Hobi
Hobi je ime za aktivnost koja se obavlja zbog ličnog zadovoljstva, a ne zbog novčanih nagrada ili primanja. Kroz hobi osoba može proširiti znanje, veštinu i iskustvo te uspostaviti (brojne) kontakte s drugim ljudima koje zanima isti hobi. Za uspehe u hobiju osoba može dobiti i nagrade od kruga istomišljenika ili od šire zajednice (npr. za slikarstvo ili fotografiju), ali osnova hobija je lično zadovoljstvo.
Sve čime se ljudi bave može biti predmet hobija: umetnost i muzika, ples, slikarstvo, tehnika kao i modelarstvo (recimo železničko modelarstvo), programiranje; nauka (recimo astronomija, matematika), sport, zanatski poslovi kao što su stolarstvo, šivenje; poljoprivreda (recimo vinogradarstvo, vrtlarstvo), pčelarstvo, uzgoj bonsaija ili aktivnosti poput uzgoja i dresure pasa, sakupljanja maraka, posmatranja ptica...
Ponekad hobi preraste u posao. Pioniri svojim novim hobijima ponekad započnu novu industriju (npr. Stiv Džobs i Stiv Vozniak industriju PC računara svojim Eplom).
Robert Stebins identifikuje hobije u tri potkategorije: slobodno vreme, koje je suštinski kratkotrajna, prijatna aktivnost koja zahteva malu ili nikakvu pripremu; ozbiljno slobodno vreme, što je sistematska potraga amatera, hobiste ili volontera koja je značajna, nagrađujuća i rezultira osećajem postignuća; i konačno slobodno vreme zasnovano na projektu, što je kratkoročni, često jednokratni projekat koji se nagrađuje.[1]
Etimologija
urediU 16. veku izraz „hobi” je imao značenje „mali konj i poni”. Termin „hobi konj“ je dokumentovan u potvrdi plaćanja iz 1557. godine za „hobby horse“ iz Redinga, u Engleskoj.[2] Predmet, prvobitno nazvan „Turnerski konj“, napravljen je od drveta veštačkim repom i glavom. Dizajniran je tako da dete oponaša jahanje pravog konja. Do 1816. izvedenica "hobi" je uvedena u rečnik brojnih Engleza.[3] Tokom narednih vekova, termin je postao povezan sa rekreacijom i razonodom. U 17. veku, termin je korišćen u pežorativnom smislu sugerišući da je hobi detinjasto zanimanje, međutim, u 18. veku sa razvojem industrijskog društva i više slobodnog vremena, hobiji su poprimili veći ugled.[4]
Istorija
urediPre sredine 19. veka, hobiji su se generalno smatrali opsesijom, detinjastom ili trivijalnom, sa negativnim konotacijama.[5] Međutim, još 1676. godine ser Metju Hejl, u "Contemplations Moral and Divine", napisao je „Skoro svaka osoba ima nekog konja za hobi ili nešto čime se ponosi.“[6]
Godine 1941, Džordž Orvel je identifikovao hobije kao deo centralne engleske kulture u to vreme: „Još jedna engleska karakteristika koja je toliko deo nas da je jedva primećujemo... je zavisnost od hobija i slobodnih zanimanja... Mi smo nacija ljubitelja cveća, ali i nacija sakupljača maraka, golubova, stolara amatera, pikado-igrača, ljubitelja ukrštenih reči. Sva kultura koja je najprirodnije središte stvari koje čak i kada su zajedničke nisu zvanične — pab, fudbalska utakmica, bašta i "lepa šolja čaja.“[7]
Kulturni trendovi vezani za hobije menjaju se vremenom. U 21. veku, industrija video igara bila je popularna kao hobi koji uključuje milione dece i odraslih. Prikupljanje maraka je opadalo zajedno sa značajem poštanskog sistema. Stolarija i pletenje su opali kao hobi, jer je proizvedena roba jeftinija alternativa za ručno izrađenu robu. Preko interneta, onlajn zajednica je postala hobi za mnoge ljude; deljenje saveta, informacija i podrške. U nekim slučajevima, omogućava se da tradicionalni hobiji, kao što je kolekcionarstvo, cvetaju i podržavaju trgovinu u novom okruženju.[8]
Psihološka uloga
urediTokom 20. veka bilo je opsežnih istraživanja o važnoj ulozi koju igra ima u ljudskom razvoju. Iako je najočitija u detinjstvu, igra se nastavlja tokom života za mnoge odrasle u obliku igara, hobija i sporta.[9] Štaviše, studije starenja i društva podržavaju vrednost hobija u zdravom starenju.[10]
Reference
uredi- ^ Stebbins, Robert (2015). Serious Leisure: A Perspective for Our Time. New Brunswick: Transaction Publishers.
- ^ The Phrase Finder (1996—2012). „Hobby-horse”. The Phrase Finder. Gary Martin. Pristupljeno 5. 5. 2012.
- ^ Douglas Harper (2001—2012). „hobby”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Pristupljeno 5. 5. 2012.
- ^ Gelber S M. Hobbies: leisure and the Culture of Work in America Columbia University Press, 1999, pp. 3, 11–12, 23, 28.
- ^ Daily, Larry Z. (2018-07-03). „Towards a definition of "hobby": An empirical test of a proposed operational definition of the word hobby”. Journal of Occupational Science (na jeziku: engleski). 25 (3): 368—382. ISSN 1442-7591. S2CID 169312007. doi:10.1080/14427591.2018.1463286.
- ^ Sir Matthew Hale (1676). Contemplations moral and divine. Printed by William Godbid, for William Shrowbury at the Bible in Duke-Lane, and John Leigh at the Blew Bell Fleet Street near Chancery-lane. str. 201.
- ^ Orwell, George (28. 2. 1941). „The Lion and the Unicorn: Socialism and the English Genius.”. England Your England.
- ^ Ridings, Catherine M.; Gefen, David (2006-06-23). „Virtual Community Attraction: Why People Hang Out Online”. Journal of Computer-Mediated Communication (na jeziku: engleski). 10 (1): 00—00. doi:10.1111/j.1083-6101.2004.tb00229.x.
- ^ Carlisle R P Ed, Encyclopedia of Play in Today's Society Vol 1, SAGE Publications, 2009 page x
- ^ Pillay, Srini (20. 6. 2017), „How Hobbies Impact Your Head and Your Heart”, Psychology Today (na jeziku: engleski)
