Hiparhov cirk
Hiparhov cirk ili Hiparhov krater nekadašnjeg mesečevog kratera nosi ime Hiparha, grčkog astronoma i matematičara. Smešten je jugoistočno od Sinus Mediija u blizini centralnog meridijana vidljive strane Meseca. Na jugu se nalazi uzvišenje grebena kratera Albategnius, jugoistogno se pruža krater Ptolomej koji ima veličinu sličnu veličini kratera Hiparh. Krater Horok se pruža duž celog severoistočnog grebena. Krater Halej je vezan za južni greben, a krater Hind se pruža na jugoistoku. Na severu i severoistoku se nalazi krater Pikering, a krater Sonder se nalazi na severoistočnom grebenu. Krater Reomir se nalazi na jugoistoku.
 | |
| Eponim | Hiparh sa Rodosa |
|---|---|
Tintin uredi
Hiparhov cirk je mesto gde se spustila Tintinova lunarna raketa u francuskoj verziji albuma Hodali smo Mesecom i to daje priliku kapetanu Hadoku i Dipondu da ostvare čuveni dijalog :
Suncokret : Da, gospodine, za oko pola sata, ako sve bude u redu, naša raketa će se spustiti na Mesečevo tlo, tamo gde sam odabrao : Hiparhov cirk…
[…]
Dipond : Cirk Park?… Gle, pa to je zadivljujuće ! Odavno nismo bili u cirkusu, zar ne Dipont ?
Dipont : Da, super… Ali ja nisam znao da postoji cirkus na Mesecu ! A vi kapetane ?
Hadok : Da znao sam. Naravno, to svi znaju ! Čak sam čuo da im trebaju dva klovna… Vi baš odgovarate !
[…]
Dipond : Ima… Ma ta nas osoba vređa, traži mu izvinjenje !…
[…]
Dipont : Tačnije, ta osoba nam se izvinila, tražimo uvredu !
Dipond : Ma ne, pametnjakoviću !… Baš kontra !…
Dipont : A, konačno razumem. Mi smo uvredili tu individu pa mu se moramo izviniti !…
Hadok : Dobro ! Neka bude ! Povlačim što sam rekao !… Cirk Hiparh ne traži dva klovna :vi ne završavate posao !… Zadovoljni ?…
Dipond : Zadovoljni…
Dipont : Ma više nego zadovoljni !…
Opis uredi
Cirk je krater koji je bio objekat promena zbog kasnijih udara. Zapadni greben Hiparhovog kratera je istrošen erozijom pa samo nekoliko niskih uzvišica i strana postoje kao svedok prošlosti. Istočni zid je očuvaniji ali i on je dosta erodiran. Dve duboke pukotine presecaju zapadni zid i pružaju se paralelno ka planinskom regionu centra Meseca.
Tlo kratera je delimično poravnato erupcijom bazaltne lave. Međutim, deo jugoistočnog tla je blago uzdignut i neregularniji je od ostalog dela. Nekoliko strana i grebena delimično uzdignutih je sve što je ostalo od centralnog masiva.
Kanal nazvan Rima Reomir ide ka krateru Reomir.
Taj cirk, ravnica, prekriven je izbačen tlom iz mora Imbrijum. NASA ga je sve do 1969. godine planirala kao mesto za spuštanje astronauta.
Krateri sateliti uredi
Po dogovoru, te formacije su označene na Mesečevoj karti pomoću slova na središnjim tačkama grebena koji su najbliži Hiparhovom cirku.
| Hiparh | Širina | Dužina | Prečnik |
|---|---|---|---|
| B | 6.9° S | 1.7° E | 5 km |
| C | 7.3° S | 8.2° E | 17 km |
| D | 4.5° S | 2.1° E | 5 km |
| E | 4.2° S | 2.3° E | 5 km |
| F | 4.2° S | 2.5° E | 9 km |
| G | 5.0° S | 7.4° E | 15 km |
| H | 5.4° S | 2.3° E | 5 km |
| J | 7.6° S | 3.2° E | 14 km |
| K | 6.9° S | 2.2° E | 12 km |
| L | 6.8° S | 9.0° E | 13 km |
| N | 4.8° S | 5.0° E | 6 km |
| P | 4.7° S | 2.8° E | 5 km |
| Q | 8.5° S | 2.9° E | 8 km |
| T | 7.1° S | 3.6° E | 8 km |
| U | 6.7° S | 3.6° E | 8 km |
| W | 5.0° S | 7.8° E | 5 km |
| X | 5.7° S | 4.9° E | 17 km |
| Z | 8.5° S | 9.1° E | 6 km |
Literatura uredi
- Anderson, L. E.; Vitaker, E. A. (1982). NASA-in katalog Mesečeve nomenklature. NASA RP-1097.
- Blu, Dženifer( 25. Jyl, 2007). "Gazeter planetarne nomenklature". USGS. Pristupljeno 5. avgusta 2008.
- Bussey, Ben; Spudis, Paul (2004). The Clementine Atlas of the Moon. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81528-4..
- Cocks, Elijah E.; Cocks, Josiah C. (1995). Who's who on the Moon: A Biographical Dictionary of Lunar Nomenclature. Tudor Publishers. ISBN 978-0-936389-27-1..
- Makdauel, Džonatan (15. jul 2007). "Mesečeva nomenklatura". Džonatanov izveštaj iz svemira. Pristupljeno 24. oktobra 2007.
- Menzel, D. H.; Minnaert, M.; Levin, B.; Dollfus, A.; Bell, B. (1971). „Report on Lunar Nomenclature by the Working Group of Commission 17 of the IAU”. Space Science Reviews. 12 (2): 136—186. S2CID 122125855. doi:10.1007/BF00171763.. Bibcode:1971SSRv...12..136M
- Moore, Patrick (2001). Patrick Moore on the Moon. Cassell. ISBN 978-0-304-35469-6..
- Price, Fred W. (1988). The Moon Observer's Handbook. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33500-3.
- Rükl, Antonín (1990). Atlas of the Moon. Kalmbach Books. ISBN 978-0-913135-17-4.
- Webb, Rev. T. W. (1962). Celestial Objects for Common Telescopes (6th revised izd.). Dover. ISBN 978-0-486-20917-3.
- Whitaker, Ewen A. (1999). Mapping and Naming the Moon. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-62248-6.
- Wlasuk, Peter T. (2000). Observing the Moon. Springer. ISBN 978-1-85233-193-1.
