Hartaknut ili Knut III (danski: Hardeknud; oko 1018 — 8. jun 1042) je bio kralj Danske (1035—1042) i kralj Engleske (1040—1042).

Hartaknut
Hartaknut
Lični podaci
Datum rođenja1017.
Mesto rođenjaEngleska, Engleska
Datum smrti8. jun 1042.(1042-06-08) (23/24 god.)
Mesto smrtiLambet, Engleska
GrobVinčesterska katedrala
Porodica
RoditeljiKnut Veliki
Ema od Normandije
DinastijaKnitlinga
Kralj Danske
Period1035—1042
PrethodnikKnut Veliki
NaslednikMagnus Dobri
Kralj Engleske
Period1040—1042.
PrethodnikHarold I od Engleske
NaslednikEdvard Ispovednik

Bio je sin engleskog, danskog i norveškog kralja Knuta Velikog i Eme od Normandije. Danskom upravlja kao Knutov vazal do 1035. godine kada, nakon očeve smrti, postaje jedini kralj Danske. Magnus Dobri preuzima kontrolu nad Norveškom, a od 1040. godine Hartaknut je i kralj Engleske. Umro je 1042. godine.

Detinjstvo i mladost

uredi
 
Knut i njegovi sinovi

Hartaknut je rođen ubrzo nakon sklapanja braka svojih roditelja jula ili avgusta 1017. godine. Hartaknutov otac Knut oterao je svoju prvu ženu Elfgifu od Northemptona i oženio Emu od Normandije. Prema Encomium Emmae Reginae, Knut i Ema su se dogovorili da deca iz njihovog braka imaju prednost prilikom nasleđivanja u odnosu na decu Knuta i Elfgife. Godine 1023. Ema i Hartaknut su organizovali prevoz tela mučenika Svetog Elfheha iz Londona u Kenterberi. Prema Hartaknutovom biografu, Janu Hauardu, Knut je priznao nasledna prava svoga sina Hartaknuta[1].

Kralj Danske

uredi
 
Novčići Hartaknuta

Danska je 1020-ih godina ugrožena od Norveške i Švedske. Knut, čija je prestonica bila u Engleskoj, odlučio je da učvrsti svoju vlast u Danskoj postavljajući svoga sina za kralja umesto koga upravlja savet na čelu sa Knutovim šurakom Ulfom. Ulf se pokazao nelojalnim i danske provincije otuđio od Knuta navevši ih da prihvate Hartaknuta kao vrhovnog kralja. Godine 1027. Knut je sa svojom flotom stigao u Dansku. Hartaknutu je oprostio neposlušnost zbog mladosti, a Ulfa je ubio. Knut je sledeće, 1028. godine, osvojio celu Norvešku. Vratio se u Englesku iste godine ostavljajući Hartaknuta da upravlja Danskom[2].

Knut je u Norveškoj ostavio kralja Hakona Eriksona da vlada kao danski vazal. Međutim, Hakon se 1029. godine udavio te je Knut imenovao svoga sina Svena da vlada Norveškom uz pomoć Elfgifom (Knutovom prvom ženom) i Svenovom majkom. Svenova majka bila je nepopularna zbog visokih poreza koje je nametala norveškom stanovništvu i favorizovanja danskih plemića. Sin proteranog norveškog kralja, Magnus Dobri, preuzeo je vlast u Norveškoj 1035. godine. Sven je pobegao kod Hartaknuta. Sven je tražio pomoć od Hartaknuta, ali je ovaj odbio da mu je pruži ne osećajući potrebu da zbog tako male teritorije pokreće vojsku. Sven je, potom, zatražio pomoć i od svog oca, ali je u Danskoj primio vest o njegovoj smrti (12. novembar 1035. godina)[3].

Nakon Knutove smrti, Hartaknut je postao i zvanično jedini kralj Danske (kao Knut III)[4]. Hartaknut zbog stanja u Danskoj nije mogao preuzeti i englesku krunu te je dogovoreno da vlast preuzme Harold I, Hartaknutov i Svenov brat, kao regent. Ema od Normandije držala je Veseks. Međutim, prema Anglosaksonskoj hronici, Harold je u Engleskoj stekao veliku popularnost zbog čega se 1037. godine odrekao obaveza prema Hartaknutu. Stanovništvo je stalo na njegovu stranu jer Hartaknut dugo nije boravio u Engleskoj[5]. Hartaknut dve godine kasnije sa deset godina kreće u posetu svojoj majci koja se preselila u Briž. Invaziju na Englesku je odložio jer se Harold teško razboleo te je bilo jasno da će uskoro umreti[6][7].

Hartaknut je nameravao da zarati protiv Magnusa i time pomogne svome bratu Svenu. Međutim, Sven je umro 1036. godine. Hartaknut je nameravao da ratuje za svoj račun, ali je ubrzo zaključio mir sa Magnusom jer, nakon Svenove smrti, nije imao ozbiljnog kandidata za norveški presto. Hartaknut je više puta pokazao kako je sklon da izbegne ratove i kampanje. Jan Hauard za godinu potpisivanja sporazuma uzima 1036.[8] dok ga drugi istoričari datiraju u 1039. godini[9][10].

Kralj Engleske

uredi
 
Hartaknut upoznaje Magnusa Dobrog

Ema od Normandije je iz Briža planirala da osvoji engleski presto za svoga sina. Ona je uspela da Hartaknuta ubedi da 1039. godine izvrši invaziju na Englesku. Marta 1040. godine Harold je umro. Hartaknut i njegova majka doplovili su u Englesku 17. juna 1040. godine sa flotom od samo 62 broda[5]. Hartaknut, iako pozvan da preuzme presto, došao je u Englesku kao osvajač[11]. Ipak, i nakon preuzimanja engleske krune, Hartaknut je ostao da vlada iz Danske. Razlog za to verovatno je opasnost od Magnusa Dobrog koji je pretio iz Norveške. Harold je neposredno pred svoju smrt ubio Alfreda Etelinga, mlađeg Hartaknutovog brata (Knutovog i Eminog sina). Uz odobrenje Haroldovih bivših službenika, njegovo telo je ekshumirano i odsečena mu je glava[12]. Telo mu je bačeno u Temzu.

Godvin, moćni grof Veseksa, bio je saučesnik u Haroldovom zločinu. On je Alfreda predao Haroldu. Ema ga je optužila, ali je na sudu oslobođen jer je našao svedoke da je postupao po Haroldovom naređenju[13]. Hartaknutu je poklonio bogato ukrašen brod. Za učestvovanje u ubistvu Alfreda osumnjičen je i biskup Lifing od Vustera, ali je 1041. godine pomilovan i vraćen na funkciju[6].

U Engleskoj je postojao običaj da kralj vlada u saradnji sa savetom (vitanom). Međutim, Hartaknut je bio rešen da vlada kao i u Danskoj. Ova odluka bila je još čvršća usled toga što Hartaknut nije u potpunosti verovato engleskim grofovima. Engleska flota je tokom Hartaknutove vladavine udvostručena sa 16 na 32 broda. Hartaknut je podigao i poreze. Viši porezi poklopili su se sa lošom žetvom što je izazvalo ozbiljne teškoće seljaka[10]. Hartaknutovi poreznici bili su toliko surovi da su dvojica 1041. godine ubijena u Vusteru od strane nezadovoljnih seljaka. Hartaknut je, shodno tamošnjem nepopularnom običaju, naredio da se spali grad i pobije stanovništvo. Mali broj ljudi zaista je nastradao. Mnogi su pobegli pred kraljevim ljudima[6][14].

Erl Nortambrije u doba Hartaknuta bio je Sivard, ali je grof Edvulf od Bernicije vladao severnim delom Nortambrije gotovo nezavisno. Godine 1041. Edvulf iz nepoznatih razloga traži oproštaj od Hartaknuta. Hartaknut mu je oprostio, ali se sa Sivardom dogovorio i organizovao njegovo ubistvo. Sivard je postao grof cele Nortambrije. Ubistvo Edvulfa žestoko je osudila Anglosaksonska hronika[6].

Malobrojni sačuvani istorijski izvori iz ovog perioda svedoče o Hartaknutovoj velikodušnosti prema crkvi[6].

 
Hartaknut

Hartaknut je bolovao (verovatno od tuberkuloze) i pre dolaska na engleski presto. Znao je da neće dugo živeti. Zbog toga je svog polubrata Edvarda Ispovednika (Eminog sina iz braka sa Etelredom Nespremnim) proglasio za naslednika. Hartaknut je umro neoženjen i bez dece. Dana 8. juna 1042. godine Hartaknut je prisustvovao venčanju plemića Tovija (Knutovog barjaktara). Na svadbi je verovatno konzumirao veliku količinu alkohola. Umro je dok je držao zdravicu u čast neveste.[9][15] Najverovatniji uzrok smrti je moždani udar izazvan prekomernim uzimanjem alkohola[15], iako postoje teorije da je umro od srčanog udara[16].

Sarhranjen je u Old Minsteru u Vinčesteru, gde je sahranjen i njegov otac Knut. Ema od Normandije poklonila je tom prilikom Nju Minsteru vrednu relikviju, glavu Svetog Valentina.[17][15]

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Gorm Stari
 
 
 
 
 
 
 
8. Harald Plavozubi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Tira
 
 
 
 
 
 
 
4. Sven Rašljobradi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. (tradicija) Olaf II Bjornson
 
 
 
 
 
 
 
9. (tradicija) Girid Olafsdotir
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Knut Veliki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. (legendarni) Sigrida Horda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Hartaknut
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Viking Rolo
 
 
 
 
 
 
 
12. Vilijam Dugi Mač
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Popa od Bajea
 
 
 
 
 
 
 
6. Ričard I od Normandije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Sprota
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ema od Normandije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Gunora
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference

uredi
  1. ^ Howard 2008, str. 15, 27
  2. ^ Howard 2008, str. 29–38
  3. ^ Howard 2008, str. 42–51
  4. ^ Monarkiet i Danmark Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. novembar 2009) – Kongerækken at The Danish Monarchy
  5. ^ a b The Anglo-Saxon Chronicle
  6. ^ a b v g d Lawson, Harthacnut
  7. ^ Howard 2008, str. 105–107
  8. ^ Howard 2008, str. 58–61
  9. ^ a b Carl Frederik Bricka, Dansk Biografisk Lexikon, vol. VII, I. Hansen – Holmsted, 1893, pp.91–92.
  10. ^ a b Knud 3. Hardeknud at Gyldendals Åbne Encyklopædi
  11. ^ Howard 2008, str. 109.
  12. ^ Howard 2008, str. 111–112
  13. ^ Howard 2008, str. 112–117
  14. ^ Howard 2008, str. 119–120
  15. ^ a b v O'Brien 2006, str. 202–203.
  16. ^ Dr. Zebra 2005, Medical Histories of English Royalty.
  17. ^ Carl Frederik Bricka, Dansk Biografisk Lexikon, vol. VII, I. Hansen – Holmsted. (1893). str. 91–92.


Literatura

uredi
Danski kralj
1035–1042
Engleski kralj
1040–1042