Википедија

Hanza

савез трговачких цехова, који је успоставио и одржавао трговачки монопол на Балтичком мору и већини северне Европе између XIII и XVII века

Hanza (Hanzeatski savez ili Hanzeatska liga)[3][4] predstavlja savez trgovačkih cehova, koji je uspostavio i održavao trgovački monopol na Baltičkom moru i većini severne Evrope između XIII i XVII veka. Hanzeatska liga je osnovana 1358. Obim međunarodne trgovine bio je beznačajan na Baltiku do pojave Hanzeatske lige. Nemački gradovi su tokom jednog veka zadivljujućom brzinom postigli dominaciju trgovinom na Baltiku. Libek je postao centralni čvor u celoj pomorskoj trgovini.[5]

Glavni trgovački putevi Hanzeatske lige
Hanzeatska liga
Hanse
Hansa
Severna Evropa 1400-ih, pokazujući razmere Hanze
Severna Evropa 1400-ih, pokazujući razmere Hanze
Službeni jeziksrednjedonjenemački[1][2]
Vladavina
Istorija
‍
Geografija
Površina‍
 — ukupno
Stanovništvo‍
 — 
 — gustina
Ekonomija
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC 
 

Istorija uredi

Pretečom Hanze smatra se udruženja trgovaca iz Kelna u Londonu 1157. godine. Poreklo Hanzeatskog saveza povezano je sa osnivanjem Libeka 1158/1159. Vojvoda Saksonije Henrik Lav je tada zauzeo to područje od grofa Šauenberga i Holštajna. U celom Baltiku događali su se piratski napadi dok su na kopnu bili izuzetno grabežljivi feudalci. Postojala je trgovina na Baltiku, tako da su mornari sa Gotlanda plovili sve do Velikog Novgoroda.[6]

Ipak obim međunarodne trgovine bio je beznačajan na Baltiku do pojave Hanzeatske lige. Nemački gradovi su tokom jednog veka zadivljujućom brzinom postigli dominaciju trgovinom na Baltiku. Libek je postao centralni čvor u celoj pomorskoj trgovini, koja je povezivala područja Severnog mora i Baltičkog mora. Tokom XV veka dolazi do klimaksa uloge Libeka kao najvažnijeg grada Hanzeatskog saveza.

Osnivanje uredi

 
Libek u 17. veku
 
Libek

Libek je postao baza nemačkih trgovaca iz Saksonije i Vestfalije u njihovom širenju na istok i sever. Hanza se prvi put pojavljuje kao naziv 1267. Mnogo pre toga trgovci su formirali cehove, sa namerom da trguju sa prekomorskim gradovima, posebno u manje razvijenom području istočnog Baltika. To područje je obilovalo voskom, kožama, smolama i drvetom, a čak su raž i pšenica stizali baržama do Baltika iz unutrašnjosti.

Vizbi je bio vodeći baltički centar pre Hanze. Stotinu godina su Nemci trgovali pod gotlandskom zastavom sa Novgorodom. Ploveći istočno Vizbi je uspostavio svoju filijalu u Novgorodu. Sa povećanjem broja trgovaca uspostavlja se niz ključnih gradova na obali: Dancig (Gdanjsk), Reval (Talin), Riga i Dorpat (Tartu). Svi oni su otvoreni pod Libečkim zakonom. Do osnivanja Hanzeatske lige 1358. reč Hanza nije se koristila na Baltiku.

Hanzeatska društva su delovala da dobiju specijalne trgovačke povlastice za svoje članove. Tako su npr. trgovci iz Kelna pokušali da uvere Henrija II da im dodeli 1157. specijalne trgovačke povlastice, po kojima se oslobađaju svih londonskih dažbina i dopušta im se da trguju širem Engleske. Libek je dobio specijalnu carsku povlasticu i postao je Carski Slobodni Grad 1227, jedini takav istočno od Labe.

Libek je formirao 1241. savez sa Hamburgom, koji je kontrolisao trgovinu soli iz Lineburga, gde su bili rudnici soli 50 kilometara od Hamburga. Libek i Hamburg su zajedno kontrolisali trgovinu soli i ribe. Keln se pridružuje savezu ta dva grada 1260. Kralj Engleske Henrik III daje Hanzi Libeka i Hamburga povelju za poslovanje u Engleskoj. Kelnska Hanza im se pridružuje 1282, pa stvaraju najmoćniju Hanzeatsku koloniju u Londonu. Tokom sledećih 50 godina Hanza pokriva i istočne i zapadne trgovačke pravce raznim vrstama formalnih ugovora o saradnji. Glavni grad je ostao Libek. Prva opšta skupština Hanze je održana u Libeku 1356. To se smatra datumom službenog osnivanja Hanze.

 
Pomorska karta Baltičkog regiona 1539.

Širenje uredi

Libek je imao odličan položaj na Baltiku, koji mu je omogućavao pristup trgovini sa Skandinavijom i Rusijom. Libek postaje direktan konkurent Skandinavcima, koji su dotada kontrolisali većinu baltičkih trgovačkih puteva.

Ugovorom sa Vizbijem prestalo je nadmetanje Vizbija i Hanze, a Libečki trgovci dobijaju pristup unutrašnjoj ruskoj luci Velikom Novgorodu. Formirali su se i drugi slični ugovori u Svetom rimskom carstvu. Hanzeatska liga nikad nije postala formalna organizacija, čije su odluke obavezivale članove. Od 1356. skupština hanzeatskih gradova sastajala se neredovno, a odluke nisu bile obavezujuće. S vremenom mreža je rasla, tako da se došlo do saveza od 70 do 170 gradova.

Hanzeatski savez uspeva da uspostavi dodatne trgovačka prodajna sedišta ili kontore: Briž (Belgija), Bergen (Norveška), Kopenhagen i London. Ta trgovačka prodajna sedišta (kontori) postala su značajne enklave. Londonski kontor nastao je 1320. i značajno je izrastao u zatvorenu zajednicu, koja je imala vlastite robne kuće, crkvu, urede, i kuće.

Hanzeatska liga uglavnom je trgovala drvetom, kožama, smolom, medom, pšenicom i raži, koje su dolazile sa istoka prema Belgiji i Engleskoj. U drugom smeru je išao tekstil i druga zanatska roba. Metalna rudača je dolazila iz Švedske.

Nemački kolonisti su pod strogim nadzorom Hanze izgradili brojne gradove na Baltiku, kao što su:

Mnogi od tih gradova i danas imaju hanzeatske zgrade, koje nose stil hanzeatskih dana. Livonija (današnja Letonija i Estonija) je imala vlastitu hanzeatsku skupštinu, a svi veliki gradovi postali su članovi Hanzeatskog saveza.

Zenit uredi

 
Hanzeatska liga

Sedište Hanze se pomerilo u Dancig (Gdanjsk). Drugi značajni članovi Hanze su postali: Krakau (Krakov), Kenigsberg (Kalinjingrad), Torn (Torunj), Elbing (Elblag).

Svi gardovi Hanzeatskog saveza započeli bi kao nezavisni gradovi ili bi dobili nezavisnost pomoću kolektivnog pregovaranja celog saveza. Takva nezavisnost je bila ograničena. Gradovi u Nemačkoj, koji su pripadali Hanzeatskom savezu bili su direktno u vazalnom položaju u odnosu na cara. Nije bilo posrednika. Tokom vrhunca svoje moći u kasnom XIV veku trgovci iz Hanzinih gradova uspeli su da pomoću svoje ekonomske moći, a ponekad i vojne moći utiču na carsku politiku. Trgovačkim putevima bila je potrebna zaštita, pa su Hanzinni brodovi - koge - bili dobro naoružani.

Postepeno je ratna mornarica Hanze postala i sredtvo za obračun sa konkurentima. Tako je hanzeatska mornarica ušla u pomorske bitke, pre svega sa Danskom.

U prvom sukobu sa Danskom 1362. godine danska flota je kod Helsinborga pobedila brodove Hanze koje je predvodio Vitenberg. Međutim, već 1368. godine ojačana flota Hanze nanosi težak poraz Danskoj, zauzima gradove Kopenhagen i Helsinger i do 1370. čak primorava kralja Valdemara IV da napusti zemlju. Štralzundskim mirom Hanza primorava danskog kralj Valdemara IV da ima pravo da potvrđuje danske kraljeve, dozvolu na 15% dobiti od trgovine u Danskoj i trgovački monopol u Skandinaviji (Sporazum iz Stralsunda 1370).

Vodili su takođe odlučnu borbu protiv pirata između 1392. i 1402. godine jer su se u tom periodu osili pirati sa svera - tzv. Vitali ili Likendeleri, nanoseći veliku štetu trgovini Hanze. Hanza je bila primorana da uputi svoju ratnu flotu koja je 1402. godine nakon veoma teških borbi uspela da potpuno razbije pirate i čak uhvati njihovo vođu Klausa Stertebekera koji je bio javno pogubljen.

Tokom Holandsko-Hanzeatskog rata (1438—1441) trgovci iz Amstrdama su uspeli da osvoje slobodan pristup Baltiku i da time razbiju Hanzin monopol.

Često je ekskluzivni trgovački put bio skup po Hanzu. Često bi strani gradovi stavljali mnoga ograničenja na hanzinu trgovinu, tako da bi sprečavali da Hanza direktno trguje sa lokalnim stanovništvom. Mnogi trgovci i plemići bi bili i ljubomorni na privilegije, koje je uživala Hanza. Lokalni londonski trgovci su vršili veliki pritisak da se povuku povlastice, koje su date Hanzi. Kada je engleski kralj Edvard IV, i pored značajne finansijske podrške koju je od Hanze dobio tokom Ratova ruža, ukinuo povlastice Hanzi u engleskim lukama, Hanza je uputila jaku flotu pred englesku istočnu obalu i pred tom pretnjom je Edvard IV 1474. ponovo potvrdio Hanzine privilegije.

Kraljica Elizabeta I je proterala 1597. Hanzu iz Londona.

Pad Hanzeatske lige uredi

Ekonomska kriza krajem 14. veka delovala je i na Hanzu. Pored toga pojavili su se novi rivali u obliku teritorijalnih država.

  • Poljska je pobedila Tevtonske vitezove 1466.
  • Ivan III u Rusiji okončao je 1478. ekonomsku nezavisnost Novgoroda.
  • Novi način kreditiranja, potekao iz Italije, počinje menjati Hanzin uobičajeni način plaćanja pomoću srebrenih novčića.
  • holandski trgovci agresivno i uspešno potiskuju Hanzu

Amsterdam postaje centar trgovine žitom uredi

Hanzeatski gradovi Pruske, Livonije i Poljske podržavali su Holandiju protiv glavnih gradova Hanze u severnoj Nemačkoj. Posle nekoliko pomorskih ratova Amsterdam postaje vodeća luka za poljsko i baltičko žito od kraja 14. veka. Holanđani su smatrali trgovinu žitom majkom svih trgovina. Danska i Engleska su neuspešno nastojale da unište Holandiju početkom 16. veka.

Početkom 16. veka Švedska postaje vrlo jaka država i preuzima kontrolu nad velikim delom trgovine na Baltiku. Danska je preuzela kontrolu nad svojom vlastitom trgovinom, kontor u Novgorodu se zatvorio, a kontor u Brižu ostaje gotovo bez funkcije. Pojedini gradovi Hanzeatskog saveza u tim uslovima počinju da slede svoje individualne interese. Politički autoritet nemačkih kneževa je isto tako narastao, pa su ograničavali akcije, koje je Hanza još uvek mogla preduzeti.

Posle severnog sedmogodišnjeg rata između 1563. i 1570. godine Hanza je svoje mesto na Baltiku prepustila Švedskoj, a Tridesetogodišnji rat je dokrajčio njenu moć. Preselili su kontor iz Briža u Antverpen u pokušaju da nađu nove puteve. Međutim kontur u Antverpenu se zatvara 1593, a kontur u Londonu 1598. Zadnji formalni sastanak Hanze bio je 1669. i na njemu je prisustvolo samo šest gradova, ali ipak pojedine luke nastavile su saradnju sve do 1714. godine. Libek, Hamburg i Bremen su se smatrali članovima Hanze do 1862. godine. U pomorskom pravu Hanze važile su pravne norme grada Libeka.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Gabrielsson, Artur (1983). „Die Verdrängung der mittelniederdeutschen durch die neuhochdeutsche Schriftsprache” [The displacement of the Middle Low German by the New High German written language]. Ur.: Cordes, Gerhard; Möhn, Dieter. Handbuch zur niederdeutschen Sprach – und Literaturwissenschaft [Handbook on Low German Linguistics and Literature Studies] (na jeziku: nemački). Berlin: Erich Schmidt Verlag. str. 119—181. ISBN 978-3-503-01645-7. 
  2. ^ Blank, Angelika (1. 6. 2008). „Die Hanse - Bündnis mit Tradition” [The Hanseatic League - an alliance with tradition] (na jeziku: nemački). wendland-net.de. Pristupljeno 1. 10. 2021. 
  3. ^ „Synonym-Details zu 'Deutsche Hanse · Düdesche Hanse · Hansa Teutonica (lat.)”. openthesaurus. Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  4. ^ „Synonym-Details zu 'Deutsche Hanse · Düdesche Hanse · Hansa Teutonica (lat.)”. openthesaurus. Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  5. ^ Hansen, Mogens Herman (2000). A comparative study of thirty city-state cultures: an investigation. Royal Danish Academy of Sciences & Letters: Copenhagen Polis Centre (Historisk-filosofiske Skrifter 21). str. 305. 
  6. ^ Smith, Jillian R. (maj 2010). „2”. Hanseatic Cogs and Baltic Trade: Interrelations Between Trade, Technology and Ecology (Teza). University of Nebraska at Lincoln. Pristupljeno 1. 7. 2019. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Hanza na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханза&oldid=27551496”