Fjodor III Aleksejevič

Fjodor III Aleksejevič (rus. Фёдор III Алексеевич; 9. jun 16617. maj 1682) bio je ruski car u periodu 1676—1682.

Fjodor III Aleksejevič
Feodor III of Russia.jpg
Car Fjodor III
Datum rođenja(1661-06-09)9. jun 1661.
Mesto rođenjaMoskva
Rusko carstvo
Datum smrti7. maj 1682.(1682-05-07) (20 god.)
Mesto smrtiMoskva
Rusko carstvo
DinastijaRomanov
OtacAleksej I
MajkaMarija Miloslavska
SupružnikAgafija Grušetskaja, Marfa Apraksina
Period16761682.
PrethodnikAleksej I Mihajlovič
NaslednikPetar Veliki, Ivan V Aleksejevič

Fjodor je bio najstariji preživeli sin cara Alekseja i Marije Miloslavske. Oca je nasledio 1676. kao petnaestogodišnjak. Bio je obdaren intelektom i manirima, a odlično obrazovanje je stekao od najučenijeg slovenskog monaha tog vremena, Simeona Polockog. Poznavao je poljski i latinski jezik, što je bila velika retkost. Nepoznata bolest ga je unakazila i ostavila poluparalizovanog (verovatno skorbut) od samog rođenja. Vreme je uglavnom provodio sa plemićima Jazikovim i Likačovim koji su na dvor doneli poljske običaje, odeću i jezik.

Oženio se 28. jula 1680. ukrajinskom plemkinjom Agafjom Simeonovnom Gruševskajom. Invaliditet nije ograničio carevu nameru da reformiše Rusiju. Njegov dvor je postao liberalan, a kaznena politika je ublažena. Osnovao je Slovensku grčko-latinsku akademiju na kojoj se izučavao crkvenoslovenski, starogrčki, latinski i poljski jezik.

Najvažnija razlika između Fjodorovih i, kasnijih, Petrovih reformi je u tome što su se prve prevashodno odnosile na dobrobit crkve, a druge na dobrobit države. Najvažnija reforma Fjodora III bilo je ukidanje sistema mestničestva, po kome su plemići zasnivali svoje zahteve za privilegijama na osnovu istorijskih zasluga svojih predaka. Takav sistem je paralisao vojnu i civilnu administraciju carstva. Car je mestničestvo ukinuo 1682. na savet Vasilija Galicina. Sva imenovanja državnih činovnika su od tada zavisila od ličnih sposobnosti i od želje suverena. Knjige koje su svedočile o istoriji plemstva su spaljene. Fjodorova prva supruga, Agafja Simeonovna, delila je njegova progresivna stanovišta. Ona je prva javno zagovarala brijanje. Dana 21. jula 1681, carica je rodila sina carevića Ilju Fjodoroviča, koji je postao naslednik prestola. Carica je umrla od posledica porođaja tri dana kasnije, a šest dana posle toga, 30. jula, umrlo je i devetodnevno novorođenče.

Sedam meseci kasnije, 24. februara 1682, Fjodor se oženio Marfom Matvejevnom Apraksinom (1667—1716). Fjodor je umro tri meseca posle venčanja, 7. maja, bez naslednika. Narod ga je smatrao za dobrog vladara. Vest o njegovoj smrti izazvala je Moskovski ustanak 1682.

Porodično stabloUredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Mihail I Fjodorovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Aleksej I Mihajlovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Eudoxia Streshneva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Fjodor III Aleksejevič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija Miloslavskaja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi


Prethodnik: Car Rusije Naslednik: