Википедија

Hermes

древни грчки бог граница, путева, трговаца, лукавости и лопова

Hermes (grč. Ἑρμῆς) je bog trgovine i proricanja, glasnik bogova i pratilac duša u drevnoj grčkoj religiji i mitologiji i najmlađi od dvanaest olimpijskih bogova.[2] Bio je sin Zevsa i Maje, jedne od Plejada, koju je krasila izuzetna lepota. Još od malih nogu, videlo se da će biti lukav i dovitljiv bog, jer iako je još bio u pelenama, uspeo je da svom bratu Apolonu ukrade stado bikova, koje je uspeo tako vešto da sakrije da je Apolon morao da iskoristi sve svoje proročanske sposobnosti, i svoja poznanstva, da bi ih našao. Hermes se smatra bogom trgovine, lopovluka i glasnikom bogova.[3][4] Na sandalama i šlemu, koje je nosio, imao je krila, i uvek je držao palicu - kaducej. Pored toga što je prvenstveno bio Zevsov glasnik, odnoseći i donoseći poruke po Zevsovom nalogu, bio je i pratilac duša koje je odvodio u Had, ali i glasnik Hada i Persefone.[5][6]

Hermes
Skulptura Hermesa
Lični podaci
PrebivališteOlimp
Porodica
PotomstvoPan, Abder, Tiha, Autolik
RoditeljiZevs i Maja
PorodicaEak, Afrodita, Apolon, Arej, Artemida, Atina, Dionis, Ilitija, Enjo, Heba, Helena, Hefest, Herakle, Minoj, Persefona, Persej, Muze

Često se u zapisima spominje kao neko ko pomaže herojima i upleten je u događaje koji zahtevaju razboritost i lukavstvo.

Hermes je imao mnogo dece, a neka od njih su: Mirtil od Klimene, Polib od Htonofile i Autolik (Odisejev deda), od Filonide. Kao njegovi sinovi spominju se i Pan, Arpalik, Abder i dr.[7]

U mitu je Hermes funkcionisao kao izaslanik i glasnik bogova,[8] a često je predstavljan kao Zevsov i Majin sin. Smatraju ga „božanskim prevarantom“,[9] za šta Homer nudi najpopularniji izveštaj u svojoj Himni Hermesu.[10]

Njegovi atributi i simboli uključuju hermu, petla, kornjaču, torbu ili torbicu, talariju (krilate sandale) i krilati šlem, kao i palmu, kozu, broj četiri, nekoliko vrsta riba i tamjan.[11] Međutim, njegov glavni simbol je kaducej, krilati štap isprepleten sa dve zmije koje se spajaju i rezbarijama drugih bogova.[12] Njegovi atributi su ranije uticali na ranijeg etrurskog boga Turmsa, ime pozajmljeno od grčkog „herma“.[13]

Kasnije je dobio i nastavak ispred imena, Argofonije, nakon što je ubio diva Argusa.

U rimskoj mitologiji Hermes je bio poznat kao Merkur,[14] ime izvedeno od latinskog merx, što znači „roba“ i predstavlja mesto porekla reči mercator (trgovac) i commerce (trgovina).[15]

Ime i poreklo uredi

Najraniji oblik imena Hermes je mikenski grčki *hermāhās,[16] napisan 𐀁𐀔𐁀 e-ma-a2 (e-ma-ha) u linearnom B slogovnom pismu.[17] Većina naučnika izvodi „Hermes“ iz grčkog herma,[18] „kamena gomila“.[19]

Sama etimologija ερμα je nepoznata, ali verovatno nije protoindoevropska reč.[16] R. S. P. Biks odbacuje vezu sa herma i sugeriše predgrčko poreklo.[16] Međutim, kamena etimologija je takođe povezana sa indoevropskim *ser- („vezivati, sastaviti“). Naučna spekulacija da „Hermes“ potiče iz primitivnijeg oblika koji znači „jedna cairn“ (humka) je osporena.[20] Drugi naučnici su pretpostavili da je Hermes možda srodnik vedske reči Sarama.[21][22]

Verovatno je da je Hermes predhelenski bog, iako tačno poreklo njegovog bogosluženja i njegova prvobitna priroda ostaju nejasni. Frotingam je smatrao da je ovaj bog postojao kao mesopotamski bog-zmija, sličan ili identičan Ningišzidi, bogu koji je služio kao posrednik između ljudi i božanstva, posebno Ištar, i koji je u umetnosti prikazan u obliku kaduceja.[23][24] Anđelo (1997) smatra da je Hermes zasnovan na arhetipu egipatskog boga Tota.[25] Apsorbiranje („kombinovanje“) Hermesovih atributa sa Totovim se razvilo nakon Homera kod Grka i Rimljana; Herodot je prvi identifikovao grčkog boga sa egipatskim (Hermopolis), Plutarh i Diodor takođe, mada je Platon smatrao da su ti bogovi nisu slični (Fridlander 1992).[26][27]

Njegov kult uspostavljen je u Grčkoj u udaljenim regionima, što ga je verovatno prvobitno učinilo bogom prirode, poljoprivrednika i pastira. Takođe je moguće da je on od početka bio božanstvo sa šamanskim atributima vezanim za proricanje, pomirenje, magiju, žrtve i inicijaciju i kontakt sa drugim nivoima postojanja, ulogu posrednika između sveta vidljivog i nevidljivog.[28] Prema teoriji koja je dobila znatna naučna priznanja, Hermes je nastao kao oblik boga Pana, koji je identifikovan kao refleksija proto-indoevropskog pastirskog boga *Péh2usōn,[29][30] u njegovom aspektu kao bog graničnih oznaka. Kasnije je epitet zamenio samo originalno ime i Hermes je preuzeo ulogu boga glasnika, putnika i granica, koje su prvobitno pripadale Panu, dok je sam Pan i dalje poštovan pod svojim imenom u rustikalnijem aspektu, kao bog divljine u relativno izolovanom planinskom predelu Arkadije. U kasnijim mitovima, nakon što je kult Pana ponovo uveden u Atiku, govorilo se da je Pan Hermesov sin.[30][31]

Hermesovo potomstvo uredi

Pan uredi

Pan bog satir. Sin Hermesa i nimfe Driope. Bio je bog prirode, pastira i stada. U Homerovoj himni Panu, Panova majka beži u strahu zbog svog novorođenog kozolikog sina.

Abder uredi

Abder, Heraklov prijatelj. Rastrgnut od strane divljih konja kralja Diomeda koje je dobio na čuvanje od strane Heraklea

Tiha uredi

(na lat. Fortuna) boginja slučajnosti i sreće, jedna od boginja sudbine. Ćerka Hermesa i Afrodite.

Autolik uredi

Deda velikog junaka Odiseja. Kao majka veruje se da je Hiona.

Reference uredi

  1. ^ Evans, James (1998). The History and Practice of Ancient Astronomy. Oxford University Press. str. 296—7. ISBN 978-0-19-509539-5. Pristupljeno 2008-02-04. 
  2. ^ Burkert 1985, str. 158
  3. ^ Powell 2015, str. 177–190
  4. ^ Lay, p. 3.
  5. ^ Powell, str. 179, 295
  6. ^ Burkert 1985, str. 157–158
  7. ^ „Hermes”. Hrvatska enciklopedija. Pristupljeno 25. 1. 2018. 
  8. ^ Burkert 1985, str. 158 Iris has a similar role as divine messenger.
  9. ^ Burkert 1985, str. 156
  10. ^ Homer, 1–512, as cited in Powell, pp. 179–189
  11. ^ Austin, M. Hellenistic world from Alexander to the Roman conquest: a selection of ancient sources in translation. Cambridge University Press, 2006. p. 137.
  12. ^ The Latin word cādūceus is an adaptation of the Greek κηρύκειον kērukeion, meaning "herald's wand (or staff)", deriving from κῆρυξ kērux, meaning "messenger, herald, envoy". Liddell and Scott, Greek-English Lexicon; Stuart L. Tyson, "The Caduceus", The Scientific Monthly, 34.6 (1932:492–98), p. 493.
  13. ^ Combet-Farnoux, Bernard (1980). "Turms étrusque et la fonction de « minister » de l'Hermès italique". Mercure romain: Le culte public de Mercure et la fonction mercantile à Rome de la République archaïque à l'époque augustéenne. École française de Rome. pp. 171–217.
  14. ^ Bullfinch's Mythology (1978), Crown Publishers, p. 926.
  15. ^ Powell, str. 178
  16. ^ a b v Beekes, R.S.P. (2010). Etymological Dictionary of Greek . With the assistance of Lucien van Beek. Leiden, Boston: Brill. str. 461–2. ISBN 978-90-04-17418-4. 
  17. ^ Gulizio, Joann, Hermes and e-m-a2 (PDF), University of Texas, Arhivirano iz originala (PDF) 5. 10. 2013. g., Pristupljeno 26. 11. 2011 
  18. ^ Greek History and the Gods. Grand Valley State University (Michigan). 
  19. ^ Powell, str. 177
  20. ^ Davies, Anna Morpurgo & Duhoux, Yves. Linear B: a 1984 survey. Peeters Publishers, 1985, p. 136.
  21. ^ Larousse Encyclopedia of Mythology, ed. Félix Guirand & Robert Graves, Hamlyn, 1968, p. 123.
  22. ^ Debroy, Bibek (2008). Sarama and her Children: The Dog in the Indian Myth. Penguin Books India. str. 77. ISBN 978-0-14-306470-1. 
  23. ^ Frothingham, A. L. (1916). „Babylonian Origin of Hermes the Snake-God, and of the Caduceus I”. American Journal of Archaeology. 20 (2): 175—211. JSTOR 497115. doi:10.2307/497115. 
  24. ^ Radulovi, Ifigenija; Vukadinovi, Snežana; Smirnovbrki, Aleksandra – Hermes the Transformer Ágora. Estudos Clássicos em debate, núm. 17, 2015, pp. 45–62 Universidade de Aveiro. Aveiro, Portugal. [1] (PDF link)
  25. ^ Clarkson, Petrūska (1998). Counselling Psychology: Integrating Theory, Research, and Supervised Practice. Psychology Press. str. 24. ISBN 978-0-415-14523-7. 
  26. ^ Friedlander, Walter J. (1992). The Golden Wand of Medicine: A History of the Caduceus Symbol in Medicine. ABC-CLIO. str. 69. ISBN 978-0-313-28023-8. .
  27. ^ Derrida, Jacques (2004). Dissemination. A&C Black. str. 89. ISBN 978-0-8264-7696-8. 
  28. ^ Danubian Historical Studies, 2, Akadémiai Kiadó, 1988, p. 32.
  29. ^ H. Collitz, "Wodan, Hermes und Pushan" Festskrift tillägnad Hugo Pipping pȧ Hans sextioȧrsdag den 5 November 1924 1924, pp. 574–587.
  30. ^ a b Mallory, J. P.; Adams, D.Q. (2006). The Oxford Introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European World . Oxford, England: Oxford University Press. str. 411 and 434. ISBN 978-0-19-929668-2. 
  31. ^ West, Martin Litchfield (2007). Indo-European Poetry and Myth (PDF). Oxford, England: Oxford University Press. str. 281—283. ISBN 978-0-19-928075-9. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 04. 2018. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 

Literatura uredi

  • Beekes, R.S.P. (2010). Etymological Dictionary of Greek . With the assistance of Lucien van Beek. Leiden, Boston: Brill. str. 461–2. ISBN 978-90-04-17418-4. 
  • Evans, James (1998). The History and Practice of Ancient Astronomy. Oxford University Press. str. 296—7. ISBN 978-0-19-509539-5. Pristupljeno 2008-02-04. 
  • Burkert, Walter (1985). Greek Religion. Harvard University Press. ISBN 0-674-36281-0. .
  • Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, 1996, Two volumes: ISBN 978-0-8018-5360-9 (Vol. 1), ISBN 978-0-8018-5362-3 (Vol. 2).
  • Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, PhD in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Lay, M. G., James E. Vance Jr (1992). Ways of the World: A History of the World's Roads and of the Vehicles That Used Them. Rutgers University Press. ISBN 0-8135-2691-4. .
  • Pausanias, Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Allan, Arlene. 2018. Hermes. Gods and Heroes of the Ancient World. London; New York: Routledge.
  • Baudy, Gerhard, and Anne Ley. 2006. "Hermes." In Der Neue Pauly. Vol 5. Edited by Hubert Cancik and Helmuth Schneider. Stuttgart, and Weimar, Germany: Verlag J. B. Metzler.
  • Bungard, Christopher. 2011. "Lies, Lyres, and Laughter: Surplus Potential in the Homeric Hymn to Hermes." Arethusa 44.2: 143–165.
  • Bungard, Christopher. 2012. "Reconsidering Zeus' Order: The Reconciliation of Apollo and Hermes." The Classical World 105.4: 433–469.
  • Fowden, Garth. 1993. The Egyptian Hermes. A Historical Approach to the Late Pagan Mind. Princeton, NJ: Princeton University Press.
  • Johnston, Sarah Iles. 2002. "Myth, Festival, and Poet: The Homeric Hymn to Hermes and its Performative Context." Classical Philology 97:109–132.
  • Kessler-Dimini, Elizabeth. 2008. "Tradition and Transmission: Hermes Kourotrophos in Nea Paphos, Cyprus." In Antiquity in Antiquity: Jewish and Christian Pasts in the Greco-Roman World. Edited by Gregg Gardner and K. L. Osterloh, 255–285. Tübingen, Germany: Mohr Siebeck.
  • Russo, Joseph. 2000. "Athena and Hermes in Early Greek Poetry: Doubling and Complementarity." In Poesia e religione in Grecia. Studi in onore di G. Aurelio Privitera. Vol. 2. Edited by Maria Cannatà Ferra and S. Grandolini, 595–603. Perugia, Italy: Edizioni Scientifiche Italiane.
  • Schachter, Albert. 1986. Cults of Boiotia. Vol. 2, Heracles to Poseidon. London: Institute of Classical Studies.
  • Thomas, Oliver. 2010. "Ancient Greek Awareness of Child Language Acquisition". Glotta 86: 185–223.
  • van Bladel, Kevin. 2009. The Arabic Hermes: From Pagan Sage to Prophet of Science. Oxford Studies in Late Antiquity. Oxford/New York: Oxford University Press.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хермес&oldid=27548072”