Hirkan II

Hirkan II ( do 30. p. n. e.) je bio kralj Judeje (67—66 i 63—40. p. n. e.) i prvosveštenik 76—66 i 63—40. p. n. e. Za vreme vladavine njegove majke Salome Aleksandre bio je prvosveštenik 76—67. p. n. e. Bio je veoma slaba ličnost, kojom su drugi lako upravljali. Podržavao je poput majke fariseje, pa je njegov mlađi brat Aristobul II 67. p. n. e. počeo građanski rat da spreči njegovo preuzimanje trona. Poražen je u građanskom ratu i odrekao se 66. p. n. e. položaja kralja i prvosveštenika. Njegov glavni savetnik Antipatar Idumejac potakao ga je da uz pomoć Nabatejaca započne rat protiv brata. Pompej Veliki mu je 63. p. n. e. vratio položaj prvosveštenika, ali teritoriju Judeje je bitno teritorijalno smanjio. Rimska vojska je više puta ugušila pobune ili pokušaje svrgavanja Hirkana. Kao slab vladar bio je pod punom kontrolom Antipatra Idumejca, a nakon njegove smrti pod kontrolom Iroda Velikoga. Antigon Hasmonejac je 40. p. n. e. preuzeo vlast uz pomoć parćanske vojske, a Hirkan II je odveden u zarobljeništvo u Vaviloniju, odakle se vratio nakon Antigonove smrti i dolaska na vlast Iroda Velikoga.

Hirkan II
Hyrcanus II.jpg
Datum smrti30. p. n. e.
OtacAleksandar Janej
MajkaSaloma Aleksandra

Kao prvosveštenik podržava farisejeUredi

Aristobul II je stariji sin hasmonejskoga kralja Judeje Aleksandra Janeja i Salome Aleksandre. Nakon smrti oca Alksandra Janeja 76. p. n. e. obavljao je funkciju prvosveštenika, a svetovnu vlast preuzela je njegova majka Aleksandra Saloma od 76 do 67. p. n. e. Za vreme vladavine Salome fariseji su uz njenu podršku preuzeli glavne poluge vlasti. Fariseje je podržavao Hirkan II, a njegov mlađi brat Aristobul II je poput svoga oca podržavao saduceje. Hirkan je za razliku od mlađega brata bio slabić, pa su ga fariseji potpuno kontrolisali.

Građanski ratUredi

Kada se Saloma Aleksandra razbolila Hirkanov mlađi brat Aristobul II se bojao da će nakon Salomine smrti fariseji da postanu još opasniji i da imaju apsolutnu vlast. Očekivalo se da Hirkan II preuzme tron, a pošto je on bio slabić fariseji bi bili još moćniji. Aristobul II je zbog toga zauzeo mnogo tvrđava i spremio veliku vojsku. Hirkan II i fariseji su zatvorili Aristobulovu ženu i decu. Usred krize Aleksandra Saloma je umrla 67. p. n. e., a Hirkan II je 67. p. n. e. postao novi kralj Judeje. Međutim Aristobul je protiv njega započeo rat. U bici kod Jerihona većina vojske napustila je Hirkana i prešla na stranu Aristobula. Hirkan je nakon poraza pobegao u tvrđavu, gde su bili zatočeni Aristobulova žena i deca. Ipak uspeli su da postignu sporazum 66. p. n. e., po kome je Aristobul II postao novi kralj i prvosveštenik, a Hirkan se odrekao obe funkcije, a zauzvrat je dobio Aristobulovu kuću.

Hirkan II uz pomoć Nabatejaca pobeđuje i opseda Aristobula IIUredi

Sporazum između dvojice braće nije bio dugoga veka, jer se Hirkan II bojao da brat planira da ga likvidira. Takve strahove potpalio je Hirkanov savetnik Antipatar Idumejac, koji je nastojao da nagovori Hirkana II da pobegne kod nabatejskoga kralja Arete III. Antipatar Idumejac je podstrekavao najuglednije Jevreje protiv Aristobula podsećajući ih da se nepravedno domogao kraljevskoga trona. Antipatar Idumejac je na kraju podstakao Hirkana da pobegne u Petru kod Arete III. Hirkan II je od nabatejskoga kralja Arete tražio podršku u povratku krune, a zauzvrat mu je obećavao teritorije, koje je Aleksandar Janej ranije oteo od Nabatejskog carstva. Uz pomoć nabatejske vojske Hirkan II je krenuo u rat protiv svoga brata. Aristobul II se nakon poraza sklonio u Jerusalim, a Areta III i Hirkan II su onda počeli da ga opsedaju. Aristobul se našao u veoma teškoj situaciji, bio je pred predajom.

Rimske intervencijeUredi

Hirkana II i Aretu III zaustavila je 64. p. n. e. intervencija rimskoga kvestora Marka Emilija Skaura, koga je Aristobul II potplatio. Skaur je naredio Hirkanu II i Areti III da prekinu sa opsadom zapretivši im rimskom intervencijom. Areta se nakon toga sa svojim Nabatejcima vraćao kući. Međutim Aristobul se nije zadovoljio samim okončanjem opsade, nego je napao i teško porazio protivnika, koji se povlačio. Tokom 63. p. n. e. u Siriju je stigao Pompej Veliki, pa su dva brata slala izaslanstva trudeći se da pridobiju Pompeja da ih podrži. Pompej je stao na stranu Hirkana II smatrajući da će kao slabiji brat biti pouzdaniji rimski saveznik od Aristobula. Nije odmah objavljivao svoju odluku zavaravajući tako Aristobula da bi mogao da okonča operacije na okolnim teritorijama. Pompej je 63. p. n. e. sa vojskom krenuo na Jerusalim. Aristobul II mu se predao, ali Aristobulove pristalice nisu bile spremne da predaju Jerusalim.

Pompej Veliki postavlja Hirkana za prvosveštenikaUredi

Hirkanove pristalice su bile spremne da se predaju, tako da je unutar Jerusalima došlo do rascepa, ali ipak opsada se otegla. Nakon tromesečne opsade Pompej Veliki je osvojio Jerusalim 63. p. n. e. Pompej Veliki je Hirkana II ponovo postavio na položaj prvosveštenika 63. p. n. e. Judeji je oduzeo sve teritorije, koje su judejski kraljevi osvojili u ratovima. Judeja je faktički postala rimska klijentska državica. Aristobula II je kao zarobljenika zajedno sa njegovom decom odveo u Rim. Hirkan nije imao titulu kralja, ali poput kralja vladao je teritorijom Judeje. Hirkan II se za vreme svoje vladavine oslanjao na rimsku vojnu moć i na svoga savetnika Antipatra Idumejca.

Aleksandrova pobunaUredi

Aristobulov sin Aleksandar od Judeje pobegao je Rimljanima kada su ga sprovodili sa ocem u Rim. Pojavio se 57. p. n. e. sa 11.500 vojnika i utvrdio se u Aleksandrionu. Hirkan nije mogao da suzbije pobunu, pretilo mu je i obaranje sa vlasti, pa se obratio rimskom prokonzulu Aulu Gabiniju. Aul Gabinije i Marko Antonije pobedili su Aleksandra od Judeje, koji se onda zatvorio u Aleksandrion. Nakon opsade Aleksandar se predao, a Aul Gabinije je nakon toga otišao u Jerusalim da uspostavi novi politički okvir. Kraljevinu je zamenio oligarhijom. Hirkan više nije imao svetovnu vlast. Judeju je Gabinije podelio na pet okruga: Jerusalim, Gadara, Amatus, Jerihon i Sepforis. Aristobul II je 56. p. n. e. pobegao iz Rima i odmah je okupio veliki broj pristalica. Aul Gabinije je protiv njega poslao vojsku, pobedio ga, zarobio i vratio u Rim.

Drugi Aleksandrov ustanak i posleUredi

Čim je rimska vojska pod komandom Aula Gabinija bila zauzeta pohodom u Egiptu Aleksandar od Judeje iskoristio je priliku, okupio je 30.000 vojnika i zauzeo 55. p. n. e. veliki deo Judeje. Niko mu se nije mogao suprotstaviti, sve dok se Aul Gabinije nije vratio iz Egipta. Gabinije ga je pobedio i ponovo uspostavio stari poredak i vratio vlast Hirkanu. Marko Licinije Kras je pre pohoda protiv Parćana i bitke kod Kare opljačkao jerusalimski hram i odneo 10.000 talanata. Nakon izbijanja građanskoga rata između Cezara i Pompeja 49. p. n. e. Cezar je oslobodio Aristobula II i dao mu vojsku da se vrati na vlast u Judeji. Međutim Pompejeve pristalice su ga usput otrovale. Aristobulovoga sina Aleksandra od Judeje ubio je Metel Scipion u Antiohiji, tako da je Hirkan bio spašen od preteće opasnosti.

Cezarovi savezniciUredi

Kada je Cezar preduzeo pohod na Egipat hteo je da učvrsti Kleopatru. Nije raspolagao sa velikom vojskom, a u pomoć mu je za vreme Aleksandrijskoga rata 47. p. n. e. dolazio Mitridat od Pergama, koji nije mogao da prođe pored Peluzija. Hirkan II i Antipatar Idumejac su tada promenili stranu i počeli su da podržavaju Cezara. Pomogli su Mitridatu da prođe kraj Peluziju i poslali su vojnu pomoć pod komandom Antipatra. Moguće je da je i Hirkan II učestvovao u tom pohodu. Hirkan II je pozvao egipatske Jevreje da pomognu Cezara. Zahvalni Cezar je nakon okončanja rata potvrdio Hirkanu II položaj prvosveštenika. Hirkan II je proglašen etnarhom Judeje. Antipatra Idumejca postavio je za prokuratora (upravitelja) Judeje.

Velika moć Antipatra i njegovih sinovaUredi

Hirkan II je na taj način ponovo uživao vlast poput kralja, a Antipatar Idumejac je bio drugi čovek u Judeji. Antipatar Idumejac je učvršćivao Hirkanovu vlast tražeći da ga poštuju, naglašavajući da će Rim intervenisati u slučaju da se usude da zbace Hirkana. Antipatar je u Judeji sređivao poslove po svom nahođenju koristeći Hirkanovu tromost i slabost u carevanju. Svoje sinove Fasaila i Iroda Velikoga postavio je za zapovednike u Jerusalimu i Galileji. Irod Veliki se proslavio uhvativši vođu velike razbojničke družine. Zavidni dvorjani i neki od vodećih ljudi nakon toga poticali su Hirkana da ne dozvoli da Antipatar i njegovi sinovi uzurpiraju vlast. Optuživali su Iroda da je nezakonito bez suđenja pogubio neke ljude, pa je Hirkan II onda pozvao Iroda na odgovornost. Sekst Cezar je poslao Hirkanu poruku da oslobodi Iroda odgovornosti, što je Hirkan odmah poslušao. Irod Veliki je nakon toga otišao u Damask kod Seksta Cezara, koji ga je postavio za zapovednika Koile Sirije i Samarije. Dobivši rimsku podršku Irod je na čelu vojske krenuo na Jerusalim sa ciljem da zbaci Hirkana. Međutim ususret Irodu izašli su brat i otac Antipatar Idumejac i umirili su ga.

Irod VelikiUredi

Nakon Cezarova ubistva 44. p. n. e. Gaj Kasije Longin je nametnuo Judeji danak. Irod Veliki je postavljen za zapovednika cele Sirije, a Kasije mu je obećao i da će po okončanju rata biti postavljen za kralja Judeje. Malih je dao da se otruje Antipatar Idumejac, a Irod se pred Hirkanom osvetio Malihu za očevu smrt navodeći tobože Gaja Kasija za naredbodavca. Od tada Hirkan II je nastavio da Irodu daje veliku vlast, kakvu je uživao njegov otac Antipatar. Irod Veliki se oženio Hirkanovom unukom Marijamnom i na taj način se orodio sa hasmonejskom dinastijom. Nakon bitke kod Filipa 42. p. n. e. Marko Antonije je postao gospodar Istoka, pa su Irod Veliki i Hirkan II požurili da mu ukažu počast i od njega su dobili potvrdu svoje vlasti.

Invazija Parćana i AntigonaUredi

Sin parćanskoga kralja Pakor I i Kvint Labijen zauzeli su sa jakom vojskom veliki deo Sirije 40. p. n. e. Aristobulov sin Antigon Hasmonejac tražio je od njega da mu pomogne da se vrati na vlast i sruši Hirkana. Antipatrovi sinovi i Hirkan II nisu mogli da se odupru nadmoćnoj parćanskoj vojsci. Sa parćanskom vojskom došao je i Antigon, kome su se priključili mnogi Jevreji. Ipak Antigon nije mogao da zauzmu tvrđavu, pa su Parćani ponudili pregovore. Na pregovore sa Parćanima krenuli su Fasail i Hirkan II, ali bili su zarobljeni, iako su pre toga primili garancije i zakletve. Antigon Hasmonejac je postavljen za novoga prvosveštenika i kralja Judeje. Dali su mu Fasaila i Hirkana II da ih muči. Hirkanu je odgrizao oba uha da ne bi mogao da vrši ubuduće funkciju prvosveštenika. Funkciju prvosveštenika su mogli da vrše samo oni bez telesne mane.

Duboka starostUredi

Zarobljenoga Hirkana su odveli u Vaviloniju, gde je živeo i izgnanstvu među vavilonskim Jevrejima, koji su mu ukazivali veliku počast. Irod Veliki je u međuvremenu uspeo da 37. p. n. e. porazi Antigona Hasmonejca i preuzme vlast. Irod Veliki je pozvao Hirkana da se vrati. Po povratku ukazao mu je veliku počast i dao mu da predsedava državnim savetom. Irod je ipak 30. p. n. e. optužio Hirkana za kovanje zavere sa nabatejskim kraljem i zbog toga ga je pogubio.

IzvoriUredi