Википедија

Higijena

Higijena je nauka o zdravlju čija je osnovna vrednost da se iskaže potreba za očuvanjem i zaštitom zdravlja ljudi.[1] Zadaci higijene kao savremene nauke, grupisani su u nekoliko specijalizovanih oblasti: od lične higijene, higijene rada, higijene fizičke kulture, komunalne higijene, higijene u vanrednim situacijama, školske higijene do mentalne higijene, i oni nastoje da „čine jedinstvo ukupne spremnosti ljudi da se u izazovima koje nosi savremen život izbore za zdravlje“.

Pranje ruku, oblik higijene, najefikasniji način da se spreči širenje zaraznih bolesti.

Najčešće se pod pojmom higijene podrazumeva skup praksi koje se obavljaju radi očuvanja zdravlja. Takođe, u popularnoj kulturi i žargonu se vrlo često pod higijenom računa samo „održavanje čistoće“. Međutim, higijena u svom punom i izvornom značenju obuhvata mnogo više — sve okolnosti i prakse, način života, sredinu i sredstva koje obezbeđuju zdravu i bezbednu okolinu i uslove za život pojedinca. U savremenim medicinskim naukama postoji niz standarda higijene koji se preporučuju za različite situacije, to jest, uputstva kako se higijenski poneti u svakodnevnom životu i raznim životnim situacijama. S druge strane, ovi standardi se neretko razlikuju u različitim kulturama, polovima i etničkim grupama. Uglavnom, danas se redovne higijenske prakse podrazumevaju u društvu i računaju kao dobre navike, dok zanemarivanje iste se smatra odvratnim, nepoštovanjem, pa čak i opasnošću.

Naziv higijena potiče od imena grčke boginje zdravlja, Higije.

Koncept higijene uredi

Higijena je stari koncept vezan za medicinu, kako lične, tako i profesionalne prakse zaštite vezane za većinu životnih aspekata.

Medicinska higijena uredi

Medicinska higijena odnosi se na higijenske postupke povezane s primenom medicine i medicinske nege kojom se preventira ili minimizira bolest i širenje bolesti.[2]

Postupci medicinske higijene uključuju:

Većina ovih postupaka razvijena je u 19. veku, a dobro su utvrđeni do sredine 20. veka. Neki postupci (poput odlaganja medicinskog otpada) pooštreni su kao rezultat epidemija bolesti u kasnom 20. veku poput AIDS-a i ebole.

Lična higijena uredi

Lična higijena odnosi se na higijenske postupke koje neka osoba održavanjem čistoće provodi radi nege o vlastitom telesnom zdravlju i blagostanju.[3] Motivacija za postupke lične higijene leži u redukciji osobnih bolesti, lečenju od njih, optimalnom zdravlju te osećaju za blagostanje, socijalnu prihvaćenost i prevenciju širenja bolesti na druge.

Postupci lične higijene uključuju: posete doktoru, posete zubaru, redovito pranje (kupanje ili tuširanje) tela, redovito pranje ruku, četkanje i negovanje zuba, osnovnu manikuru i pedikuru, žensku higijenu i zdravu prehranu. Lična njega širi je pojam od lične higijene jer se odnosi na održavanje dobrog osobnog i javnog izgleda koje nužno ne mora biti higijensko.

Lična higijena se postiže uporabom proizvoda za ličnu higijenu koji uključuju: sapun, šampon za kosu, kreme za kosu, četkicu za zube, pastu za zube, pamučne štapiće, dezodorans, balzam za usne, kreme, losione, peškire za lice, šišač, grickalicu, vodu za usta, turpiju, piling, britvicu, kremu ili penu za brijanje, kremu za kožu i toaletni papir. Ostali proizvodi za ličnu higijenu i negu mogu se koristiti za unapređenje zdravlja i blagostanje.

Preterana lična higijena uredi

Koristi od lične higijene nestaju zbog rizika od preterane lične higijene za koju se pretpostavlja da uzrokuje alergijske bolesti i telesnu iritaciju.

Preterana higijena i gripa A (H1N1) uredi

Preterana lična higijena može uzrokovati LBM. Higijenska hipoteza tvrdi da nedostatak ranog izlaganja infektivnim agensima u detinjstvu te kasniji nedostatak izlaganja helmintima u odraslom dobu povećava susceptibilnost alergijskim bolestima[4]. Nedostatak izloženosti ovim agensima sprečava telo da razvije odgovarajuće alergene i autoimunosne odgovore.

Preterana higijena spoljnog zvukovoda uredi

Više informacija: Ušni vosak

Preterana lična higijena spoljnog zvukovoda može rezultirati infekcijom ili iritacijom. Zvukovodi zahtevaju manju ličnu higijensku negu od ostalih delova tela zbog toga što su osetljivi te se telesni sistem adekvatno brine za te delove. Pokušaji čišćenja zvukovoda uklanjanjem ušnog voska može redukovati čistoću zvukovoda tako što se debris i ostali strani materijal potiskuju u unutrašnjost uva koji bi inače bili uklonjeni prirodnim kretanjem ušnog voska iz unutrašnjosti prema spoljašnjosti uva.

Preterana higijena kože uredi

Više informacija: Koža

Preterana lična higijena kože može rezultirati iritacijom kože. Koža ima prirodni sloj ulja koji štiti kožu od isušivanja. Prilikom pranja, osim ako se ne koriste vodene kreme i sl. s kompenzatornim mehanizmima, ovaj se sloj uklanja čime koža ostaje nezaštićena. Ovim mehanizmom preterano pranje može konačno izazvati ekcem.

Preterana primena sapuna, krema i masti može takođe suprotno delovati na određene telesne prirodne procese. Na primer, sapuni i masti mogu smanjiti količinu prirodnih protektivnih ulja na koži, te može doći do apsorpcije nekih materija koje čak u malim količinama mogu poremetiti prirodnu hormonalnu ravnotežu.

Kulinarska higijena uredi

Glavni članak: Sigurnost hrane

Kulinarska higijena odnosi se na postupke povezane s pripremom i kuvanjem hrane radi prevencije kontaminacije hrane, prevencije trovanja hranom i minimiziranjem prenosa bolesti na ostalu hranu, ljude i životinje. Postupci kulinarske higijene specificiraju sigurne načine rukovanja, čuvanja, pripreme, posluživanja i konzumacije hrane.

Postupci kulinarske higijene uključuju:

  • čišćenje i sterilizaciju prostorija u kojima se hrana priprema te pribora (na primer dasaka za rezanje koje se koriste za pripremu sirovog mesa i povrća). Čišćenje može obuhvatati upotrebu hlorisanog belila, etanola, ultraljubičastog svetla i dr. za sterilizaciju.
  • pažljivo izbegavanje mesa kontaminiranog trihinelom, salmonelom i ostalim patogenima; ili temeljito kuvanje sumnjivog mesa.
  • krajnju brigu u pripremi sirove hrane poput sušija i sašimija.
  • institucionalno pranje posuđa sapunom i čistom vodom.
  • temeljito pranje ruku pre diranja hrane.
  • pranje ruku nakon diranja nekuvane hrane pri pripremi jela.
  • upotrebu različitog posuđa za pripremu hrane.
  • izbegavanje deljenja pribora za jelo s drugima.
  • izbegavanje lizanja prstiju ili ruku za vreme ili nakon jela.
  • izbegavanje ponovnog korištenja posluženog pribora koje se lizalo.
  • prikladno skladištenje hrane tako da se prevenira kontaminacijama crvima.
  • hlađenje hrane (i izbegavanje specifične hrane tamo gde nema hladnjaka).
  • označavanje hrane kako bi se znalo vreme njezine proizvodnje (ili, kako proizvođači hrane preferiraju, obeležavanje hrane do datuma „najbolje upotrebe”).
  • primereno zbrinjavanje nekonzumirane hrane i njeno pakovanje.

Profesionalna higijena uredi

Profesionalna higijena odnosi se na postupke povezane s brigom i uporabom instrumenata korištenih u pružanju usluga osobne higijene njezinim korisnicima:

Postupci profesionalne higijene uključuju:

  • sterilizaciju instrumenata koje koriste frizeri, estetičari i slični radnici.
  • sterilizaciju autoklavom instrumenata korištenih za pirsing i tetoviranje
  • čišćenje ruku pre jela u restoranu korištenjem sapuna za pranje ili vlažne krpe za brisanje

Istorija higijenske prakse uredi

Razrađeni kodeksi higijene mogu se pronaći u nekoliko hinduističkih tekstova kao što je Manusmriti i Višnu Purana.[5] Kupanje je jedna od pet Nitja karmi (dnevnih dužnosti) u sikizmu, a njeno neizvršavanje vodi u greh prema nekim zapisima. Ovi kodeksi temelje se na ideji ritualne čistoće, a u njima nije sadržano razumevanje uzroka bolesti i sredstava njihova prenosa. Neki zakoni o ritualnoj čistoći poboljšali su međutim higijenu, gledajući epidemiološki, više ili manje slučajnošću.

Redovno kupanje bilo je prepoznatljiv znak rimske civilizacije.[6] Uređena kupališta građena su u urbanim područjima kako bi služila javnosti koja je tipično zahtevala infrastrukturu za održavanje lične čistoće. Kompleksi su se obično sastojali od velikih kupališta nalik bazenima, manjih hladnih i vrućih bazena, sauna i objekata nalik lečilištima gde su pojedinci mogli biti depilirani, mazani uljem ili masirani. Voda se neprestano menjala pomoću protoka kroz akvaduktalni sistem. Kupanje izvan urbanih centara vršilo se u manjim i slabije uređenim kupališnim objektima ili jednostavno korištenjem čistih vodenih površina. Rimski gradovi takođe su imali velike kanalizacijske sisteme kao što je rimska Cloaca Maxima u koju je odlazio sav javni i privatni odvod. Rimljani nisu imali klozete s vodokotlićima već su toaleti ispirani neprestanim tokom vode pod njima.

Sve do kasnog 19. veka samo je elita u zapadnim gradovima tipično posedovala zatvorene prostorije za olakšavanje telesnih funkcija. Siromašnija većina koristila je komunalne objekte izgrađene ponad septičkih jama u dvorištima. To se promenilo kada je Džon Snou otkrio da se kolera prenosi fekalnom kontaminacijom vode. Iako su nakon njegovog otkrića prošle decenije do sticanja široke prihvaćenosti, vlasti i sanitarni reformatori naposletku su se uverili u zdravstvene prednosti korištenja kanalizacije radi odvajanja ljudskog otpada kako voda ne bi bila kontaminirana. To je podstaknulo široku prihvaćenost toaleta na ispiranje i moralnog imperativa kako toaleti trebaju biti u zatvorenom i što je moguće više privatni.[7]

Higijena u islamskom svetu uredi

Glavni članak: islamska higijenska jurisprudencija
Daljnje informacije: islamska čistoća, abdest, gusl, islamski prehrambeni zakoni, te islamska toaletna etiketa

Još od 7. veka islam je oduvek stavljao jak naglasak na higijenu. Osim potrebe za ritualnom čistoćom u vreme dnevne molitve (arapski salah) kroz abdest i gusl, postoje mnoga higijenska pravila kojima se uređuju životi muslimana. Ostala pitanja uključuju islamske prehrambene zakone. Kuran generalno savetuje muslimane da se pridržavaju visokih standarda telesne higijene i da budu ritualno čisti kad god je moguće.

Higijena u Europi uredi

Nasuprot popularnom verovanju[8] i usprkos tome što su ranokrstaške vođe osudile kupanje kao neduhovno,[9] kupanje i sanitacija nisu se izgubili u Evropi s propašću Rimskog carstva.[10][11] Štaviše, izrada sapuna prvi put je postala utvrđena delatnost tokom „mračnog” srednjeg veka. Rimljani su koristili mirisna ulja (većinom iz Egipta) među drugim mogućnostima.

Kupanje zapravo nije izašlo iz mode u Evropi sve do kraja renesanse kada je ono zamenjeno opsežnom upotrebom preznojavanja i parfema jer se u Evropi mislilo da se vodom može uneti bolest kroz kožu u telo. (Vodom se zaista može preneti bolest, ali mnogo češće ako se ona pije nego ako se kupa u njoj, a vodom se prenosi bolest jedino ako je kontaminirana patogenima.) Srednjovekovni crkveni autoriteti verovali su da javno kupanje stvara prostor za nemoral i bolest. Rimokatolički crkveni službenici čak su zabranjivali javno kupanje u neuspešnoj nameri suzbijanja epidemije sifilisa koji je pretio pustošenjem Evrope.[12] Moderna sanitacija nije bila prihvaćena sve do 19. i 20. veka. Prema srednjovekovnom istoričaru Linu Torndiku, ljudi su se u srednjovekovnoj Evropi verovatno kupali češće nego oni iz 19. veka.[13]

Reference uredi

  1. ^ „Hygiene: Overview”. World Health Organization (WHO). Pristupljeno 29. 1. 2020. 
  2. ^ Bloomfield SF, Exner M, Fara GM, Nath KJ, Scott EA, Van der Voorden C (2009). „The global burden of hygiene-related diseases in relation to the home and community”. International Scientific Forum on Home Hygiene. 
  3. ^ „The Chain of Infection Transmission in the Home and Everyday Life Settings, and the Role of Hygiene in Reducing the Risk of Infection”. International Scientific Forum on Home Hygiene. 2012. Arhivirano iz originala 10. 06. 2016. g. Pristupljeno 17. 03. 2021. 
  4. ^ Strachan DP. Family size, infection and atopy: the first decade of the "hygiene hypothesis". Thorax 55 Suppl 1:S2-10.: S2-10, 2000.
  5. ^ „Sulabh International Museum of Toilets”. Arhivirano iz originala 20. 12. 2006. g. Pristupljeno 17. 03. 2021. 
  6. ^ Roman bath houses
  7. ^ Poop Culture: How America is Shaped by its Grossest National Product, ISBN 1-932595-21-X
  8. ^ „The Bad Old Days — Weddings & Hygiene”. Arhivirano iz originala 30. 01. 2017. g. Pristupljeno 17. 03. 2021. 
  9. ^ Ablutions or Bathing, Historical Perspectives + (Latin: abluere, to wash away)
  10. ^ „The Great Famine (1315-1317) and the Black Death (1346-1351)”. Arhivirano iz originala 08. 03. 2008. g. Pristupljeno 17. 03. 2021. 
  11. ^ „Middle Ages Hygiene”. Arhivirano iz originala 05. 11. 2020. g. Pristupljeno 17. 03. 2021. 
  12. ^ Paige, John C; Laura Woulliere Harrison (1987). Out of the Vapors: A Social and Architectural History of Bathhouse Row, Hot Springs National Park (PDF). U.S. Department of the Interior. 
  13. ^ Tales of the Middle Ages - Daily Life

Literatura uredi

  • International Journal of Hygiene and Environmental Healtn DHRI ISSN 1438-4639, Elsevier
  • Ward, Peter (2019). The Clean Body: A Modern History. McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0773559387. 
  • U.S. Pet Ownership & Demographics Sourcebook. Schaumburg, IL: AMVA. 2012. ISBN 978-1-882691-28-9. 

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Higijena na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хигијена&oldid=27553027”