Википедија

Fudbalska reprezentacija Mađarske

Fudbalska reprezentacija Mađarske (mađ. Magyar labdarúgó-válogatott) je pod kontrolom Fudbalskog saveza Mađarske. Svoje sjajne trenutke Mađarska fudbalska reprezentacija je imala pred Drugi svetski rat 1938. a svoje zvezdane tokom pedesetih godina 20. veka, kada su bili inovatori i nosioci novog talasa u koncepciji igre i taktici, uvođenje u igru povučenog centarfora, Nandor Hidegkuti i menjanje standardnih pozicija bekova, krila i centralnih veznih igrača. U poslednjih trideset godina mađarski fudbal je pao na niske grane i reprezentacija se od 1986. godine kvalifikovala tek na jedno značajno takmičenje (EP 2016).

Mađarska
NadimakZlatnih jedanaest (Aranycsapat)
i Magični Mađari ostalo iz 1950-ih
SavezFudbalski savez Mađarske
KonfederacijaUEFA (Evropa)
SelektorMarko Rosi
KapitenDominik Soboslai
Najviše nastupaBalaž Džudžak (109)
Najbolji strelacFerenc Puškaš (84)
Fifin kodHUN
Osnovna oprema
Rezervna oprema
Plasman na Fifinoj rang-listi
Trenutni 32 Rast 4 (21. 9. 2023)[1]
Najviši36. (decembar 1992, mart 2011.)
Najniži87. (jul 1996.)
Prva međunarodna utakmica
 Austrija 5 : 0 Mađarska 
(Beč, Austrougarska; 12. oktobar 1902)
Najveća pobeda
 Rusija 0 : 12 Mađarska 
(Moskva, Rusija; 14. jul 1914)

 Mađarska 13 : 1 Francuska 
(Budimpešta, Mađarska; 12. jun 1927)

 Mađarska 12 : 0 Albanija Albanija
(Budimpešta, Mađarska; 24. septembar 1950)
Najveći poraz
 Holandija 8 : 1 Mađarska 
(Amsterdam, Holandija; 11. oktobar 2013)
Svetsko prvenstvo
Nastupi9 (prvi put 1934.)
Najbolji rezultat2. mesto, 1938.
2. mesto, 1954.
Evropsko prvenstvo
Nastupi2 (prvi put 1964.)
Najbolji rezultat3. mesto, 1964.
Osvojene medalje
Fudbal
Svetsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 1938. Ekipno
Srebrna medalja — drugo mesto 1954. Ekipno
Evropsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto 1964. Ekipno
Letnje olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1952. Ekipno
Bronzana medalja — treće mesto 1960. Ekipno
Zlatna medalja — prvo mesto 1964. Ekipno
Zlatna medalja — prvo mesto 1968. Ekipno
Srebrna medalja — drugo mesto 1972. Ekipno

Zlatnih jedanaest (Mađarski mađioničari) uredi

Glavni članak: Zlatnih jedanaest

Mađarski fudbal je postao svetski poznat i priznat tokom pedesetih godina 20. vek, kada su mađarski igrači olraund Ferenc Puškaš, centarfor Šandor Kočiš, half koji je imao napadačku ulogu Jožef Božik, Nandor Hidegkuti koji je igrao povučenog centarfora, timovi Honved, Fradi i Mađarska fudbalska reprezentacija uneli mnoge novine u fudbalsku igru.

Zlatna generacija je igrala u periodu od 1952. godine do 1954. godine. U periodu od 4. juna 1950. (prijateljska protiv Poljske, pobeda od 5:2) do 27. novembra 1955. godine (prijateljska protiv Italije, pobeda od 2:0) Mađarska fudbalska reprezentacija je nanizala 44 pobede, šest nerešenih utakmica i jedan poraz (1954. u finalu 2:3 protiv Nemačke)[2][3].

Po Elo fudbalskom rejtingu Mađarska je dobila 2.173 boda (iz juna 1954) i dan danas je to neoboreni rekord svih vremena, druga na toj listi je reprezentacija Brazila sa osvojenih 2.153 boda (iz 1956).

Mađarska fudbalska reprezentacija je dva puta bila u finalu svetskih prvenstava, obe utakmice je izgubila 1938. godine protiv Italije sa 4:2 i 1954. 3:2 protiv Nemačke, iako su u predtakmičenju, u utakmici po grupama, pobedili istu tu reprezentaciju sa 8:3. U toj finalnoj utakmici Mađari su vodili sa 2:0 već u prvim minutima utakmice. Ovu utakmicu su Nemci nazvali Čudo u Bernu pošto su na kraju pobedili sa 3:2.

Mađarska fudbalska reprezentacija je osvojila zlatnu olimpijsku medalju tri puta 1952, 1964. i 1968. Mađarski tim, u to doba U-23 koji je bio limit za olimpijski tim, je osvojio U-23 prvenstvo 1974. UEFA je pomerila granice 1976. godine i od tada se igraju U-21 prvenstva, tako da je ta utakmica računata u rangu U-21.

Elo tabela svih vremena uredi

U tabeli je lista nacionalnih reprezentacija po najviše sakupljenim poenima u svojoj istoriji do 1. januara 2008. godine po Elo računanju [4] .

Pozicija Država Poena Datum
1   Mađarska 2165 30. jun 1954.
2   Brazil 2153 17. jun 1962.
3   Argentina 2117 3. april 1957.
4   Francuska 2106 15. avgust 2001.
5   Nemačka 2098 4. septembar 1974. (kao Zapadna Nemačka)
6   Italija 2079 20. jul 1939.
7   Holandija 2067 3. jun 1978.
8   Poljska 2046 1. septembar 1974.
9   Engleska 2041 22. oktobar 1966.
10   Urugvaj 2035 13. jun 1928.
11   Rusija 2022 9. oktobar 1983. (kao SSSR)
12   Španija 2007 24. septembar 1997.
13   Češka 1999 27. jun 2004.
14   Austrija 1998 31. maj 1934.
15   Portugalija 1983 15. novembar 2000.
16   Hrvatska 1967 11. jul 1998.
17   Srbija 1962 25. jun 1998. (kao SRJ)
18   Danska 1960 13. jun 1986.
19   Škotska 1953 10. mart 1888.
20   Švedska 1950 25. jun 1950.

Opšti pregled uredi

Utakmica između Austrije i Mađarske odigrana 1902. godine je bila prva međunarodna evropska utakmica odigrana između dve države a da nisu pripadale Velikoj Britaniji.

Reprezentacija Mađarske je bila prva izvan Velike Britanije i Irske koja je pobedila Englesku na domaćem terenu, čak šta više na čuvenom Vembliju. Ova utakmica je odigrana 25. novembra 1953. u Londonu i završena je rezultatom 6:3 za mađare. U uzvratnoj utakmici 1954. godine u Budimpešti Englezi su još lošije prošli, izgubili su sa 7:1. Ove utakmice su dokazale da Engleska baš i nije toliko nadmoćna koliko se do tada mislilo i okončale su 90to godišnji mit koji su Englezi o sebi i svom fudbalu širili.

Takođe Mađarska fudbalska reprezentaciju se ponosi sa 31 utakmicom gde su bili nepobedivi, što su postigli u periodu od 14. maja 1950. do 4. jula 1954. kada su izgubili u finalu svetskog prvenstva od reprezentacije Nemačke. Blizu ovakvog uspeha su Argentina i Španija sa po 31 utakmicom bez poraza (Argentina je to ostvarila u periodu od 1991. do 1993. a Španija 1994. do 1998)

Godine pada uredi

Posle zlatne generacije i svih uspeha tikom pedesetih, Mađarska je uspela da se održi pri vrhu svetskog i evropskog fudbala još nekih dvadeset pet godina. Mađarska reprezentacija je stigla do četvrtfinala na dva svetska prvenstva 1962. i 1966, takođe je u tom periodu Mađarska imala fudbalere svetskog ranga kao što su Lajoš Tihi, ferenc Bene, Florijan Albert, Janoš Farkaš, Đula Rakoši, Zoltan Varga i Mate Fenjveši. Takođe Mađarska reprezentacija je stigla do dva polufinala Evropskih prvenstava: 1964. i 1972.

Povratak na svetska prvenstva 1978. i 1982. nije doneo uspehe reprezentaciji, već je označio početak silazne putanje. Svetla tačka na prvenstvu 1982. je pobeda protiv El Salvadora od 10:1 gde su zasjali talenti kao što su Laslo Fazekaš, Tibor Njilaši i Laslo Kiš. Zadnji dokaz o fudbalskom padu nekada moćne mađarske reprezentacija je bilo učešće na svetskom prvenstvu 1986. i porazi protiv Sovjetskog Saveza i Francuske. Iako je imala talente kao što su Lajoš Detari, Mađarska više nije imala tim, što je ostao slučaj i danas.

Istorija uredi

 
Reprezentacije Mađarske i Austrije 1908.

Iako su Austrija i Mađarska bile sastavne zemlje dvojne monarhije poznate kao Austro-Ugarska, od samog početka, početak 20. veka, svog postojanja formirale su zasebne fudbalske saveze i timove.

Početne godine uredi

1910 uredi

 
Reprezentacija Mađarske na Letnjim olimpijskim igrama 1912.

Nacionalna ekipa se prvi put pojavila na Letnjim olimpijskim igrama 1912. godine u Stokholmu, u Švedskoj. Tim je morao da traži donacije da bi mogao da ide na utakmice. Mađarska je izgubila 7 : 0 od Engleske i tako je eliminisana. Mađarska je posle Olimpijskih igara odigrala dve utakmice protiv Rusije u Moskvi. Prvi meč je dobila rezultatom 9 : 0, a drugi rezultatom 12 : 0, što je i dalje rekord za reprezentaciju. Najbolji strelac u oba meča bio je Imre Šloser koji je postigao sedam golova. Početak Prvog svetskog rata imao je dubok uticaj na napredak mađarskog fudbala. I država i klubovi su imali finansijske probleme. Tokom Prvog svetskog rata Mađarska je igrala sa Austrijom 16 puta. Engleska je 1919. godine tražila isključenje reprezentacija država koje su činile Centralne sile (uključujući Mađarsku) iz FIFA. Kada je FIFA odbila molbu Engleske, svi britanski (engleski, škotski, velški i irski) savezi su odlučili da izađu iz FIFA.

1920. uredi

 
Reprezentacije Poljske i Mađarske 1924.

Budimpešti je uskraćena mogućnost da bude domaćin Letnjih olimpijskih igara 1920. koje su održane u Belgiji. Zemlje Centralnih sila (Nemačka, Austrougarska, Osmansko carstvo i Bugarska) bile su isključene sa Olimpijade.

Formacija koju je reprezentacija Mađarske koristila bila je 2–3–5, što je bilo jedinstveno u to vreme.

Tokom ovog perioda braća Fogl (Jožef i Karolj Fogl) su igrali u reprezentaciji. Između 1921. i 1924. Bela Gutman je takođe igrao četiri puta za tim. Na Letnjim olimpijskim igrama u Parizu 1924. Gutman je prigovorio činjenici da je u reprezentaciji Mađarske bilo više zvaničnika nego igrača i da je hotel više pogodan za druženje nego za pripremu utakmice, a da bi pokazao svoje neodobravanje, okačio je mrtve pacove na vrata „putujućih službenika”.[5] Na Letnjim olimpijskim igrama 1924. Mađarska je u prvom meču pobedila Poljsku, ali je u drugom kolu izgubila od Egipta. Kao posledica toga, i selektor i predsednik |Mađarske fudbalske federacije podneli su ostavke.

Između 1927. i 1930. Mađarska je učestvovala na Centralnoevropskom međunarodnom kupu koji se smatra prvim međunarodnim turnirom, sa Austrijom, Čehoslovačkom, Italijom i Švajcarskom. U finalu je Mađarska izgubila od Italije sa 0 : 5. Mađarska je 12. juna 1927. pobedila Francusku sa 13 : 1, što je i dalje rekord. Jožef Takač je tada postigao šest golova.

Zlatna era uredi

1930. uredi

 
Mađarska se sprema za Svetsko prvenstvo 1938.

Prvo FIFA Svetsko prvenstvo održano je u Urugvaju 1930. godine,[6] ali Mađarska nije bila pozvana i nije učestvovala na turniru, nije bilo kvalifikacionih utakmica. Mađarska se prvi put pojavila na Svetskom prvenstvu u Italiji 1934. godine.[7] Prva utakmica Mađarske na Svetskom prvenstvu bila je protiv Egipta 27. maja 1934. godine, kada su pobedili rezultatom 4 : 2. Golove su postigli Pal Teleki, Geza Toldi (2) i Jene Vince.[8] U četvrtfinalu, Mađarska se suočila sa tada svojim najvećim rivalom susedom Austrijom, ali je izgubila rezultatom 2 : 1, jedini gol Mađara je postigao Đerđ Šaroši.[9]

Mađarska je učestvovala na Olimpijskim igrama 1936. godine, gde je u prvom kolu eliminisana od Poljske rezultatom 0 : 3.

Svetsko prvenstvo 1938. održano je u Francuskoj.[10] Prvi meč je odigran protiv Holandske Istočne Indije i Mađarska je pobedila rezultatom 6 : 0. Šaroši i Đula Žengeler su postigli po dva gola, dok su Vilmoš Kohut i Toldi postigli po jedan.[11] U četvrtfinalu, Mađarska je pobedila Švajcarsku sa 2 : 0 golovima Šarosija i Žengelera.[12] U polufinalu na Parku prinčeva u Parizu, Mađarska je pobedila Švedsku sa 5 : 1 golovima Ferenca Šaša i Šarošija i het-trikom Žengelera.[13] U finalu, Mađarska se suočila sa Italijom na Stade Olimpik de Kolombes u Parizu, ali je izgubila rezultatom 4 : 2. Golove za Mađarsku su postigli Pal Titkoš i Šaroši.[14]

1950. uredi

 
Puškaš i Hidegkuti 1954. u Budimpešti
 
Ferenc Puškaš golgeter 20. veka

Ovaj mađarski tim je bio najpoznatiji kao jedna od najupečatljivijih i najdominantnijih ekipa u istoriji fudbala, koja je revolucionirala igru. Usredsređen oko dinamičnog i moćnog kvarteta napadača Ferenca Puškaša, Šandora Kočiša, napadača polubeka Jožefa Božika i drugog napadača Nadora Hidegkutija, „Zlatni tim“ („Aranycsapat“) „Veličanstvenih Mađara“ je osvojio svet fudbalskog brenda sjajnim igrama sa inovativnim taktičkim nijansama. Ne računajući finale Svetskog prvenstva 1954, ostvarili su izvanredan rekord od 43 pobede, 6 remija i 0 poraza od 14. maja 1950. dok nisu izgubili od Turske 3 : 1 dana 19. februara 1956. godine. Na Letnjim olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju, Mađarska je pobedila Rumuniju 2 : 1 golovima Cibora i Kočiša u pretkolu. U prvom kolu Mađarska je pobedila Italiju sa 3 : 0; u četvrtfinalu Mađarska je pobedila Tursku sa 7 : 1, a u polufinalu Mađarska se suočila sa Švedskom, šampionom Olimpijskih igara 1948. i pobedila sa 6 : 0. Mađarska je u finalu pobedila Jugoslaviju sa 2 : 0, golovima Puškaša i Cibora i tako po prvi put osvojila olimpijsku zlatnu medalju.

Dana 25. novembra 1953. godine Engleska je igrala protiv Mađarske na stadionu Vembli u Londonu u utakmici koja je kasnije nazvana „utakmica veka“. Engleska je na svom terenu do tada bila neporažena 90 godina. Pred 105.000 gledalaca Nandor Hidegkuti je već u prvom minutu postigao prvi gol Mađara. Na poluvremenu rezultat je bio 4 : 2 za Mađarsku. Mađarske golove postigli su Nandor Hidegkuti (1. i 22. min.) i Ferenc Puškaš (25. i 29. min). U drugom poluvremenu Mađari su postigli još dva gola (Hidegkuti i Jožef Božik). Konačan rezultat je bio 6 : 3 za Mađarsku.

Dana 23. maja 1954. reprezentacija Mađarske je pobedila Englesku sa 7 : 1 (što je i dalje njihov najgori poraz do sada) na Nepstadionu.[15] U to vreme u Mađarskoj je postojala izreka o utakmici: Englezi su dođli na jednu sedmicu i otišli sa 1 : 7 i otišli sa 7 : 1 (Az angolok egy hétre jöttek és 7 : 1-re mentek ), što je dvostruka igra reči. Reč „sedmica“ na mađarskom se zove „het“, što znači broj sedam, slično kao i na srpskom jeziku, Englezi su došli za 1 : 7 i otišli sa 7 : 1.

Svetsko prvenstvo 1954. održano je u Švajcarskoj.[16] Prvi meč Mađari su odigrali protiv Južne Koreje, a Mađarska je pobedila rezultatom 9 : 0 na stadionu Hardturm u Cirihu.[17] U drugom meču grupne faze, Mađarska je igrala protiv Zapadne Nemačke i pobedila sa 8 : 3 na stadionu Sent Jakob u Bazelu.[18] U četvrtfinalu, Mađarska je pobedila Brazil sa 4 : 2 na stadionu Vankdorf u Bernu.[19] Mađarska je u polufinalu igrala sa dvostrukim pobednikom Svetskog prvenstva Urugvajem u Lozani; Mađarska je pobedila sa 4 : 2 posle produžetaka.[20] U finalu se Mađarska ponovo suočila sa Zapadnom Nemačkom. Iako je Mađarska pobedila u grupnoj utakmici protiv Nemaca, izgubili su sa 3 : 2 u finalu u Bernu na stadionu Vankdorf.[21] Zlatni tim, izgrađen oko legendarnog Ferenca Puškaša, poveo je početkom 2 : 0, ali je završio 2 : 3 u utakmici koju su Zapadni Nemci kasnije nazvali „Čudo u Bernu“.

U 2010. godini, novinar Erik Egers spekuliše u studiji da je nemački tim možda koristio drogu da bi pobedio mađarski tim, koji se smatrao „nepobedivim“ u to vreme.[22][23][24]

Iako se Mađarska kvalifikovala kao branilac titule za Olimpijske igre 1956. godine, nije učestvovala na turniru zbog dobro poznatih događaja, revolt protiv komunističke vlade Mađarske i njenih nametnutih Sovjetskih patrona, u Mađarskoj.

Mađarska se kvalifikovala za Svetsko prvenstvo 1958. u Švedskoj.[25] Mađarska je odigrala svoj prvi meč protiv Velsa na stadionu Jarnvalen u Sandvikenu i konačan rezultat je bio 1 : 1.[26] Druga utakmica u grupi odigrana je protiv zemlje domaćina, Švedske, gde je Mađarska izgubila rezultatom 2 : 1 na stadionu Rosunda u Solni.[27] Iako je Mađarska pobedila u svom poslednjem grupnom meču protiv Meksika na stadionu Jarnvalen u Sandvinkenu,[28] eliminisani su sa Svetskog prvenstva nakon što su izgubili u plej-ofu od Velsa, sa kojim su bili izjednačeni po bodovima. Velšani su remizirali sve utakmice u grupi, a zatim pobedili nekada moćne Mađare u meču plej-ofa da bi odlučili koja nacija treba da prati Švedsku u nokaut fazi. Da je gol-razlika odlučivala, Mađarska bi prošla, pošto su Mađari imali rezultat od 6 : 3 u poređenju sa 2 : 2 za Vels. Kako je bilo, umesto toga, Vels se sastao sa Brazilom u četvrtfinalu i bio je žrtva prvog gola mladog Pelea na Svetskim prvenstvima.

1960. uredi

 
Albert i Meselj 1966.

Mađarska je 1960. godine ponovo učestvovala na Olimpijskim igrama održanim u Italiji i bila je izvučena u Grupu D sa Francuskom, Peruom i Indijom. Mađarska je završila na vrhu grupe sa svim pobedama i gol razlikom od +12. U polufinalu su izgubili od Danske sa 0 : 2, ali su pobedili Italiju u meču za bronzanu medalju rezultatom 2 : 1 zahvaljujući po golovima Orosa i Dunajia.

Mađarska se kvalifikovala za Svetsko prvenstvo 1962. održano u Čileu.[29] Mađarska je igrala u četvrtoj grupi Dana 31. maja 1962. godine, u prvoj utakmici u grupi, Mađarska je pobedila Englesku rezultatom 2 : 1 zahvaljujući golovima Lajoša Tihija i Florijana Alberta na stadionu El Teniente u Rankagvi pred 7.938 gledalaca.[30] Druga utakmica 3. juna 1962. bila je još ubedljivija protiv Bugarske, meč je dobijen rezultatom 6 : 1 u Rankagvi.[31] Poslednja utakmica u grupi bila je protiv Argentine 6. juna 1962. i konačni rezultat je bio nerešen bez golova pred 7.945 gledalaca u Rankagvi.[32] Mađarska se plasirala u četvrtfinale osvojivši pet bodova i bila je prva u grupi. Međutim, u četvrtfinalu je Mađarska eliminisana od Čehoslovačke rezultatom 1 : 0 u El Tenijenteu pred 11.690 gledalaca.[33]

Godine 1964. Mađarska se ponovo kvalifikovala za Olimpijske igre 1964. održane u Tokiju i bila je uvučena u Grupu B sa braniocima titule Jugoslavijom, zatim Marokom i Severnom Korejom, pri čemu se ova druga povukla. U svom prvom meču protiv Maroka, Mađarska je pobedila sa 6 : 0 uz svih šest golova koje je postigao Ferenc Bene. U svom drugom meču, Mađarska je tesno (6 : 5) pobedila Jugoslaviju i plasirala se u narednu rundu zajedno sa vicešampionom Jugoslavijom. U četvrtfinalu, Mađarska je pobedila Rumuniju sa 2 : 0 golovima Černaja. U polufinalu, Mađarska je pobedila Ujedinjenu Arapsku Republiku (Egipat) sa 6 : 0 uz četiri gola Benea i dva Komora. U finalu je Mađarska pobedila Čehoslovačku rezultatom 2 : 1 zahvaljujući autogolu Vajsa i golu Benea i tako osvojila svoju drugu zlatnu medalju.

Mađarska se kvalifikovala za Kup evropskih nacija 1964. koji je organizovan u Španiji. Mađarska je u polufinalu turnira igrala protiv Španije. Konačan rezultat je bio 2 : 1 nakon produžetaka. Jedini gol za Mađare postigao je Ferenc Bene. U plej-ofu za treće mesto, Mađarska je pobedila Dansku sa 3 : 1 posle produžetaka. Deže Novak je postigao dva gola u produžecima.[34] Mađarska je takođe uspela da se kvalifikuje za Svetsko prvenstvo 1966. koje je održano u fudbalskoj kući, Engleskoj.[35] Dana 13. jula 1966. Mađarska je izgubila svoj prvi meč u grupi od Euzebijeve Portugalije (3 : 1) na Old Trafordu u Mančesteru.[36] Dva dana kasnije, u utakmici druge grupe Mađarska je pobedila Brazil golovima Ferenca Benea, Janoša Farkaša i Kalmana Meselja na Gudison parku u Liverpulu.[37] U poslednjem kolu grupnih utakmica, 20. jula 1966, Mađarska je pobedila Bugarsku sa 3 : 1.[38] Golove su postigli Meselj i Bene. Mađarska je završila na drugom mestu u grupi i plasirala se u četvrtfinale. U četvrtfinalu, Mađarska je eliminisana od Sovjetskog Saveza 23. jula 1966. sa rezultatom od 2 : 1 na Roker Parku u Sanderlendu pred 26.844 gledalaca.[39]

Za fudbalski turnir na Olimpijskim igrama 1968. Mađarska se kvalifikovala kao branilac titule i bila je uključena u grupu C sa Izraelom, Ganom i Salvadorom. Mađarska je završila na vrhu i plasirala se u narednu rundu zajedno sa Izraelom. U četvrtfinalu, Mađarska je pobedila Gvatemalu sa 1 : 0 golom Siča. U polufinalu su pobedili Japan sa 5 : 0, golove su postigli Sič tri gola i dva gola Novak. U finalu su pobedili Bugarsku sa 4 : 1 i osvojili svoju treću titulu na olimpijadama, i postali najuspešniji tim na Olimpijskim igrama u fudbalu (Velika Britanija je takođe osvojila tri titule, ali njihova prva titula je 1904. godine, a fudbal je postao zvanični događaj tek 1908.) Međutim, Mađarska nije uspela da se kvalifikuje za Svetsko prvenstvo u fudbalu 1970. nakon teškog poraza od Čehoslovačke od 4 : 1 tokom plej-ofa kvalifikacija, što mnogi vide kao početak perioda dugotrajnog pada.

Florijan Albert je 1967. proglašen za evropskog fudbalera godine. Bio je najuspešniji fudbaler Ferencvaroša od formiranja kluba, postigao je 255 golova na 351 meču od 1958. do 1974. godine.

Početak pada uredi

1970. i 80. uredi

 
A. Dunai na Olimpijadi 1972.
 
Zombori i Martoš protiv Ardilesa i Kempesa na SP 1978.

Mađarska se ponovo vratila kao branilac titule na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu i igrala je u grupi C sa Danskom, Iranom i Brazilom. U gupi su završili na prvom mestu i prošli u sledeće kolo zajedno sa Danskom. U drugom kolu grupe izvučeni su u Grupu 1 sa Istočnom Nemačkom, Zapadnom Nemačkom i Meksikom. Ponovo su završili na vrhu bez poraza i plasirali se u finalnu fazu sa Istočnom Nemačkom. U finalu su se sastali sa Poljskom i izgubili sa 1 : 2. Jedini gol za Mađarsku postigao je Varadi.

Mađarska se plasirala u finale UEFA Evropskog prvenstva 1972. koje je održano u Belgiji. U polufinalu, Mađarska se suočila sa Sovjetskim Savezom i izgubila sa 1 : 0. U razigravanju za treće mesto, Mađarska je izgubila od Belgije rezultatom 2 : 1. Jedini mađarski gol postigao je Lajoš Ki. Mađarska je završila na četvrtom mestu na ovom prvenstvu.[40] Mađari se neće ponovo pojaviti na Evropskom prvenstvu 44 godine do UEFA Eura 2016.[41] Mađarska je učestvovala na Svetskom prvenstvu 1978. koje je održano u Argentini. Dana 2. juna 1978. na stadionu Monumental u Buenos Ajresu, Mađarska je igrala sa Argentinom. Iako je Karolj Čapo postigao rani gol, domaći su pobedili sa 2 : 1. Mađarska je odigrala drugu utakmicu u grupi protiv Italije i Azuri su pobedili sa 3 : 1. Treći meč Mađarska je igrala protiv Francuske predvođene Mišelom Platinijem, i Mađarska je izgubila rezultatom 3 : 1 što je rezultiralo oproštajem nacionalne ekipe od Svetskog prvenstva.[42]

Tokom 1980-ih, Mađarska se dva puta kvalifikovala za Svetsko prvenstvo. Prvi meč u grupi na turniru 1982. u Španiji[43] odigran je protiv El Salvadora, gde je Mađarska pobedila sa 10 : 1 na stadionu Nuevo u Elčeu.[44] Golove su postigli Tibor Njilaši (2), Gabor Peleškei, Laslo Fazekaš (2), Jožef Tot, Laslo Kiš (3) i Lazar Senteš. Uprkos velikoj pobedi, Mađarska je u drugom meču grupne faze izgubila rezultatom 4 : 1 od Argentine predvođene Dijegom Maradonom. Maradona je postigao dva gola, dok je jedini mađarski gol postigao Peleškei na stadionu Hoze Riko Peres u Alikanteu.[45] Iako je Mađarska remizirala u poslednjem meču protiv Belgije,[46] ispali su sa Svetskog prvenstva. Mađarska je, treba napomenuti, vodila u prvom poluvremenu zahvaljujući golu Jožefa Varge.

Poslednji nastup Mađarske na Svetskom prvenstvu do danas bilo je Svetsko prvenstvo 1986. održanim u Meksiku.[47] U prvom meču grupe Mađarska je izgubila 6 : 0 od Sovjetskog Saveza.[48] Krizu mađarskog fudbala fudbalski stručnjaci datiraju sa ovog meča. Iako je Mađarska pobedila u drugom meču protiv Kanade 2 : 0[49] (golove su postigli Marton Esterhazi i Lajoš Detari), izgubili su od Francuske sa 3 : 0 u poslednjoj utakmici grupe, i ispali iz daljnjeg takmičenja.[50]

Godine pada uredi

1990. uredi

Tokom 1990-ih, Mađarska nije mogla da se kvalifikuje ni za jedan međunarodni turnir osim za Letnje olimpijske igre 1996. održane u Atlanti. Osamdesete su se do tada smatrale najgorčim godinama mađarskog fudbala, ali su se devedesete pokazale kao najgore. Mađarska je 1996. dostigla najnižu FIFA svetsku rang listu u svojoj istoriji, 87. mesto. Pad mađarskog komunističkog režima izazvao je finansijske probleme mnogim mađarskim klubovima. Nekada uspešni klubovi kao što su Ferencvaroš i Ujpešt suočili su se sa finansijskom krizom i bankrotom. Ovo je duboko uticalo i na reprezentaciju Mađarske jer su ranije najveći klubovi iz Budimpešte (Ferencvaroš, Ujpešt, Honved i MTK) proizvodili igrače za reprezentaciju. Još jedan važan razlog za pad može se pripisati Bosmanovoj presudi. Pošto su mađarski klubovi početkom 1990-ih izgubili finansijsku pomoć od države, nisu mogli da pariraju bogatijim zapadnoevropskim klubovima. Kriza u mađarskom klupskom fudbalu je time ujedno i uticala je na učinak reprezentacije.

Mađarska legenda Ferenc Puškaš postavljen je za selektora reprezentacije 1993. godine kako bi vratio raniji uspeh. Međutim, vodio je tim samo četiri meča, pošto bivša zvezda Honveda i Real Madrida nije uspela da utiće na porast kvaliteta. Jedini izuzetan uspeh 1990-ih je bio kvalifikacija Mađarske za Letnje olimpijske igre 1996. godine. Tim trenera Antala Dunaija odigrao je svoj prvi meč u grupi protiv Nigerije i izgubio sa 1 : 0 u Orlandu.[51] U drugom grupnom meču, Mađarska je igrala protiv Brazila i izgubila sa 3 : 1.[52] Jedini mađarski gol postigao je Čaba Madar. Poslednji meč u grupi odigran je protiv Japana, i opet je doživljen poraz 3 : 2.[53] Mađarske golove postigli su Čaba Madar i Tamaš Šandor. Iako su olimpijske kvalifikacije mladog tima bile veliko iznenađenje i ljudi su mislili da će Mađarska ponovo izaći na međunarodnu fudbalsku scenu, tim kasnije nikada nije postigao sličan uspeh. Tokom 1990-ih, Mađarska je bila najbliža kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1998, ali je eliminisana u plej-ofu[54] [55] od Jugoslavije sa ukupnim rezultatom 12 : 1.[56]

2000. uredi

Mađarska nije mogla da se kvalifikuje ni za jedan veći turnir, propustivši UEFA Euro 2000, 2004, 2008 i Svetska prvenstva 2002, 2006 i 2010. Štaviše, tokom kvalifikacija za Euro 2008, Mađarska je završila na šestom mestu u svojoj grupi, dostigavši najniži nivo u istoriji mađarskog fudbala. Čak su izgubili i od Malte, što je rezultiralo ostavkom Petera Božika. Nekoliko dana kasnije imenovan je Peter Varhidi koji je bio poznat po nastupima na Sport 1, mađarskoj sportskoj televiziji, i analiziranju klubova iz italijanske Serije A. Dokazao je svoj talenat pobedivši svetskog šampiona Italiju 2006. sa 3 : 1 na stadionu Ferenc Puškaš u prijateljskoj utakmici. Ni Božik ni Varhidi se, međutim, nisu dobro snašli u zvaničnim utakmicama, što je rezultiralo njihovim uklanjanjem. Mađarska fudbalska federacija je čak isprobala i strane trenere: ni Lotar Mateus[57] i Ervin Kuman[58] nisu uspeli da se kvalifikuju ni za jedan turnir.

Početak oporavka uredi

2010. uredi

 
Mađarska protiv Poljske, 15. novembra 2011. na stadionu Miejski u Poznanju, Poljska. Džudžak, Juhas, Varga, Priskin, Koman, Lacko, Težer, Vancak, Šandor, Bogdan i Gera

Selektor reprezentacije Mađarske do 20 godina, Šandor Egervari, imenovan je za selektora seniorske ekipe uoči kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. u kojima je Mađarska igrala protiv Finske, |Moldavije, Holandije, San Marina i Švedske.[59] Mađarska je osvojila šest, remizirala jednu i izgubila tri utakmice pošto je grupu završila na trećem mestu sa 19 bodova. Tokom kvalifikacionog procesa, u septembru 2011, Mađarska je dostigla 27. mesto na FIFA svetskoj rang listi, što je njihova najviša pozicija do tada.[60] Krajem godine, reprezentacija je igrala protiv Lihtenštajna u znak sećanja na nedavno preminulog Florijana Alberta,[61] jedinog mađarskog fudbalera koji je osvojio Zlatnu loptu.

Mađarska je izvučena u Grupu D u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014, zajedno sa Holandijom, Turskom, Rumunijom, Estonijom i Andorom. Sakupili su 14 poena ulaskom u pretposlednju rundu utakmica, ali su pretrpeli rekordni poraz od Holandije 8 : 1[62], što je rezultiralo ostavkom glavnog trenera Šandora Egervarija.[63][64][65]Za njihovu poslednju grupnu utakmicu, pobedu od 2 : 0 protiv Andore, Mađarsku je predvodio službeni menadžer Jozsef Čabi.[66][67] Mađarska je završila na trećem mestu u grupi, sa 17 bodova, propustivši kvalifikacije. Nakon meča, napadač Adam Salai je održao konferenciju za novinare na kojoj je izneo dirljiv oštar monolog o njegovoj percepciji da „kontinuirano laganje naših navijača“ kada je trebalo da sugeriše da je tim imao šansu protiv trenutno vodećih svetskih timova, koje su tada bile nerealne.[68] Slična osećanja je ranije izrazio vezista Sabolč Husti.[69] Tokom ovog perioda da bi obeležila moguć povratak mađarskog fudbala, filmska ekipa je počela da snima tim tokom priprema i samih utakmica. Film, pod imenom „Meg 50 perc”, na kraju je objavljen 2016. neposredno pre Eura 2016. [70]

Atila Pinter je postavljen za glavnog trenera nacionalnog tima u decembru 2013. godine, mada ne sa punum podrškom.[71][72] Tim je odigrao svoju prvu utakmicu u novoizgrađenoj Grupama Areni 7. septembra 2014, kada je bio poražen od Severne Irske rezultatom 2 : 1 u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. godine.[73] Pinter je kasnije otpušten, a Pal Dardai je imenovan kao privremena zamena na tri meča.[74][75] Dardai je odbio je ponudu da upravlja timom na stalnoj osnovi,[76] ali je ipak zadržan.[77] Nakon toga, Dardai je bio u Herti BSC, gde je bio prolazni trener omladinaca, unapređen je u menadžera prvog tima, ali je i dalje ostao trener. U leto 2015. podneo je ostavku na mesto selektora reprezentacije Mađarske da bi se posvetio poslu menadžera Herte. Na kraju ga je u julu 2015. zamenio sportski direktor Mađarskog fudbalskog saveza nemac Bernd Štork.[78] Štork je usputno nastavio da radi na mestu sportskog direktora Saveza.

Dana 15. novembra 2015, Mađarska predvođena Storkom se kvalifikovala za svoje prvo Evropsko prvenstvo (UEFA Euro 2016) posle 44 godine, kada se Mađarska kvalifikovala za turnir 1972. godine.[79] Mađarska je pobedila Norvešku u prvoj utakmici plej-ofa kvalifikacija sa 1 : 0, jedini gol postigao je Laslo Klajnhajsler.[80] U revanšu, Mađarska je pobedila Norvešku rezultatom 2 : 1 i plasirala se u finale Evropskog prvenstva 2016.[81] Nakon što je pobedila |Austriju sa 2 : 0 i remizirala sa Islandom, Mađarska je odigrala uzbudljiv remi 3 : 3 protiv eventualnog pobednika Eura Portugalije. Nakon toga, Mađarska je uspela da se kvalifikuje u osminu finala sa još jednom utakmicom, što je označilo njihov najbolji učinak na Evropskom ili Svetskom prvenstvu u poslednjih 40 godina.

Mađarska nije uspela da se kvalifikuje za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. u Rusiji. Tokom kvalifikacija su remizirali protiv Farskih Ostrva i bili su poniženi nakon što su poraženi od Andore sa 1 : 0. Nakon što nije uspeo da se kvalifikuje, menadžer Bernd Štork je podneo ostavku.[82] Dana 10. novembra 2017. Mađarska je ponovo bila fudbalski osramoćena kada je poražena od Luksemburga rezultatom 2 : 1 u prijateljskoj utakmici.[83] Žorž Likens je 30. oktobra 2017. imenovan za novog selektora. Mađarska je izgubila oba meča u martu 2018. godine, prvi poraz je bio još jedan sramotan od tada autsajdera Kazahstana (2 : 3).

Dana 19. juna 2018, posle tri poraza i jednog remija za vreme njegove vladavine, Likens je otpušten i Marko Rosi je postavljen na njegovo mesto.[84]

UEFA Liga nacija izdanje za sezonu 2018/19. u grupi C Mađarska je odigrala nerešeno sa Finskom, Grčkom i Estonijom. Mađarska je imala skoro uspešan nastup, ali su porazi od Finske i Grčke srušili njihovu nadu da će završiti u vrhu grupe. Međutim, UEFA je revidirala takmičarsku formulu nakon toga, ovom revitzijom Mađarska je zvanično promovisana u takmićenje UEFA Ligu nacija B za sezonu 2020/21, pošto je pre toga završila na drugom mestu u grupi.

U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2020. Mađarska reprezentacija je ostvarila mešoviti rezultat. Postavljeni u grupi E, igrali su protiv Hrvatske, Velsa, Slovačke i Azerbejdžana. Hrvatska je na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2018. godine bila druga, dok je Vels bio jedna od 12 zemalja domaćina na turniru. Mađarska je uspešno nastupila protiv Hrvatske i Velsa na svom terenu, ostvarivši potrebne pobede, kao i uzastopne pobede nad Azerbejdžanom. Međutim, dva uzastopna poraza od Slovačke i poraza u gostima od Hrvatske i Velsa, kao konačni poraz kada je Mađarska imala priliku da se direktno kvalifikuje, poslala je Mađarsku na razočaravajuće četvrto mesto umesto Velšana koji su se kvalifikovali direktno.[85] Međutim, Mađarska je uspela da izbori mesto u plej-ofu, zahvaljujuči tome što je završila na drugom mestu u svojoj grupi u Ligi nacija, iza Finske, i trebalo je da igra protiv Bugarske.

2020. uredi

 
Reprezentacija Mađarske 2022.

Dok je Mađarska mogla samo da dobije mesto u plej-ofu u nadi da će se plasirati na UEFA Euro 2020, dobar rezultat Mađarske u prethodnoj Ligi nacija prikupio je više optimizma. Mađarska je započela svoju kampanju u UEFA Ligi nacija B 2020/2021, u grupi sa Rusijom, Turskom i Srbijom. Mađarska je bila impresivna pobedom od 1 : 0 u gostima protiv Turske, Dominik Soboslai je postigao jedini gol na utakmici slobodnim udarcem sa 30 metara.[86][87] Međutim, Mađarska se suočila sa neuspehom kada ju je Rusija, protiv koje Mađarska nije ostvarila pobedu od 1978. godine, pobedila kod kuće sa 2 : 3.[88] Kasnije je usledila serija dobrih rezultata, sa dva remija protiv Rusije i Srbije, važnom pobedom u gostima nad Srbijom u Beogradu, i što je još važnije, preko potrebne pobede nad Turskom od 2 : 0 kod kuće. To je značilo da je Mađarska uspela da se plasira na račun Rusije u UEFA Ligu nacija A za sezonu 2022/23.

U oktobru 2020. godine, Mađarska je učestvovala u plej-ofu za kvalifikacije za UEFA Euro 2020, gde su se sastali sa Bugarskom u svojoj prvoj utakmici plej-ofa serije. Uprkos gostovanju u Sofiji, Mađarska je blistala sa pobedom od 3 : 1 i stigla do finala plej-ofa da bi se suočila sa Islandom mesec dana kasnije, u utakmici bez gledalaca.[89] Tim se kvalifikovao za turnir pobedivši rezultatom 2 : 1, uz pogotke Loika Nega i Dominika Soboslaija u poslednjem minutu da odvedu Mađarsku u takmičenje uprkos ranijoj grešci golmana Petera Gulačija.[90]

Mađarska je 2021. (Turnir EP 2020. je igran 2021. zbog Kovida 19) izvučena u „grupu smrti“ turnira. U grupi F su bili Portugalija, branilac titule prvaka Evrope, Francuska, svetski šampion, i Nemačka, svetski šampion iz 2014. godine.[91] Mađari su se borili veoma dobro i ostavili dobar utisak učinak. Prva utakmica u Grupi F bila je protiv Portugalije 15. juna u Puškaš areni u Budimpešti. Tim je držao nerešeno 0 : 0 do 84. minuta, čak i postigao gol koji je poništen jer je strelac Šen bio u ofsajdu. Mađari su izgubili fokus i meč je završen pobedom Portugalije rezultatom 3 : 0.[92]

Druga utakmica je odigrana 19. juna protiv Francuske. Fiola je doveo Mađarsku u vođstvo u drugom minutu nadoknade prvog poluvremena. Grizman je kasnije izjednačio i meč je završio rezultatom 1 : 1, fantastičan rezultat kada se prilike uzmu u obzir.[93] Poslednja utakmica u grupi odigrana je 23. juna u Minhenu, u Alijanc areni. I dalje imajući šansu da se kvalifikuju, Mađari su igrali veoma borbeno. Dva puta su poveli, ali je meč na kraju završio nerešenim rezultatom 2 : 2.[94] Mađarska je ovime ispala iz daljnjeg takmičenja, a Nemačka se spasla još jednog ranog izlaska u grupnoj fazi posle Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine.[95]

Godina 2022. je ponovo donela „grupu smrti“ za Mađarsku, pošto je tokom UEFA Lige nacija 2022/23. tim morao da se suoči sa tri bivša svetska šampiona u grupi A3, Italijom, Nemačkom i Engleskom. Dok se pre mečeva smatralo da je tim ključnim takmičarem za ispadanje,[96] crveno-belo-zeleni su brzo dokazali svoju vrednost kada su pobedili prethodnog osvajača srebrne medalje reprezentaciju Engleske sa 1 : 0 sa pogotkom iz penala Dominika Soboslaija u 60. minutu utakmice.[97] [98] Posle ove pobede, očekivanja su bila zahlađena porazom od Italije od 2 : 1 u Čezeni[99], međutim, rani gol Žolta Nađa ali i izjednačujući gol Jonasa Hofmana rezultirao je nerešenim rezultatom 1 : 1 protiv Nemačke,[100] što je donelo drugu poziciju u grupi iza Italije. Mađarska je 14. juna bila gost Engleskoj u Vulverhemptonu, ostvarivši zapanjujuću pobedu od 0 : 4 protiv ekipe Gereta Sautgejta, čime je preuzela vođstvo u grupi posle poraza Italije od Nemačke.[101][102] U poslednja dva dana meča, jedina šansa Mađarske za ispadanje bili su porazi od Nemačke i Italije, pri čemu je Engleska pobedila u obe utakmice. Tim nije rizikovao, međutim, pošto je Adam Salai, dugogodišnji napadač koji je najavio povlačenje dan pre meča, postigao pogodak za pobedu u utakmici protiv Nemačke 1 : 0 u Lajpcigu.[103] Mađarskoj je 26. septembra bio potreban samo nerešen rezultat da bi se kvalifikovala za finale UEFA Lige nacija, ali je izgubila od Italije sa 2 : 0 u Puškaš Areni.[104]

Rekordi i priznanja uredi

Najviše utakmica u reprezentaciji Mađarske uredi

 
Balaž Džudžak drži rekord po broju nastupa u reprezentaciji Mađarske sa 109 utakmica
# Ime Utakmica Golova Prva utakmica Zadnja utakmica
1 Balaž Džudžak 109 21 2. jun 2007. pr.   20. novembar 2022. pr.  
2 Gabor Kiralj 108 0 25. mart 1998. pr.   15. novembar 2016 pr.  
3 Jožef Božik 101 11 17. avgust 1947. pr.   18. april 1962. pr.  
4 Zoltan Gera 97 26 13. februar 2002. pr.   25. mart 2017. pr.  
5 Roland Juhas 95 6 25. april 2004. pr.   15. novembar 2016. pr.  
6 Laslo Fazekaš 92 20 4. maj 1968. pr.   27. mart 1983. pr.  
7 Adam Salai 86 26 11. februar 2009. pr.   26. septembar 2022. pr.  
Đula Grošič 0 20. avgust 1947. pr.   14. oktobar 1962. pr.  
9 Ferenc Puškaš 85 84 20. avgust 1945. pr.   14. oktobar 1956. pr.  
10 Imre Garaba 82 3 30. april 1980. pr.   1. maj 1991. pr.  

Postigli najviše golova u reprezentaciji uredi

 
Ferenc Puškaš je najbolji strelac Mađarske svih vremena sa 84 gola.
# Ime Karijera Golova Utakmica Gol po utakmici Prvi gol Zadnji gol
1 Ferenc Puškaš 1945 — 1956. 84 85 0.99 20. avgust 1945. pr.   14. oktobar 1956. pr.  
2 Šandor Kočiš 1948 — 1956 75 68 1.1 6. jun 1948. pr.   14. oktobar 1956. pr.  
3 Imre Šloser 1906 — 1927 59 68 0.87 7. oktobar 1906. pr.   16. april 1927. pr.  
4 Lajoš Tihi 1955 — 1971 51 72 0.71 8. maj 1955. pr.   1. septembar 1971. pr.  
5 Đerđ Šaroši 1931 — 1943 42 62 0.68 21. maj 1931. pr.   7. novembar 1943. pr.  
6 Nandor Hidegkuti 1945 — 1958 39 69 0.57 30. septembar 1945. pr.   15. jun 1958. pr.  
7 Ferenc Bene 1962 — 1979 36 76 0.47 14. oktobar 1962. pr.   12. septembar 1979. pr.  
8 Đula Žengeler 1936 — 1947 32 39 0.82 2. decembar 1936. pr.   20. avgust 1947. pr.  
Tibor Njilaši 1975 — 1985 32 70 0.46 10. avgust 1975. pr.   16. oktobar 1985. pr.  
10 Florijan Albert 1959 — 1974 31 74 0.42 28. jun 1959. pr.   29. maj 1974. pr.  

Značajni igrači uredi

Golmani
Odbrana
Sredina terena
Napadači


Učešća na takmičenjima uredi

Svetska prvenstva uredi

Godina Runda Osvojeno mesto UU P N I GD GP
  1930. Nije učestvovala
  1934 Četvrtfinale 6 2 1 0 1 5 4
  1938 Finale 2 4 3 0 1 15 5
  1950. Nije učestvovala
  1954. Finale 2 5 4 0 1 27 10
  1958. Prva runda 10 4 1 1 2 7 5
  1962. Četvrtfinale 5 4 2 1 1 8 3
  1966. Četvrtfinale 6 4 2 0 2 8 7
  1970. Nije se kvalifikovala
  1974.
  1978. Prva runda 15 3 0 0 3 3 8
  1982. Prva runda 14 3 1 1 1 12 6
  1986. Prva runda 18 3 1 0 2 2 9
1990. do 2022. Nije se kvalifikovala
Ukupno 9/22 2 Finala 32 15 3 14 87 57

*UU - ukupno utakmica; P - broj pobeda; N - broj nerešenih utakmica; I - broj izgubljenih utakmica; GD - broj postignutih golova; GP - broj primljenih golova.

Evropska prvenstva uredi

Godina Kolo Plasman IG P N IZ GD GP
  1960. Nije se kvalifikovala
  1964. Polufinale 3 2 1 0 1 4 3
  1968. Nije se kvalifikovala
  1972. Polufinale 4 2 0 0 2 1 3
1976. do 2012. Nije se kvalifikovala
  2016. Osmina finala 13 4 1 2 1 6 8
  2020. Grupna faza 20 3 0 2 1 3 6
  2024.
Ukupno 5/17 0 titule 11 2 4 5 14 20

Liga nacija uredi

Rekordi u UEFA Ligi nacija
Sezona Liga Grupa IG P N I GD GP P/I Poz.
2018/19. C 2 6 3 1 2 9 6   31.
2020/21. B 3 6 3 2 1 7 4   20.
2022/23. A 3 6 3 1 2 8 5   8.
Ukupno 18 9 4 5 24 15

Letnje olimpijske igre uredi

 
Zlatna medalja sa OI 1952. u Helsinkiju

Prva tri olimpijska fudbalska turnira bila su samo nezvanični turniri, sa nekoliko nacija koje je predstavljao klupski tim. Počev od 1908. Olimpijski fudbalski turnir je postao zvaničan događaj, uz predstavljanje zvaničnih fudbalskih reprezentacija.

Posle Olimpijskih igara 1988, fudbalski događaj je promenjen u turnir sa učešćem samo za reprezentacije do 23 godine.

  Zlatna medalja     Srebrna medalja     Bronzana medalja  

Rezultati sa Olimpijada
Godina Domaćin Rezultat Pozicija Uta P N I GD GP
1896   Atina Nije bilo fudbala
1900   Pariz Nisu pozvani
1904   Sent Luis
1908   London Odustali
1912   Stokholm 2. kolo 10. 1 0 0 1 0 7
1920   Antverpen Nisu učestvovali
1924   Pariz 2. kolo 9. 2 1 0 1 5 3
1928   Amsterdam Nisu učestvovali
1932   Los Anđeles Nije bilo fudbala
1936   Berlin 1. kolo 13. 1 0 0 1 0 3
1948   London Nisu učestvovali
1952   Helsinki Zlatna medalja 1. 6 6 0 0 20 2
1956   Melburn Nisu učestvovali
1960   Rim Bronzana medalja 3. 5 4 0 1 17 9
1964   Tokio Zlatna medalja 1. 5 5 0 0 22 6
1968   Meksiko Siti Zlatna medalja 1. 5 5 1 0 18 3
1972   Minhen Srebrna medalja 2. 7 5 1 1 21 5
1976   Montreal Nisu se kvalifikovali
1980   Moskva
1984   Los Anđeles Bojkot
1988   Seul Nisu se kvalifikovali
Od 1992 Igraju U21 reprezentacije
Ukupno Zlatna medalja 8/19 32 26 2 5 103 38

Četvorogodišnji niz bez poraza uredi

Mađarska, sa svojom glavnom naracijom da je bila neporažena 1950-ih, takođe je srušila jedno od bezvremenskih merila u fudbalu i prva je zasenila rekord škotske fudbalske reprezentacije iz 1888. godine u kojoj je ona bila neporažena u 22 uzastopna meča. Popravili su stari rekord za devet dodatnih utakmica na 31 (ili 32) računajući meč protiv Istočne Nemačke, (to se ne smatra zvaničnom reprezentacijom tog tima). Mađarska ima treću najdužu uzastopnu seriju mečeva bez poraza sa 31 međunarodnom utakmicom između 14. maja 1950. i 4. jula 1954. godine, kada su izgubili finale Svetskog prvenstva od Zapadne Nemačke.[105]

Italija ima najduži niz od 37 mečeva bez poraza.

* = nije zvanična utakmica

Protivnik Vrsta Datum Rezultat
  Poljska Prijateljska utakmica 4. jun 1950. 5 : 2
  Albanija Prijateljska utakmica 24. septembar 1950. 12 : 0
  Austrija Prijateljska utakmica 29. oktobar 1950. 4 : 3
  Bugarska Prijateljska utakmica 12. novembar 1950. 1 : 1
  Poljska Prijateljska utakmica 27. maj 1951. 6 : 0
  Čehoslovačka Prijateljska utakmica 14. oktobar 1951. 2 : 1
  Finska Prijateljska utakmica 18. novembar 1951. 8 : 0
  Istočna Nemačka Prijateljska utakmica 18. maj 1952. 5 : 0*
  Poljska Prijateljska utakmica 15. jun 1952. 5 : 1
  Finska Prijateljska utakmica 22. jun 1952. 6 : 1
  Rumunija Olimpijada 1952. 15. jul 1952. 2 : 1
  Italija Olimpijada 1952. 21. jul 1952. 3 : 0
  Turska Olimpijada 1952. 24. jul 1952. 7 : 1
  Švedska Olimpijada 1952. 28. jul 1952. 6 : 0
  Jugoslavija Olimpijada 1952. 2. avgust 1952. 2 : 0
   Švajcarska Centralnoevropski kup 20. septembar 1952. 4 : 2
  Čehoslovačka Prijateljska utakmica 19. oktobar 1952. 5 : 0
  Austrija Prijateljska utakmica 26. april 1953. 1 : 1
  Italija Centralnoevropski kup 17. maj 1953. 3 : 0
  Švedska Prijateljska utakmica 5. jul 1953. 4 : 2
  Bugarska Prijateljska utakmica 4. oktobar 1953. 1 : 1
  Čehoslovačka Prijateljska utakmica 4. oktobar 1953. 5 : 1
  Austrija Prijateljska utakmica 11. oktobar 1953. 3 : 2
  Švedska Prijateljska utakmica 15. novembar 1953. 2 : 2
  Engleska Prijateljska utakmica 25. novembar 1953. 6 : 3
  Egipat Prijateljska utakmica 12. februar 1954. 3 : 0
  Austrija Prijateljska utakmica 11. april 1954. 1 : 0
  Engleska Prijateljska utakmica 23. maj 1954. 7 : 1
  Južna Koreja Svetsko prvenstvo 1954. 17. jun 1954. 9 : 0
  Zapadna Nemačka Svetsko prvenstvo 1954. 20. jun 1954. 8 : 3
  Brazil Svetsko prvenstvo 1954. 27. jun 1954. 4 : 2
  Urugvaj Svetsko prvenstvo 1954. 30. jun 1954. 4 : 2 (s.n.v.)


Oprema reprezentacije kroz istoriju uredi

 
Košutov grb
 
Sveta kruna
 
Savezni grb
 
Grb Kadara
 
Grb Svete krune

Zvanična oprema mađarske reprezentacije je crveni dres,[106] bele pantalone i zeleni sportski šorts. Ova kombinacija boja potiče od mađarske nacionalne zastave. Na domaćim utakmicama reprezentacija u takvoj opremi izlazi na teren. Crni šorcevi su se takođe pojavile 20-ih i 30-ih godina dvadesetog veka. Već godinama, gostujuća majica je bila čisto bela i ponekad kombinovana sa crvenim šorcem. U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. tim je izašao na teren u crvenim dresovima, i crvenim šorcem i zelenim sportskim čarapama. Golmanski dres je najčešće čisto crne boje (od Đule Grošića koji je prvi branio u čisto crnom), ako to zahteva protivnička uniforma, mađarski golman brani u žutom ili sivom dresu. Dresove reprezentacije decenijama proizvodi i isporučuje nemački Adidas. Od 1901. do 1949. nosili su klasične dresove sa vrpcom i sa okovratnikom, nakon čega su u modu ušli i dresovi sa V-izrezom. Zatim, nakon što su ga opsluživali zvanični proizvođači sportske opreme, tim je nosio dresove napravljene po sezonskoj modi.

 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
 
 
 
 
 
 
 
 
Rezervno 1
 
 
 
 
 
 
 
 
Rezervno 2[107]
 
 
 
 
 
 
 
 
Rezervno 3[108]
 
 
 
 
 
 
 
 
Rezervno 4[109]
 
 
 
 
 
 
Golman
 
 
 
 
 
 
 
 
Golman 2
 
 
 
 
 
 
 
 
Golman 3

Grb koji se pojavljuje na dresu promenio se dosta puta u više od jednog veka. Nalazio se sa leve strane iznad srca (1901 — 1949. i 1990 — do danas) ili u sredini (1949 — 1989). Prvi amblem je bio „Košutov grb” i grb bez krune, na kome se nalazi Arpadova crveno bela traka i dvostruki krst. Ovo je pratilo tim od njegovog osnivanja do 1930-ih. Od 1930-ih do 1949. godine korišćen je grb „Sveta kruna”, koji se i danas koristi, a u drugoj polovini 40-ih godina na dresu reprezentacije pojavljuje se i ”savezni grb koji je korišćen u vreme osnivanja nove komunističke države. Između 1949-1956, „Grb Rakoši“ je postavljen u sredini grudnog dela dresa, a posle 1956. godine zamenjen je „Grbom Kadara“. Nakon Promene sistema, grb Svete krune vratio se na reprezentativni dres.

 
 
 
 
 
 
Domaćin
1902 — 1912
 
 
 
 
 
 
Gost
1902 — 1912
 
 
 
 
 
 
Domaćin
1912 — 1930
 
 
 
 
 
 
Gost
1912 — 1930
 
 
 
 
 
 
Domaćin
1930 — 1945
 
 
 
 
 
 
Gost
1930 — 1945
 
 
 
 
 
 
Domaćin
1945 — 1949
 
 
 
 
 
 
Gost
1945 — 1949
 
 
 
 
 
 
Domaćin
1949 — 1956
 
 
 
 
 
 
Gost
1949 — 1956
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
SP 1978.
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
SP 1978.
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
SP 1982.
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
SP 1982.
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
SP 1986.
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
SP 1986.
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
1998 — 2001
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
1998 — 2001
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
2001 — 2003
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
2001 — 2003
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
2003 — 2005
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
2003 — 2005
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
2005 — 2006
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
2005 — 2006
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
2006 — 2007
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
2006 — 2007
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
2007 — 2008
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
2007 — 2008
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
2008 — 2009
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
2008 — 2009
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
2010 — 2012
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
2010 — 2012
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
2012 — 2014
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
2012 — 2014
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
2016 — 2018
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
2016 — 2018
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
2018 — 2020
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
2018 — 2020
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
2020 — 2022
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
2020 — 2022
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Domaćin
2022 — 2024
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Gost
2022 — 2024


Reference uredi

  1. ^ „The FIFA/Coca-Cola World Ranking”. FIFA. 21. 9. 2023. Pristupljeno 21. 9. 2023. 
  2. ^ U ovoj tabeli greška je kod utakmice protiv Švajcarske na Dr Gere kupu, rezultat je obrnut, treba da je 4:2 za Mađarsku (strelci Puškaš 2, Kočiš i Hidegkuti)
  3. ^ 5th International Cup, Pristupljeno 14. 4. 2013.
  4. ^ Elo, Arpad (1978), The Rating of Chessplayers, Past and Present, Arco, ISBN 978-0-668-04721-0 
  5. ^ Bolchover, David (2017). The Greatest Comeback: From Genocide To Football Glory: The Story of Béla Guttman. Biteback Publishing. ISBN 9781785902642. Arhivirano iz originala 6. 10. 2022. g. Pristupljeno 12. 11. 2020 — preko Google Books. 
  6. ^ „1930 FIFA World Cup Uruguay”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 2. 2. 2009. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  7. ^ „1934 FIFA World Cup Italy”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 3. 6. 2007. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  8. ^ „1934 FIFA World Cup – Hungary 4–2 Egypt”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 14. 6. 2010. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  9. ^ „1934 FIFA World Cup – Austria 2–1 Hungary”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 22. 6. 2012. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  10. ^ „1938 FIFA World Cup France”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 3. 6. 2007. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  11. ^ „1938 FIFA World Cup Hungary 6–0 Dutch East Indies”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 24. 6. 2012. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  12. ^ „1938 FIFA World Cup Hungary 2–0 Switzerland”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 4. 11. 2007. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  13. ^ „1938 FIFA World Cup Hungary 5–1 Sweden”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 24. 6. 2012. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  14. ^ „1938 FIFA World Cup France”. FIFA. 28. 8. 2011. Arhivirano iz originala 21. 1. 2009. g. 
  15. ^ „The Hungarian disasters – England v Hungary, 1953–4”. The Guardian. 17. 5. 2009. Arhivirano iz originala 16. 4. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2016. 
  16. ^ „1954 FIFA World Cup Switzerland”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 3. 6. 2007. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  17. ^ „1954 FIFA World Cup – Hungary 9–0 Korea Republic”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 20. 7. 2012. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  18. ^ „1954 FIFA World Cup – Hungary 8–3 Germany FR”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 22. 7. 2012. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  19. ^ „1954 FIFA World Cup – Hungary 4–2 Brazil”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 17. 8. 2012. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  20. ^ „1954 FIFA World Cup – Hungary 4–2 Uruguay”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 27. 8. 2012. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  21. ^ „1954 FIFA World Cup – Germany 3–2 Hungary”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 20. 7. 2012. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  22. ^ „West Germany's 1954 World Cup win may have been drug-fuelled, says study”. Guardian. 27. 10. 2010. Pristupljeno 27. 10. 2010. 
  23. ^ „Germany's 1954 World Cup winners doped: study”. Times Live. 27. 10. 2010. Pristupljeno 27. 10. 2010. 
  24. ^ „Germany accused of doping in 1954 World Cup”. Independent. 27. 10. 2010. Arhivirano iz originala 31. 10. 2010. g. Pristupljeno 27. 10. 2010. 
  25. ^ „1958 FIFA World Cup Sweden”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 3. 6. 2007. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  26. ^ „1958 FIFA World Cup – Hungary 1–1 Wales”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 18. 10. 2007. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  27. ^ „1958 FIFA World Cup – Sweden 2–1 Hungary”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 22. 8. 2012. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  28. ^ „1958 FIFA World Cup – Hungary 4–0 Mexico”. FIFA. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 1. 10. 2007. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  29. ^ „1962 FIFA World Cup Chile”. FIFA. 1. 10. 2012. Arhivirano iz originala 3. 6. 2007. g. Pristupljeno 1. 10. 2012. 
  30. ^ „1962 FIFA World Cup – Hungary 2–1 England”. FIFA. 1. 10. 2012. Arhivirano iz originala 27. 8. 2012. g. Pristupljeno 1. 10. 2012. 
  31. ^ „1962 FIFA World Cup – Hungary 6–1 Bulgaria”. FIFA. 1. 10. 2012. Arhivirano iz originala 17. 9. 2012. g. Pristupljeno 1. 10. 2012. 
  32. ^ „1962 FIFA World Cup – Hungary 0–0 Argentina”. FIFA. 1. 10. 2012. Arhivirano iz originala 19. 9. 2012. g. Pristupljeno 1. 10. 2012. 
  33. ^ „1962 FIFA World Cup – Czechoslovakia 1–0 Hungary”. FIFA. 1. 10. 2012. Arhivirano iz originala 2. 9. 2012. g. Pristupljeno 1. 10. 2012. 
  34. ^ „1964 European Nations' Cup Spain”. Uefa.com. 28. 8. 2011. Arhivirano iz originala 30. 8. 2011. g. 
  35. ^ „1966 FIFA World Cup England”. FIFA. 12. 10. 2012. Arhivirano iz originala 3. 6. 2007. g. Pristupljeno 12. 10. 2012. 
  36. ^ „1966 FIFA World Cup – Portugal 3–1 Hungary”. FIFA. 12. 10. 2012. Arhivirano iz originala 1. 11. 2012. g. Pristupljeno 12. 10. 2012. 
  37. ^ „1966 FIFA World Cup – Hungary 3–1 Brazil”. FIFA. 12. 10. 2012. Arhivirano iz originala 9. 11. 2012. g. Pristupljeno 12. 10. 2012. 
  38. ^ „1966 FIFA World Cup – Hungary 3–1 Bulgaria”. FIFA. 12. 10. 2012. Arhivirano iz originala 17. 9. 2012. g. Pristupljeno 12. 10. 2012. 
  39. ^ „1966 FIFA World Cup – Soviet Union 2–1 Hungary”. FIFA. 12. 10. 2012. Arhivirano iz originala 16. 10. 2007. g. Pristupljeno 12. 10. 2012. 
  40. ^ „UEFA European Nations' Cup West Germany”. Uefa.com. 15. 5. 2011. Arhivirano iz originala 31. 8. 2011. g. 
  41. ^ „Hungary earn Euro 2016 spot by beating Norway to end finals drought”. The Guardian. 15. 11. 2015. 
  42. ^ „1978 FIFA World Cup Argentina”. FIFA. 15. 5. 2011. Arhivirano iz originala 29. 8. 2011. g. 
  43. ^ „1982 FIFA World Cup Spain”. FIFA. 15. 5. 2011. Arhivirano iz originala 3. 6. 2007. g. 
  44. ^ „Hungary – El Salvador 10:1 (3:0)”. FIFA. 15. 6. 1982. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. 
  45. ^ „Argentina – Hungary 4:1 (2:0)”. FIFA. 18. 6. 1982. Arhivirano iz originala 29. 8. 2011. g. 
  46. ^ „Belgium – Hungary 1:1 (0:1)”. FIFA. 22. 6. 1982. Arhivirano iz originala 16. 12. 2013. g. 
  47. ^ „1986 FIFA World Cup Mexico”. FIFA. 15. 5. 2011. Arhivirano iz originala 3. 6. 2007. g. 
  48. ^ „Soviet Union – Hungary 6:0 (3:0)”. FIFA. 2. 6. 1986. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. 
  49. ^ „Hungary – Canada 2:0 (1:0)”. FIFA. 6. 6. 1986. Arhivirano iz originala 6. 1. 2012. g. 
  50. ^ „Hungary – France 0:3 (0:1)”. FIFA. 9. 6. 1986. Arhivirano iz originala 14. 10. 2007. g. 
  51. ^ „Nigeria – Hungary 1:0 (0:0)”. FIFA. 21. 7. 1996. Arhivirano iz originala 23. 11. 2007. g. Pristupljeno 22. 5. 2011. 
  52. ^ „Brazil – Hungary 3:1 (1:0)”. FIFA. 23. 7. 1996. Arhivirano iz originala 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 22. 5. 2011. 
  53. ^ „Japan – Hungary 3:2 (1:1)”. FIFA. 25. 7. 1996. Arhivirano iz originala 23. 8. 2012. g. Pristupljeno 22. 5. 2011. 
  54. ^ 1 : 7
  55. ^ 0 : 5
  56. ^ „1998 FIFA World Cup France Preliminaries”. FIFA. 19. 10. 1997. Arhivirano iz originala 20. 12. 2011. g. Pristupljeno 22. 5. 2011. 
  57. ^ „Matthäus quits Partizan for Hungary”. Uefa.com. 15. 12. 2003. 
  58. ^ „Koeman handed Hungarian posting”. Uefa.com. 24. 4. 2008. Arhivirano iz originala 3. 11. 2012. g. Pristupljeno 28. 8. 2011. 
  59. ^ „Hungary replace Koeman with Egervári”. UEFA.com. UEFA. 23. 7. 2010. Arhivirano iz originala 6. 10. 2022. g. Pristupljeno 28. 8. 2011. 
  60. ^ „FIFA/Coca-Cola World Ranking – Associations – Hungary – Men's”. FIFA.com. FIFA. 21. 9. 2011. Arhivirano iz originala 24. 6. 2007. g. 
  61. ^ „Hungarian Ballon d'Or winner Albert dies”. UEFA.com. UEFA. 31. 10. 2011. Arhivirano iz originala 1. 11. 2011. g. Pristupljeno 11. 11. 2011. 
  62. ^ FIFA arhiva
  63. ^ „FIFA 2014 World Cup qualification: Netherlands 8–1 Hungary”. FIFA.com. FIFA. 11. 10. 2013. Arhivirano iz originala 4. 10. 2013. g. 
  64. ^ „Eight-goal Oranje dent Hungary hopes”. FIFA.com. FIFA. 11. 10. 2013. Arhivirano iz originala 14. 10. 2013. g. 
  65. ^ „Egervari resigns after record defeat”. FIFA.com. FIFA. 12. 10. 2013. Arhivirano iz originala 12. 10. 2013. g. 
  66. ^ „FIFA 2014 World Cup qualification: Hungary 2–0 Andorra”. FIFA.com. FIFA. 15. 10. 2013. Arhivirano iz originala 21. 10. 2013. g. 
  67. ^ „Hungarian victory to no avail”. FIFA.com. FIFA. 15. 10. 2013. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. 
  68. ^ „Válogatott: Folyamatosan át vannak verve a szurkolóink – Szalai”. nemzetisport.hu (na jeziku: mađarski). Mediaworks Hungary Zrt. 14. 10. 2013. 
  69. ^ „Huszti: Ami most zajlik, annak köze sincs a realitáshoz. Az hülyítés. Az nevetséges.”. nemzetisport.hu (na jeziku: mađarski). Mediaworks Hungary Zrt. 9. 9. 2010. Arhivirano iz originala 2. 7. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2016. 
  70. ^ „Ez a film megsemmisítheti a magyar futballszakmát”. index.hu (na jeziku: mađarski). Index.hu Zrt. 1. 6. 2016. Arhivirano iz originala 16. 8. 2016. g. Pristupljeno 18. 6. 2016. 
  71. ^ „Hungary pick Pintér to replace Egervári”. www.uefa.com. 19. 12. 2013. 
  72. ^ Attila, Ághassi (28. 5. 2023). „A szamár is jó lett”. 
  73. ^ „Lafferty aglow after Northern Irish Hungary win”. Uefa.com. 7. 9. 2014. Arhivirano iz originala 22. 12. 2014. g. Pristupljeno 8. 9. 2014. 
  74. ^ „Hungary sack Pinter, bring in Dardai”. FIFA.com. 18. 9. 2014. Arhivirano iz originala 21. 9. 2014. g. Pristupljeno 24. 9. 2014. 
  75. ^ „Pintér makes way for Dárdai as Hungary coach”. UEFA.com. 18. 9. 2014. Arhivirano iz originala 7. 11. 2015. g. Pristupljeno 24. 9. 2014. 
  76. ^ „Pinter entlassen – Dardai wird Ungarns Interimstrainer” [Pinter dismissed – Dardai becomes interim manager of Hungary] (na jeziku: nemački). Kicker (sports magazine). 18. 9. 2014. Pristupljeno 19. 9. 2014. 
  77. ^ „Válogatott: Dárdai ingyen irányítja a nemzeti csapatot” (na jeziku: mađarski). Nemzeti Sport. 18. 9. 2014. Arhivirano iz originala 19. 9. 2014. g. Pristupljeno 24. 9. 2014. 
  78. ^ „Válogatott: Storck veszi át Dárdai helyét – hivatalos” (na jeziku: mađarski). Nemzeti Sport. 20. 7. 2015. Arhivirano iz originala 21. 7. 2015. g. Pristupljeno 20. 7. 2015. 
  79. ^ „Hungary bounce back to end long finals wait”. Uefa.com. 15. 11. 2015. Arhivirano iz originala 16. 11. 2015. g. Pristupljeno 16. 11. 2015. 
  80. ^ „Kleinheisler gives Hungary win in Norway”. Uefa.com. 12. 11. 2015. Arhivirano iz originala 12. 11. 2015. g. Pristupljeno 16. 11. 2015. 
  81. ^ „Hungary bound for finals after Norway win”. Uefa.com. 15. 11. 2015. Arhivirano iz originala 16. 11. 2015. g. Pristupljeno 15. 11. 2015. 
  82. ^ „Hungary coach Storck leaves after World Cup qualification failure”. Reuters. 17. 10. 2017. Arhivirano iz originala 10. 11. 2017. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  83. ^ „Nikolic scores as Hungary falls 2–1 to Luxembourg in international friendly”. 9. 11. 2017. Arhivirano iz originala 10. 11. 2017. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  84. ^ „Marco Rossi veszi át a válogatott irányítását”. valogatott.mlsz.hu. Arhivirano iz originala 20. 6. 2018. g. Pristupljeno 19. 6. 2018. 
  85. ^ Abbandonato, Paul; Mitchelmore, Ian (19. 11. 2019). „Wales just qualified for Euro 2020”. WalesOnline. Arhivirano iz originala 6. 10. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2021. 
  86. ^ Sarigul, Emre (4. 9. 2020). „Turkey 0–1 Hungary: Crescent Stars suffer defeat in opening UEFA Nations League clash”. 
  87. ^ „Szoboszlai's sensational strike defeats Turkey”. 3. 9. 2020. 
  88. ^ „2–3: Russia wins but ends up asking for the time against Hungary”. [mrtva veza]
  89. ^ Miklós (fotó), Babják Bence, Kocsmár-Tóth István (szöveg), Nagy-Pál Tamás (videó) és Szabó (8. 10. 2020). „Megérkeztünk az álmok kapujába – Budapesten vívhatjuk ki az Eb-rész”. NSO.hu. Arhivirano iz originala 6. 10. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2021. 
  90. ^ „Hungary 2 Iceland 1”. BBC Sport. 12. 11. 2020. Arhivirano iz originala 14. 11. 2020. g. Pristupljeno 13. 11. 2020. 
  91. ^ Church, Ben (2019-11-30). „Euro 2020: World champion France drawn in 'group of death'”. CNN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-01. 
  92. ^ „Magyarország v Portugália ÉLŐ, 15 junius 2021”. Arhivirano iz originala 7. 6. 2022. g. Pristupljeno 6. 10. 2022. 
  93. ^ „Magyarország v Franciaország ÉLŐ, 19 junius 2021”. Arhivirano iz originala 4. 6. 2022. g. Pristupljeno 6. 10. 2022. 
  94. ^ „Magyarország v Németország ÉLŐ, 23 junius 2021”. 23. 6. 2021. Arhivirano iz originala 25. 6. 2021. g. Pristupljeno 25. 6. 2021. 
  95. ^ Barnabás, Palotai (24. 6. 2021). „A világsajtó a hősies magyar válogatottat ünnepli”. index.hu. Arhivirano iz originala 6. 10. 2022. g. Pristupljeno 25. 6. 2021. 
  96. ^ Taylor, Louise (2021-12-16). „England to face Germany, Italy and Hungary in Nations League”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-03-01. 
  97. ^ „Hungary-England | UEFA Nations League 2023”. Arhivirano iz originala 25. 9. 2022. g. Pristupljeno 25. 9. 2022. 
  98. ^ „Italy-Hungary | UEFA Nations League 2023”. Arhivirano iz originala 25. 9. 2022. g. Pristupljeno 25. 9. 2022. 
  99. ^ „Italy-Hungary | UEFA Nations League 2023”. Arhivirano iz originala 25. 9. 2022. g. Pristupljeno 25. 9. 2022. 
  100. ^ „Hungary-Germany | UEFA Nations League 2023”. Arhivirano iz originala 25. 9. 2022. g. Pristupljeno 25. 9. 2022. 
  101. ^ „Dismal England beaten by Hungary at Molineux”. BBC Sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-26. 
  102. ^ „England-Hungary | UEFA Nations League 2023”. Arhivirano iz originala 25. 9. 2022. g. Pristupljeno 25. 9. 2022. 
  103. ^ „Germany-Hungary | UEFA Nations League 2023”. Arhivirano iz originala 6. 10. 2022. g. Pristupljeno 25. 9. 2022. 
  104. ^ UEFA.com. „Hungary-Italy | UEFA Nations League 2023”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-19. 
  105. ^ „Hungary – list of international matches”. Rsssf.com. Arhivirano iz originala 17. 1. 2012. g. Pristupljeno 18. 8. 2012. 
  106. ^ Komplet broj jedan fudbalske reprezentacije Mađarske je crveni dres, beli šorc, zelene sportske čarape, u skladu sa nacionalnom trobojkom, puskas.com
  107. ^ http://rewrite.origos.hu/s/img/i/0809/20080906torghelle.jpg
  108. ^ http://galeria.index.hu/sport/futball/2017/09/03/futball_vb_2017_selejtezo_-_magyarorszag_-_portugalia/18213059_2ab487204cc5d539dbeb8be1e5996c97_bpc.jpg
  109. ^ „Archivált másolat”. Arhivirano iz originala 2017-10-08. g. Pristupljeno 2017-10-07. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фудбалска_репрезентација_Мађарске&oldid=27536008”