Harold Vilson

Džejms Harold Vilson, baron Vilson od Rivoa (engl. James Harold Wilson; Hadersfild, 11. mart 1916 — London, 24. maj 1995) bio je britanski premijer od 1964. do 1970, i od 1974. do 1976. godine.

Džejms Harold Vilson
Džejms Harold Vilson, baron Vilson od Rivoa
Lični podaci
Ime pri rođenju	Džejms Harold Vilson
Datum rođenja	(1916-03-11)11. mart 1916.
Mesto rođenja	Hadersfild, Zapadni Jorkšir, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	24. maj 1995.(1995-05-24) (79 god.)
Mesto smrti	London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Nacionalnost	Englez
Univerzitet	Univerzitet u Oksfordu
Profesija	Akademik
Porodica
Supružnik	Meri Balvin
Deca	Robin Vilson Džil Vilson
Politička karijera
Politička stranka	Laburistička stranke
Mandati Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Monarh Elizabeta II Prethodnik Alek Daglas-Houm Naslednik Edvard Hit Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Prethodnik Edvard Hit Naslednik Džejms Kalahan Lider opozicije Vođa Laburističke stranke Predsednik odbora za trgovinu Sekretar za pomorsku trgovinu Parlamentarni sekretar Ministarstva poslova Član Parlamenta
Potpis

Rođen je u Hadersfildu, u Zapadnim Jorkširu, a obrazovao se na Univerzitetu u Oksfordu, gde je kasnije dobio zvanje profesora ekonomije. Ušao je u Parlament 1945. godine i uspeo da nasledi Hjua Gejtksela kao vođa Laburističke stranke 1963. godine pobedivši na opštim izborima sledeće godine.

Kao britanski premijer, Vilson je sproveo socijalne reforme u obrazovanju, zdravstvu, penzijama i kontroli cena, radio je na rodnoj ravnopravnosti, provizijama za decu i osobe sa invaliditetom.

Biografija

Harold Vilson je rođen u Hadersfildu 1916. godine. Potiče iz porodice koja je cenila i bavila se politikom. Njegov otac Džejms Herbert Vilson je bio hemičar i aktivan član Liberalne partije, a kasnije je postao pristalica Laburističke partije. Njegova majka Etel je pre nego što se udala bila učiteljica, nakon čega se posvetila porodičnom životu.

Harold se školovao na Univerzitetu Oksford, gde je bio pod uticajem svog mentora istorije, G. D. H. Kola. Radio je kao istraživač asistent kod Vilijama Beveridža na Londonskoj školi za ekonomiju, pre nego što je postao predavač ekonomije na Oksfordu. Tokom Drugog svetskog rata bio je direktor ekonomije i statistike u Ministarstvu goriva i energije.

Vilson je prvi put izabran za premijera 15. oktobra 1964. Osnovna ideja mu je bila da modernizuje zemlju. Zalagao se za liberalizaciju zakona o cenzurisanju, razvodima i homoseksualosti. Njegov mandat je zapamćen po ukidanju smrtne kazne 1965. godine, develvaciji funte 1967. godine, kao i po uvođenju zajedničkog obrazovanja za dečake i devojčice. Kreirao je Otvoren univerzitet i radio je na smanjenju diskriminacije protiv žena i etničkih manjina. Iako je uspešno sproveo svoje zamisli i razvio socijalnu politiku zemlje, od kada je došao na vlast, porezi najvećih potrošača su porasli čak na 83%, nezaposlenost nije bila rešena i broj ljudi bez posla je prelazio milion.

Za razliku od unutrašnje politike, Vilson se nije pokazao liberalan na polju spoljašnje politike. Želeo je da održava ulogu Velike Britanije kao vodeću u svetu i na tome je radio tako što bi zadržao ujedinjen Komonvelt i održavao savez između Engleske i Amerike. Uspeo je da balansira između interesa Britanije i stavova Amerike. Filip Zigler ga je opisao kao iskrenog brokera. S jedne strane doprineo je Vijetnamskom ratu, a kako bi kontrolisao nemire i pojačano nasilje u Severnoj Irskoj 1969. godine, tamo je poslao britanske trupe. Pokušavao je da reši sporove između nacionalista i unijata u Severnoj Irskoj, ali je na kraju svaki njegov pokušaj ispao potpuno neuspešan.

Međutim, morao je potpuno da promeni britansku ulogu u svetu nakon što je napravljen deficit od 400 miliona funti i vojska je bila vrlo velika što država nije mogla da izdržava. Da bi rešio ova dva povezana problema, Vilson je izdao Pregled odbrane 1965. i formirao Departman za ekonomska pitanja.

Godine 1975, u Britaniji je održan prvi referendum na kome je većina glasala u korist pristupanja Evropskoj zajednici, čime je okončan period podele unutar laburističke stranke.

Na spoljnopolitičkom planu Vilson je pokušao da reši problem koji je nastao kada je belačka vlada u Rodeziji proglasila nezavisnost. Preduzeo je sve što je bilo u njegovoj moći - i pregovore i uvođenje ekonomskih sankcija, ali nije imao uspeha. Izgubio je na izborima 1970. godine.

Godine 1974. je postao premijer, a u martu 1976. godine neočekivano je podneo ostavku. Sledećeg meseca dobio je titulu viteza, a 1983. i titulu plemića, koja se nasleđuje. Nasledio ga je Džejms Kalahan.

Harold Vilson je preminuo 24. maja 1995. u Londonu.