje upozorenje Grčkoj”. Blic. Приступљено 12. 3. 2018. 
  71. ^ FIFA Media Dept. „FIFA lifts suspension on Hellenic Football Federation”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 18. 7. 2006. г. Приступљено 3. 9. 2006. 
  72. ^ „EURO 2008 Qualifying round - Group stage”. uefa.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  73. ^ „Theofanis Gekas, Performance Data”. transfermarkt.co.uk. Приступљено 4. 11. 2017. 
  74. ^ „Rehhagel de bois pour les Grecs”. Libération. 2008. Приступљено 17. 3. 2018. 
  75. ^ „EURO 2008: Güiza goal completes Greek misery”. uefa.com. Приступљено 3. 11. 2017. 
  76. ^ „Ukraine - Greece 0 − 1”. FIFA. Архивирано из оригинала 09. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  77. ^ „Theofanis Gekas: Greece star player at World Cup 2010”. telegraph.co.uk. Приступљено 31. 10. 2017. 
  78. ^ Fletcher, Paul (17. 6. 2010). „Greece 2–1 Nigeria”. BBC Sport. BBC. Приступљено 17. 6. 2010. 
  79. ^ „World Cup 2010: Otto Rehhagel quits as Greece coach”. BBC Sport. 24. 6. 2010. Приступљено 17. 3. 2018. 
  80. ^ „World Cup 2012 (sic): Fernando Santos named new Greece coach”. BBC Sport. 1. 7. 2010. Приступљено 17. 3. 2018. 
  81. ^ а б „Manager Fernando Santos has “Greece’d” Portugal”. sportsnet.ca. Приступљено 31. 10. 2017. 
  82. ^ „EURO 2012, Qualifying round Group F”. uefa.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  83. ^ „Poland - Greece 1 − 1”. UEFA. Приступљено 26. 10. 2017. 
  84. ^ „Euro 2012: Giorgos Karagounis avoids Greece exit and makes Russia pay”. theguardian.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  85. ^ „Ništa od grčkog čuda, nemačka mašinerija impresivno do polufinala!”. Blic. Приступљено 30. 10. 2017. 
  86. ^ „FIFA World Cup 2004, Qualifying round Group G”. uefa.com. Приступљено 30. 10. 2017. 
  87. ^ „Romania−Greece, Greece win on aggregate after regular time (2 - 4)”. FIFA. 19. 11. 2013. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 30. 10. 2017. 
  88. ^ „Kostarika posle penala do četvrtfinala!”. RTS. 29. 6. 2014. Приступљено 30. 10. 2017. 
  89. ^ „2016 UEFA European, Qualifying round Group F”. uefa.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  90. ^ „Luxembourg 1 - 0 Greece”. sportstats.com. Приступљено 1. 11. 2017. 
  91. ^ „Claudio Ranieri sacked as manager of Greece following shock defeat to Faroe Islands in Euro 2016 qualifier”. DailyMail. 15. 11. 2014. Приступљено 30. 10. 2017. 
  92. ^ „Kostas Mitroglou nets a brace as hosts seal World Cup play-off spot with easy win which ends Slovakia and Bosnia dreams”. dailymail.co.uk. 11. 10. 2017. Приступљено 30. 10. 2017. 
  93. ^ „Hrvati sa Grčkom, derbi Švedske i Italije u baražu”. B92 sport. 17. 10. 2017. Приступљено 30. 10. 2017. 
  94. ^ „BARAŽ ZA SP: Hrvatska ubedljiva, Švajcarska sa penala do pobede”. Večernje novosti. 9. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  95. ^ „Hrvati peti put na Svetskom prvenstvu!”. B92 sport. 12. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  96. ^ „FIFA World Cup Russia 2018: Qualifying round Group H”. uefa.com. Приступљено 3. 11. 2017. 
  97. ^ „FIFA World Cup Russia 2018: Europe Matches”. fifa.com. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  98. ^ „Ανανέωση συνεργασίας με κ. Σκίμπε”. epo.gr. 28. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  99. ^ „Συνέντευξη Τύπου Β. Γραμμένου-Μ. Σκίμπε”. epo.gr. 30. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  100. ^ „Μίκαελ Σκίμπε — Εθνική Ομάδα Ανδρών - Προπονητής”. epo.gr. 28. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  101. ^ „Liga nacija: Srbija na Crnu Goru, Hrvatima "grupa smrti"”. B92. 24. 1. 2018. Приступљено 27. 1. 2018. 
  102. ^ „International Friendlies Scores & Fixtures”. BBC. 12. 3. 2018. Приступљено 12. 3. 2018. 
  103. ^ „Nikos Karelis scores, Greece National Team beat Egypt at friendly match”. sdna.gr. 27. 3. 2018. Приступљено 27. 3. 2018. 
  104. ^ „UEFA Nations League C”. uefa.com. 19. 11. 2018. Приступљено 19. 11. 2018. 
  105. ^ „Skibe dobio otkaz, posle 17 godina Grk na klupi Helena”. sportklub.rs. 25. 10. 2018. Приступљено 6. 12. 2018. 
  106. ^ „UEFA European Qualifiers 2020.”. uefa.com. 2. 12. 2018. Приступљено 4. 12. 2018. 
  107. ^ „Robijeva BiH od transa do grčke tragedije, Pjanić kao Džekil i Hajd! Heleni ohladili pakao Bilinog polja”. mozzartsport.com. 2. 12. 2018. Приступљено 24. 4. 2019. 
  108. ^ „Εθνική: Προπονητής ο Φαν Σιπ, τεχνικοί διευθυντές Κωνσταντινίδης - Φύσσας”. www.sport24.gr. sport24.gr. 29. 7. 2019. Приступљено 3. 8. 2019. 
  109. ^ „Bosna pala u Atini u poslednjim trenucima i prokockala šansu za Euro!”. telegraf.rs. 15. 10. 2019. Приступљено 19. 11. 2019. 
  110. ^ „BiH za četvrt sata do pobede, Italija za istoriju”. rs.n1info.com. 18. 11. 2019. Архивирано из оригинала 20. 11. 2019. г. Приступљено 19. 11. 2019. 
  111. ^ „20 εκατομμύρια εστοίχισε το Στάδιο Καραϊσκάκη αλλά δεν του λείπει τίποτα!, εφημ ΕΜΠΡΟΣ 29. 2. 1964, σελ. 13”. Приступљено 27. 10. 2017. 
  112. ^ „Description: Capacity”. O.A.K.A. "Spiros Louis". Архивирано из оригинала 02. 04. 2019. г. Приступљено 29. 12. 2010. 
  113. ^ „Олимпийский стадион в Афинах”. allstadiums.ru. Приступљено 27. 10. 2017. 
  114. ^ „Seating Plan” (на језику: грчки). olympiacos.org. Приступљено 28. 9. 2016. 
  115. ^ „Leoforos Stadium „Apostolos Nikolaidis””. stadia.gr. Приступљено 26. 12. 2017. 
  116. ^ Jeffree, Iain (2. 6. 2016). „FIFA Country Codes”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 30. 4. 2018. 
  117. ^ „Grèce - Portrait en vue de l'Euro 2012”. UEFA.com. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 26. 12. 2017. 
  118. ^ „Greece: What You Need to Know”. worldcupessentials. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 1. 11. 2017. 
  119. ^ „Zanimljivosti o Grčkoj”. Приступљено 25. 10. 2017. 
  120. ^ „Football Team Nicknames”. Приступљено 30. 11. 2017. 
  121. ^ „Γαλανόλευκος Φάρος”. galanolefkosfaros.gr. Приступљено 6. 5. 2018. 
  122. ^ „Galanolefkos Faros Named Official Fan Club Of National Team”. galanolefkosfaros.gr. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  123. ^ „FIFA i UEFA su sprečile navijački rat Grka i Hrvata!”. espreso.rs. Приступљено 6. 5. 2018. 
  124. ^ „Oι εμφανίσεις της Εθνικής που έγραψαν ιστορία”. contra.gr. 16. 11. 2017. Приступљено 16. 11. 2017. 
  125. ^ „Greece unveils 2014 national team kit with Nike”. Nike. 4. 3. 2014. Приступљено 3. 7. 2014. 
  126. ^ „Nike and Hellenic Football Federation announce partnership”. Nike, Inc. 10. 6. 2013. Приступљено 4. 1. 2017. 
  127. ^ „Greece”. transfermarkt.co.uk. Приступљено 31. 10. 2017. 
  128. ^ „Greece”. national-football-teams.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  129. ^ „RSSSf: EURO 2004. Qualifying round Group 6”. rsssf.com. Приступљено 3. 11. 2017. 
  130. ^ „Grčka bajka u Portugalu”. sportskasecanja.com. 16. 11. 2017. Приступљено 16. 11. 2017. 
  131. ^ „World Soccer Awards — Previous Winners”. worldsoccer.com. worldsoccer.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  132. ^ „FIFA Confederations Cup Germany 2005 | Awards”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association (FIFA). Архивирано из оригинала 20. 10. 2017. г. Приступљено 30. 10. 2017. 
  133. ^ Титеев, Александр (7. 6. 2012). „Греческий феномен”. championat.com. Архивирано из оригинала 17. 12. 2017. г. Приступљено 16. 12. 2017. 
  134. ^ „Greece win Euro 2004”. World Soccer. 4. 7. 2004. Архивирано из оригинала 27. 05. 2008. г. Приступљено 16. 12. 2017. 
  135. ^ Glendenning, Barry (5. 7. 2004). „Portugal 0–1 Greece”. The Guardian. Guardian News and Media. Приступљено 18. 5. 2018. 
  136. ^ „Greece stun Portugal to win Euro 2004”. chinadaily.com. 5. 7. 2004. Приступљено 4. 1. 2018. 
  137. ^ а б в „Οι συμμετοχές του Αναστόπουλου στην Εθνική Ελλάδας”. epo.gr. Приступљено 28. 10. 2017. 
  138. ^ „Greece - Record International Players”. rsssf.com. Приступљено 29. 12. 2016. 
  139. ^ „The Greek National Soccer Team”. agonasport.com. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 6. 11. 2017. 
  140. ^ „World Cup 2014: Giorgos Karagounis ends Greece career”. bbc.com. 30. 6. 2014. Приступљено 1. 12. 2017. 
  141. ^ „Anastopoulos, Níkos national football teams”. national-football-teams.com. Приступљено 13. 11. 2017. 
  142. ^ „Top-10: Οι μεγαλύτεροι Έλληνες ποδοσφαιριστές”. gazzetta.gr. Приступљено 7. 11. 2016. 
  143. ^ „Ο παντοτινός Δημήτρης Σαραβάκος”. Contra.gr. Приступљено 7. 11. 2017. 
  144. ^ Γιαννούλης, Χρήστος. „Ο τεράστιος "μικρός", Δημήτρης Σαραβάκος (vids+pics)”. Leoforos.gr. Архивирано из оригинала 07. 11. 2016. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  145. ^ „The Golden Shoe Winners”. 12. 1. 2018. Архивирано из оригинала 04. 09. 2019. г. Приступљено 12. 1. 2018. 
  146. ^ „Machlas, Nikos national football teams”. 12. 1. 2018. Приступљено 12. 1. 2018. 
  147. ^ „Football PLAYER: Nikolaos "Nikos" Mahlas”. eu-football.info. Приступљено 7. 11. 2017. 
  148. ^ „BBC SPORT - Football - Euro 2004 - Greece 1-0 Czech Rep”. Приступљено 13. 11. 2017. 
  149. ^ „Giorgos Karagounis Biography”. Приступљено 13. 11. 2017. 
  150. ^ „The first goal in the history of the Greek National Football Team”. 18. 7. 2010. Приступљено 5. 5. 2018. 
  151. ^ „Το "πενταρέ" του Σαραβάκου”. Приступљено 5. 5. 2018. 
  152. ^ Γιώργος Αλεξανδρής-Ηλίας Λέκκας, H ιστορία του Ολυμπιακού • 71 χρόνια Ολυμπιακός, Εκδόσεις Γ.Χ Αλεξανδρή, Αθήνα 1996, τμ. Α, σελ. 79
  153. ^ „Greece – the secrets behind the players”. The Guardian. 19. 5. 2008. Приступљено 5. 5. 2018. 
  154. ^ „Κούδας: Τον τίμησαν όλοι”. Makedonia. 21. 9. 1995. Архивирано из оригинала 06. 05. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018. 
  155. ^ а б „Greece - International Matches 1971-1980”. Приступљено 6. 5. 2018. 
  156. ^ „Greece - International Matches 1929-1938”. rsssf.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  157. ^ „Qatar - List of International Matches”. rsssf.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  158. ^ „Greece - International Matches 1948-1960”. Приступљено 6. 5. 2018. 
  159. ^ „Greece - International Matches 1961-1970”. Приступљено 6. 5. 2018. 
  160. ^ „Greece - International Matches 1981-1990”. Приступљено 6. 5. 2018. 
  161. ^ „Greece - International Matches 1991-2000”. Приступљено 6. 5. 2018. 
  162. ^ „Greece - International Matches 2001-2006”. Приступљено 6. 5. 2018. 
  163. ^ „Otto Rehhagel: Coach of the European Championship participant Greece”. conti-online.com. Архивирано из оригинала 22. 01. 2014. г. Приступљено 13. 11. 2017. 
  164. ^ „Le long règne de Rehhagel”. UEFA.com. 24. 6. 2010. Приступљено 13. 11. 2017. 
  165. ^ „Alketas Panagoulias — transfermarkt profile”. transfermarkt.co.uk. Приступљено 8. 12. 2017. 
  166. ^ а б „Greece National Team Coaches”. rsssf.com. Приступљено 31. 10. 2017. 
  167. ^ „Greece reaches World Cup knockout stage for the first time ever on late penalty”. sports.yahoo.com. 25. 6. 2014. Приступљено 18. 5. 2018. 
  168. ^ „FIFA/Coca-Cola World Ranking Procedure”. FIFA. Архивирано из оригинала 01. 07. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2017. 
  169. ^ „Grčka-Jugoslavija 2 : 1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  170. ^ „Jugoslavija-Grčka 4 : 1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  171. ^ „Jugoslavija-Grčka 7 : 1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  172. ^ „Jugoslavija-Grčka 5 : 3”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  173. ^ „Grčka-Jugoslavija 2 : 1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  174. ^ „Jugoslavija-Grčka 6 : 1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  175. ^ „Jugoslavija-Grčka 1 : 0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  176. ^ „Grčka-Jugoslavija 0 : 1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  177. ^ „Grčka-Jugoslavija 0 : 0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  178. ^ „Jugoslavija-Grčka 4 : 1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  179. ^ „Jugoslavija-Grčka 4 : 0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  180. ^ „Grčka-Jugoslavija 0 : 5”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  181. ^ „Jugoslavija-Grčka 1 : 0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  182. ^ „Grčka-Jugoslavija 2 : 4”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  183. ^ „Grčka-Jugoslavija 0 : 0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  184. ^ „Jugoslavija-Grčka 4 : 1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  185. ^ „Jugoslavija-Grčka 5 : 1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  186. ^ „Grčka-Jugoslavija 1 : 2”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  187. ^ „Grčka-Jugoslavija 1 : 4”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  188. ^ „Jugoslavija-Grčka 3 : 0”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  189. ^ „Grčka-Jugoslavija 0 : 2”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  190. ^ „Grčka-Jugoslavija 1 : 1”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 10. 2017. 
  191. ^ „Minimalac Grčke, promašaji Srbije, podrška Antiću”. Blic sport. Приступљено 28. 10. 2017. 
  192. ^ „Srbija ubedljivija od Farskih Ostrva: Gudelj golčinom overio trijumf nad Grcima!”. Blic. Приступљено 28. 10. 2017. 

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi

Postignuća
Grčka  
Evropsko prvenstvo 2004
(prva titula)

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фудбалска_репрезентација_Грчке&oldid=27684426”