Википедија

Hip-hop muzika

(preusmereno sa Хип хоп музика)
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Hip hop (višeznačna odrednica).

Hip-hop[1] (engl. hip-hop) ili hiphop[2] je vrsta muzike i potkultura koja je nastala sredinom 1970-ih u Njujorku, u četvrtima Bronksa.

Termin „hip-hop“ (engl. hip (hipper; hippest) + hop (hopped; hopping)) odnosi se na muzičku formu (hip-hop muzika), i kulturni pokret (hip-hop kultura), koji se pretežno razvijao unutar afričko-američke urbane zajednice. Otkako se prvi put pojavio u Njujorku 1970-ih godina, hip-hop se razvijao i obuhvatio ne samo rep muziku, već ceo životni stil koji se konstantno sjedinjavao sa različitim elementima tehnologije, umetnosti i urbanog života.[3][4][5][6] Hip-hop sadrži dve osnovne komponente: repovanje (engl. MCing, od master of ceremonies) i di-džejing (engl. DJing, od disc jockey). Zajedno sa hip-hop plesom (uglavnom brejkdensing) i urbanom umetnošću, tj. grafitima, ovo čini četiri elementa hip-hop kulturnog pokreta čiju su istoriju započeli mladi, uglavnom ljudi afričkog porekla koji su živeli u Americi.[7][8][9][10]

Istorija uredi

 
Afrika Bambaataa (levo).

Nastanak termina „hip-hop“ vezuje se za di-džeja Lovebug Starski, koji je upotrebio taj termin u svojoj pesmi HIP HOP SHOOWOP DA BOP. Međutim, termin je zvanično oformljen tek kada je Afrika Bambaataa počeo da ga koristi. Isti termin je takođe upotrebio i Space Cowboy iz grupe The Shugarhill gang u pesmi Rapper's Delight.[11][12]

I said a hip hop
the hippie the hippie to the hip hip hop
& you don’t stop the rock it to the
bang bang boogie—say you jumped
the boogie to the rythymn of the boogie
the beat

— Rapper's Delight, The Sugarhill Gang
 
DJ Kool Herc.

Prvi element koji je počeo da razvija hip-hop kulturu je di-džejing. Naime, tokom ranih 1970-ih, DJ Kool Herc poreklom sa Jamajke stigao je u Njujork.[13] Dok je boravio na Jamajci, upoznao je njihovu tradiciju „zdravice“, tj. improvizovane poezije i njenog kazivanja preko rege, disko i fank ploča.[14] Tokom 1980-ih i 1990-ih godina pa sve do danas, di-džej nije imao neku značajniju ulogu od one koju je imao u klubovima. On je tu da podrži em-sija (repera) tako što izvodi instrumentalnu numeru koja se naziva „bit“ (engl. beat). Bit je u stvari instrumentalna pozadina hip-hop pesme koja uključuje pojavu perkusija, sintisajzera i bilo kog drugog zvučnog elementa pesme koji nije glas repera. Bit obično komponuje producent, a neki reperi stvaraju i sopstvene. Izvođači tvrde da je bit veoma bitan deo pesme, zato što diktira tempo, raspoloženje i progresiju pesme. Mnogi umetnici koriste već postojeće bitove za svoju pesmu. Naime, bit se često stvarao tako što se koristio uzorak određenih instrumenata (npr. perkusija) iz već postojećih pesama, obično fank ili soul snimaka.

DJ Kool Herc je takođe bio i jedan od izumitelja breakbeat deejaying (1973. godine).[15] Brejkbit (engl. Breakbeat) je u stvari deo pesme u kome ritam diktira deonica perkusija, ali bez ostalih instrumenata („break“ ili „getdown“ delovi). Brejkbit je postao i deo pesme u kome su nastupali igrači (B-Boys).

Prva zabeležena rep grupa koja je postojala u Americi bila je Kool Herc and The Herculoids. Zajedno su nastupali po klubovima i vrlo brzo stekli popularnost.[16] Kasnije su se pojavljivale i druge rep grupe koje su u to vreme nastupale samo u klubovima. Pojava grupe The Shugarhill gang sa pesmom Rappers Delight na američkim top listama se u enciklopedijama savremene muzike tretira kao početak rep evolucije.[17] Neki istoričari navode da je grupa King Tim III (Personality Jock) by the Fatback Band imala prvu komercijalnu hip-hop pesmu, ali su oni bili fank i disko grupa. Godine 1980. Kurtis Blow objavljuje svoj prvi album The Breaks i on je prvi hip-hop umetnik koji se pojavio na nacionalnoj televiziji.

Od 1970. godine disko muzika je postajala manje dinamična, daleko otklonjena od njene kulturne baze, i priznata kao muzika bele rase za mlađu populaciju. Ova radikalna promena se osetila među crnačkom mladeži, i u Njujorku sredinom 1970-ih godina dominantna muzika među crnom populacijom je upravo bila disko muzika, ali oni nisu bili zadovoljni disko muzikom, za njih je bila suviše nervozna, što u njihovoj terminologiji znači prebrza. Muzički, disko i fank su bili kreativno važni za rep. Kada su klubovi postali osnova za disko muziku, ulica je postala osnova za rep.

Važan momenat u istoriji hip-hop muzike zbio se oko 1983, kada su bivši član grupe Afrika Bambaataa - Vlack Spades i the Soul Sonic Force izdali pesmu Planet Rock. Umesto repovanja preko disko bitova, oni su osmislili novi fanki elektro zvuk, i u stvari napravili prvu rep ploču na kojoj se koriste sintisajzeri i elektronske ritam mašine.[18] Velika senzacija je prouzrokovana ovom pesmom i od tada reperi kreiraju sami pozadinsku muziku (bit). Iste godine se javlja beat boxing - proizvođenje ritma pomoću glasa.

Rani hip-hop je često bivao zaslužan za redukovanje nasilja u crnačkom getu zamenjujući fizičko nasilje sa hip-hop borbama u brejkdensu (engl. breakdance), repovanju i crtanju grafita.[19][20] Do 1985. deca širom sveta su na uličnom uglu, nameštajući stereo uređaj puštala numere od Run DMC, LL Cool J, the Fat Boys, Herbie Hancock, Soul Sonic Force, Jazzy Jay, Egyptian Lover, Dr. Jeckyll and Mr. Hyde, Stetsasonic.

Glavno istorijsko doba hip-hopa je old school hip hop era (1970. do 1985), tj. sam početak do njegovog ispoljavanja,[21] i Zlatno doba hip-hopa (1985. do 1993), u kome su se ispoljili zvukovi repera sa istočne i zapadne obale[22][23] i veliki uspon pojedinih pravaca u rep muzici kao npr. gengsta rep i dži-fank. Postoje još neki manji pravci u hip-hop muzici, kao npr. Dirty South, Midwest itd. Posle zlatnog doba hip-hopa sledi period koji se naziva „new school“.[24][25]

Tokom Zlatnog doba hip-hopa često je dolazilo do suočavanja između gengsta repera sa istočne i zapadne obale. Glavni sukob bio je između 2Pac i The Notorious B.I.G., što je i dovelo do smrti obojice 1996. i 1997. godine.

 
Eminem.
 
N.W.A. oko 1990. godine.

1991. godine grupa N.W.A. (Niggaz With Attitude) izdala je album Niggaz4Life. To je prva hardkor rep ploča koja je stigla do vrha top liste iako su neke prodavnice odbijale da je prodaju, a engleske vlasti su je zaplenile zbog obscenosti.[26] Jedan od članova grupe N.W.A. 1993. izdaje samostalni album The Chronic i započinje seriju gengsta repa. Još jedan značajan momenat u hip-hop muzici se desio tokom 2000. godine kada je škotsko-američki beli reper Eminem uz veliku podršku repera i producenta poznatog kao Dr. Dre izdao album The Marshall Mathers LP koji je rasprodat u devet miliona primeraka.[27] Od 2000. godine pa do danas iz godine u godinu se izuzetno povećavao broj hip-hop albuma i danas je ovaj žanr jedan od najslušanijih pravaca muzike u svetu.

Važniji pravci uredi

Glavni članak: Lista hip hop pravaca

Hip-hop se može podeliti na osnovu vrste muzike i teme repovanja.

Podela na osnovu vrste muzike uredi

Gangsta-rep uredi

Jedan od najkontroverznijih pravaca u hip-hop muzici je svakako gangsta-rep. U okviru njega se govorilo o uličnim bandama, seksu, drogama i nasilju u unutrašnjosti Los Anđelesa i Njujorka i zbog ovakve teme, gangsta-rep je privlačio veliku pažnju slušalaca.[28] Gangsta-rep se prvi put javno predstavlja publici 1986. godine, a dve godine kasnije izlaskom albuma Straight Outta Compton od N.W.A. koji je privlačio pažnju i FBI-a, afirmiše se na globalnom nivou.[29][30] Bio je to glas ugnjetavane crne rase, s tim što su se gangsta-reperi uglavnom nalazili u lošem okruženju: bili su članovi bandi, dilovali drogu itd. Gangsta-rep opisuje život na ulici uz sve svoje negativne činjenice: prostituciju, obračun bandi, dilovanje droge, ubistva, nasilje. Međutim, i posle pokušaja da se zbog eksplicitnih tekstova ovakve grupe cenzurišu, gangsta-rep je bio još više popularniji. Poslednjih deset godina 20. veka ovaj pravac postao je veliki deo američke muzike i izazvao značajnu kontroverzu preko tekstova koji su promovisali nasilje, promiskuitet, drogu i mizoginiju. Predstavnici ovog žanra su: ICE-T, N.W.A., ICE CUBE, 2Pac, Snoop Dogg, Geto Boys, Above the Law, Schooly D, Da Lench Mob, Scarface, Too $hort.

Bas rep uredi

Bas rep je vrsta repa koja je karakteristična po bržem tempu, a nastala je na Floridi i do danas je najpopularnija u nekim južnim državama Amerike.[31] Predstavnici ovog žanra su 2 Live Crew i I Quad City DJ's.

Dži-fank uredi

Dži-fank je vrsta repa koju su lansirali reperi iz Los Anđelesa (Dr.Dre). Ime je preuzeto od imena grupe Parlament Fankadelik (P fank). Karakteristike dži-fanka su duboki basovi, pojava razvijenije melodije i pojava ženskih pratećih vokala, dok je glavni akcenat, naravno, na glasu repera.[32][33][34] Ovo je i danas jedan od poznatijih pravaca, ali je izumro sa rep scene krajem devedesetih godina. Danas ga koristi samo nekoliko producenata kao što su di-džej Betlket i Daz Dilindžer.

Krosover rep uredi

 
Fifti sent.

Krosover rep je nekada označavao pravac u rep muzici gde se u samu produkciju dodaje jedna veća doza rok muzike. Međutim, 1990-ih godina, došlo je do mešanja rep muzike sa pop i R&B zvukom. Predstavnici ovog žanra su Fugees, Heavy D, Beastie Boys, Salt'n'Pepa, Run DMC, Fifti sent, Snup Dog.

Džez rep uredi

Džez rep je nešto manje poznati ali kvalitetniji alternativni pravac rep muzike.[35][36] Ovde se veliki akcenat stavlja na same semplove i produkciju što je opravdano, jer je kod ovakve vrste repa potrebno znati i svirati instrumente. Predstavnici ovog žanra su Tribe Called Quest, Jungle Brothers, the Roots, De La Soul, Digable Planets.

Podela na osnovu tema repovanja uredi

Socijalno-politički rep uredi

 
Public Enemy.

Socijalno-politički rep se prvi put pojavio početkom 1980-ih. Odlikuju ga socijalno-političke poruke i borba protiv rasizma, ugnjetavanja od strane belaca i nasilja.[37] Pravi procvat je ostvario 1988. godine izlaskom albuma It Takes A Nation Of Millions To Hold Us Back grupe Public Enemy.[38][39][40] Chuck D, jedan od repera iz pomenute grupe je izjavio:

Moj posao je da pišem šokantne tekstove koji će probuditi ljude.

Još od 1988. godine tekstovi Chuck D su bili u centru kontroverze koja je kružila u hip-hop kulturi i pomogli su da Public Enemy postane jedna od najuspešnijih i najuticajnijih grupa u istoriji repa. Gengsta rep je takođe počeo da se razvija osamdesetih godina, ali mu je trebalo oko desetak godina da se potpuno afirmiše.

Betl rep uredi

Ovo je najzastupljeniji rep žanr, iz prostog razloga što se pojavljuje kod svih prethodno navedenih žanrova. On se vezuje za sam početak hip-hopa. Prvi reperi su govorili o tome koliko su uspešni i koliko su im dobri tekstovi (rime).[41] Poznata takmičenja, MC BATTLE, su bila mesta za borbu između najboljih među njima i od početka rep istorije do 1988. godine ovo je bio žanr broj jedan u repu. Najviše su se isticali: Kurtis Blow, Rakim, Ryn DMC, Big Daddy Kane i naravno verovatno najveći braggadacio reper do danas - LL Cool J. Sam žanr je nastavio da uspešno da živi do dana današnjeg, s tim što se danas više ne govori o imidžu, tekstovima, tj. rimama, već o novcu, zlatu, skupim kolima...

Uloga tekstova u pesmama uredi

U hip-hopu postoji jedno bitno pravilo: budi originalan. Većinu tekstova reperi pišu unapred, ali repovati sa papira se smatra grehom. U stvari, do izražaja dolazi prava veština kada se dogodi da se zaboravi ono što je na papiru, pa reperi na koncertima jednostavno počnu da izmišljaju stihove na licu mesta. Rep producent Larry Smith za izvođača Melle Mel kaže:[42]

Kada repuje, on slika sliku. On opisuje rečima, a vi vidite sve o čemu vam Mel govori.

Važniji elementi uredi

Hip-hop ples uredi

 
Igrač brejkdensa.
Glavni članak: Hip-hop ples

Hip-hop se prvobitno igrao uz hip-hop muziku, ili se razvio kao deo hip-hop kulture. Hip-hop muzika, a takođe i igra se može podeliti na staru školu (engl. old school) i novu školu (engl. new school). Hip-hop plesni oblici su se pojavili kao nezavisni, i mnogi ljudi ga danas igraju bez obzira što imaju malo ili nikakve veze sa originalnom kulturom. Iz originalnog igračkog oblika u hip-hop kulturi su stvoreni podžanrovi, jedan od njih je brejkdens. Igra koja je sastavni deo gengsta repa je krip vok, a izmislili su je članovi bande krips iz Los Anđelesa.[43]

Grafiti uredi

Glavni članak: Grafiti

Za razliku od di-džejinga i repovanja, element hip-hopa poznat pod nazivom „grafiti art“ razvija ovu kulturu u vidu likovne umetnosti, a teme su pogled na svet oko nas.[44] Nastali su pre otprilike 30 godina, čime su faktički najstariji element hip-hopa, ali i najkontroverzniji jer je ilegalan.

Sleng uredi

Hip-hop muzika koristi varijante sleng (engl. slang) termina koji se menjaju kako se menja i sam hip-hop.[45] Mnoge reči iz ovog rečnika su preuzete iz African American Vernacular English.[46] Sleng korišćen u hip-hop muzici nam često može otkriti određeno doba hip-hopa. Tokom neobičnog komercijalnog uspeha krajem XX i u ranom 21. veku, kako se hip-hop kultura proširila širom sveta, ljudi koji čak i ne govore engleski jezik koriste reči iz slenga hip-hopa i često daju modifikovano značenje reči njihovoj sopstvenoj svrsi. Ovo ne podrazumeva da je ulični crni jezik gramatički netačan kada se poredi sa engleskim, već se radi o konstantnom investiranju (ulaganju) i varijaciji nove terminologije udružene sa uličnim govorom. Na primer, još od 1960. razni izvođači upotrebljavaju reči u njihovom suprotnom značenju, kao što je reč „loš“ u značenju „dobar“ ili „izuzetan“. Menjanje značenja „loš“ kao suprotno od nečeg dobrog zavisi samo od vokalne promene, izraza i konteksta u okviru koga je termin „loš“ korišćen. Tokom 1980-ih godina tekstopisci rep muzike počeli su da zamenjuju reč „loš“ sa izrazima kao što su def, dope, phat da opišu nešto dobro ili izuzetno. Reči iz slenga su se prilagodile u mnoge različite dijalekte širom Amerike i sveta i čak do ljudi koji nisu obožavatelji hip-hopa.

Negativni uticaji uredi

Bling-Bling uredi

 
Bling-bling nakit.

U poslednjoj deceniji 20. veka uzdiže se popularnost bling-bling životnog stila rep muzike, tj. fokusiranje na simbole dobra i statusa kao npr. novca, zlata, kola i odeće.[47] Iako je sve ovo postojalo i pre hip-hop kulture, nova, intenzivna bling-bling kultura ima korene u ogromnoj komercijalnoj uspešnosti krajem 20. veka (zahvaljujući video spotovima). Drugi umetnici, uglavnom van hip-hop kulture, su kritikovali težnju bling-bling kao materijalističkog. Rep producent Marley Marl kaže da je rep muzika napravljena za gledanje i da je u stvari svoj album napravio za ljude koji žele da slušaju „kul“ muziku dok voze, jer bitovi su napravljeni da nateraju zvučnike da „urliču“.[48]

Mizoginija uredi

Stihovi koji promovišu mržnju, objektifikaciju i eksploataciju žena su sve više prihvaćeni kao oblik umetničkog izraza, posebno u hip-hop i rep muzici. Prema Dr. Gwendolyn Pough sa Univerziteta u Minesoti:[49]

To definitivno utiče na devojke, posebno na crne devojke, u muzici se javljaju poruke koje nam govore šta treba da radimo da bismo bile željene i, u nekim slučajevima, poštovane.

Pesma Down Ass Bitch popularnog umetnika Rule-a kaže:

Ponekad čak i cenzurisane verzije pesama sadrže mizogine poruke. Pesma I Need Me a Bitch koju izvodi Nate Dogg je cenzurisana da bi mogla da se pušta na radiju. Naziv pesme je promenjen u I Need Me a Chick, ali suština ostaje nepromenjena:

Popularnost uredi

Mnoge radio-stanice prate format koji naginje prioritetu izdavačkih kuća, a to je zarađivati novac. Hip-hop je u ovom pogledu korišćen više kao marketinški potez nego kao socijalna forma izraza. Dugo vremena, BET bio je jedini televizijski kanal koji je puštao veliku količinu hip-hop muzike,[50] ali poslednjih godina VH1 i MTV počeli su da propagiraju hip-hop više nego bilo koji drugi žanr. Mnogi gradovi imaju neku vrstu lokalnih hip-hop novina, dok su hip-hop magazini sa nacionalnom podelom rasprostranjeni u nekoliko zemalja. 21. vek prati uspon sistema medija, i hip-hop sajtovi sada nude obimne dnevne hip-hop reportaže.

Vreme je vrlo bitno u rep tradiciji. Postoji specijalan koncept vremena koji je prvo realizovan kao bit. Rep pesma je najčešće u umerenom tempu koji varira od laganog (80-88 bita/1 minut) do umerenog (92-132 bita/1 minut). U rep muzici se ističe ritmičnost teksta i da bi tekst publici bio jasan i pregledan potrebno je da pesma bude u umerenom tempu.

U hip-hop muzici ritam je sagrađen od ranijih uzoraka afričko-američke muzike, dok repovanje kombinuje dva glavna sredstva umetničke tradicije „crne Amerike“ – retorika crnačkog pripovedanja, i ritam crnačke muzike. Hip-hop muzika podrazumeva i izuzetno ritmičan tekst u kome se koriste tehnike kao npr. asonanca, aliteracija i rima.

Svaka rep pesma je skoro uvek u taktu 4/4. Međutim, umesto jasne 4/4 podele kao npr. u pop muzici, hip-hop je zasnovan na predviđenom osećaju (slično naglašavanju svinga u džez perkusijama).

Iako mnogi reperi i obožavatelji hip-hopa ističu da je primarna poruka isporučena tekstom, neki kao npr. reper Melle Mel ističu da su instrumentalni delovi u stvari mnogo važniji, zato što oni stvaraju raspoloženje i da su ti delovi izvor brzog vezivanja publike za pesmu.

Muzika je nestala iz većine diskusija o repu, delimično zato što mnogi i ne priznaju rep kao muziku. Džon Bleking je istakao da je i ritmično recitovanje muzika i klasifikuje se kao pesma.[51] Međutim, objektivno uključivanje repa u kategoriju muzike pada u 3 kategorije:

  • hip-hop muzika nije originalna,
  • nije melodična
  • ne zahteva muzičke veštine.

Prva tačka označava da producenti ili sami umetnici koriste prethodno snimljene materijale (bit) kao sirov materijal. Hank Shocklee je istakao da reperi ne vole muzičare i da ih ne poštuju. Razlog tome je zato što oni posmatraju ljude koji se bave rep muzikom, kao nekog bez imalo znanja. On tvrdi da je u stvari suprotno, i da oni imaju bolje čulo za muziku i šta se sve sa njom može izvesti. On je predložio i nezvaničnu definiciju muzike da bi opravdao svoj rad:[52]

Mi verujemo da muzika nije ništa drugo nego organizovana buka. Možete uzeti bilo šta - uličnu buku, nas kako razgovaramo, šta god želite - i napraviti muziku njegovim organizovanjem.

Iako je hip-hop muzika nastala u Americi, raširila se širom sveta. Hip-hop je bio skoro nepoznat izvan Sjedinjenih država pre 1980. godine. Tokom te decenije ova muzika počela je da se širi na sve kontinente i postala je deo muzičke scene u mnogim zemljama. Širenje muzike je bilo isprepleteno sa hip-hop kulturom – popularizovani su razni elementi hip-hop kulture, kao npr. brejkdensing.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Klajn, Ivan; Šipka, Milan (2008). Veliki rečnik stranih reči i izraza (treće, dopunjeno i ispravljeno izd.). Novi Sad: Prometej. str. 1423. 
  2. ^ Prćić, Tvrtko; Dražić, Jasmina; Milić, Mira (2021). Srpski rečnik novijih anglicizama (prvo, elektronsko izd.). Novi Sad: Filozofski fakultet. str. 256. ISBN 978-86-6065-636-2. 
  3. ^ Stover 2009
  4. ^ Chang 2005 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFChang2005 (help)
  5. ^ Castillo-Garstow, Melissa (1. 3. 2008). „Latinos in hip hop to reggaeton”. Latin Beat Magazine. Pristupljeno 28. 7. 2008. 
  6. ^ Rosen, Jody (12. 2. 2006). „A Rolling Shout-Out to Hip-Hop History”. The New York Times. str. 32. Pristupljeno 10. 3. 2009. 
  7. ^ Kugelberg 2007, str. 17.
  8. ^ Brown, Lauren (18. 2. 2009). „Hip to the Game – Dance World vs. Music Industry, The Battle for Hip Hop’s Legacy”. Movmnt Magazine. Arhivirano iz originala 28. 05. 2010. g. Pristupljeno 30. 7. 2009. 
  9. ^ Chang 2005, str. 90-. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFChang2005 (help)
  10. ^ Walker, Jason (31. 1. 2005). „Crazy Legs - The Revolutionary”. SixShot.com. Web Media Entertainment Gmbh. Arhivirano iz originala 15. 2. 2010. g. Pristupljeno 27. 8. 2009. 
  11. ^ '’JET, April 2007”, Johnson Publishing Company pp. 36–37
  12. ^ Keith Cowboy - The Real Mc Coy, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  13. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 23. 7. 2008. g. Pristupljeno 13. 10. 2009. 
  14. ^ Campbell & Chang 2005, str. ??
  15. ^ Browne, P “The guide to United States popular culture” Popular Press, 2001. p.386
  16. ^ Forman M; Neal M “That’s the joint! The hip-hop studies reader”, Routledge, 2004. p.2
  17. ^ „The Story of Rapper's Delight by Nile Rodgers”. RapProject.tv. Pristupljeno 12. 10. 2008. 
  18. ^ SamplesDB - Afrika Bambaataa's Track Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. januar 2016), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  19. ^ Chang 2007, str. 62
  20. ^ metro Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. avgust 2008), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  21. ^ Toop 2000, str. 216.
  22. ^ Jon Caramanica, "Hip-Hop's Raiders of the Lost Archives", New York Times, June 26 2005. Cheo H. Coker, "Slick Rick: Behind Bars" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. februar 2010), Rolling Stone, March 9 1995. Lonnae O'Neal Parker, "U-Md. Senior Aaron McGruder's Edgy Hip-Hop Comic Gets Raves, but No Takers" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. maj 2011), Washington Post, Aug 20 1997.
  23. ^ Jake Coyle of Associated Press, "Spin magazine picks Radiohead CD as best", published in USA Today, June 19 2005. Cheo H. Coker, "Slick Rick: Behind Bars" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. februar 2010), Rolling Stone, March 9 1995. Andrew Drever, "Jungle Brothers still untamed", The Age [Australia], October 24 2003.
  24. ^ Dinco D, in conversation with Derek Phifer, "Leader of The New School: Dinco D." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2008), HHNLive, October 15, 2007. Pristupljeno July 4, 2008.
  25. ^ Callahan-Bever, Noah. "Lupe Fiasco - Grindin'" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. januar 2008), Vibe, January 18, 2006. Pristupljeno July 2, 2008.
  26. ^ „'N.W.A.' RIAA certifications”. RIAA. Pristupljeno 1. 11. 2007. 
  27. ^ „Eminem Bounces Britney From Top Spot”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 01. 04. 2008. g. Pristupljeno 23. 4. 2008. 
  28. ^ Gangsta Rap - What Is Gangsta Rap Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. maj 2011), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  29. ^ Ritchie, Ryan (28. 2. 2007). „Eazy to be hard”. Press Telegram. Los Angeles Newspaper group. Arhivirano iz originala 4. 3. 2007. g. Pristupljeno 26. 1. 2008. 
  30. ^ Deflem, Mathieu (1993). Rap, Rock, and Censorship: Popular Culture and the Technologies of Justice. Pristupljeno 26. 1. 2008. 
  31. ^ Unterberger, str. 144–145.
  32. ^ Brown 2005.
  33. ^ Krims 2000, str. 74.
  34. ^ The Dr.'s Always In - Page 3 - Los Angeles Times
  35. ^ Borthwick & Moy 2004, str. 166.
  36. ^ Jazz-Rap Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. novembar 2010). Allmusic. Accessed October 29, 2008.
  37. ^ How Conscious Hip Hop Failed Us by Davey D
  38. ^ Otto, Jeff. „Rolling Stone Essential Albums of the 90s at Rocklist.net”. Pristupljeno 2. 6. 2007. 
  39. ^ „It Takes a Nation of Millions to Hold Us Back at AcclaimedMusic.net”. AcclaimedMusic.net. Arhivirano iz originala 30. 09. 2007. g. Pristupljeno 3. 5. 2007. 
  40. ^ „The Source's 100 Best Rap Albums at Rocklist.net”. Pristupljeno 2. 6. 2007. 
  41. ^ Kool Moe Dee, 2003, There's A God On The Mic: The True 50 Greatest MCs, Thunder's Mouth Press. pages=22, 23, 101, 201, 226, 228, 292, 306, 327,328,339.
  42. ^ Keyes 2004, str. 143-
  43. ^ Schloss, Joseph (2009). Foundation: B-boys, B-girls, And Hip-Hop Culture In New York. Oxford University Press. 
  44. ^ Hager, Steven. Hip Hop: The Illustrated History of Break Dancing, Rap Music, and Graffiti. St Martin's Press, 1984 (out of print).
  45. ^ „Dr. Renford R. Reese's Homepage[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 14. 4. 2010. g. Pristupljeno 13. 10. 2009.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  46. ^ Online Etymology Dictionary
  47. ^ http://www.jewel-smile.com[mrtva veza] Jewel-smile
  48. ^ Allmusic: Marley Marl > Biography, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  49. ^ Gwendolyn D. Pough: Check It While I Wreck It: Black Womanhood, Hip Hop Culture, and the Public Sphere, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  50. ^ Johnson, Robert; Dumaine, Brian (1. 10. 2002). „The Market Nobody Wanted”. Fortune Small Business. Pristupljeno 8. 9. 2008. 
  51. ^ Austin 1998
  52. ^ Sonic Tourism, or "Commodifications of Ethnicity"[mrtva veza], Pristupljeno 29. 4. 2013.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Hip-hop muzika na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хип-хоп_музика&oldid=26529206”