Википедија

Herpes

Herpes simplex je virusna infekcija uzrokovana virusom herpes simpleksa.[1] Infekcije su kategorisane na osnovu zaraženog dela tela. Oralni herpes zahvata lice ili usta. To može dovesti do stvaranja malih plikova u grupama koje se često nazivaju čirevi ili groznice ili može samo izazvati upalu grla.[2][5] Genitalni herpes, često poznat i kao samo herpes, može imati minimalne simptome ili formirati plikove koji se otvaraju i rezultiraju malim čirevima.[1] Oni se obično zaleče nakon dve do četiri nedelje.[1] Peckanje ili bolovi pri pucanju mogu se javiti pre nego što se pojave čirevi.[1] Herpesovi ciklusi između perioda aktivne bolesti praćeni periodima bez simptoma.[1] Prva epizoda je često teža i može biti povezana sa groznicom, bolovima u mišićima, otečenim limfnim čvorovima i glavoboljom.[1] Vremenom se učestalost i ozbiljnost epizoda aktivne bolesti smanjuju.[1] Ostali poremećaji uzrokovani herpes simpleksom uključuju: herpetični prišt kada zahvata prste,[6] herpes oka,[7] herpesnu infekciju mozga,[8] i neonatalni herpes kada pogađa novorođenče, između ostalih.[9]

Herpes
SinonimiGroznica na usni, groznični plikovi
Herpes labialis donje usne. Uočljivi su plikovi u grupi označenoj strelicom.
SpecijalnostiInfektivna bolest
SimptomiPlikovi koji se otvaraju i formiraju male čireve, groznicu, otečene limfne čvorove[1]
Trajanje2–4 nedelje[1]
UzrociVirus Herpes simplex koji se prenosi direktnim kontaktom[1]
Faktori rizikaUmanjena imunska funkcija, stres, sunčeva svetlost[2][3]
Dijagnostički metodNa bazi simptoma, PCR, virusne kulture[1][2]
LekoviAciklovir, valaciklovir, paracetamol (acetaminofen), topikalni lidokain[1][2]
Frekvencija60–95% (odrasli)[4]
Citopatija herpes simpleksa.

Postoje dve vrste virusa herpes simpleksa, tip 1 (HSV-1) i tip 2 (HSV-2).[1] HSV-1 češće izaziva infekcije oko usta, dok HSV-2 češće izaziva genitalne infekcije.[2] Oni se prenose direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima ili lezijama zaražene osobe.[1] Prenos se može dogoditi i ako simptomi nisu prisutni.[1] Genitalni herpes je klasifikovan kao polno prenosiva infekcija.[1] Može se proširiti na odojče tokom porođaja.[1] Nakon infekcije, virusi se transportuju duž senzornih živaca do tela nervnih ćelija, gde ostaju doživotno.[2] Uzroci ponovne pojave mogu uključivati: smanjenu imunološku funkciju, stres i izlaganje sunčevoj svetlosti.[2][3] Oralni i genitalni herpes se obično dijagnozira na osnovu prisutnih simptoma.[2] Dijagnoza se može potvrditi virusnom kulturom ili detekcijom DNK herpesa u tečnosti iz čireva.[1] Testiranje krvi na antitela protiv virusa može potvrditi prethodnu infekciju, ali je biti negativno kod novih infekcija.[1]

Najefikasniji način izbegavanja genitalnih infekcija je izbegavanje vaginalnog, oralnog i analnog seksa.[1] Upotreba kondoma smanjuje rizik.[1] Svakodnevni antivirusni lekovi koje uzima neko ko ima infekciju takođe mogu smanjiti širenje.[1] Vakcina nije dostupna[1] i nakon zaražavanja, nema leka.[1] Paracetamol (acetaminofen) i lokalni lidokain mogu se koristiti za ublažavanje simptoma.[2] Tretmani antivirusnim lekovima, kao što su aciklovir ili valaciklovir, mogu smanjiti ozbiljnost simptomatskih epizoda.[1][2]

Svetske stope HSV-1 ili HSV-2 kod odraslih su između 60% i 95%.[4] HSV-1 se obično stiče u detinjstvu.[1] Stope oba se povećavaju sa starenjem ljudi.[4] Stope HSV-1 su između 70% i 80% u populacijama niskog socioekonomskog statusa i 40% do 60% u populacijama poboljšanog socioekonomskog statusa.[4] Procenjuje se da je 536 miliona ljudi širom sveta (16% populacije) inficirano HSV-2 od 2003. godine sa većom stopom među ženama i ljudima u zemljama u razvoju.[10] Većina ljudi sa HSV-2 nije svesna da je zaražena.[1] Naziv potiče od Grčki: ἕρπης herpēs, što je povezano sa značenjem „puzati”, a odnosi se na širenje čireva.[11] Naziv se ne odnosi na latenciju.[12]

Etimologija uredi

Naziv je od Grčki: ἕρπης herpēs, što je u vezi sa značenjem „puzati“, a odnosi se na širenje plikova.[11] Naziv se ne odnosi na kašnjenje.[12]

Znaci i simptomi uredi

 
Herpes infekcija

HSV infekcija uzrokuje nekoliko različitih medicinskih poremećaja. Uobičajena infekcija kože ili sluzokože može zahvatiti lice i usta (orofacijalni herpes), genitalije (genitalni herpes) ili ruke (herpetični prišt). Ozbiljniji poremećaji se javljaju kada virus inficira i ošteti oko (herpesni keratitis), ili napadne centralni nervni sistem, oštećujući mozak (herpesni encefalitis). Ljudi sa nezrelim ili potisnutim imunološkim sistemom, poput novorođenčadi, primalaca transplantata ili osoba sa sidom, skloni su ozbiljnim komplikacijama izazvanim HSV infekcijama. HSV infekcija je takođe povezana sa kognitivnim deficitom bipolarnog poremećaja[13] i Alchajmerove bolesti, iako to često zavisi od genetike zaražene osobe.

U svim slučajevima, imunski sistem nikada ne uklanja HSV iz tela. Nakon primarne infekcije, virus ulazi u živce na mestu primarne infekcije, migrira u ćelijsko telo neurona i postaje latentan u ganglijama.[14] Kao rezultat primarne infekcije, telo proizvodi antitela na određeni tip HSV-a, sprečavajući naknadnu infekciju tog tipa na drugom mestu. Kod pojedinaca inficiranih sa HSV-1, serokonverzija nakon oralne infekcije sprečava dodatne infekcije sa HSV-1 kao što su prišt, genitalni herpes i herpes oka. Postoje indikacije da prethodna serokonverzija sa HSV-1 smanjuje simptome kasnije infekcije HSV-2, iako još uvek može doći do HSV-2 zaražavanja.

Mnogi ljudi zaraženi sa HSV-2 ne pokazuju fizičke simptome - pojedinci bez simptoma su opisani kao asimptomatski ili sa subkliničkim herpesom.[15]

Nastanak i razvoj infekcije uredi

Pri primarnom kontaktu sa ovim virusom nastaje inicijalna infekcija koju karakterišu povišena temperatura, opšta slabost, bolovi u mišićima, uvećanje limfnih čvorova itd. što spada u kategoriju opštih simptoma. Međutim, ima slučajeva kada se ne javi ni jedan od ovih simptoma i infekcija virusom prolazi nezapaženo - inaparentna infekcija. Što se tiče lokalnih simptoma javljaju se osećaj napetosti i svraba na mestu gde se nakon nekog vremena pojavljuju plikovi veličine 1-2 mm koji su ispunjeni belo-žutom tečnošću. Oni ubrzo pucaju i prave kraste koje se suše i ne ostavljaju ožiljak. Kod genitalnog herpesa lokalizovani su na spoljnim genitalijama, grliću materice, izvodnom mokraćnom kanalu, prostata, testisa i regiji oko analnog otvora, a ponekad i na preponama. Simptomi herpesa mogu biti veoma različiti od osobe do osobe. Nakon inicijalne infekcije simptomi počinju da slabe a virus kreće put nervnog sistema, gde se smešta u nervne ćelije i prelazi u stanje mirovanja zaštićen od imunskog sistema. Upravo je to razlog zbog kojeg je ovaj virus sposoban da doživotno ostane u organizmu.

Različiti provocirajući faktori kao što su stres, menstruacija, pad imuniteta, mehanička oštećenja, operacije, itd. dovode do reaktivacije virusa i njegov prelazak iz latentnog u aktivno stanje. Međutim, simptomatologija ponovnog aktiviranja virusa je po pravilu blaža, kraće traje i nema opštih (ako ima, znatno su blaži) već samo lokalnih simptoma. Ponovne infekcije kod organizma koji je u solidnom stanju se retko javljaju, jednom godišnje, a kod osoba sa slabijim imunskim sistemom mogu se javiti i više puta godišnje.

Prevencija i lečenje uredi

Prevencija se zasniva na zaštićenom seksualnom kontaktu (prezervativ) kao i jačanju imunskog sistema. Lečenje se sprovodi upotrebom antivirusnog leka na bazi aciklovira, koji značajno ublažava simptome. Međutim, ovaj lek ne može potpuno da eliminiše virus iz organizma jer uvek ostaje jedan procenat virusa koji se nalaze ”uspavani” u nervnim ćelijama i koji se mogu aktivirati.

Nijedna metoda ne iskorenjuje virus herpesa iz tela, ali antivirusni lekovi mogu smanjiti učestalost, trajanje i težinu izbijanja. Analgetici kao što su ibuprofen i paracetamol (acetaminofen) mogu smanjiti bol i temperaturu. Lokalni anestetički tretmani kao što su prilokain, lidokain, benzokain ili tetrakain takođe mogu ublažiti svrab i bol.[16][17][18]

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c „Genital Herpes – CDC Fact Sheet”. cdc.gov. 8. 12. 2014. Arhivirano iz originala 31. 12. 2014. g. Pristupljeno 31. 12. 2014. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i Balasubramaniam, R; Kuperstein, AS; Stoopler, ET (april 2014). „Update on oral herpes virus infections.”. Dental Clinics of North America. 58 (2): 265—80. PMID 24655522. doi:10.1016/j.cden.2013.12.001. 
  3. ^ a b Elad S; Zadik Y; Hewson I; et al. (avgust 2010). „A systematic review of viral infections associated with oral involvement in cancer patients: a spotlight on Herpesviridea”. Support Care Cancer. 18 (8): 993—1006. PMID 20544224. S2CID 2969472. doi:10.1007/s00520-010-0900-3. 
  4. ^ a b v g Chayavichitsilp P, Buckwalter JV, Krakowski AC, Friedlander SF (april 2009). „Herpes simplex”. Pediatr Rev. 30 (4): 119—29; quiz 130. PMID 19339385. S2CID 34735917. doi:10.1542/pir.30-4-119. 
  5. ^ Mosby (2013). Mosby's Medical Dictionary (9 izd.). Elsevier Health Sciences. str. 836—37. ISBN 9780323112581. Arhivirano iz originala 2017-09-06. g. 
  6. ^ Wu, IB; Schwartz, RA (mart 2007). „Herpetic whitlow.”. Cutis. 79 (3): 193—06. PMID 17674583. 
  7. ^ Rowe, AM; St Leger, AJ; Jeon, S; Dhaliwal, DK; Knickelbein, JE; Hendricks, RL (januar 2013). „Herpes keratitis.”. Progress in Retinal and Eye Research. 32: 88—101. PMC 3529813  . PMID 22944008. doi:10.1016/j.preteyeres.2012.08.002. 
  8. ^ Steiner, I; Benninger, F (decembar 2013). „Update on herpes virus infections of the nervous system.”. Current Neurology and Neuroscience Reports. 13 (12): 414. PMID 24142852. S2CID 22139709. doi:10.1007/s11910-013-0414-8. 
  9. ^ Stephenson-Famy, A; Gardella, C (decembar 2014). „Herpes Simplex Virus Infection During Pregnancy.”. Obstetrics and Gynecology Clinics of North America. 41 (4): 601—14. PMID 25454993. doi:10.1016/j.ogc.2014.08.006. 
  10. ^ Looker, KJ; Garnett, GP; Schmid, GP (oktobar 2008). „An estimate of the global prevalence and incidence of herpes simplex virus type 2 infection.”. Bulletin of the World Health Organization. 86 (10): 805—12, A. PMC 2649511  . PMID 18949218. doi:10.2471/blt.07.046128. 
  11. ^ a b Beswick, TSL (1962). „The Origin and the Use of the Word Herpes”. Med Hist. 6 (3): 214—232. PMC 1034725  . PMID 13868599. doi:10.1017/S002572730002737X. 
  12. ^ a b Reese, Vail. „Countering Creeping Confusion: A Proposal to Re-Name Herpes Virus TAXONOMY”. Online Journal of Community and Person-Centered Dermatology. Dr. David Elpern. Arhivirano iz originala 23. 09. 2018. g. Pristupljeno 22. 9. 2018. 
  13. ^ Dickerson, F. B.; JJ, Boronow; Stallings C; et al. (mart 2004). „Infection with herpes simplex virus type 1 is associated with cognitive deficits in bipolar disorder”. Biol. Psychiatry. 55 (6): 588—93. PMID 15013827. S2CID 25338399. doi:10.1016/j.biopsych.2003.10.008. 
  14. ^ Gupta R, Warren T, Wald A (decembar 2007). „Genital herpes”. Lancet. 370 (9605): 2127—37. PMID 18156035. S2CID 40916450. doi:10.1016/S0140-6736(07)61908-4. 
  15. ^ Handsfield, H. H. (2000). „Public Health Strategies to Prevent Genital Herpes: Where Do We Stand?”. Curr Infect Dis Rep. 2 (1): 25—30. PMID 11095834. S2CID 41426466. doi:10.1007/s11908-000-0084-y. 
  16. ^ O'Mahony C, Timms MS, Ramsden RT (decembar 1988). „Local anesthetic creams”. BMJ. 297 (6661): 1468. PMC 1835116  . PMID 3147021. doi:10.1136/bmj.297.6661.1468-a. 
  17. ^ Kaminester LH; Pariser RJ; Pariser DM; et al. (decembar 1999). „A double-blind, placebo-controlled study of topical tetracaine in the treatment of herpes labialis”. J. Am. Acad. Dermatol. 41 (6): 996—1001. PMID 10570387. doi:10.1016/S0190-9622(99)70260-4. 
  18. ^ Leung DT, Sacks SL (oktobar 2003). „Current treatment options to prevent perinatal transmission of herpes simplex virus”. Expert Opin Pharmacother. 4 (10): 1809—19. PMID 14521490. S2CID 33261337. doi:10.1517/14656566.4.10.1809. 

Spoljašnje veze uredi


Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херпес&oldid=27699796”