Helmut fon Moltke Mlađi

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Helmut Moltke.

Helmut Johanes Ludvig fon Moltke (nem. Helmuth Johannes Ludwig von Moltke; Bindorf, 25. maj 1848 — Berlin, 18. jun 1916) je bio nemački general i načelnik nemačkog generalštaba od 1906. do 1914.

Helmut fon Moltke Mlađi
Helmut fon Moltke Mlađi
Lični podaci
Puno ime	Helmut Johanes Ludvig fon Moltke
Datum rođenja	(1848-05-25)25. maj 1848.
Mesto rođenja	Bindorf, Meklenburg-Šverin
Datum smrti	18. jun 1916.(1916-06-18) (68 god.)
Mesto smrti	Berlin, Nemačko carstvo

Biografija

Dobio je ime po svom stricu Helmutu fon Moltke Starijem, koji je bio feldmaršal i heroj ratova za ujedinjenje Nemačke. Tokom Francusko-pruskog rata Moltke se spominje po hrabrosti. Od 1875. do 1878. pohađao je vojnu akademiju, a član generalštaba postaje 1880. Postao je lični ađutant svome stricu, načelniku generalštaba Helmutu fon Moltke Starijem. Kada mu je 1891. umro stric postaje jako blizak caru Vilhelmu II. Kasnih 1890-ih komandovao je brigadom, zatim divizijom i konačno je postao general-potpukovnik 1902. Zamenik načelnika generalštaba je postao 1904.

Postaje načelnik generalštaba

Kada je grof Alfred fon Šlifen penzionisan 1906. Helmut fon Moltke je postao načelnik generalštaba. Njegovo imenovanje za načelnika je dosta kontroverzno. Postojali su drugi verovatniji kandidati: Karl fon Bilov, Kolmar fon der Golc, Hans fon Beseler. Kritičari smatraju da je fon Moltke dobio taj položaj zahvaljujući prezimenu i dobrim vezama sa kajzerom Vilhelmom II. Istoričari navode da su Bilov i Gloc bili previše nezavisni da bi bili prihvatljivi kajzeru, a da je Beseler bio previše blizak sa Šlifenom.

Odgovornost za planiranje

Kao načelnik generalštaba Moltke je bio odgovoran za pripremu i izvršenje strateških planova nemačke vojske. Postoji debata o prirodi tih planova. Jedan deo kritičara smatra da je Moltke preuzeo planove svoga prethodnika (Šlifenov plan), modifikovao ih, a da ih nije razumevao. Kasnije nije uspeo da ih ispravno izvrši početkom Prvog svetskog rata, pa je na taj način upropastio nemačke napore. Šlifenov plan je predviđao rat na jednom frontu protiv Francuske i Engleske. Cela nemačka armija je trebalo da učestvuje u ofanzivi na zapadu, pri čemu je težište napada bilo na desnom krilu, koje je trebalo da napadne kroz Belgiju i Holandiju, koje su tada, a i 1914. bile neutralne. Moltkeovo planiranje je bilo zasnovano na ratu na dva fronta, sa Francuskom i sa Rusijom. Plan je predviđao mnogo veće snage na Zapadu, koje je trebalo da relativno brzo savladaju Francusku, da bi se posle toga okrenule ratu sa Rusijom. Osim toga Moltke je nameravao da poštuje holandsku neutralnost, jer bi holandske luke mogle biti korisne u slučaju britanske pomorske blokade.

Odgovornost za bitku na Marni

Moltke se bojao slabosti na području Alzasa i mogućnosti da Francuzi prodru kroz nemačko levo krilo, ako ima malo vojske. To je inače bio deo Šlifenovog plana, po kome se moglo žrtvovati malo nemačke teritorije na kratak rok, da bi se odlučno pobedila francuska vojska. Moltke nije želeo da reskira, pa je povukao nekoliko divizija sa desnog krila na levo krilo. Time je smanjio snagu i značaj desnog krila.

Tokom Prve bitke na Marni Moltkeovo zdravlje je bilo narušeno, tako da ga je Erih fon Falkenhajn nasledio na mestu načelnika generalštaba. Ne postoji jedinstveno mišljenje da je Moltke odgovoran za neuspeh tokom Prve bitke na Marni. Brojni istoričari, a posebno Zuber i S. L. A. Maršal smatraju da je mnogo veći neuspeh generala Aleksandra fon Kluka i njegove prve armije. Nisu uspeli da zadrže linije sa Karl fon Bilovom drugom armijom, pa su stvorili veliku prazninu između dve armije blizu Pariza. Tu rupu su Francuzi iskoristili. Druga grupa istoričara smatra da je Moltke izgubio kontrolu još tokom avgusta, tako da nije mogao da reaguje kada se razvila Prva bitka na Marni. Kada je Moltke izgubio efektivnu kontrolu nad komandantima na terenu, nemačka operativna doktrina je isticala ličnu inicijativu, mnogo više od drugih armija.