Википедија

Herbert fon Karajan

аустријски диригент

Herbert Riter fon Karajan (nem. Herbert Ritter von Karajan; Salcburg, 5. april 1908 — Anif kod Salcburga, 16. jul 1989) bio je austrijski dirigent.

Herbert fon Karajan
Fon Karajan (1938)
Datum rođenja(1908-04-05)5. april 1908.
Mesto rođenjaSalcburg, Austrougarska
Datum smrti16. jul 1989.(1989-07-16) (81 god.)
Mesto smrtiAnif kod Salcburga, Austrija
Veb-sajtwww.karajan.org
Potpis

Posle školovanja na Bečkom Konzervatorijumu, decembra 1928. godine sa orkestrom ove muzičke ustanove započinje svoju dirigentsku karijeru.

Nastupao je širom Evrope i sveta, a najbolji trenuci u njegovoj karijeri su nastupi sa Bečkom i Berlinskom Filharmonijom i umetnička rukovođenja ovim ansamblima. U sećanju mnogih poštovalaca klasične muzike ostao je Karajanov nastup sa Bečkom Filharmonijom na Novogodišnjem Koncertu 1987. godine.

Bio je jedan od najistaknutijih dirigenata posleratnog perioda i smatra se jednim od najsnimanijih svetskih dirigenata. Karajan je dirigovao Berlinskim filharmonijskim orkestrom 35 godina. Krajem 1954. godine, na mestu umetničkog rukovodioca ovog ansambla nasleđuje Vilhelma Furtvenglera (1886—1954) i na tom mestu ostaje sve do svog povlačenja, aprila 1989. godine.

Porodično poreklo uredi

U 19. veku dešavala se migracija Srba sa Kosova, iz Srbije i Vidinskog pašaluka, Cincara, Jermena, Grka i drugih naroda koje su tada bili porobljeni od strane Turaka. Kretanje stanovništva je većinom imalo pravac prema severozapadu, prema Austrougarskoj i Evropi. Prateći ovaj pravac se na teritoriji Austrije našla i porodica Karajanopulos (prema nekim izvorima Karajanis), kasnije Karajan (Crni Jan), iz makedonske varošice Kozani na severu Grčke[1][2] . Karajani su bili uspešni trgovci, a jedan od njih je prešao u Saksoniju (Nemačka), gde je stekao vrlo dobre poslovne veze, pa čak i od vladarske kuće i titulu barona. [traži se izvor]

Biografija uredi

 
Karajanplac (trg) u Salcburgu

Karajanovi su se nastanili u Salcburgu. Jedan on njih, Maks-Teodor, bio je profesor filologije na Univerzitetu u Gracu, dok je njegov sin dr. Ernst obavljao hiruršku praksu u Salcburgu. Ernst Karajan se oženio Martom Kosmač, Srpkinjom iz Novog Sada[traži se izvor], sa kojom je imao dva sina: Volfganga i Herberta. Za svoju majku je Herbert govorio:

.

Obrazovanje uredi

Prvo muzičko obrazovanje Herbert je stekao od svog oca, koji je, kao amater, svirao klarinet u Mocartovom orkestru, a koji ga je naučio da svira klarinet.

Herbert se interesovao za tehniku i započeo je studije na Tehničkoj visokoj školi u Beču. Iako je voleo brze automobile i avione, nikad ga nije interesovala tehnika radi tehnike. Fascinirala ga je tehnika u službi čoveka, ona koju čovek može i mora da ukroti. Nažalost, kasnije u životu, nije umeo da odredi granice između tehnike kao egzaktne nauke i svojih vizija o ulogama i mogućnostima tehnike. Ipak se Herbert se nije profesionalno ovime bavio već se posvetio muzici.

Herbert fon Karajan se školovao u Beču da bi već kao tridesetogodišnjak doživeo velike uspehe. Paralelno sa konzervatorijumom diplomirao je filozofiju, radio je kao klarinetista, davao je časove klavira, a biciklom je putovao u Bajrojt, da bi uživo studirao dirigovanje Toskaninija i Furtvenglera. Još pre Drugog svetskog rata bio je poznat u Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Italiji...

Karijera uredi

Aktivnost tokom Drugog svetskog rata uredi

Već kao mladić dirigovao je Bečkom filharmonijom, 1941. je postao njen direktor. Bio je poznat i omiljen kako pre, tako za vreme, a isto tako i posle rata. Bio je poznat po tome da je dirigovao sa zatvorenim očima i bez partiture pred sobom. Govorio je:


1933. godine pristupio je Nacionalsocijalističkoj partiji i to dva puta: u Austriji i u Nemačkoj.[3][4] Posle jedne predstave Majstora pevača u Berlinu, Hitler se obratio Karajanu primedbom:


Karajan je omalovažio firera i nije ga poslušao. Ovo je sebi mogao da dozvoli samo fon Karajan kao čuveni dirigent i član partije, čovek koji je toj partiji i te kako bio potreban.

1946. godine sovjetske okupacione vlasti zabranjuju fon Karajanu, kao nacisti, rad, ali ta zabrana traje samo jednu godinu.

Uticaj zvučnih zapisa na Karajanovu karijeru uredi

Brzim razvojem tonske tehnike posle Drugog svetskog rata fon Karajanovo interesovanje za tehniku usmerava se ka korisnom: on se do detalja interesuje za tehniku snimanja zvuka, očekuje i zahteva od nje perfekcionizam. Kad on i njegovi muzičari daju sve od sebe, moraju to isto da učine i tehničari. Zato se vezao za nem. Deutsche Grammophon Gesellschaft (DGG), bar sve dotle dok je smatrao da ova firma ima najbolju tehniku. Posle snimanja nije napuštao studio dok nije preslušao sav snimljeni materijal. Pri izradi balansa snimljenog materijala sedeo je satima sa tehničarima dok nije isterao ono što je želeo.

Prodajom velikog broja (tehnički savršenih) gramofonskih ploča (i ne samo time) popularnost Herberta fon Karajana je naglo rasla. Bar u Nemačkoj i Austriji. Betovenova, Vagnerova i Mocartova dela su bila najčešće na Karajanovom repertoaru.

Takođe, Karajan je Nemačkoj (a možda i dobrom delu zapadne Evrope) približio pre svega rusku muziku, a isto tako postavio i italijansku operu na zasluženo mesto. Opere i baleti su čak i u Nemačkoj prestali da se gledaju i počeli da se slušaju. Njegov repertoar je bio ogroman, a nije prezao ni od toga da izvodi sitne popularne kompozicije za široke mase. Postao je najvoljeniji muzičar.

Karajan u umetničkim krugovima uredi

Karajan je bio voljen i omiljen u umetničkim krugovima. Isticao se dirigovanjem opera, kojom prilikom je posebno dolazio do izražaja njegov dobro izbalansiran odnos prema kompozitoru, orkestru, pevačima i – što je najvažnije – prema slušaocima. Posebno je poštovao soliste koji su mu poštovanje uzvraćali.

Nije podnosio soliste nespremne za saradnju. Tako je, primera radi, imao konflikt sa pijanistom Ivom Pogorelićem prilikom jednog gostovanja ovog umetnika u Beču. Za vreme probe klavirskog b-moll koncerta Čajkovskog došlo je do sledećeg dijaloga:

Sa druge strane Karajan je uživao veliko poštovanje drugih umetnika kao npr. Marije Kalas.[traži se izvor]

Nezaboravna ostaje gala predstava „Trubadura“ u Bečkoj državnoj operi 1. maja 1978. Leonoru je pevala Rajna Kabajvanska. Rajna je otpevala najbolju „Leonoru“ svog života. Dvadeset godina posle ove predstave godine firma RCA je otkupila audio-snimak od Austrijskog radija i napravila CD.

Karajanova dostignuća uredi

U oceni Karajanovih dostignuća i uspeha može se praviti paralela sa drugim dirigentima velikanima muzičke scene, pre svega Karajanovim uzorima i učiteljima Furtvenglerom i Toskaninijem. Furtvenglera je zasugurno prevazišao u umetničkim i organizatorskim potencijalima vođenja Berlinske Filharmonije međutim, Arturo Toskanini (1867—1957) u svim elementima preciznosti svoje umetnosti dirigovanja, ostaje ispred Karajana to jest, njegov neposredni prethodnik. Karajan se popsebno isticao u interpretacijama nemačkih i austrijskih muzičkih klasika, posebno Ludviga van Betovena, Johanesa Bramsa, Riharda Vagnera i Volfganga Amadeusa Mocarta, ali antologijsko ostaje i njegovo dirigentsko tumačenje ruskih kompozitora.

Ciklus simfonija Čajkovskog spada bez sumnje u najbolja ostvarenja Karajana i istovremeno u najbolje interpretacije velikog ruskog kompozitora. Ali ne zaostaju ni kraće kompozicije istog autora. Posebno divljenje zaslužuju interpretacije baletske muzike, koju je Karajan digao na koncertni podijum. I kao što sam već jednom pomenuo, to je muzika koja se ne gleda već sluša. I u monumentalnim predstavama Borisa Godunova i Kneza Igora slušala se muzika i zapadnoevropskoj publici nije smetalo što se pevalo na ruskom.

Tek pošto je Karajan bio postigao nezapamćen uspeh sa ruskom muzikom, komercijalisti su se setili njegovog porekla. Gramofonske ploče su se prodavale još bolje kad je na njihovim omotima pisalo da Karajan za svoje izvanredne interpretacije ruske muzike može da zahvali svojoj slovenskoj krvi.

Slika o muzičkom geniju ne bi bila ni potpuna ni humana, kad se ne bi pomenule i još neke ljudske osobine. Celog života fon Karajana nije napuštala želja da se bavi i tehnikom. Tako je osnovao firmu Film-, TV- und Videoproduktion Télémondial S.A.M., Monaco.

Pričalo se i pisalo međutim, da je ta firma loše poslovala. Primer je priča o avanturi sa digitalnim snimanjem. Šef i osnivač firme Soni, obožavalac fon Karajana, uložio je ogromna sredstva u jedan studio za snimanje zvuka na CD, koji je fon Karajan uredio u jednoj kapeli na svom imanju. Angažovani su bili najbolji tonski tehničari iz celog sveta. Tu je fon Karajan provodio dane i noći, naizmenično sa Berlinskom i Bečkom filharmonijom, snimajući svoj standardni repertoar za buduće CD. Tražio je perfekciju, transparentnost svih instrumenata, svaki glas i svaki instrument je morao da se dobro razazna i zvuči kao u prirodi, nisu smeli da se čuju nikakvi dodatni šumovi – gubeći pri svemu tome osećaj za realnost i tehničke mogućnosti. Prema muzičarima i tehničarima se ophodio kao prema roblju.

Jednom prilikom, sa Berlinskom Filharmonijom, sa probama uopšte nije išlo kako treba. I Karajan je u besu rekao: Gospodo, kada bi sve bilo po mome, ja bih vas svezao, polio benzinom i zapalio. U tom trenutku, jedan od muzičara primećuje: A onda nas Maestro, više ne biste imali. Karajan je odmah priznao: Da, tako je i sa probama bi se nastavilo dok najzad traženi rezultati nisu stigli. Inače, rezultat pomenutog poduhvata sa firmom Soni, bili su neupotrebljivi snimci, sa sintetičkim i staklastim prizvukom gudačkih instrumenata, suprotno onome što je fon Karajan želeo. Firma „Dojče gramofon“ je pokušala da spase i preradi ovaj tonski materijal, sa nejednakim uspehom kod pojedinih snimaka.

Karajanov tehnički diletantizam se ispoljavao u većem obimu i preteranim mešanjem u poslove arhitekata i akustičara. Još u početku svog rada sa firmom DGG upoznao je jednog tontehničara, koga je unapredio za svog ličnog akustičara. Tog šarlatana, koji je, pored dobrog njuha za „gazdin“ ukus, imao i prirodnu obdarenost za marketing-psihologiju, fon Karajan je svuda vukao sa sobom i poturao kao najvećeg stručnjaka. Nije se više gradila ni jedna koncertna ili operska sala a da fon Karajan svoj blagoslov nije uslovljavao učešćem svog zaštitnika. Ni jedan investitor, kao ni arhitekta, nije mogao da se suprotstavi uceni i sebi dozvoli, da jedan fon Karajan odbije dirigovanje u njihovoj sali. Akustika se uvek spasavala time, što je fon Karajanovom štićeniku pridodavan bar još po jedan pravi stručnjak (kao pomoćnik). U međuvremenu se taj nadriakustičar po Americi predstavljao kao doktor ili profesor iz Salcburga. Niko nikad, bar u stručnim krugovima, nije razumeo ovu slabost maestra, kao ni potrebu da se ovaj upušta u nečiste poslove.

Dirigentski nastupi uredi

Karajanovi orkestri i ansambli, to jest oni sa kojima je Karajan nastupao, broje preko 50 horova i simfonijskih orkestara. I preko 5000 nastupa sa njima u vremenu od decembra 1928. do aprila 1989. godine.

Orkestri koje je vodio uredi

Tokom višedecenijskog rada Karajan je predvodio veliki broj orkestara.

  1. Orkestar državnog teatra iz Ahena (Nemačka). Sa njim je ostvario preko 160 koncerata u periodu od 1934. do 1942. godine.
  2. Simfoniski orkestar ODEON iz Atine. U zemlji njegovih predaka, Grčkoj, održao je svega jedan koncert sa ovim orkestrom - 13. juna 1939. godine.
  3. Banjska državna kapela - Karlsrue. Sa ovim je ansamblom Karajan nastupio dva puta: 31. januara i 12. marta 1955. godine.
  4. Bavarski državni orkestar. Četiri koncerta ostvario je veliki maestro sa ovim orkestrom: 19. i 21. avgusta 1953. i 1. i 5. decembra 1963. godine, sve u Minhenu.
  5. Bajrojtski festivalski orkestar. Na Bajrojtskim Svečanim Igrama Karajan je dirigovao na 14 predstava Vagnerovih opera i muzičkih drama. Od toga, devet je dirigovao avgusta 1951, a pet avgusta 1952. godine.
  6. Berlinska državna opera. Sedam operskih predstava dirigovao je Karajan u ovoj operskoj kući. Od toga četiri 1964. godine, a tri 1965, od kojih je jedna, 9. maja 1965, bila gostovanje u Hamburgu. Ostale su bile u Berlinu.
  7. Berlinska filharmonija. Ovaj je ansambl za Karajanovu dirigentsku umetnost bio i odlučujući, sa najvećim brojem ostvarenih koncerata. Ostvario ih je preko 1520 (!), počev od svog debija za ovim ansamblom 1938. godine, pa sve do svog oproštaja, aprila 1989. godine. Posle Furtvenglerove smrti, početkom 1955. godine Karajan postaje i njen umetnički rukovodilac i do kraja svoje aktivnosti ostaje na tom mestu. Sa ovim ansamblom je imao i jedno gostovanje u Beogradu, oktobra 1972. godine, na IV BEMUS-u.
  8. RAJHSENDER orkestar iz Berlina. Sa ovim je ansamblom u novembru 1938. godine, Karajan održao svega jedan koncert.
  9. Simfonijski orkestar RIAS iz Berlina. Dva koncerta, 2. oktobra i 29. novembra 1955. godine, održana su sa ovim orkestrom.
  10. Berlinska državna kapela. Sa ovim je ansablom Karajan održao preko 150 koncerata, od 1938. do 1945. godine.
  11. Filharmonija ŽORŽ ENESKU iz Bukurešta. Kao gostujući dirigent, Karajan je sa ovim ansamblom nastupio dva puta: 23. i 27. januara 1944. godine.
  12. Orkestar TEATRO KOLON iz Buenos Ajresa. Dva puta je Karajan gostovao u Argentini i nastupio sa ovim ansamblom: 20. aprila i 4. maja 1949. godine.
  13. Simfonijski orkestar iz Klivlenda. Ovaj prestižni Američki simfonijski orkestar, Karajan je predvodio na dva festivala avgusta 1967. godine: u Salcburgu 16. i Lucernu 31. avgusta.
  14. Simfonijski orkestar iz Kelna. 15. maja 1936. godine u Kelnu, Karajan je održao jedini koncert sa ovim orkestrom.
  15. Orkestar zapadnonemačkog radija iz Kelna (nem. WDR SYMPHONIEORCHESTER). Na Salcburškom Festivalu 1973. godine, Karajan je nastupio tri puta sa ovim orkestrom: 20, 23. i 25. avgusta.
  16. KONCERTGEBAU ORKESTAR iz Amsterdama. Jedan je koncert u Amsterdamu održan sa ovim čuvenim orkestrom: 23. januara 1938. godine.
  17. Danski kraljevski orkestar. Jedan je koncert u svojstvu gostujućeg dirigenta održao i sa ovim orkestrom: 22. februara 1943. godine u Kopenhagenu.
  18. Orkestar češke filharmonije. Na letnjem festivalu u Salcburgu, Karajan je ovu uglednu Evropsku filharmoniju predvodio samo jednom: 15. avgusta 1971. godine.
  19. Državna kapela iz Drezdena. Tri puta je Karajan u svom rodnom Salcburgu, opet na letnjem festivalu, predvodio i ovaj ansambl: 15. avgusta 1965, 13. avgusta 1972. i 15. avgusta 1976. godine.
  20. Filharmonija mladih Evropske zajednice (danas Evropske unije). Na dva gala koncerta, Karajan je nastupio sa ovim najvećim Evropskim omladinskim ansamblom: septembra 1972. u Berlinu i 12. avgusta 1980. godine u Salcburgu (na letnjem Festivalu).
  21. Orkestar bečkog konzervatorijuma, na kome se školovao, Karajan je svoj prvi koncert u karijeri (i jedini sa ovim orkestrom), održao u Beču 17. decembra 1928. godine.
  22. Simfonijski orkestar iz Ulma. Posle debija, karajan odlazi u Nemački grad Ulm, gde od 1929. do 1934. godine diriguje gradskim Simfonijskim Orkestrom. Održao je sa njim preko 140 koncerata, nakon dve godine prekida, poslednji je put sa ovim ansamblom nastupio 1936. godine, 3. februara i 14. decembra.
  23. Festivalski ansambl MUZIČKI MAJ iz Firence. Sa ovim je ansamblom Karajan nastupio 6 puta, tokom 1941. i 1942. godine.
  24. Filharmonijski orkestar iz Havane. U martu i aprilu 1949. godine, Karajan je na 4 koncerata predvodio ovaj ansambl.
  25. Svetski orkestar mladih. Sa njim je Karajan održao samo jedan koncert: 26. septembra 1976. godine u Berlinu.
  26. BRUKNER RAJHORKESTAR iz Linca. Godine 1944, na dva koncerta, 23. jula i 14. decembra, Karajan je predvodio ovaj ansambl.
  27. Filharmonija iz Los Anđelesa. 2. jula 1959. godine, u čuvenom Holivud Baulu, Karajan je održao jedan koncert sa ovim ansamblom.
  28. Festivalski orkestar iz Lucerna. Od 1948. do 1957. godine svake godine po jednom, Karajan bi nastupio na festivalu u Lucernu sa ovim orkestrom.
  29. Manhajmski nacionalni orkestar. Samo jedanput, 15. aprila 1940. godinje, Karajan je nastupio sa ovim orkestrom.
  30. Hor i orkestar milanske SKALE. Ovo je posle Berlinske i Bečke Filharmonije, treći ansambl po značaju, sa kojim je Karajan sarađivao. Između 1940. i 1968. godine, Karajan je sa ovom čuvenom operskom kućom održao preko 110 koncerata i operskih izvedbi. Velika većina njih, snimljeni su i na nosačima zvuka Nemačke firme Dojč gramofon geselšaft.
  31. Simfinijski orkestar italijanske radio-televizije iz Milana. Sa ovim orkestrom je održan samo jedan koncert - 6. februara 1954. godine.
  32. Orkestar salcburškog MOCARTEUMA. U svom rodnom gradu, karajan je dao snažan podsticaj osnivanju i radu Mocarteuma. Ao držao je svega 10 koncerata sa festivlaskim orkestrom, između 1929. i 1938. godine.
  33. Orkestar METROPOLITEN OPERE iz Njujorka. Između 1967. i 1969. godine, Karajan je sa ovom operskom kućom održao 15 koncerata i operskih izvedbi.
  34. Orkestar njujorške filharmonije. Sa najprestižnijim Američkim simfonijskim ansamblom, Karajan je novembra 1958. godine, održao 8 koncerata.
  35. Simfonijski orkestar NHK. Sa orkestrom Japanske Radio-televizije Karajan je tokom svog gostovanja u Japanu aprila i maja 1954. godine, održao 14 koncerata.
  36. Pariski cimfonijski orkestar. Između 1969. i 1971. godine, Karajan je sa ovim ansamblom održao 23 koncerta.
  37. Simfonijski orkestar pariskog radija. 19. aprila i 4. maja 1944. godine, održana su dva koncerta sa ovim ansamblom.
  38. Orkestar FILHARMONIJA iz Londona. Između 1948. i 1960. godine Karajan predvodi ovaj ansambl i sa njim drži 94 koncerta.
  39. Hor i orkestar rimske opere. U decembru 1953. godine, Karajan sa ovom operskom kućom priređuje 4 operske izvedbe.
  40. Simfonijski orkstar italijanske radio-televizije iz Rima. Između 1952. i 1967. godine, održanao je 13 koncerata. Koncert održan 20. maja 1967. godine, bio je koncert za Papu Pavla VI.
  41. Orkestar akadmije SANTA ČEČILIJA iz Rima. Između 1948. i 1952. godine, održano je sedam koncerata sa ovim ansamblom.
  42. Orkestar Kraljevske filharmonije iz Stokholma. Održano je 4 koncerta: 15. marta 1939, te 5, 6. i 7. oktobra 1949. godine.
  43. Simfonijski orkestar Radio Stokholma. Tokom 1938. i 1939. godine Karajan sa ovim ansamblom drži 5 koncerata.
  44. Simfonijski orkestar romanske Švajcarske. U februaru 1949. i 1950. godine po dva koncerta u Ženevi i Lozani, držana su sa ovim ansamblom. Ukupno su to 4 koncerta.
  45. Hor i orkestar teatra VERDI iz Trsta. Ukupno je 6 koncerata i operskih izvedbi održano sa ovom operskom kućom: 4 tokom septembra i oktobra 1945. i dva, 22. i 24. novembra 1947. godine.
  46. Nacionalni simfonijski orkestar italijanske radio-televizije iz Torina. Između 1948. i 1955. godine, održano je 13 koncerata sa ovim orkestrom.
  47. Simfonijski orkestar iz Utrehta. Samo jednom, 11. januara 1938. godine, Karajan je u Mastrihtu nastupio sa ovim orkestrom.
  48. Simfonijski orkestar iz Vankuvera. Tokom svoje Američke turneje, jula 1959. godine, Karajan je sa ovim orkestrom održao u Vankuveru dva koncerta: 11. i 13. jula 1959. godine.
  49. Hor i orkestar opere LA FENIČE iz Venecije. Svega jednu opersku izvedbu preiredio je maestro karajan sa ovom operskom kućom: 30. novembra 1947. godine u Veneciji.
  50. Orkestar bečkih simfoničara. Sa ovim starim Bečkim simfonijskim orkestrom, koji je danas već istorijska znamenitost, Karajan je između 22. jula 1930. i 3. novembra 1963. godine, kada je sa njim nastupio poslednji put, sa povremenim prekidima održao preko 240 koncerata.
  51. Bečka filharmonija. Ovo je posle Berlinske Filharmonije, drugi najznačajniji ansambl u Karajanovoj dirigentskoj karijeri. Počev od 21. avgusta 1934. godine, kada je sa njim nastupio prvi put i to na Letnjem Festivalu u Salcburgu, sa povremenim prekidima, maestro Karajan je sve do svog oproštajnog koncerta 23. aprila 1989. godine u Beču, održao sa ovim orkestrom preko 500 koncerata.

Izvori uredi

  1. ^ Ν. Δελιαλής (N. Delialís): Συμπληρωματικά περί της εκ Κοζάνης οικογενείας των εν Αυστρία διαμενόντων Καραγιάννη – von Karajan. In: Μακεδονικά (Makedoniká), Bd. 1, Thessaloniki 1940, S. 526 (PDF; 6,6 MB).
  2. ^ Šablon:BLKÖ (= Urgroßvater des Dirigenten Herbert von Karajan): Šablon:"
  3. ^ Fred K. Prieberg: Handbuch Deutsche Musiker 1933–1945 Kiel, 2004, CD-ROM-Lexicon. str. 3545f. The author inspected the files of Karajan (as part of the Reichskulturkammer) at the Bundesarchiv in Berlin (former Berlin Document Center). This background story was first published by Paul Moor in: High Fidelity Vol. 7/10 October (1957). str. 52-55, 190, 192-194 (The Operator). In addition, Prieberg's opinion about the Karajan biographer Richard Osborne has been stated: "his knowledge of history is sadly very low" (p. 3575)
  4. ^ Karsten Kammholz (not quite with the accuracy of Prieberg: Der Mann, der zweimal in die NSDAP eintrat; in: Die Welt, January 26, 2008

Spoljašnje veze uredi

 
Herbert fon Karajan na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херберт_фон_Карајан&oldid=27409164”