Hirurg
Hirurg, vidar, operator (grč. χειρουργοί, od reči χερ — „ruka“ i ἔργον — „delo“) [1], je lekar, zubni lekar ili veterinar specijalista za hirurške bolesti, edukovan za hirurške intervencije, u humanoj medicini ili veterini.[2][3]
| Specijalnost | |
|---|---|
_2010-01-18.jpg)
| |
Za razliku od drugih medicinskih stomatoloških i veterinarskih specijalnosti, hirurg se razlikuje po načinu sprovođenja terapije. Njegov rad je zasnovan pre svega na manuelnim intervencijama ili operativnim, invazivnim postupcima, u toku kojih uz pomoć hirurških instrumenata, on uklanjanja oboleli deo tela, vrši remodelovanje kostiju i mekih tkiva ili presađivanje organa, što pacijentu ili životinji može naneti bol ili patnju. Zato hirurg lečenje najčešće izvodi uz pomoć anestezije u za to, specijalnom hirurškom opremom, opremljenim hirurškim salama.[4][5]
Istorija uredi
Prvi „primitivni“ hirurzi stari su koliko i čovečanstvo. U osnovi, oni su se instinktivno bavili određenim radnjama, vađenjem zuba koji su ih boleli, otvaranjem apscesa (kolekcija gnoja u bilo kom delu tela), nameštanjem preloma itd. Ovakve intervencije prvo su vršili sami sebi a onda i drugima, i to bez posebne obuke i odgovarajućeg znanja. Tako je nastala posebna grupa tzv. ranara, vidara, berbera hirurga, koja se na početku istorije medicine bavila nekom vrstom „primitivne“ hirurgije. Njihov rad zasnivao se na nekakvom tačnom ili netačnom poznavanju fiziologije i anatomije ljudskog tela.
Zašivanje rana lanenim koncima, prikazano na egipatskim papirusima starim pet hiljada godina, govori da je upotreba konaca u hirurgiji stara koliko i ljudsko saznanje o njoj. Treba spomenuti i natpise na egipatskim grobnicama koji daju nagoveštaje savršenijeg rada hirurga. Među narodima starog doba kao hirurzi posebno su su se isticali Indusi i Egipćani. Iako su Induski hirurzi vršili bezbroj operativnih zahvata, njihov uticaj na zapadnu civilizaciju bio je mali. Egipatska civilizacija bila je vekovima ta u kojoj su hirurzi zauzimali posebno mesto.
Značaj egipatskih hirurga ogleda se u tome šta su oni dali veliki doprinos školovanju grčkih hirurga, i u osnivanju dve velike medicinske škole. Jedna je bila u Grčkoj, druga u Aleksandriji. Ove škole su postojale od 500. godine p. n. e. sve do osnivanja i uspona Zapadnog rimskog carstva. Posebno mesto zauzima hirurgija klasičnog perioda Grčke (460—130. p. n. e.), tj. medicina Hipokratove škole. Hipokrat (460—370. p. n. e.) je mnogo pisao i takođe je predavao hirurgiju. Medicina se u to vreme razvila više nego ikada ranije. Hipokrat je naglašavao važnost racionalnog postupka lečenja zasnovanog na studioznim zaključcima, za razliku od ranijih zaključaka uglavnom zasnovanih na predrasudama i emocijama.
Period od 150. godine p. n. e. do srednjeg veka predstavlja dugi period grčko-rimske medicine. Kontinuitet između grčke i rimske medicini razumljiv je s obzirom na političke i društvene okolnosti tog doba. Aleksandrijska medicina je takođe bila prolazna. Veliki registrator medicinske prakse tog doba je veoma predano sam ozbiljno sređivao Celzus. Smatra se da on najverovatnije nije ni bio lekar.
Veliko ime svog vremena bio je slavni rimski lekar Galen. Galen je pisao o anatomiji, fiziologiji, farmakologiji, internoj medicini, hirurgiji, itd. Zapravo je autoritativno pisao o svim medicinskim temama svog vremena. U hirurgiju je uveo konce napravljene od životinjskih creva.[6]
U srednjem veku rad hirurga bio je u stagnaciji, kao i celokupna medicina. Komplikovano i nepotpuno zarastanje rana bilo je pravilo, a ne izuzetak. Galenov uticaj na hirurge bio je tako veliki da su njegovi spisi gušili dalji progres i dominirali medicinom zapadnog sveta u srednjem veku. Istinski čuvari medicinske nauke tog doba bili su sveštenici koji su se bavili praktičnim lečenjem. Sačuvana je stara medicinska literatura grčkog, arapskog, kineskog i drugih društava. Kaluđeri srednjeg veka odigrali su izuzetno važnu ulogu za budućnost medicine i hirurgije jer su čuvali i prepisivali rukopise iz prošlosti.
Prvi pristup medicinskoj nauci priučeni hirurzi i druge struke dobili su kada se u okviru katedralnih škola osnivaju univerziteti u devetom veku. U tim visokim školama bilo je integrisano sve što je bilo najbolje u grčko-rimskoj, orijentalnoj i arapskoj medicini. Veoma su značajne italijanske škole u kojima se sem medicinskih nauka i izučavao i praktičan medicinski rad.
Međutim, hirurzi s kraja srednjeg veka dugo nisu imali univerzitetsko obrazovanje. Retko koji hirurg je znao da čita latinski. Zbog ovakve situacije hirurgija je slabo napredovala. Unazađena je kao veština, a njen naučni razvoj je zaustavljen. Posao hirurga obavljali su berberi i veliki broj nadrilekara. Krajem srednjeg veka medicine je potpuno prešla u ruke laika.
U osamnaestom veku operativna hirurgija je konačno u razvoju i uskoro je sustigla internu medicinu. Do ovog progresa dovelo je učvršćivanje ranijih saznanja i njihova primena u lečenju bolesnika koji su pod takvim uslovima operisani za više uvežbanosti nego ikad ranije.
Krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka hirurg je konačno postao hirurg - lekar koji je imao ugledno mesto u medicini. Period velikih naučnih dostignuća hirurga počeo je krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka. Brzi razvoj prirodnih nauka doveo je do brzog razvoja hirurgije. Period velikog razvoja hirurgije u Francuskoj i Engleskoj dao je eminentne hirurge, koji su se u značajnoj meri bavili proučavanjem specifičnih oboljenja i njihovim tačnim opisivanjem.
Razvoj anestezija, mikrobiološke nauke, otkriće rendgena, pronalazak krvnih grupa i razrada bezbednih metoda transfuzije krvi, otkriće penicilina i posle njega drugih antiobiotika, samo su neka od epohalnih dostignuća koja su unapredila rad hirurga, i omogućila stvaranje moderne hirurgije. Pojava moderne hirurgije doprinela je i boljem školovanju hirurga, naročito u oblasti fundamentalnih nauka.[7]
Specijalnosti uredi
- Kardiohirurg
- Kolorektalni hirurg
- Maksilofacijalni hirurg
- Transplantacioni hirurg
- Gastrointestinalni hirurg
- Vaskularni hirurg
- Neurohirurg
- Neurološki hirurg
- Oralni hirurg
- Ginekološko-akušerski hirurg
- Ortopedski hirurg
- Očni hirurg
- Otorinolaringolog
- Dečji hirurg
- Estetski i rekonstruktvini hirurg
- Onkološki hirurg
- Traumatolog
- Grudni hirurg
- Urolog
- Veterinarski hirurg
- Opšti hirurg
Hirurzi, pioniri hirurgije uredi
- Sušruta Samhita — pionir u rinoplastici.[8])
- Abu al-Qasim al-Zahrawi — začetnik moderne hirurgije,[9])
- Charles Kelman — tvorac fakoemulzifikacije, savremene tehnike u hirurškom lečenju katarakte
- William Stewart Halsted —
- Alfred Blalock — osnivač hirurgije na otvorenom srcu (1944)
- C. Walton Lillehei — otac hirurgije na otvorenom srcu
- Kristijan Barnard — kardiohirurg koji je izveo prvu transplantaciju srca na svetu
- Victor Chang — Australijski pionir u transplantaciji srca
- John Hunter
- Victor Horsley — neurohirurg
- Lars Leksell — neurohirurg, inovator u radiohirurgiji
- Džozef Lister — prvi uveo metode antisepse
- Harvey Cushing — pionir u medrnoj neurohirurgiji
- Paul Tessier — Francuski neurohirurg
- Gholam A. Peyman —očni hirurg,[10])
- Nikola Pirogov —
- Valery Shumakov — pionir u implantacionoj hirurgiji
- Svyatoslav Fyodorov — inovator u oblasti radialne keratotomije
- Gazi Yasargil — Turski neurohirurg
- Rene Favaloro — osnivač koronarne bajpas hirurgije
- Michael R. Harrison — pionir u oblasti fetalne hirurgije
- Majkl Debejki — edukator i inovator u oblasti kardiohirurgije
- Fidel Pagés — pionir u oblasti epiduralne anestezije
Izvori uredi
- ^ Vujaklija M. Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta Beograd, 1980, pp. 1015.
- ^ Petkovic S., Bukurov S. Hirurgija. Medicinska knjiga. Beograd-Zagreb 1987:2-16.
- ^ Boden, Edward; West, Geoffrey Philip (1998). Black's veterinary dictionary. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-389-21017-7.
- ^ Lalević P. i sar. Anesteziologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999
- ^ Grmek MD, Glesinger L, Dragić M, Pintar I, Levental Z, Dragić Đ. History of medicine. In: Šerger A, editor. Medical encyclopedia. Volume V. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod; (1970). str. 354−94. (Serbo-Croatian)
- ^ Mitrović M. (1993), Upotreba šavnog materijala u hirurgiji, Beogradski izdavačko – grafički zavod, Beograd
- ^ Davis L. (1973), Christopher’s Textbook of Surgery, Savremena administracija, Beograd
- ^ Ira D. Papel, John Frodel, Facial Plastic and Reconstructive Surgery
- ^ A. Martin-Araguz, C. Bustamante-Martinez, Ajo V. Fernandez-Armayor, J. M. Moreno-Martinez (2002)
- ^ US Patent 4,840,175, "METHOD FOR MODIFYING CORNEAL CURVATURE", granted June 20, 1989
Literatura uredi
- Haeger, K., The Ilustrated History of Surgery, Harold Starke, London, 1990.
- Brukner, B., Praistorija – arheološki deo, u: Istorija medicine i zdravstvene kulture na tlu današnje Vojvodine, I tom, Matica srpska, Novi Sad,1994.
- Bartolo, M., Bargellesi, S., Castioni, C. A., Intiso, D., Fontana, A., Copetti, M., Scarponi, F., Bonaiuti, D., & Intensive Care and Neurorehabilitation Italian Study Group (2017). Mobilization in early rehabilitation in intensive care unit patients with severe acquired brain injury: An observational study. Journal of rehabilitation medicine, 49(9), 715–722. . doi:10.2340/16501977-2269. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Ni, C.-yan, Wang, Z.-hong, Huang, Z.-ping, Zhou, H., Fu, L.-juan, Cai, H., Huang, X.-xuan, Yang, Y., Li, H.-fen, & Zhou, W.-ping. (2018). Early enforced mobilization after liver resection: A prospective randomized controlled trial. International Journal of Surgery, 54, 254–258. . doi:10.1016/j.ijsu.2018.04.060. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Lei, Y. T., Xie, J. W., Huang, Q., Huang, W., & Pei, F. X. (2021). Benefits of early ambulation within 24 h after total knee arthroplasty: a multicenter retrospective cohort study in China. Military Medical Research, 8(1), 17. . doi:10.1186/s40779-021-00310-x. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Stethen, T. W., Ghazi, Y. A., Heidel, R. E., Daley, B. J., Barnes, L., Patterson, D., & McLoughlin, J. M. (2018). Walking to recovery: the effects of missed ambulation events on postsurgical recovery after bowel resection. Journal of gastrointestinal oncology, 9(5), 953–961. 10.21037/jgo.2017.11.05
- Yakkanti, R. R., Miller, A. J., Smith, L. S., Feher, A. W., Mont, M. A., & Malkani, A. L. (2019). Impact of early mobilization on length of stay after primary total knee arthroplasty. Annals of translational medicine, 7(4), 69. . doi:10.21037/atm.2019.02.02. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Lemos P, Jarrett P, Philip B, ur. (2006). Day surgery: development and practice (PDF). London: International Association for Ambulatory Surgery. ISBN 978-989-20-0234-7. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 11. 2020. g. Pristupljeno 11. 6. 2018.
- Twersky RS, Philip BK, ur. (2008). Handbook of ambulatory anesthesia (2nd izd.). New York: Springer. str. 284. ISBN 978-0-387-73328-9.
- Fingar KR, Stocks C, Weiss AJ, Steiner CA (decembar 2014). „Most Frequent Operating Room Procedures Performed in U.S. Hospitals, 2003–2012”. HCUP Statistical Brief No. 186. Rockville, MD: Agency for Healthcare Research and Quality. Arhivirano iz originala 3. 5. 2015. g.
- American College of Radiology. „Five Things Physicians and Patients Should Question”. Choosing Wisely: An Initiative of the ABIM Foundation. Arhivirano iz originala 10. 2. 2013. g. Pristupljeno 17. 8. 2012., citing
- „American College of Radiology ACR Appropriateness Criteria”. American College of Radiology. 2000. Arhivirano iz originala 10. 2. 2013. g. Pristupljeno 4. 9. 2012. Last reviewed 2011.
- Gómez-Gil E, Trilla A, Corbella B, Fernández-Egea E, Luburich P, de Pablo J, et al. (2002). „Lack of clinical relevance of routine chest radiography in acute psychiatric admissions”. General Hospital Psychiatry. 24 (2): 110—113. PMID 11869746. doi:10.1016/s0163-8343(01)00179-7.
- Archer C, Levy AR, McGregor M (novembar 1993). „Value of routine preoperative chest x-rays: a meta-analysis”. Canadian Journal of Anaesthesia. 40 (11): 1022—1027. PMID 8269561. doi:10.1007/BF03009471
. - Munro J, Booth A, Nicholl J (1997). „Routine preoperative testing: a systematic review of the evidence”. Health Technology Assessment. 1 (12): i—iv, 1—62. PMID 9483155. doi:10.3310/hta1120 .
- Grier DJ, Watson LJ, Hartnell GG, Wilde P (avgust 1993). „Are routine chest radiographs prior to angiography of any value?”. Clinical Radiology. 48 (2): 131—133. PMID 8004892. doi:10.1016/S0009-9260(05)81088-8.
- Gupta SD, Gibbins FJ, Sen I (januar 1985). „Routine chest radiography in the elderly”. Age and Ageing. 14 (1): 11—14. PMID 4003172. doi:10.1093/ageing/14.1.11.
- Amorosa JK, Bramwit MP, Mohammed TL, Reddy GP, Brown K, Dyer DS, et al. (mart 2013). „ACR appropriateness criteria routine chest radiographs in intensive care unit patients”. Journal of the American College of Radiology. National Guideline Clearinghouse. 10 (3): 170—174. PMID 23571057. doi:10.1016/j.jacr.2012.11.013. Arhivirano iz originala 15. 9. 2012. g. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- American Society for Clinical Pathology, „Five Things Physicians and Patients Should Question”, Choosing Wisely: an initiative of the ABIM Foundation, American Society for Clinical Pathology, Arhivirano iz originala 1. 9. 2013. g., Pristupljeno 1. 8. 2013
- Keay L, Lindsley K, Tielsch J, Katz J, Schein O (januar 2019). „Routine preoperative medical testing for cataract surgery”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 1 (1): CD007293. PMC 6353242 . PMID 30616299. doi:10.1002/14651858.CD007293.pub4.
- Katz RI, Dexter F, Rosenfeld K, Wolfe L, Redmond V, Agarwal D, et al. (januar 2011). „Survey study of anesthesiologists' and surgeons' ordering of unnecessary preoperative laboratory tests”. Anesthesia and Analgesia. 112 (1): 207—212. PMID 21081771. S2CID 8480050. doi:10.1213/ANE.0b013e31820034f0.
- Munro J, Booth A, Nicholl J (1997). „Routine preoperative testing: a systematic review of the evidence”. Health Technology Assessment. 1 (12): i—iv, 1—62. PMID 9483155. doi:10.3310/hta1120 .
- Reynolds TM (januar 2006). „National Institute for Health and Clinical Excellence guidelines on preoperative tests: the use of routine preoperative tests for elective surgery”. Annals of Clinical Biochemistry. 43 (Pt 1): 13—16. PMID 16390604. doi:10.1258/000456306775141623 .
- Capdenat Saint-Martin E, Michel P, Raymond JM, Iskandar H, Chevalier C, Petitpierre MN, et al. (mart 1998). „Description of local adaptation of national guidelines and of active feedback for rationalising preoperative screening in patients at low risk from anaesthetics in a French university hospital”. Quality in Health Care. 7 (1): 5—11. PMC 2483578 . PMID 10178152. doi:10.1136/qshc.7.1.5.
